(2 votes, average: 5.00 out of 5)
Loading ...U poslednje vreme je otvoreno mnogo MEGA MARKETA koji predstavljaju poslednje uporište naše iluzije da ŽIVIMO KAO SAV NORMALAN SVET. Tamo se osećamo bar na trenutak ispunjeno, ima svega, zabavljamo se birajući i kupujući i ono što nam treba i što nam ne treba. Malo se češemo po glavi kada stignemo na kasu… ali nema veze, iako smo potrošili 15-ak hiljada u dubini duše mi znamo da smo „uštedeli“. Da li smo?
Stvar prestiža u megamarketima postala je prodaja tehničke robe, a u moru fenova, depilatora, epilatora, televizora i sumnjivih muzičkih linija pojaviše se i računari. Računar za 9.990 dinara opasno je primamljiv većini ljudi koji žele uz svu svoju muku, deci pružiti osećaj da imaju sve i da žive normalno.
Ali kada se stigne kući i to „čudo tehnike“ montira, onda nastaju problemi. Sve ste spojili, uključili u produžni, priključili i monitor za 7.990 dinara, ali… ništa se ne događa?! Pritišćete dugmiće, slika crna i neka bela slova ispisuju neke čudne poruke. Pa gde su igrice? Gde je muzika? Gde su programi za gledanje filmova? Odlazite sutradan u Mega market i pitate trgovca koji Vam je toplo preporučio famoznu spravu… Naravno, on nema pojma, njemu je isto – prodao fen, depilator ili računar.
Onda zovete stručnjaka iz komšiluka. On donosi svoju torbicu sa CD-ovima, osmeh na licu, samopouzdanje pršti. Kreće instalacija nečega što ima veze sa gusarima, piratima ili kako već, ali mladi komšija (ide u Elektro školu, zna znanje) drži stvari pod kontrolom. Naravno, on ne propušta da Vam uzme 2.000 dinara. Nakon instalacije konstatuje da i niste neki posao napravili, da taj računar i nije pravo rešenje za Vas i Vašu decu. Nešto ne valja, ali on tu ne može da pomogne.
Preporučuje da zovete Mega market i da tražite objašnjenje: Zašto nema CD-ova sa tim drajverima i zašto se neki „plavi“ ekran pojavljuje. Komšija koji sve zna nije u stanju da ga osposobi i Vi izražavate prodavcu iz Mega marketa svoju sumnju da „tu stvarno nešto ne valja“, što on ljubazno prihvata i predlaže da odnesete računar u ovlašćeni servis, da Vam oni to srede, jer Megamarket nema ljude koji bi mogli da Vam pomognu. „Nije problem“ kažete Vi i tražite adresu servisa.
UUUUUPS otkud to da je servis u drugom gradu, zar nema u našem gradu?. „Nema“ kaže ljubazni prodavac i polako Vam stavlja do znanja da mu opasno idete na živce „jer kog ste vraga i kupovali kada nemate pojma“.
Sedate u automobil i odlazite u drugi (neko pomisli glavni) grad i nosite svog mezimca u ovlašćeni servis. Prelepa sekretarica Vas ljubazno dočekuje i čak dobijate i sok. Osmeh se vraća na Vaše lice. Odmah zatim i hladan tuš: “ Znate, izgleda da Vam ne radi ploča. Koliko ste koristili ovaj računar i ko Vam je instalirao piratski softver?“ Piratski šta? Nisam ja filmove nikakve ni stigao da gledam, kakvi pirati, gusari. Samo je moj mladi komšija došao da mi namesti da ovo Vaše đubre jednom proradi. Teškom mukom sam odvoji pare da kupim deci računar, a on uopšte ne radi.“ Ljubazni serviser Vas umiruje i stavlja Vam na znanje da mu opasno idete na živce. Kog ste vraga i kupovali računar kada nemate pojma.
Naravno rešiće Vam problem i javiće Vam se u roku od 45 dana, tako da budete bez brige… Umorni se vraćate u svoj grad, bez računara i nade da ćete ga uskoro dobiti. Proklinjete dan kada ste se odlučili da kupite jeftin računar.
Kada bi nam neko ponudio negde cipele za 600 dinara, verovatno ih ne biste ni pogledali. Sumnjali bi u njihov kvalitet i ne biste sebi dozvolili da kupite nešto takvo. Zato se uvek pitam, kako ljudi sebi dozvole da kupe računar za 9.990 i očekuju od njega da radi, ima operativni sistem, mogućnost da se gledaju filmovi, sluša muzika i igraju najzahtevnije igrice.
Nema dobrih cipela za 600 dinara. Pa ni dobrih računara za 9.990 dinara.
7 Responses
Dragan
March 19th, 2009 at 14:56
1Pa, ne postoje ljudi koji sve očekuju od računara koji košta 9,999 din. A šta sa ljudima ili decom koja ne mogu ni taj od 9,999 da kupe. Bolje bi bilo objasniti šta ovaj od 9,999 može, a može ponešto! Na primer ja sam kupio u jednoj Mega prodavnici LCD monitor za 8,000 din. Radi ko zmaj! Zmaj-Kinez, i zar stvarno neko misli da je danas garncija za dobro, da je i skupo. Ma, dajte! Zar nije poštenije da se i u specijalizovanim prodavnicama kompjuterske opreme naprave i konfiguracije ala 9,999 uz obrazloženje i opis zašto takva cena. To je bolje nego nakukavati na Mega.
Relja
March 20th, 2009 at 14:22
2@Dragan
Kada će u ovoj držati ljudi postati svesni da i softver košta nešto?
Operativni sistem npr. Windows XP – košta preko 100 evra. To je danas nešto malko manje od tih 9999 din. Hoćete i Office? To je još 19990 din.
Detetu “za školu” treba Adobe Photoshop? 1000$. Treba i Corel Draw? 1000$.
Starije dete mi je u građevinskoj, pa mi treba i AutoCAD. – Naravno da treba. 5000$.
Da li je potrebno obrazloženje kada preko oglasa (na neviđeno) kupuješ BMWa 2008 godište, prešao 10000km, za samo 2000 evra – da nešto sa tim baš i nije u redu?
A ako neko ne može da priušti da kupi računar za 9999 dinara, kako će onda meni, mladom komšiji (koji sve zna) da plati 10 evra na sat da mu se instalira sve što mu treba da bi to proradilo? A da ne pričamo šta bi bilo da neka od komponenti ne radi
ledo
March 20th, 2009 at 14:33
3Pa i taj računar za 9,999 je neko sastavio (nije verovatno sastavljan u magacinu MEGA MARKETA) u pitanju je podrška. To je igra velikih brojeva mnogo računara=mala cena+podrška=0 sve zajedno daje cenu 9,999 i glavobolju krajnjem korisniku.
Dragan
March 21st, 2009 at 00:28
4Relja da li Vi zaista mislite da vani fizička lica plaćaju softver, izuzimajući Windows, koji moraš platiti kada kupuješ računar. Pa ne plaćaju, to plaćaju firme i neka i treba. A Tvoj klinac će se snaći za AutoCAD ili se već snašao
Ja sa informatikom imam veze koliko se o tome uči na pravu. Ali sam ipak sastavio nekoliko računara i stvarno ne vidim u čemu je problem sa jeftinim računarima. Upravo mislim da treba kupovati jeftine, što jeftinije računare. Zašto? Pa svaki moj računar koji sam platio bar 1,000 evra zastario je za par meseci. Nova memorija, novi HDD, novi priključci, nove podrške, novi procesor. A ja već desetak godina radim iste stvari na računaru. Neka mi autor objasni zašto da kupujem nove komponente ili novi računar, kad moja kanta šljaka ko grom. Verovatno je ne bih mogao prodati ni za 100 evra, a kada sam je kupio bila je oko 1,500 evra.
Ja mislim da gornji tekst nije dobronameran. Jasna, promašila si kulumnistu.
Relja
March 21st, 2009 at 03:44
5@Dragan
I u inostranstvu firme plaćaju enormne godišnje licence za korišćenje softvera. Fizička lica plaćaju jednom ili koriste piratski softver a time forfituju podršku (jer krše zakone). Tu se u priču uključuje momak iz komšiluka, koji za manju sumu odrađuje taj posao – ili moraju da sami nauče dovoljno o računarima da to sami i rade. A malo ko ima vremena još i za to.
Moje je mišljenje da je autor pokušao da objasni zašto ne treba kupovati računare zajedno sa bakalukom. Kupovinu računara ipak treba shvatiti malo ozbiljnije.
To ne znači da treba kupovati skupo – skupo je za one kojima se može ili one koji znaju šta i zašto to rade. I jeftino može da bude dobro, sve zavisi od osobe pred ekranom. Zavisi od toga šta želite i šta vam je potrebno da to postignete. Mada, izreka “Kol’ko para, tol’ko muzike” je takođe primenljiva ovde. Ali i konsultantski sat košta – a ja naplaćujem kao advokat “Dobardan = 100 evra”.
Po pitanju cene niko ne može da se takmiči sa veleprodajnim marketima. Ono što mogu da ponude “mali privrednici” je ljubazna usluga, dobronamerne preporuke i kvalitetan i brz servis. Ja iz iskustva znam koji je kvalitet robe koja se prodaje za 9999 dinara i koliko traje servisiranje u Beogradu… Na sreću – iz ugla momka iz komšiluka.
sasa
March 21st, 2009 at 13:15
6@dragan
Postovani , o dobronamernosti komentara ne bih ulazio u polemiku.
Moja namera je bila da ukažem na to , da nije svaka jeftina kupovina ušteda – bitno je šta dobijete kada podvučete na crtu na kraju. Mega marketi su se našli u priči kao najočigledniji eksponenti takve prodajne filozofije, ali nisam imao ništa protiv toga da ljudi kupuju tamo sve što požele, pa i računare. Jedino što moraju biti svesni rizika da će ih to (veoma često) na kraju dosta koštati.
Nisam ni jednog momenta insistirao na kupovini skupih računara, tako da ste Vašim komentarima promašili temu.
Vaš stav da ljudi treba da kupuju jeftine stvari , jer skuplje zastarevaju i gube upotrebnu vrednost, kao i da Vaša stara “kanta od računara” još uvek radi sve ono što radite već 10 godina takođe ne pije vodu. Naime, najčešće “žrtve” priče poput one u mojoj kolumni nisu ljudi poput Vas , koji znaju šta im treba od računara, nego oni koji žele da im “deca igraju najnovije igrice”. Oni kupe taj jevtin računar i onda usledi OGROMNO razočarenje, jer im niko tamo nije napomenuo da to neće moći. Na stranu reakcije Megamarketa na eventualne kvarove i realizaciju garancije.
Priča nije bazirana na nekoliko sklopljenih računara, nego na 20-godišnjem radu na konfigurisanju, sklapanju i prodaji računara, kao i na iskustvu direktno prenesenom od strane ljudi koji su prošli kao bosi po trnju u takvim transakcijama.
Hvala na kritikama za kolumnu (moju prvu titulu promašenog kolumniste) , ovo je sam početak mog blogovanja. Već sama činjenica da sam privukao Vašu pažnju mi godi i daje inspiraciju da pišem dalje.
Dragan
March 24th, 2009 at 22:19
7Kako god, blogovanje je počelo. Saša samo napred. Advokat, doviđenja. (-100 evra)