(No Ratings Yet)
Loading ...Nekada i danas
Kada sam pre više od deset godina poslala svoj prvi e-mail bila sam jako srećna. Prvo, jer sam uopšte uspela da se konektujem na internet (sećate se one male ikonice na desktopu na kojoj je pisalo ptt) i jer mi je sve delovalo tako jednstavno. Nisam morala da žurim u štampariju da bih ostavila pripremu za štampu i da se vraćam ponovo na posao. To oduzima vreme.
Interesantna vremena
Iz ovog današnjeg ugla vidim koliko je to tada, ustvari SVE bilo komplikovano. Prvi računar na kojem sam radila je bio (verovali ili ne) 286. Monitor Crno-beli i možete zamisliti kako je bilo nezgodno prvo raditi i zamišljati boje u glavi a potom pokušati objasniti klijentu: vidite ovo ovde svetlo-sivo je ustvari žuta boja, a ova tamnija siva je – plava?! To je bilo 1995. godine. Nakon dve godine dobila sam svoj prvi Pentium, mislim da je bio na 33MHz i hard diskom od 128MB (sada već nisam sigurna) i monitor u boji i to Sony trinitron! Kao da sam u avion sela! Taj osećaj nikada neću zaboraviti. I tako vremenom menjali su se megaherci u gigaherze, megabajti u gigabajte, tehnologija je napredovala ali su ostale i neke ustaljene navike. Na žalost.
Tek početak, par reči o E-mailu
Nebrojeno puta sam imala prilike (pa čak i danas) da susretnem ljude koji mešaju e-mail od sajta pa kada mu zatražite e-mail zbog poslovne korespondencije, uglavnom, on počne: www… ?! Bilo je važno da se na vizit karti „vidi“ da ima i to www ali i „ono sa onim majmunčićem“. I prosto Vam bude neprijatno, kako im staviti do znanja da su to potpuno različite stvari.
Nezamislivo mi je trenutno, da u svom radnom okruženju e-mail ne koristim kao jedan od bitnih kanala interne i eksterne komunikacije. Nekada mi se dogodi da dnevno pošaljem i po 40 ili 50. I onako, po automatizmu. A o personalnim podešavanjima, formiranjima folderima, grupama i slično, da i ne govorim.
Primetila sam i da moje kolege tj ljudi iz moje branše, da li iz straha od ne znanja ili nedovoljnog poznavanja materije i dalje mnogo više koriste one tradicionalne: uglavnom telefon ili fax. Tek smo na početku priče, pričamo o e-mailu koji bi trebali da koristimo i usvojimo po „defaultu“. Zamislite koliko onda ima još novih kanala o kojima se malo i zna 
Savremeni kanali komunikacije nam danas, naročito u on-line okruženju omogućavaju da na vrlo jednostavan način završimo neki posao ili rešimo neki problem, pripremimo kampanju, pošaljemo saopštenje, napravimo neko grafičko rešenje i što je navažnije – komuniciramo brže, bolje, jednostavnije.
Zbog kompleksnosti i sveobuhvatnosti – podeliću celu ovo priču u više segmenta. Otuda u naslovu Chapter 1. Ovaj, prvi post je više uvodni a svaki naredni – sa konkretnim primerima.
One Response
reljasimicic
April 13th, 2009 at 12:54
1Zanimljivo danas sam čitao na temu Email marketing-a.
Trenutno mi kroz glavu prolazi crno-bela slika.
Ovo je dobra prilika za ljude koji znaju više
da postave neke nove standarde(kod nas),
ali je loše što je potrebna interakcija izmedju mase neupućenih i malog broja onih koji poznaju ovu oblast.
Trebalo bi se potruditi, da se utiče više na one koji su neupućeni, nego praviti VELIKE mudrolije radi svog ESNAFA i praviti neko nepotrebno takmičenje(ovo se odnosi na sve svadje po blogovima kod nas,gde se dvojica JAKIH zakače i misle da od toga zavisi razvoj kompletnog društva).
Ovakvi postovi,kao Jasnin su produktivni i jedva čekam naredna poglavlja.