(No Ratings Yet)
Loading ...Prošlo je tačno 20 godina kako se bavim “privatnim biznisom”. U početku, bilo je lako, konkurencija mala, organizacije jednostavna. Kada radi nas pet, svi entuzijasti, problema nema. Ne pitamo kada i kako, već svako radi čega se “dohvati”, pa kako nam bude.
Naravno, razvoj svakog preduzeća podrazumeva promene, unapređenja i uvođenje potpuno novih proizvoda i usluga. Poslu se mora prići studioznije, sa više pravila, ograničenja i striktnih zadataka. Sada za svaku suštinsku novinu moramo izraditi projekat. Kažu da je uspeh projekata uvođenja novih proizvoda manji od jedne trećine. Sem dobre ideje, definisanja svrhe i cilja projekta, mora se ustanoviti i vremenski okvir odvijanja projekta, troškovi vezani za njega i mogući rizici neizvršenja projekta.
Projekat ove vrste pre svih treba da iniciraju zaposleni u oblasti marketinga i razvoja, kao i drugi zaposleni, pa i korisnici proizvoda i usluga. Možda najbitniji faktor uspeha je podrška i razumevanje top menadžera. Da bi se ona obezbedila, potrebno je pokazati jasne podatke koji se tiču analize tržišta, procene troškova, angažovanih kadrova, spoljnih resursa, procenjene koristi i rizika ovakvog projekta.
U svakom slučaju, za svaki novi projekat, bilo da je to novi proizvod ili usluga ili da je to novi prodajni objekat (makar bio i virtuelan) neophodno je opredeliti sve navedene faktore. Ako nam treba, a treba nam, prava analiza, definsaćemo procese i aktivnosti koje se obavljaju prilikom realizacije projekta. Takođe je veoma važno definisati organizacionu strukturu, a najvažnije je definisanje odgovornosti svakog učesnika u projektu.
Na ovaj način stvara se jasna slika odgovornosti, potrebnog vremena i troškova svakog pojedinačnog projekta. Ako ste sigurni u svoju ideju morate je na ovaj način prezentirati. Vaš se uspeh tada može meriti i možete očekivati i priznanje za svoj rad.
Vreme brilijantnih ideja, bez načina za njihovo sprovođenje u delo je prošlo. Iako se čini da je ovaj put komplikovan, težak i bespotrebno oduzima vreme, ubeđen sam da je on put do uspeha.
Kada se jednom ovakav način razmišljanja ustanovi kao pravilo, vreme je za sledeći korak (i sledeći tekst) – upravljanje kvalitetom.
2 Responses
Nada Bukinac
May 11th, 2009 at 20:49
1Oduvek sam mrzela formalne pismene zahteve, projekte…. Kada su od mene trazili da uradim tako nesto obicno sam trezila nacin kako da odatle pobegnem, nekom to da ispricam a on ce onda da ubedi ongog koji odlucuje. Ali kada sam shvatila da mi je mnogo lakse i zabavnije da isplaniram na papiru onda sam se ja promenila odnosno napredovala jer sam postala mnogo preciznija, efikasnija a i kolicina mog rada je lakse mogla da se izmeri a samim tim i adekvatno naplati.
Jako mi je drago kada upoznam kvalitetne kompanije kao sto je vasa.
JasnaKamatovic
May 12th, 2009 at 09:03
2Skoro sam čula od nekoga da su RP komplikovane i da su kamen spoticanja za kreativnost. Ne slažem se baš sa ovom konstatacijom…
Veliki sam pobornik ovakvog modela organizacije bez obzira na veličinu firme. Taj jedan ili više dokumenata toliko mogu da unaprede poslovanje. Dosta vremena treba dok se izrade (bukvalno da sedite i nakucate) ali koliko mogu pojednostaviti i ubrzati realizaciju nekog projekta je ne merljivo.
Puno utiču i na podizanje svesti zaposlenog o njegovom odnosu prema radu, odgovornošću, prema samoj firmi, kolegama… Utiču i na njegovo samopouzdanje i dodatno ga motivišu.
Osećaj, da ste predložili neko rešenje/ideju ili sl. i da je to zvanično od strane top managementa i usvojeno i da je realizovano – je sjajan!