(2 votes, average: 5.00 out of 5)
Loading ...Dugi niz godina ziveli smo pod sankcijama, naučili svega da se odričemo, poremetio nam se osećaj za kvalitet. Kupovali smo odeću i obuću na pijaci, cigarete po ulici, rakije koje su pravili razni šarlatani i guslari. Bilo nam je bitno samo da se nešto ima, da se nešto kupi, pa dok traje – traje.
Onda su prošle crne godine (bar smo tako mi, naivni mislili), počeli smo da kupujemo polovne računare uvezene iz Zapadne Evrope, koji su radili odlično i odgovorili na sve naše post-traumatske (sankcije, izolacija, bombardovanje) zahteve i pri tome imali odličnu, nisku cenu. Informatička pismenost je porasla, sve je je više domaćinstava bilo snabdeveno računarima, klinci su počeli da koriste internet, pa su im se vidici i prohtevi proširili.
Maloprodajni salon POSITIVE
Malo zbog povećanih prohteva, malo zbog zakona koji je zabranio uvoz polovnih računara, a malo i zbog povećanja standarda (bar je tako izgledalo iz naše evropske perspektive) polovni računari su otišli u zaborav. Zamenili su ih novi, koji su kupovani bez pardona, nije se štedelo. Imali smo, kao tržište, odličan rast na kome su nam i Slovenci mogli pozavideti. Standardne konfiguracije prodavane su po ceni od 50-ak i više hiljada dinara, uglavnom su komponente birane prema savetu prijatelja poznavalaca, da zadovolje želje mladih igrača i dizajnera. Cena nije bila toliko bitna, bitno je bilo postići dobar kvalitet. Sve je izgledalo ružičasto kako korisnicima, tako i svima nama koji živimo od prodaje računara.
Poslednjih nekoliko godina, isprva nekako čudno stidljivo, a u poslednjih 15-ak meseci sve jače, događa se drastičan pad kupovne moći većine našeg stanoviništva, što se očituje padom interesovanja i prometa tehničke robe, ponovnim odricanjem od mnogih stvari, nakon nekoliko godina kreditno - informatičko – tehnološkog buma po domaćinstvima.
I eto opet one stare devize: „Daj mi neki računar, nije bitno kakav, samo da je jeftin. Da ima tanki monitor i da košta do 30-ak hiljada!„ Tridesetak hiljada!!! Pre samo dve godine, kada je uzgred budi rečeno i Dinar u odnosu na EVRO vredeo mnogo više, nije bio problem dati 50.000 dinara, a sada je i 30.000 problem. Daj šta daš. Ali da sve radi. Igre, Internet, filmovi. Sve. I da ima i Windows!
Hmmm… ko je ovde lud i šta nam se to dešava? Zar nismo sve ovo prošli već jednom. Što reče jedna koleginica neki dan: „Da li je ovo dan mrmota, koji se ponavlja u nedogled?“
Positive Brand
I šta da radimo? Uklapamo se. Ako nisi jeftin i ne praviš kompromise, onda ni ne prodaješ. Kompromis nikada ne donosi najbolje rešenje, ali ako je on tačka sa koje ćemo opet gore – neka bude.
POSITIVE je stoga odlučio da privremeno stavi sa strane svoje BRAND računare i da tržištu ponudi jeftine gotove konfiguracije solidnog kvaliteta, koje drugi sklapaju za nas. Imaju odličan odnos cene i kvaliteta i ljudima se to dopada.
Servis i tehnička podrška
Dobro, tu smo, prodajemo, dopada se i nama. Na kraju, opet smo otišli korak dalje pa smo se izborili i za status ovlašćenog servisa i time rešili još neke brige koje eventualno mogu da se pojave kod korisnika. Služimo narodu.
Za one koji i dalje žele da učestvuju u kreiranju svog računara, ostavljamo mogućnost da kombinuju kroz konfigurator na našem sajtu www.positive.rs i da za sebe izaberu ono što smatraju da je najbolje, bez nametanja sa strane zbog cene ili bilo čega drugog.
One Response
Stanislava
February 24th, 2010 at 08:40
1Istorija se ponavlja…možda u malo izmenjenom obliku, jer smo ipak tehnološki značajno napredovali, ali ipak se ponavlja…
Sve ciljne grupe – i fizička i pravna lica, odlučuju se zadržati na starim konfiguracijama, jer kako-tako još uvek rade i zadovoljavaju minimum potreba. Pozitivno je to što se ipak pomerio odnos izmedju desktop i laptop računara, u korist ovih drugih. Kotrlja se…
Pošto “posle kiše dolazi sunce”, bićemo strpljivi i sačekati ga