(2 votes, average: 5.00 out of 5)
Loading ...Da li se IT-jevci mogu opustiti i družiti? Ima li prostora za prijateljsko ćaskanje ili se svi međusobno gledaju kao „ljuta“ konkurencija?
Postavim sebi često ovo pitanje, a verujem da i mnogi razmišljaju o tome, bez obzira o kojoj branši je reč. Za one koji se bave informatičkom delatnošću uvreženo je mišljenje da su nekonvencionalni u pogledu dress code-a, retko pokazuju emocije (pogotovo sreće i zadovoljstva), uglavnom su „čudaci“ i slično. Sigurno ima istine u tome, ali čini mi se sve manje. Ustvari, zaposleni u sektoru IT-a su sasvim opušteni, pristupačni, prilagodljivi ljudi.
Složili se vi sa mnom ili ne, u prilog činjenici da se i u svetu informatike nađe vremena za provod, govori i nedavno održan SKI skup „hard“ i „soft“ profesionalaca na Jahorini. Preko 80 učesnika – vendora, distributera, partnera – družilo se tri dana bez incidenata bilo koje vrste (verbalnih, fizičkih…) 
Sa kakvim je ko utiscima otišao, ne možemo sa sigurnošću reći, ali emocije nezadovoljstva niko javno nije izrazio.
Jahorina
„Formalni“ deo skupa je bio organizovan na principu zimskih igara, gde su učesnici podeljeni u 6 ekipa, koje su bile formirane po poznatim svetskim proizvođačima opreme i softvera. Takmičenja su obuhvatala igre na snegu, ali i zanimljive sadržaje u samom hotelu, kao i veliki IT kviz. Većina učesnika se pokazala kao pravi timski igrači, takmičarski duh je itekako bio prisutan, konkurentske ekipe su međusobno pokazale visok nivo tolerancije (nećemo računati izuzetke, kojih je bilo malo i na kraju smo se svi vratili pevajući, bez obzira na konačan ishod.
Neformalni deo sastojao se od slobodnog vremena posvećenog skijanju, plivanju, šetnji kroz šumu, odmaranju, poseti Sarajevu… svako je mogao da odabere ono što mu najviše prija. A uveče su svi bili u „obavezi“ da prisustvuju „niskokaloričnoj“ večeri, a zatim i svirci do sitnih sati. I… svi su izdržali i bili krajnje opušteni i prijateljski raspoloženi.
Neformalna druženja IT sveta
Zanimljivost… Redovni čitaoci POSITIVE blog-a setiće se da sam pre nešto više od mesec dana napomenula kako bi ova godina mogla biti godina priznanja, nagrada, pohvala… Izgleda da sam bila u pravu. Kolega Saša i ja smo za 5. godinu učešća na pomenutom skupu prijatno iznenađeni prigodnim poklonima od strane organizatora, što potvrđuje moja predviđanja.
Napunili smo „baterije“, vratili se orni za posao, nadamo se da nas entuzijazam neće napustiti, a ako i popustimo, pa iz IT-a smo, zamenićemo „baterije“ 
!
Kolege - Stanislava i Saša
3 Responses
MRadanovic
March 12th, 2010 at 08:48
1Pa ko bi mogao da bude nezadovoljan i naoštren u ovakvom abijentu. Sve i da je bilo ljute konkurencije i izraženog rivaliteta najveći incident koji je mogao da se desi je da neko bude uvaljan u sneg! Pa to i nije tako strašno…a oslobađa stres…haha!
Jasna Kamatovic
March 12th, 2010 at 10:03
2Mi, zaposleni u POSITIVE-u ne bi baš trebali da ostavljamo komentare na našem blogu ali… meni se toliko dopao ovaj tvoj post. Fotke koje si napravila su super i jako lepo su prenele atmosferu.
PS: zamolila bih vas da mi samo povremeno “forward-ujete taj vaš recharger za beterije”
Stanislava
March 13th, 2010 at 12:26
3@Miljan Bilo je valjanja u snegu, nije da nije, ali bez vidljivih telesnih povreda.;)
@Jasna Drago mi je što ti se dopao post, a naročito zbog mojih “profi” fotografija. Dakako ćemo ti rado forwardovati “punjač”, pod uslovom da su ti “baterije” punjive.:)