Hangzhou je fenomenalan grad, koji leži na jezeru, izgrađen u duhu feng-shui-a (znači vetar i voda). Zbog toga je moto ovog grada „Harmoničan i srećan život“. I zaista, na ljudima koji ovde žive vidi se da su zadovoljni. Nepregledni parkovi pored jezera su uvek puni i turista i građana i sve to pozitivno deluje na čudan mir i ravnotežu u ovom inače velikom gradu (ima oko 7 miliona stanovnika). Hangzhou nekako dodje kao kineski Novi Sad. Prošle godine u posetilo ga je 63 miliona domaćih i 3 miliona stranih turista.

Izvor: http://www.absolutechinatours.com/china-cuisine/Hefang-old-Street.html

Moderne građevine, podignute u proteklih desetak godina su ogromne i maštovito projektovane. U delovima grada sa prodavnicama moguće je pronaći baš svaku robnu marku koju možeš zamisliti. Cene su, naravno evropske, ako ne i veće. Zalazak sunca iznad jezera je nestvaran. Uz jezero se nalaze, slobodno mogu reći stotine restorana i kafića, kao i prodavnice automobila sa izloženim primercima Mercedesa, Audija, Aston Martina, Fererija i drugih.

Univerzitet u Hangzhou ima 40.000 aktivnih studenata, a kampus smo obilazili autobusom, pošto je malo veći – i naravno nov. Tehnološki park, sa mnogim inovativnim kineskim i stranim kompanijama osnovan je pre četiri godine i sada je to praktično novi grad sa 300.000 ljudi koji tamo žive i rade. Svi brojevi su takvi. Recimo, alibaba.com najveći kineski šoping sajt ima 22.000 zaposlenih. Internet kupovina je jako popularna, ovde mladi ljudi čak i svakodnevnu hranu naručuju online, pa plaćaju kad im donesu.

I onda taman mislite da ste videli sve, a naši ljubazni domaćini nas odvedu u Šangaj.

Četiri dana u Šangaju bili su krcati obilascima znamenitosti ovog grada. Šangaj ima 28 miliona stanovnika i najbogatiji je grad u Kini (ne računajući Hong Kong, koji i nije sasvim u Kini, ima granicu i svoju valutu). Novi deo grada Pudong je pre 20 godina bio livada, a sad ima barem pedeset građevina preko 50 spratova, od kojih je skoro svaka malo remek delo. Upravo se dovršava i zgrada koja će biti visoka preko 500 metara. Ulice su pune zelenila, a obala reke (The Bund) je predivno šetalište.

Autor:dawvon , http://500px.com/dawvon

Izvor: http://architecture.about.com

Ako vas baš zanima, imaju odlične ulice za šoping, naravno sa Apple radnjom u sredini i svim ostalim svetskim markama. Mi, gosti iz Srbije, naravno nemamo dovoljno para da tamo kupujemo. Zato smo obišli muzej grada u kome je maketa Šangaja, vrlo detaljna, veličine košarkaškog igrališta, muzej razvoja čovečanstva, koji ne mogu ni da opišem, akvarijum i kao posebnu atrakciju Oriental TV toranj, visok preko 400m. Na 259 metara visine postoji staklena platforma, po kojoj možete da šetate. A ispod vas provalija. Neverovatna je igra koju naš mozak igra sa nama. Adrenalin kada zakoračite u „ništa“ je neverovatan.

Za oproštaj, domaćini su nas vodili u cirkus. Ali kineski. To je zapravo predstava puna akrobacija sa završnom tačkom koja nas je sve ostavila bez daha. Sigurno se sećate (oni stariji), vožnje motorom po zidu smrti. E pa, ovo je kugla u kojoj se prvo vozi jedan motor, pa dva, pa tri… i na kraju osam!

Ako vam ovaj tekst liči na putopis, on to i jeste, jer su nam ove nedelje zaista pokazivali „najbolje iz Kine“. Naravno da ne izgleda cela Kina ovako, ovo je i dalje siromašna zemlja, ali se razvija ogromnim koracima. Postoje veoma ozbiljne socijalne razlike, a naročito razlike po regionima, razlike izmedju sela i grada i sve ostale moguće razlike i ekstremi.

Koliko god ih dobro razumemo ili ne razumemo, postoje stvari na koje bismo se mogli ugledati. Naravno, kineska hrana koju mi jedemo kod nas nije ni slična onoj koju jedu Kinezi.

Na kraju, mogao bih da izvedem sledeći zaključak: U Kini ništa nije onako kako Evropljani zamišljaju da jeste.

Delegacija srpskih privrednika – menadžera započela je drugu nedelju boravka u Kini. Naši ljubazni domaćini su nam održali seriju predavanja kako bismo bolje upoznali i razumeli ovu zemlju.

Kina po svemu viđenom (u gradovima),  izgleda kao zemlja razvijene kapitalističke privrede. Oni svoj sistem nazivaju Socijalistička tržišna ekonomija. Onim malo starijima ovaj izraz mora da je dobro poznat. Naravno, Tito je ovde i dalje prijatelj Kine. Fantastično je to da su oni do današnjeg nivoa stigli za smo 30 godina. Ne treba zaboraviti da su do 1976. godine bili zatvorena zemlja, siromašna i pod uticajem “kulturne revolucije”. Danas imaju tržište, berzu i devizne rezerve od 3.200 milijardi dolara. Počeli su sa 200 miliona dolara. Za samo trideset godina!

Izvor:www.chinese-flag.org

U Kini od 1979. godine vlada zakon po kojem svaka porodica može imati samo jedno dete. U suprotnom vas kazne. U selima im baš to i ne ide, ali u gradovima da. E, sad su ta deca jedinci, pa su razmaženi. Roditelji se žale. Nikad ne možete svima ugoditi.

1976. godine, čak i ako ste imali novca, niste ništa mogli da kupite. Danas omladina kupuje preko interneta. Razumem ih. Da biste stigli do vaše omiljene prodavnice u Pekingu (kaže se Bei Jing – severna prestonica), morate da predjete 30 kilometara. Pa lakše je da naručite i sačekate da vam neko donese.

Peking inače nije najveći grad u Kini. Ima samo 22 miliona stanovnika, Šangaj ima 24 miliona. Najveći grad, sa 36 miliona stanovnika je Chongquing (nikad čuli, zar ne?)

Kada su Kinezi uvodili tržišnu ekonomiju tada su otpustili sve radnike u državnim preduzećima za jednu noć. Ujutru su zaposlili ponovo skoro sve – sem nekih 50 miliona radnika. Njima su dali otpremnine i rekli, radite nešto. I oni su počeli da rade…

Kina se i dalje ubrzano menja. Njihov najnoviji cilj je, da umesto da budu poznati po “made in China”, u svet idu sa “created in China”. Mudro, zar ne?
U Pekingu je tolika gužva u saobraćaju (uglavnom veoma luskuzni evropski automobili pravljeni u kineskim fabrikama), da su uveli da svako sme da ima samo jedan auto, ali tek kad na lutriji dobije dozvolu da ga kupi. I jedan dan u nedelji ne sme da vozi.Kvadrat stana je od 2 do 6 hiljada evra (ali smete da imate samo jedan). Naravno to nije tako u celoj Kini, ali Peking je jednostavno toliko veliki, a ljudi imaju sve više para, da su morali nekako da ih ograniče (privremeno). U socijalističkoj tržišnoj ekonomiji, najbogatiji kineski privatnik ima imovinu od 13 milijardi dolara…

Naravno, nije sve baš tako sjajno. Jedno veče smo se vraćali taksijem kroz naselja u predgradju Pekinga i tu se vide ogromne razlike izmedju bogatih i siromašnih. Jedino što oni, za razliku od nas imaju i brzo rastuću srednju klasu, kao nosioca potrošačkog društva.

I tako bih mogao unedogled da pišem, jer me sve što ovde vidim fascinira. Ipak, ono što je najlepše u Kini je istorija. Obišli smo objekte od kojih zastaje dah. Prvo smo mislili da je zabranjeni grad nešto izuzetno. A onda smo otišli u letnju palatu. Ogroman park i jezero, sa malo gradjevina i hramom. Mesto za uživanje. Zatim smo posetili i Nebeski hram. Rečima svakako ne mogu dobro da opišem taj prostor i lepotu, možete malo pogledati i slike na netu, ali jedino ako ste prisutni možete osetiti veličinu i značaj ovih mesta.

Izvor:www.wantchinatimes.com

Narednih dana idemo u Hangzhou (zovu ga raj na zemlji) i Šangaj, ekonomski centar Kine. Pokušaću da vam sledeće nedelje dočaram i te delove Kine.

Kada vas jedno veče zatekne mail: Da li želite da idete u Kinu na tri nedelje, šta da pomislite?

Trenutno boravim u Kini na poziv i u organizaciji kineske vlade, u okviru delegacije Vojvodjanskog IT klastera, kao vid saradnje sa privredom Srbije. Domaćini su za nas organizovali seminar, koji treba da nam približi iskustva i izazove poslovanja u modernoj Kini.

Uslovi u kojima boravimo su odlični, okruženi smo pažnjom domaćina, ali nam je istovremeno omogućeno da samostalno uživamo u ovoj čudesnoj zemlji. Kroz seriju predavanja (neka su čak na srpskom jeziku) upoznajemo se sa različitim aspektima poslovanja i života u Kini. U slobodno vreme uživamo u svim pogodnostima luksuznog odmora i obilazimo neke od simbola Kine.

Poseta kineskom zidu bila je veliko iznenadjenje za mene. Očekujući veliki, ravan, dugačak zid, bio sam ne malo iznenadjen kada sam shvatio da se zid proteže preko vrhova planinskih venaca . Poseta kineskom zidu je zapravo penjanje stotinama, veoma strmih i nejednakih stepenica. U Kini kažu da je onaj ko se popne na odredjeni deo kineskog zida (ceo je dugačak preko 6.000 kilometara), postaje pravi čovek. Sad znam i zašto. Poseta kineskom zidu nije za one sa slabom kondicijom.

Kina je zemlja ogromnih brojeva: 1,3 milijarde stanovnika, 750 miliona zaposlenih, koji izmedju ostalog proizvode preko 2 miliona automobila MESEČNO. Audi, BMW, Škoda i mnogi drugi imaju svoje fabrike u Kini. Najveći kineski mobilni operater ima 260 milona korisnika.

Kao i u svakoj zemlji koja se brzo razvija, razvoj je neravnomeran, ali centar Pekinga izgleda svetski. Grad sa 23 milona stanovnika, sem bogate istorije ima i veliki broj izuzetnih modernih gradjevina, počev od olimpijskih objekata, stadiona „ptičije gnezdo“, preko monumentalnih gradjevina u samom centru grada, do ogromnog trga Tjenanmen, natera vas da razmišljate na veliko. Naravno, pored luksuznih prodavnica svih svetskih brandova, tu su i prodavnice sa čuvenim „kopijama“. Na ulasku u jednu takvu robnu kuću, čuveni “Silk” market piše: „borimo se za zaštitu intelektualne svojine, sprečimo pirateriju!“ Postoji original Apple radnja sa najnovijim uredjajima, ali i mesto gde jeftino možete kupiti Ipad2 sa Android operativnim sistemom.

Internet je svuda, ali ne možete koristiti Facebook i Twitter. Ima devet političkih partija, ali su sve u vlasti.

Postoje privatne kompanije, ali ne i privatne banke.

Zemlja suprotnosti koja sigurnim korakom napreduje u potrošačko društvo.

Savremena preduzeća polažu sve više na sigurnost i poverljivost svojih poslovnih podataka. Možemo reći da su sve IT kompanije koje se bave uslugama u oblasti održavanja i unapredjenja informacionih sistema svojih korisnika, kao i one koje pružaju različite usluge data centara i sl, pred velikim izazovom kako da zaštite integritet i tajnost podataka svojih klijenata. U ovu svrhu postavljeni su standardi koji nam omogućavaju da ove zadatke ispunimo.

Za početak, treba reći da se pod pojmom informacije podrazumeva svaki podatak koji u nekom kontekstu ima značenje i vrednost za vlasnika i/ili korisnika. Pod informacionim sistemom se smatra uređeni skup resursa i pravila koji imaju jednu ili više uloga u procesima generisanja, prenosa, arhiviranja i obrade informacija.

Glavne karakteristike upotrebe informacija se opisuju kroz tri aspekta:

1. Tajnost (Confidentiality) informacije koja ima smisao u tome da informaciju mogu koristiti i obrađivati samo  ovlaštena lica;
2. Celovitost (Integrity) informacije koji se opisuje svojstvom da se informacija ne može promeniti bez znanja vlasnika informacije, ali i metode obrade informacija;
3. Raspoloživost (Availability) informacija koja ima karakteristiku da se informacija mora dostaviti korisniku na mestu i u vremenu kada je to njemu potrebno.

Osiguranje postojanja ova tri aspekta čine osnovu sistema za upravljanje sigurnošću informacija koja je tema standarda ISO/IEC 27001:2005 Information technology — Security techniques — Information security management systems — Requirements.

Ovaj standard definiše informacionu sigurnost kao stalno osiguranje i poboljšanje tajnosti, celovitosti i raspoloživosti informacija u okviru informacionog sistema.

Standard ISO/IEC 27001:2005  je skup zahteva koje se mora ispuniti za certifikaciju sistema za upravljanje informacionom sigurnošću. Standard je u potpunosti harmonizovan sa ISO 9001:2008, tako da je njegova struktura vrlo slična ostalim certifikacionim standardima.

Glavni smisao standarda je da se ispune zahtevi kojima se osigurava ispunjenje tri glavna aspekta informacione sigurnosti, tajnosti, integriteta i raspoloživosti (C-I-A).

IT kompanije koje odluče da se ozbiljno bave uslugama koje obuhvataju rukovanje podacima korisnika moraju  razmisliti o uvodjenju ovog standarda, iako je moguće sprovoditi procedure sigurnosti i rukovanja rizikom i kroz standard ISO 9001:2008. Takodje, moguće je i potrebno definisati različite vrste ugovora sa klijentima koji dodatno ojačavaju poziciju preduzeća u ovoj oblasti.

Positive svoju budućnost vidi u uspostavljanju i očuvanju poverenja svojih korisnika i zbog toga je na putu da i formalizuje već ostvarene visoke standarde prilikom zaštite i sigurnosti podataka, kako svojih, tako i pre svega, svojih klijenata.

Pred samim krajem smo još jedne teške godine, a već nas uveravaju da će sledeća biti još teža. Možemo li mi nešto preduzeti da taj teret lakše podnesemo?

Mislim da možemo. Positive je 2011. godinu iskoristio da konačno primeni sve za šta se zalagao u svojim dokumentima, u strategiji i ciljevima. Došlo je vreme da se ostvari vizija i ispuni misija. Potpuni preokret u ponašanju nastao je polovinom godine. Pretpostavljam da su se tek tada “složile kockice”. Ono za šta se zalažemo više od tri godine, doživelo je svoje ostvarenje.

Rezultati politike aktivnog pristupa korisniku, kreiranje dodatne vrednosti za kupca i kao rezultat zadovoljan korisnik, počelo je da daje rezultate. Istraživanje koje smo sproveli u oblasti maloprodaje pokazalo je nedvosmisleno da na naše kupce ne utiče radno vreme, cena proizvoda i agresivan marketing. Sprovodeći svoju politiku najboljeg odnosa cene i kvaliteta robe i nadograđene usluge pokazali smo da su naši kupci u najvećoj meri stalni, oni koji se obraćaju nama kad imaju potrebe u oblasti informatike.

Većom posvećenošću preduzećima koja se oslanjaju na nas zadržali smo stare i osvojili nove verne kupce, koji su spremni da poslušaju naš savet i da nam dopuste da učestvujemo u planiranju njihove informatičke budućnosti. Konstantnim obrazovanjem i obukom zaposlenih uspeli smo da zadržimo i unapredimo partnerstva sa najvećim svetskim kompanijama Microsoftom i Ciscom i tako na najkvalitetniji način zadovoljimo rastuće potrebe naših klijenata.

Uprkos krizi, tržište je gladno kvalitetnih proizvoda u IT oblasti, a još više usluge koja će im pomoći da maksimalno iskoriste ovaj tehnološki napredak. Uvođenje i pridržavanje standarda i sistematičnost u radu značajno su pomogli poboljšanju stanja  preduzeća.

Ovo, uz različite finansijske olakšice za naše klijente, kao što je kupovina opreme na lizing, različite druge vrste otplata, a u maloprodaji čekovi građana, sindikalna prodaja, sve vrste platnih kartica i drugo, uz uvek rastući Web-Shop, daje nam sigurnost u bolju budućnost. Saradnja sa drugim informatičkim kućama u okviru Vojvođanskog IT klastera, kao i saradnja sa Univerzitetom i različitim državnim agencijama za podsticaj razvoja, dodatni su motiv i snaga za napredak.

Očekujemo tešku 2012. godinu spremni. Spremni da učimo i usavršavamo se, da ulažemo u sopstveni razvoj i tako doprinesemo i razvoju naših klijenata.

Mi smo shvatili da postoji način za prevazilaženje opšte krize. On je naporan i sporo daje rezultate. Naravno, ostalo je još mnogo da se uradi, neki će pronaći različite greške i nedoslednosti u našem ponašanju, a dobronamerni će uvideti naš vidan napredak. Sve 0vo o čemu pišem jasno će se videti tek 2013. godine, ali svi znaci su tu i daju mi snagu da nastavim dalje u dobrom pravcu, sa još više entuzijazma.

Đorđe Medaković, direktor

U krugu IT profesionalaca odavno je poznato da naša IT industrija može, u nekim oblastima, uspešno da se nosi sa svetskom konkurencijom. Proizvođači softvera iz Srbije odavno su prisutni na svetskom tržištu. Na žalost, preovlađuju usluge iz oblasti outsorce-a naših programera, ali ima sve više i naprednih rešenja, pa i kompletnih proizvoda. Poslovi za izvoz se u najvećoj meri rade za zapadne kompanije koje na ovaj način smanjuju troškove.

Prošle nedelje ukazala mi se jedinstvena prilika da posetim zemlju koja ovu saradnju vidi na drugačiji način. Posetio sam Iran, u okviru delegacije Privredne komore Srbije i bio gost najviših zvaničnika njihove Centralne provincije i privrednika iz ove oblasti.

Iran

Iran je zemlja izuzetno duge tradicije i istorije, kulture i visokog obrazovanja, ali trenutno u oblasti informacionih tehnologija, stekao sam utisak, da im mi možemo ponuditi mogućnost za napredak. Ova zemlja sa preko 80 miliona stanovnika, površine kao petnaest Srbija i stepenom razvoja koji nije dovoljan, pruža neverovatne mogućnosti za saradnju i izvoz.

Ne izvoz poljoprivrednih proizvoda i rude, čak ne ni izvoz robe, već izvoz tehnologija i znanja. Informacione tehnologije su idealna oblast za naš izvoz u Iran.

Primili su nas sa velikim poštovanjem, uvažavanjem i pažnjom kakva se ne može videti, recimo u Evropi. Bili su konstantno uz nas i ispunjavali nam različite želje, da nešto vidimo, saznamo i razumemo. Dogovoren je i niz aktivnosti kojima ćemo unaprediti saradnju naše dve privrede, a informacione tehnologije u ovome mogu igrati veliku ulogu. Od svih iskazanih potreba nisam pronašao ni jednu koju ili Positive, ili najmanje jedna od članica Vojvodjanskog IKT klastera ne može da ispuni.

Naravno, utisci sa ovog kratkog puta su sjajni, ali i više me raduje mogućnost stvarne saradnje i plasmana našeg znanja van granica Srbije.

Skoro svi naslovi u medijima, štampanim i elektronskim podsećaju nas da kao društvo trošimo suviše, malo radimo i zarađujemo, da nas je sve više bez posla i para.

Miroslav Morača: Svetlo na kraju tunela

Šta je rešenje?

Svako mora poći od sebe i potruditi se da da svoj maksimum. Ponekada nam to neće priznati, ponekada nas neće razumeti. U redu. Idemo dalje. Positive postoji na našem neuređenom tržištu preko 10 godina i barem smo nešto naučili.

Sledite svoj put i viziju, budite uporni i promovišite vrednosti u koje verujete.

Budite aktivni u tome, negujte i obilazite vaše klijente i partnere, stavite im do znanja da su vam važni. Birajte saradnike i zaposlene koji prihvataju vašu viziju, motivišite ih da slede vaše ciljeve i rezultati neće izostati. Biće promašaja i lutanja, biće nesporazuma, ali na kraju, rezultati govore.

Kad se zapitate da li vam je sve ovo trebalo, odgovor je jasan. Jeste, trebalo vam je.

To je vaš životni izbor i budite istrajni.

Ovo ja ponekad’ sebe zapitam u ogledalu, pa razmišljam da li je moj životni put trebao biti drugačiji? Posle svih uspona i padova, posle svih uspeha i razočarenja, ne bih se menjao. A ako je svetlo na kraju tunela i za dve godine, razmislite gde ste bili pre, recimo tri godine, ili pet. Setite se gde ste bili, na primer,  za Novu 2000-tu godinu?  Kao da je juče bilo.

Vreme prolazi suviše brzo da bi smo bili nestrpljivi.

Autor fotografije: Miroslav Morača (morinho82)

U cilju postizanja boljih rezultata poslovanja potrebno je izvršiti promene. One se pre svega tiču promena u načinu ponašanja, kako bismo bili u mogućnosti da realizujemo zadate ciljeve, kroz ispunjenje strategije povećanja zarade kroz pružanje usluga boljeg kvaliteta.

Da bi ovo bilo moguće potrebno je da bude potpuno jasno po kojim se pravilima treba vladati, kao i da postoji jasna nagrada, kao i sankcija. Još jednostavnije rečeno moraju  postojati fer sistem, pravila, nagrade i kazne. Na potrebi sistemskog pristupa i razumevanja potrebe ispunjenja strateških ciljeva menadžment mora insistirati, usmeno i pismeno, dokle god ne postane sastavni deo razmišljanja i ponašanja zaposlenih. Kroz ova pravila potrebno je postići povećanje intenziteta i efikasnosti rada, jer je to jedini put ka boljim rezultatima, pa time i većoj zaradi preduzeća i pojedinca.

Stres i povremeni povećani pritisak su sastavni deo današnje radne svakodnevnice. Najveći deo tog pritiska na sebe, po pravilu, preuzima top menadžment i njegovom amortizacijom, u najboljoj nameri stvara privid kod zaposlenih da rade u okruženju oslobodjenom stresa. Količina „pritiska“ tj. intenziteta rada, direktno se reflektuje na količinu zarade i te su kategorije povezane.

Za smanjenje pritiska potrebno je imati dobar osećaj za organizovanje obaveza i potrebno je usmeriti fokus i prioritete ka najboljim i najprofitabilnijim poslovnim programima. Na nivou svakog zaposlenog ovo znači da mora biti spreman i sposoban da radi kompleksne ili „teške“ stvari radi ostvarenja značajnih rezultata, u odnosu na čest običaj da se rade „lakše stvari“, ali naravno uz postizanje skromnih poslovnih rezultata.

Pravila ponašanja podrazumevaju i urednu internu i eksternu komunikaciju. Poboljšanje komunikacije je veoma bitno, jer je preduzeće TIM, ne skup pojedinaca i funkcioniše u dinamičnom spoljnom okruženju.

Za postizanje unapređenja korporativne kulture neophodni su redovni pojedinačni sastanci top menadžmenta sa zaposlenima, a što češće potrebno je organizovati i zajednička druženja zaposlenih (team building).

Ako svi zaposleni imaju jasnu sliku o pravcima razvoja i programu rada i ukoliko top menadžment ovo konstantno ponavlja, doći će do unapredjenja korporativnog načina ponašanja, a time i do značajno boljih rezultata poslovanja i boljih uslova rada za svakog pojedinca.

Prodaja računara smatrala se veoma unosnim poslom. Pre deset godina. U 2005. 2006. i 2007. prodaja računara u Srbiji rasla je tempom od 25% godišnje. Sjajno, ali premalo da se dostigne jaz u odnosu na zapad, pa čak i u odnosu na Hrvatsko tržište.

I taman se ponadasmo da polako stižemo, kada nastupa kriza, ona za koju su rekli da je naša šansa. U 2008, 2009 i 2010. pad prodaje računara bio je u proseku 15%. Rast u poslednjem kvartalu 2010. dao nam je nadu, evo ga, polećemo.

Pre neki dan IDC Adria je objavila rezultate za Q1 2011. gde je konstatovan pad vrednosti prodatih računara, desktop i mobilnih, za ukupno 11%, u odnosu na isti period prošle godine. Toliko o tome da je kriza prošla. IT kompanije moraju pronaći novi pristup opstanku i razvoju.

U isto vreme tržište prizvodnje softvera je u konstantnom porastu. I izvozi. Na žalost, većinom se izvozi usluga u obliku outsorcing-a, ali su vrednosti izvoza sve veće.

Da li će Srbija umeti da prepozna i iskoristi mogućnost da se ostvari kroz znanje i rad mladih ljudi, programera, koji su odlučili, za sada, da umesto da se odsele na zapad, tamo prodaju svoje znanje, radeći iz Srbije?

Gde je u stvari budućnost domaćeg IT sektora? Očito u spoju znanja i rada, inovativnosti i uvođenju novih tehnologija i usluga. Na domćem tržištu, kao jedini način da se razvija, IT sektor mora prepoznati mogućnost da svojim klijentima pruži više modernijih, kompleksnijih rešenja i da na taj način podigne nivo zadovoljstva korisnika.

Više ne možemo biti prodavci i majstori za popravku kompjutera, već moramo biti u pravom smislu podrška svim svojim korisnicima. Naše navike se moraju menjati. Iz pasivne uloge čekanja na iskazane potrebe korisnika, moramo biti ti koji će učestvovati u njihovom kreiranju, planiranju i sprovođenju.

Ukoliko klijentu omogućimo da za svoje ulaganje dobija više i ujedno se i on sam edukuje, razume važnost ovakvog načina svog poslovanja, naša budućnost je osigurana.

Deluje vam kao da sam samo “nabacao” razne važne teme? Ne, ovo se sve dogodilo protekle nedelje. Sve je super, svi negde napredujemo, ali da li to neko primećuje, ceni i vrednuje?

Početkom protekle nedelje Positive je imao redovan godišnji pregled sertifikacione kuće za produženje međunarosnog ISO sertifikata. Sve su detaljno pregledali, postavili nam mnoga pitanja i upoznali se sa našim napretkom u organizaciji, strukturi i poslovanju. I bili jako zadovoljni. Kako kaže jedan moj dragi poslovni pratner: “Što ste vi lepo organizovani…”

Pa odem na E-trgovinu, čujem kako ljudi napreduju, imaju teškoće, prevazilaze ih, ili su na putu da ih prevaziđu, čujem savete kako treba biti dobro organizovan, paziti na troškove, planirati, razvijati se, školovati, biti inovativan. Dođe pomoćnik ministra, kaže elektronska trgovina, poslovanje preko interneta, informacione tehnologije, to su naši prioriteti, to je naš cilj, teško nam je, ali znamo kuda idemo.

E, sad, znam ja da se ponekad stvarnost slika malo lepšim bojama, da nam bude lakše, znam koliko je nama teško da se svakodnevno borimo sa izazovima tekućeg poslovanja, da izdvajamo za obuke, školovanja, razvoj i inovacije, ali računam, svi smo na istom zadatku, proći će i ova kriza (ne sama od sebe, već uz napor svih nas) i postojaće u Srbiji pravi poslovni ambijent, gde će se ceniti rad, znanje, inventivnost…

I onda čujem da će informatika promenama školskog programa postati izborni a ne obavezan predmet! Ne treba nama informatika. Članice Vojvođanskog IT klastera znaju da proizvode softver i izvoze 80% svojih proizvoda.  To nam ne treba?!

Ne treba nam ni Darvin! Trebaju nam, izgleda,  generacije mladih, informatičke neznalice kojima je SMS vrhunac savremene komunikacije. Ma, ne treba nam ni škola! Hajde da se zatvorimo u svoju malu kuću i radimo samo koliko da preživimo. Ili da učimo kako da prevarimo nekog, slažemo, ukrademo…  Tu su pare, izgleda, a ne u znanju i razvoju.

A možda ja ovo sanjam, pa ću se uskoro probuditi?

Prema podacima republičkog zavoda za statistiku 11.5% preduzeća u Srbiji koristi neko od ERP rešenja u svom poslovanju. Iako su najpoznatija rešenja namenjena pre svega korporativnim korisnicima, postoji veći broj ERP rešenja prilagođenih, prema kompleksnosti i prema ceni, malim i srednjim preduzećima.

Pored većeg broja srpskih proizvođača softvera, na tržištu se mogu pronaći i ERP rešenja iz Ex Yu oblasti, koja obezbeđuju podršku za srpsko tržište. I pored ove ponude, zastupljenost je zabrinjavajuće niska. Istražujući ovaj problem došao sam do zaključka da najveći broj top menadžera (koji treba da promoviši potrebu za uvođenjem ERP rešenja) nema jasnu sliku šta time dobija. Reći da ovaj sistem obezbeđuje sveobuhvatnu analizu poslovnih procesa najčešće nije dovoljno.

Potrebno je kroz edukaciju razjasniti koje su konkretne prednosti kada se za praćenje i upravljanje poslovanjem koristite softverom koji će ne samo zabeležiti sve poslovne promene, već će ih i na organizovan i sistematičan način prikazati u onoj formi koja vam daje mogućnost analize i odlučivanja.

Laički rečeno, za razliku od “knjigovodstvenog programa” ERP vam omogućava ne da gledate pomene koje su se dogodile, već da upravljate promenama koje dolaze.

Da budem potpuno iskren, za ovo je potrebno izdvojiti novac, koji je u ovim teškim trenucima jednostavno teško pronaći, ali pre svega je potrebno posvetiti vreme i dozvoliti prilagođavanje ERP rešenja postojećoj organizaciji poslovanja ili, još bolje, međusobnom unapređenju poslovnog procesa i softvera.

Lako je razumeti zašto bi neko ko je uložio dosta novca, posle godinu dana bio potpuno razočaran rezultatima. Za pune efekte ERP-a potrebno je više od jedne godine, možda i više od dve. Ipak, krajnji rezultat je impresivan. Mogu da kažem da kada konačno dočekate rezultate, kao rezultat pre svega vašeg truda kao top menadžera da menjate neke navike vaših zaposlenih, možete biti veoma zadovoljni.

Analizirajući rezultate poslovnih procesa, odnosa sa klijentima, načina proizvodnje, ponašanja ostalih sektora vaše organizacije, možete veoma precizno predvideti buduća poslovna događanja i naravno, unaprediti postojeće procese. Pri tome tvrdim da nije važno čiji ste softver kupili i koliko ste ga platili, već koliko je on prilagođen vašem načinu rada, poslovnoj strategiji i politica, a pre svega, koliko ste vremena i truda uložili da projekta uspe.

Ako vaši zaposleni vide i prihvataju prednosti, ako ste vi prihvatili ovaj alat kao koristan i značajan, ceo trud se isplatio. Naravno, rad na uvođenju ERP sistema nikad nije završen. On je proces u koje neprekidno unapređujete i ERP sistem i vaše poslovanje. Ako uvodjenje ERP-a razumete na ovaj način, pozitivan rezultat je neizbežan.

Preduzeće koje želi ne samo da napreduje, već uopšte drži korak sa konkurencijom mora da ima menadžment sposoban da donosi odluke na osnovu tačnih i pravovremenih informacija.

U današnje doba, jedini način da njima raspolaže je da ima uveden informacioni sistem koji te informacije obezbeđuje. Ogromne su razlike u percepciji šta je to informacioni siste preduzeća.

Za mnoge u Srbiji to je jednostavan program za knjigovodstvo, fakturisanje, magacin kao jedna celina. Drugu celinu u poslovanju predstavlja Word i pomalo Excell, a ipak sve više i neka vrsta e-mail kominukacije. Poseta internetu je još pomalo tabu, a ozbiljna poslovna primena prava retkost.

Oni koji se malo više bave informacijama, pre svega u okviru poslovnih promena u preduzeću shvataju da im treba jedinstven, integrisan sistem koji obuhvata sve poslovne procese i koji je u mogućnosti da menadžmentu i ostalim korisnicima obezbedi potrebne informacije, kao podršku u odlučivanju.

ERP je prema definiciji profesora Zorana Marjanovića i  Milovana Matijevića, rađenoj za potrebe Privredne komore Srbije:

………………………………………..

• ERP (Enterprise Resource Planning) sistemi se koriste u preduzećima za automatizaciju i optimizaciju poslovnih procesa neophodnih za postizanje poslovnih ciljeva preduzeća.
• ERP aplikacije koriste se u upravljanju resursima, kao što su: finansije, kapital, kadrovi (HR), materijalna sredstva i osnovna fizička infrastruktura preduzeća.
• Ove aplikacije prate, usmeravaju, analiziraju i izveštavaju o stanju svakog pojedinog resursa.
• Pod ERP aplikacijama podrazumevaju se sistemi koji su posebno namenjeni određenom tipu industrije, kao i softver koji zadovoljava poslovne potrebe različitih vrsta preduzeća.
• ERP sisteme odlikuje relativno visoka cena po korisniku, što ih odvaja od low-end, najčešće knjigovodstvenog softvera. Kako bi se razlikovale od aplikacija koje pružaju ograničene mogućnosti praćenja poslovnih parametara, ERP aplikacije se definišu kao sistemi koji moraju da zadovolje sledeće preduslove:
  1) Višenivoska (n-tier) platforma (arhitektura) – aplikacija je projektovana za server/host i client/server okruženja.
  2) Integrisanost – ERP integriše sve podatke i poslovne procese jedne organizacije u uniformni sistem.
  3) Modularnost –Iako ERP rešenje nudi niz funkcionalnih modula, prilikom implementacije ne moraju se implementirati svi moduli, već samo oni koji su trenutno potrebni zaposlovanje preduzeća. Ukoliko se u periodu nakon implementacije javi potreba za dodatnim modulima, bez ikakvih posledica na poslovanje mogu se uvoditi dodatni moduli.
  4) Interoperabilnost –Moduli ERP-a se mogu integrisati/biti interoperabilni sa modulima drugih ERP sistema.
• Minimalni funkcionalni obuhvat ERP sistema je:
  (a) Enterprise Resource Management (Upravljanje resursima preduzeća). Sastoji se od modula za upravljanje finansijama, kadrovima, platama, nabavkom, prodajom, aplikacija za praćenje ianaliziranje poslovnih i finansijskih performansi preduzeća, te aplikacija za upravljanje imovinom preduzeća.
  (b) Operations and Manufacturing Applications (Aplikacije za podršku proizvodnji ili osnovnim delatnostima preduzeća). Objedinjuje module koje preduzeća koriste u podršci pružanjuusluga vezanih za svoje specifične delatnosti i module za podršku industrijskoj proizvodnji.
• Ukoliko aplikacija ne zadovoljava ovih pet uslova, ne može se smatrati punopravnim poslovnim softverom ERP klase.
• ERP sistemi u punoj funkcionalnosti obuhvataju i:
• (a) Supply Chain Management (Upravljanje lancima snabdevanja).
  (b)  CRM (Upravljanje odnosima s klijentima).
  (c)   Business Analytics (Poslovna analitika odnosno izveštavanje)Ovi moduli su opcioni, ali postaju obavezni od 01. januara 2013. godine.
  ……………………………………..

Ovo je jedna od definicija koja označava funkcionalnost, ali i pojašnjava koje su potrebe savremenog preduzeća u ovoj oblasti.

Zanima me koji je procenat preduzeća u Srbiji, pre svega malih i srednjih koja koriste aplikacije koje zadovoljavaju veći deo ovih uslova? Ima li domaćeg softvera koji zadovoljava ove kriterijume? Da li smo spremni da u potpunosti uvedemo ova rešenja u naša preduzeća? Šta nam nedostaje? Edukacija, iskustvo, novac?

Ovo su pitanja na koja bih želeo da dam odgovore u narednom periodu…

Kao i svake godine Positive je za svoje korisnike organizovao event na kojem predstavlja rezultate rada protekle godine, kao i svoje namere za narednu poslovnu godinu.

I ove godine odziv naših korisnika je bio odličan i dobili smo priliku da prikažemo nove proizvode i usluge razvijene ove godine. Oduševljen sa pažnjom i zanimanjem koje su gosti pokazali, a posebno me je obradovala činjenica da su neki od njih glasno konstatovali kako je uočljiv napredak u našem odnosu prema proširenju ponude, sve u cilju zadovoljenja rastućih informatičkih potreba korisnika.

PositiveDay - Saša Grbić

Na predavanjima, a na moje zadovoljstvo, i na koktelu nakon predavanja, bilo je reči o ponudi Positive-a vezanoj za naše usluge oko Online nastupa, SEO optimizacije, VoIP rešenja i novim uslugama tehničke podrške. Takođe, na lep odziv naišla je i ponuda Positive tonera.

Promocijom dva stuba našeg poslovanja – sistemskim pristupom problemima kroz unapređenje organizacije i uvođenja standarda ISO 9001, kao i kroz podsticaj inovativnosti kroz veliki broj različitih novih proizvoda i usluga baziranih na znanju, Positive je učvrstio svoju poziciju kod postojećih korisnika, a stekao je i nove potencijalne, za uspešan rad u 2011. godini.

PositiveDay - Filip Miladinović, Jasna Kamatović

Ovo je šansa koju Positive mora da iskoristi ako želi da nastavi sa uspešnim razvojem, ostavljajući za sobom dve teške godine krize.

Video prilog Live-e.tv o eventu “PositiveDay” možete pogledati i na našem blogu:

U trenucima krize koja je svom snagom zahvatila i IT industriju, javlja se tračak nade. Prošle nedelje održana je promocija Vojvođanskog klastera IT kompanija. Članstvo čine 23 IT kompanije, uglavnom iz Novog Sada, sa preko 1.500 zaposlenih i jasnom izvoznom orijentacijom.

Zanimljivo je reći, da ova, za širu javnost praktično anonimna grupa, zapošljava većinu ljudi zaposlenih u IT sektoru u Vojvodini, a verovatno ostvaruje i najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

www.vojvodinaictcluster.org

Radi se, naravno, pretežno o softverskim kompanijama koje zapošljavaju mlade, visoko obrazovane kompjuterske stručnjake, pre svega u polju programiranja.

U sveopštom kukanju i horu žalopojki, javlja se glas koji treba da pokaže put ka razvoju i napretku. Moguće je ostvarivati rast, moguće je povećavati izvoz, moguće je zapošljavati mlade obrazovane ljude.

Na sreću, posle više godina praktičnog ignorisanja ove izvozne grane, sada i državni organi, različite agencije, pa i političari, prepoznaju i podržavaju ovaj način poslovanja. Nadam se da će aktivnosti klastera snažno podstaći i one koji se još nisu uključili, da ozbiljno razmisle i prihvate model razvoja i poslovanja koje članice klastera nude.

Potpuno otvorene prema svetu i konkurenciji u međunarodnim okvirima ovakve kompanije pokazuju put za ostatak napaćene srpske (vojvođanske) industrije.

Prodaja znanja ostaje naš najveći izvozni adut i smatram da je ovom projektu potrebno dati najveću moguću podršku.

Kao preduzeće koje se skoro 20 godina bavi informacionim tehnologijama i želi da bude lider u ovoj oblasti na teritoriji Vojvodine, kao dar sa neba, pre par meseci nam je ponuđena mogućnost da učestvujemo u projektu EPI, tehničke podrške u sprovođenju inovativnih strategija u malim i srednjim preduzećima.

Ovaj projekat evropske unije u našoj zemlji je podržalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Od 157 kompanija uključenih u projekat Positive je odabran u TOP 20, koje su primile veoma obuhvatnu i intenzivnu pomoć stručnjaka za menadžement inovacija iz Irske.

Sa 30 zaposlenih, od čega veći broj sa potrebnim znanjima i sertifikatima poznatih svetskih IT kompanija, Positive je proteklih godina prolazio kroz tranziciju od malog preduzeća sa 10 zaposlenih u složeniju organizaciju i na ovom putu naišao je na mnoge teškoće.

Najveći problem bio je organizacione prirode, kako promeniti organizaciju i razmišljanje zaposlenih, na način da se postigne čvrsta struktura i sistematičan pristup poslovanju. Uz pomoć programa EPI otkrili smo najveće slabosti i sistematično počeli da radimo na promenama.

Zahvaljujući uvođenju inovacija u našu organizaciju i pre svega organizacionu kulturu, danas možemo da prepoznamo odgovornosti, definišemo ciljeve i merimo njihovo ostvarenje. Rezultat rada konsultanata EPI-ja je usvajanje novog načina razmišljanja i strategije poslovanja koja podrazumeva sistemski pristup i inovativno razmišljanje. Spoj ovakvih ideja je već počeo da se ogleda u boljem praćenju, a samim tim i poboljšanju načina poslovanja.

S obzirom da se radi o strateškim promenama, prave rezultate očekujemo tek od jeseni, kada ova strategija bude u potpunoj primeni u našem preduzeću.

Posebno mi je drago da smo bili pozvani da prenesemo svoja iskustva na završnom skupu ovog projekta i da potvrdimo našu posvećenost inovativnom razvoju preduzećai nadam se da ćemo i ubuduće imati priliku da učestvujemo u sličnim projektima, da unapredimo znanja koja smo ovoga puta stekli.

U prilogu možete pogledati naš video intervju za EPI

Prema dostupim pokazateljima i našim ličnim rezultatima stanje sa malo razlikuje od opimističkih objava političara u medijima.

Govoreći iz ličnog iskustva, kriza je započela zapravo polovinom prošle godine, kada je počeo da se oseća značajan pad u prometu. Istini za volju, taj pad je u prvoj polovini 2010. godine usporen sa 20-tak, na 10-tak posto u odnosu na isti mesec protekle godine.

Ono što ceo sektor očekuje je da sazna kakvi će biti rezultati za Q2 2010. Prema do sada dostupnim podacima i procenama, može se reći da je pad gotovo zaustavljen. Ipak, teško je dati pokazatelje koji su relevantni, a odnose se na Q2, jer ovaj period ima odlike sezonskog umanjenja prometa usled godišnjih odmora i slično. Q3 je tradicionalno težak period za IT sektor, a za nas prvi u kojem smo osetili značajan pad prošle godine.

Ukoliko uspemo da stabilizujemo poslovanje na današnjem nivou, moći ćemo se nadati uspešnom, tradicionalno najboljem kvartalu za IT sektor – poslednja tri meseca u godini.

Positive već 18 meseci sprovodi mere ublažavanja krize, sa naglaskom na očuvanju radnih mesta. Do sada su ove aktivnosti uspele da očuvaju sva radna mesta, uz pad prometa koji je manji od proseka sektora. Pravi izazov biće 3. kvartal, čiji će rezultati opredeliti ne samo poslovanje ove godine, već i dati zamajac (ili stvoriti problem) za poslovanje u narednih 18 meseci.

Uz veoma striktnu finansijsku disciplinu, planiranje i nadzor nad postojećim poslovanjem, neophodno je uvoditi nove proizvode i usluge, koje će u sebi sadržati veći stepen dodatne vrednosti – znanja. Uz stečeni sertifikat ISO 9001, kao i mnoge druge organizacione promene, ulaganje u stručno osposobljavanje zaposlenih i čvrstu organizacionu strukturu treba da obezbedi zaustavljanje pada prometa i profita u preduzeću.

Da li će ovo doneti i realan rast (makar za vraćanje na pozicije sa kraja 2008. godine), suviše je rano za procenu. U svakom slučaju mislim da će za povratak na stope rasta iz 2007. i 2008. godine biti potrebno još najmanje dve godine, a i tada samo uz jasno opredeljenje države da podstiče IT sektor, pre svega u domenu usluga, kao i da se sa poštovanjem odnosi prema sve većem broju uspešnih softverskih kuća koja posluju u Srbiji, a sav softver (znanje) izvoze.

Onaj ko bude uspeo da se pronađe u stvaranju nove vrednosti za korisnika, može se nadati dugoročnom uspehu. Kratkovidi i kratkoročni potezi, koji za cilj imaju samo postizanje niže cene, bez obzira na kvalitet, osuđeni su na stagnaciju i na kraju propast.

Možda je ovo malo smelo u današnje vreme zahteva za najjeftinijim proizvodom, ali predstavlja viziju, uverenje i opredeljenje preduzeća.

Razmatrajući teme za izradu strateškog plana preduzeća za period 2011.-2014. godine, postalo je sasvim jasno da se u svakom postupku koji moramo usvojiti pojavljuju dve reči: sistem i inovacija.

Kroz seriju treninga koje nam je omogućio EPI, kao i kroz tradicionalno obrazovanje na master studijama, a naravno i najviše kroz 20 godina iskustva u vođenju preduzeća, postalo je sasvim jasno (zar tek sada?) da se dugoročni rezultati mogu postići jedino kroz sistemski pristup svakom segmentu poslovanja i kroz neprekidne inovacije, kako proizvoda i tehnologija, tako i organizacije.

Uvođenje sistema i čvrste strukture organizacije može delovati preterano kada se radi o malim i srednjim preduzećima ali sam se i sam uverio da daju rezultate. Prošle nedelje sam prisustvovao jednom odličnom predavanju koje je obradilo ulogu inovacija u strategiji organizacije marketinga u jednom preduzeću. Marketinga naravno, kao sistema poslovanja, ne samo prodaje ili reklamiranja proizvoda ili usluga.

Posebna pažnja bila je usmerena na važnost istraživanja tržišta i prenošenju jedinstvene poruke kupcima kroz sve marketinške aktivnosti. Važno je naglasiti da u preduzeću mora da postoji razvijena organizaciona kultura koja će omogućiti redovno planiranje i izveštavanje, kao i sistemsti i struktuiran pristup celom segmentu marketinga, uključujući i prodaju.

Potreban je proaktivan pristup svakog prodavca, rad na terenu tj. lokaciji korisnika i potencijalnih korisnika. Takođe, istraživanje je kontinualna aktivnost koju najbolje sprovode prodavci, koji poznaju kupce i njihove potrebe, kao i proizvode i usluge koje preduzeće nudi (pre svega mogu objasniti prednosti kupovine proizvoda ili usluge baš od našeg preduzeća). Takođe, ovu poruku treba  da prenose svi zaposleni, svako na svoj način i iz ugla posla koji obavlja, ali poruka mora biti jedinstvena, tj imati isto značenje.

Istraživanje tržišta prodaje je odličan razlog da prodavac izađe iz kancelarije i poseti svoje korisnike, naročito najznačajnije klijente, koji su inače prijateljski nastrojeni i žele da pomognu. Čuli smo i za primer da u nekim  preduzećima namerno smanjuju broj stolova i stolica da bi podstakli prodavce da provode vreme kod korisnika. Neophodno je pridržavati se usvojene strukture radnog dana, nedelje, meseca.

Zaposleni moraju znati da su deo tima i da imaju svog trenera. Ukoliko ne doprinose timu i ne izvršavaju postavljene zadatke, kako u pogledu rezultata prodaje tako i u pogledu planiranja, istraživanja i izveštavanja, kao i u svakom timu, moraju biti zamenjeni. Zauzvrat trener, tj. njihov pretpostavljeni, mora da im obezbedi sve uslove za nesmetan rad.

Primena nauke u praksi – cilj kojem težim

U okviru svog akademskog obrazovanja uvek sam želeo da se bavim temama koje imaju svoju punu praktičnu primenu. U preduzeću Positive trenutno je u toku niz značajnih promena koje treba da, kroz inovaciju, unaprede poslovanje i omoguće uspešniji razvoj. Sem značajnih pomaka u organizaciji poslovanja, uz pomoć programa EPI, uvođenjem standarda ISO 9001:2008 postigli smo značajno unapređenje strukture, definisanja i razumevanja složenih procesa koji se odvijaju u preduzeću.

Sledeći korak je da se stvore mogućnosti da se ova poboljšanja i mere. Balanced Scorecard kao alat strateškog menadžmenta učinio mi se kao odličan način za praćenje, ne samo finansijskih pokazatelja poslovanja, već mogu reći i pre svega nefinansijskih, neopipljivih vrednosti (intangibles).

Spajajući nauku i praksu, kroz moj master rad “Značaj primene Balanced Scorecarda u merenju uspešnosti malih i srednjih preduzeća” bavio sam se definisanjem ovog alata za preduzeće Positive.

Postavljen je početni model, a naredni period do kraja ove godine treba da pokaže primenjivost i kvalitet postavljenog modela. Naravno, model i njegova primena treba da dožive i kritički osvrt svih zainteresovanih, sve u cilju njegovog poboljšanja.

Spreman sam za komentare i kritike koje će mi pomoći da model što uspešnije primenim u praksi. Kratku verziju rada možete videti ovde, kao i Power Point prezentaciju.

Nadam se da će ovaj tekst podstaći razvoj modela Balanced Scorecarda za mala i srednja preduzeća, ili makar odgovoriti na dilemu da li je ovakav model uopšte primenljiv na preduzeća ove veličine u Srbiji.

Nema nikakve sumnje da bez jasne vizije, definisane misije i strategije nema napretka neke organizacije. U periodima krize ova istina još jače izlazi na videlo.

U okviru programa inovacija u organizaciji koje organizuje EPI (www.epi.rs), naše preduzeće se kvalifikovalo među 20 preduzeća koje dobijaju konsultantsku pomoć u ovoj oblasti.

Ako kažemo da smo sve to što čujemo, već znali, nismo daleko od istine. Ipak, drugačije je kada vam neko to sistematski objasni i to na primeru vašeg preduzeća.

POSITIVE definiše svoju strategiju još od 2004. godine, kroz četvorogodišnje strateške planove. Znali smo od ranije da strategija mora biti prilagođena situaciji u i oko preduzeća, da mora da poboljšava funkcionisanje preduzeća i da mora obezbediti konkurentsku prednost. Sada smo naučili i da je inovativnost jedan od ključnih alata strategije. Samo ukoliko organizacija napreduje moguće je ostvariti poslovni uspeh.

U oblasti kao što je IT ovo je posebno važno. Prodaja računara i komponenti odavno više nije posao na kojem se može ostvariti značajan profit, barem ne za kompanije veličine Positive-a. Samo obezbeđenjem dodatne vrednosti za kupca, nečega što nije sadržano u ceni hardvera možemo ići napred. Ovo se postiže, naravno, potenciranjem novih znanja i konstantnim napretkom u znanju i stručnosti svih zaposlenih i to na dva načina: zapošljavanjem “gotovih” stručnjaka ili “odgajanjem” svojih zaposlenih.

Atmosfera u kojoj se učenje podstiče odlično utiče na ukupnu klimu u kolektivu i u mogućnosti je da nadomesti inače veoma tešku situaciju izazvanu krizom.

POSITIVE se, naravno, odlučio da neguje i unapređuje znanja svojih zaposlenih, stvarajući zadovoljne i lojalne radnike. Kod nas ovo nije naredba, već pokušavamo da stvorimo uslove da svaki zaposleni razume potrebu za učenjem i napretkom (naravno da im pri tome pružamo i finansijsku i svaku drugu pomoć).

Oni koji ne žele da napreduju i uče jednostavno nisu sastavni deo razmišljanja koje Positive podstiče i kao takvi ne mogu se uklopiti u kolektiv. U krajnjoj liniji koncentrisanost na rezultate, a ne na aktivnosti ne ostavlja previše izbora onima koji žele da napreduju.

Komunikacija ove ideje doprinela je povećanju svesti zaposlenih, a time i njihovom većem i poslovnom i ličnom zadovoljstvu.

Fotografija preuzeta sa: stock.xchng

Pre tačno godinu dana doneo sam odluku da je potrebno obezbediti certifikat ISO standarda. Tek danas mogu da kažem šta ta odluka zaista donosi.

Kada smo krenuli u proveru svoje organizacije, procedura rada i uputstava, nisam imao potpunu sliku koje prednosti će nam utvrđivanje ovih procesa doneti.

Danas, nakon šest meseci primene i uspešno obavljenoj proveri, na pragu dobijanja međunarodnog certifikata, znam. Postalo je sasvim jasno da sam proces uvođenja sistema standarda podstiče kompaniju da preispita i utvrdi svoju viziju, misiju, strategiju, ciljeve i zadatke. Već sam proces utvrđivanja i korekcije strateškog plana je benefit za sebe.

Photo: Jovan Djokic - POSITIVE

Drugi korak bio je utvrđivanje pojedinačnih procesa i procedura koji je za rezultat imao (konačno) jasno razgraničenje zadataka pojedinih sektora i radnih mesta.

Treći korak je stalno merenje, preispitivanje i usaglašavanje postavljenih ciljeva i procedura koje to omogućavaju.

Kako bi se reklo, tek sada vidimo šta nam nedostaje, šta ne radimo dobro i kako da ustanovimo gde grešimo. Put do “savršene” organizacije poslovanja je dug, zapravo nikad potpuno dostižan, ali put ka njemu donosi rezultate sam po sebi.

Standardi vam pomažu da, kada postoji sistem koji funkcioniše, svoj fokus usmerite ka učenju i razvoju. Upravo ovo i jeste strateški cilj preduzeća, a uvođenje standarda uz još neke značajne postupke korak je u dobrom pravcu.

U POSITIVE-u su sem uvođenja standarda u toku još dve aktivnosti, stručna pomoć EU u inovacijama (EPI Projekat) u organizaciji, kao i postavljanje modela Balanced Scorecard-a (BSC) kao sistema uravnotežene liste ciljeva poslovanja. ISO 9001 je prvi korak, a o značaju primene ova ostala dva nekom sledećom prilikom…