U proteklih godinu dana 2 stručna i jedan naučno-stručni rad iz oblasti internet poslovanja, nastavila formalno obrazovanje kao deo stimulansa i motivacije od strane kolega da tim bude bolji, da napredujemo, da motivišemo jedni druge… ali ipak došlo je vreme za promene. Nove izazove. Posle 5 punih godina provedenih u POSITIVE-u svoje profesionalno usavršavanje nastavljam u drugoj kompaniji od maja meseca.

Ne znam šta bih rekla… Jedan miks osećanja sreće i tuge. POSITIVE je u odnosu na „malu prodavnicu računara“ u kojoj sam počela da radim izrastao u ozbiljnu IT kompaniju. Sećam se atmosfere sa SPENS-a i upoznavanja sa novim kolegama i „vatrenog krštenja“. Uf! A kako je teško sve ovo #emo

Ko je POSITIVE – a nije onaj iz medija?

Ono što sam najviše volela: LJUDI i jedinstvena atmosfera! Toliko puta mi se dešavalo da uđem u firmu i da me dočeka hor tj da svi u glas zajedno pevaju, da se oko 12:30 kada je „overload time“ tj ničim izazvan počne smeh,  razmišljanje na glas, opominjanje na sve i svašta, doskočice, upadice, naši “rečnici pojmova”… Atmosfera je sjajna i to je pečat koji nosim sa sobom za ovih 5 godina. Ponekada iz našeg ugla deluje da smo potpuno neorganizovani a sa druge strane drugima delujemo sasvim suprotno.

POSITIVE NIJE odavno prodavnica koja „valja polovnjake“ kako mi je skoro rekao jedan kolega sa fakulteta, iza sebe ima ozbiljnu listu referenci kao i tehničko-logistička podrška velikih muzičkih, sportskih i kulturnih dešavanja u zemlji, izuzetno razvijen sektor računarskih mreža ali i odličan servisni centar – a iza svega ovoga stoje ljudi tj moje kolege i ponosna sam i zahvalna što sam bila deo ekipe koja je svaki dan, malo po malo, svojim radom napravila sve ovo.

Ali nije zahvalno pokušati preneti u jednom blog postu ono što upijate svakodnevno, što utiče na vas da se izgradite i profesionalno i to je ono što sam prvenstveno pokušavala da prenesem sve ove godine – profesionalizam i prijateljsko okruženje. Kada radite u IT sektoru kao žena a 100% osećate ravnopravnost i podršku svojih kolega, onako spontano i iskreno uz uvažavanje vaših znanja i mogućnosti i kao žene i kao profesionalca.

I par dana razmišljam o ovom postu. Uf! Moj poslednji post na našem kompanijskom blogu – teško je to. Kada vreme provodite sa ljudima sa kojima ste prošli toliko toga dobrog, ponekada lošeg, stresnog… neće reči i rečenice da se prenesu tako jednostavno „na papir“.

Iz POSITIVE-a odlazim bogata za mnoga iskustva, poznanstva pa i privilegije koje mi je ovaj posao omogućio prvenstveno uz podršku Đorđa. Zaista sam provela pet lepih godina, od svojih kolega sam puno toga naučila (malo su me i razmazili), zajedno smo napredovali, nadopunjavali se a ja se nadam da sam ispunila njihova očekivanja u izvršavanju svojih radnih zadataka i da sam našim korisnicima, klijentima u toj komunikaciji opravdala poverenje koje su nam dali.

Nedostajaće mi puno toga, gostovanja na radiju, rad od kuće, brdo mejlova u toku dana, zapisnici i „to do“ liste, smeh, gunđanja, sastanci, brifinzi… Isključivo od nas zavisi kako ćemo ići nekim putem. Da li je to put samo zarad cilja ili ćemo gledati širom otvorenih očiju, upijati svaku prepreku.

Preda mnom su novi, neki drugačiji izazovi s obzirom na to da posle 15 godina radnog iskustva neću imati konkretno dodirnih tačaka sa klasičnim IT-jem a ja odlazim bogata za mnoge prijatelje.

Za moje Pozitivce – Our house

Jasna

Čini mi se da je na blogu Pozitiva pisanje na ovu temu postalo „simptomatično“ što je pokazatelj da intenzivno pratimo događaje u zemlji iz ove oblasti. Međutim, kada je e-trgovina u pitanju već četvrtu godinu u kontinuitetu – rado posećujemo!

Za one koji do sada nisu imali prilike da se bolje upoznaju sa ovom međunarodnom konferencijom iz elektronskog poslovanja i e-trgovine (e-business) sve potrebne informacije možete saznati ovde. Ono što ću pokušati je, da vam prenesem moje utiske i najvažnije koliko je prisustvo bilo značajno da profesionalno napredujem.

Lokacija:
E-trgovina se već 11 put održava na Paliću i po svemu sudeći (osećaj) neće se ni menjati. Ambijent više nego odličan, sale u kojima se održavaju predavanja zadovoljavaju potrebe učesnika uz sve tehničke mogućnosti: free wi-fi, ozvučenje, video bimm, udobne stolice, klimatizovano itd. U pauzama zaista odlični izbori učesnicima za odmor  – veliki broj lokala, kafea, bašti, hotela, šetnja pored jezera… Sva predavanja su na jednom mestu tj u objektu tako da se ne gubi vreme šetajući „od – do“.

Iz naše galerije sa prethodnih konferencija

Predavanja:
Zavisi od vaših interesovanja. Lično: najviše studije slučaja i radionice. Radovi su namenjeni poslovnim ljudima u cilju bolje informisanosti o trendovima i dostignućima u ovoj oblasti kao i mogućnostima njihove primene u našoj zemlji/tržištu. Tematske oblasti su različite: e-commerce, internet marketing, društveni mediji, SEO, sistemi plaćanja i zaštite, osiguranja, pravni aspekti, e-banking, brokersko poslovanje, online PR…

Positive će i ove godine predstaviti svoju studiju slučaja: Metodologija unapređenja poslovnih procesa u izgradnji poverenja kompanije na Internetu – prikaz sprovođenja jednog dela internet strategije koja je u velikoj meri uticala na naše poslovanje i planove. Na sajtu e-trgovine možete pogledati najave ovogodišnjih predavača, zaista autoriteti svako iz svoje oblasti i ljudi od kojih možemo još više naučiti i najvažnije! možda i primeniti njihove modele u sopstvene poslovne procese.

Prošle godine 2 predavanja su na mene posebno ostavila utisak: Tatjana Vehovec „SEO i HEO“ kao i Dušan Knežević “Google Caffeine – Radikalno Drugačiji, Nova Pravila SEM Optimizacije” koji će ove godine u saradnji sa Nenadom Lazarevićem održati Workshop na temu: Od Optimizacije za Pretraživače (SEO), do Novog Biznis Modela (+ video prilog za prošlogodišnji Caffeine).

Iz naše galerije sa prethodnih konferencija

Kako doći, gde boraviti?
Kotizacije su obavezne a cenovno vrlo pristupačne. Smeštaj je preporučen od strane organizatora (nije uračunat u kotizaciju) u dva hotela sa 4**** ili mogućnost da sami odaberete smeštaj. Ukoliko ipak fizički ne možete prisustvovati tu je Twitter @etrgovina_org i hashtag #etrgovina11 kao i live stream (naknadna info za link, verovatno dan-dva pred konferenciju) za skoro sva predavanja pitanje i odgovore od strane svih učesnika online/offline. Kao i prethodnih godina očekujem prisustvo velikog broja elektronskih medija koji će sigurno izvestiti već u večernjim vestima

Ljudi, ljudi  – “HEO”
Mnogo toga je u optimizaciji! Optimizaciji vremena: prisustvovati predavanjima ili družeći se sa ljudima, učesnicima? Bez obzira što Konferencija traje 3 dana – kratko, a kaže kolega Saša Grbić i njemu jer je redovno posećujemo zajedno “po defaultu” i onako, timski, ujutru pravimo raspored i studiramo program ko će na koje predavanje…

Odlična prilika da i lično popričate sa ljudima koje (ne)poznajete (i ne samo virtuelno) a pratite njihove aktivnosti i rad vezan za e-poslovanje. Npr: od prepoznavanja po avatarima, komentarisanja događaja i atmosfere – kao da se zaista poznajete jako dugo. Jednostavno priđete jedni drugima, spominjete se po nickovima, imenima blogova, firmama za koje radite… baš tako „između elektronskog i emocionalnog koda“ kako nam je predstavila Mooshema prošle godine.

Dakle, Pozitivci „status quo“ i ove godine na e-trgovini. Još uvek nije kasno da se prijavite!

Najava - učesnici?

Početkom oktobra meseca 2010. godine formalno je predstavljen i počeo sa radom Vojvođanski IKT klaster, po mnogima trenutno najjače udruženje ovakve vrste u Srbiji. Klaster trenutno broji  23 preduzeća sa oko 1.500 zaposlenih, uživa podršku 4 institucije, a članice udruženja verovatno ostvaruju najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

Ideja za osnivanjem ovog poslovnog udruženja proistekla je iz potrebe IKT firmi da se udruže u klaster zbog lakše internacionalizacije i unapređenja svog poslovanja, razvojnih mogućnosti za domaću privredu i stvaranja uslova za povećanje izvoza.

Povod za razgovor na Positive Blogu sa gospodinom Milanom Šolajom je prisustvo klastera na ovogodišnjem CeBIT-u koji se održava od 1.-5. marta. CeBIT je najveći međunarodni događaj iz oblasti digitalne industrije i ICT-ja, jedinstvena kombinacija izložbi, konferencija, štandova, korporativnih eventa…

1. Osnovni plan, program, smernice i ciljevi udruženja?

Vojvođanski IKT klaster je na dobrom putu da realizuje ambiciju da postane relevantna institucija za sva pitanja u vezi sa IKT sektorom kod nas – bilo da se radi o stranoj kompaniji koja traži partnera, domaćim zakonodavcima koji žele da se konsultuju pri donošenju propisa vezanih za sektor ili piscima strategija kojima je potreban sagovornik iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija – ovo udruženje želi da se pozicionira kao tačka prelamanja za ove i druge teme iz oblasti IKT industrije.

Istovremeno, klaster je platforma koju članice koriste za definisanje i zastupanje svojih interesa, kao i za niz aktivnosti koje će članicama doneti direktnu korist. Dalje, smatramo da u našoj zemlji raspolažemo značajnim potencijalima u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i da, ako ih mobilišemo na odgovarajući način i delujemo zajednički, možemo ostvariti zavidne rezultate. Nikako ne treba zaboraviti i da postoji dokazana sprega između razvoja i napretka ovih tehnologija i ostalih sektora privrede.

U utorak, 22. februara, ćemo prezentovati javnosti Strategiju klastera za period 2011 – 2013 i koristim priliku da pozovem sve zainteresovane da nam se pridruže tog dana u prostorijama Poslovnog inkubatora Novi Sad, Vojvođanskih brigada 28, od 11 časova. Svi koji dođu imaće priliku da čuju i vide još zanimljivosti.

Milan Šolaja

2.  Dosadašnji ostvareni rezultati?

U protekla četiri meseca aktivnog rada udruženja smo postigli nekoliko ciljeva. Pre svega u nastojanjima da privučemo nove članice – udruženje je sa 17 kompanija i 3 institucije podrške, naraslo na 23 kompanije i 4 institucije. Ovaj trend se nastavlja i pre kraja februara će u klasteru biti ukupno 28 preduzeća i 5 institucija koje nas podržavaju.

To znači da smo u kratkom roku uspeli da stvorimo kredibilitet i dostignemo kritičnu masu koja potvrđuje da smo se okupili oko pravih ciljeva. Drugo, uspeli smo da uspostavimo izuzetno dobre odnose sa nekima od stranih donatora koji su prisutni u našoj zemlji, prvenstvno sa nemačkim GIZ (bivši GTZ) i programima američkog USAID-a.

Već je realizovano nekoliko projekata u saradnji sa ovim organizacijama i u toku su intenzivni dogovori i planiranje aktivnosti koje ćemo zajednički sprovesti ove i narednih godina. S druge strane, Vojvođanski IKT klaster je dočekan dobrodošlicom i od strane strutura državne administracije i naročito Vlade AP Vojvodine koja će izvesno biti jedan od naših najznačajnih partnera. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je već odobrilo jedan projekat našeg udruženja, baš kao i pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, a dobili smo i grant od Sekretarijata za privredu Vlade AP Vojvodine. Iako su ova sredstva ograničena, ovo je za nas još jedan pozitivan signal da smo na dobrom putu i da ćemo u narednom periodu imati priliku da saradnju sa ovim institucijama nastavimo.

3. Koje kompanije su sve članice klastera i na koji način druge ICT kompanije mogu aplicirati za članstvo?

28 članica klastera su Alfanum, AS Computers, Autview, ComData, Energosoft, Execom, Hinttech, Intens, Infostud, ION Solutions, Ipsylon, JP Informatika, Levi9, M&I Systems, Navigator, NET Computers, Nordnet, Positive, Prozone, RT-RK, Runa Medija, Smart, Telvent DMS, TIAC, TO-NET, Ulyssys, Vega IT Sourcing i Zesium, a 5 institucija koje podržavaju klaster i koje su važna komponenta našeg rada su Alma Mons regionalna razvoja agencija, Centar za konurentnost i razvoj klastera, Ekonomski fakultet iz Subotice, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Fond za podršku investicija u Vojvodini.

Što se članstva tiče, može se možda reći da smo elitistički orijentisani, ali samo u tome da u svojim redovima želimo da imamo organizacije koje se prepoznaju u našim ciljevima i žele da doprinesu njihovom ostvarenju. U tom smislu je ovo zaista društvo odabranih. Ono što je možda osobenost je da nismo usko strukovno udruženje i da želimo među članovima da imamo i kompanije kojima osnovna delatnost nije IKT, nego su sadašnji ili potencijalni korisnici IKT proizvoda i usluga koji žele da doprinesu radu udruženja i ostvarivanju naših ciljeva.

Procedura za učlanjenje podrazumeva podnošenje aplikacije za članstvo, koju potom razmatra Upravni odbor i predlaže Skupštini udruženja na usvajanje. Dokumentacija se može dobiti na zahtev putem elektronske pošte, a deo procesa je i inicijalni sastanak na kome se potencijalna članica i klaster detaljnije upoznaju.

Vojvodina ICT Cluster web site

4. Da li i u kojoj meri ovakva udruženja mogu pomoći krajnjim korisnicima?

Apsolutno. Krajnji korisnici IKT uključuju širok dijapazon organizacija i pojedinaca u svim privrednim sektorima i društvenim oblastima. Kroz upotrebu IKT rešenja se postiže veća konkurentnost preduzeća, ustrojavanje poslovnih procesa, kvalitetnija organizacija rada, bolji nadzor i uvid u poslovanje, ali i viši kvalitet života svih nas.

S obzirom da je ukupni cilj našeg udruženja razvoj i unapređenje IKT industrije, neminovna posledica dostizanja takvog cilja jesu dobrobiti za krajnje korisnike, u vidu IKT proizvoda i usluga koji podižu kvalitet rada i standard života.

5. Koji su problemi sa kojima se članovi klastera najčešće susreću u svom poslovanju i na koji način ovakvo udruživanje pomaže u njihovom rešavanju?

Jedan od problema je hroničan nedostatak ljudskih resursa. Danas je teško naći kvalitetne a nezaposlene programere ili IT stručnjake drugih profila. Obrazovni sistem u Srbiji proizvede tek oko hiljadu IT stručnjaka godišnje, što ne zadovoljava potrebe tržišta. Srbija nije nikakav izuzetak, ovaj trend postoji i u razvijenom svetu. Štaviše, nedavno objavljene studije IDC-a predviđaju da će u narednih 5 godina u EU nedostajati skoro 400.000 IT profesionalaca. To je dodatna pretnja za naše tržište ljudskih resursa, jer će stručnjaci odavde još lakše nalaziti posao van Srbije.

Drugo, članice će biti u mogućnosti da kroz klaster pristupe projektima koji se finansiraju iz EU fondova i na taj način dođu do sredstava koja se mogu usmeriti na razvoj sopstvenih proizvoda i usluga, što je preduslov dugoročno stabilnog poslovanja u IKT industriji.

Na kraju, pomenimo i potrebu stalnog usavršavanja i praćenja svetskih trendova, što je naročito izraženo u ovom sektoru. Vojvođanski IKT klaster će pokrenuti niz aktivnosti usmerene na povećanje broja IT profesionalaca. Ovo je dugoročan proces koji podrazumeva animiranje novih generacija da upišu IKT i srodne studije, ali ćemo organizovati i treninge za prekvalifikaciju koji će pomoći da se ovaj problem lakše premosti. Ove aktivnosti ćemo organizovati u saradnji sa donatorima, obrazovnim institucijama i članicama klastera.

U klasteru ćemo formirati i projektnu kancelariju koja će pružati stručnu podršku za aplikacije za fondove EU, čime direktno povećavamo šanse da se ta sredstva usmere na zadovoljenje potreba članica. Što se tiče održavanja nivoa znanja i stručnosti članica, planiramo osnivanje ’Klaster Akademije’ koja će obezbeđivati treninge i obuke u skladu sa potrebama članica, organizovati predavanja, okrugle stolove i tematske konferencije.

Sve ove aktivnosti imaju za cilj članicama obezbede veću konkurentnost i kapacitete za osvajanje novih tržišta.

6. Vojvođanski IKT klaster ove godine i u Hanoveru na CeBIT-u? Na koji način će se Klaster predstaviti i u kojoj meri to može uticati na razvoj i unapređenje ICT u Vojvodini?

Najveći svetski sajam digitalnih tehnologja će biti prilika da se sretnemo sa predstavnicima sličnih asocijacija iz Evrope i sveta. Klastersko organizovanje omogućava komunikaciju na širem planu jer se kroz sastanke sa drugim udruženjima pruža šansa za uspostavljanje većeg broja kontakata nego što bi pojedinačne kompanije mogle da ostvare.

Vojvođanski IKT klaster će na CeBIT-u imati priliku i da poslovnim udruženjima predstavi potencijale i ponudu svojih članica i na taj način otvori vrata za sticanje novih partnera i izlazak na nova tržišta. Istovremeno, članice koje ovaj put neće biti prisutne u Hanoveru, mogu da iskoriste prisustvo klastera i zakažu sastanke na sajmu sa potencijalnim partnerima na kojima će ih klaster zastupati. Naravno, klaster ne može da ima punu pregovaračku funkciju na takvim sastancima, ali potencijalnim partnerima može da predstavi kompaniju članicu i tako ostvari inicijalni kontakt na kom se dalje može graditi saradnja. Ovo je sasvim nov koncept i biće zanimljivo videti kakve će rezultate dati.

Imamo i dogovorene sastanke sa dva velika IKT klastera iz Nemačke koji su izrazili zanimanje za ponudu naših kompanija i sa kojima ćemo razgovarati o mogućnostima za saradnju njihovih i naših članica.

U svakom slučaju, verujem da ovakav nastup sigurno može da doprinese da se poveća vidljivost potencijala za saradnju kompanija iz Vojvodine i Srbije i da one budu prisutnije u adresarima potencijalnih partnera iz sveta.

Zahvaljujemo gospodinu Milanu Šolaji na razgovoru.
Blog POSITIVE

Posle skoro dve godine koliko postoji Blog Positive u januaru smo prvi put rešili da napravimo pauzu. Na ovom blogu četiri autora i šest koautora je napisalo 75 postova a posetioci (uz nas) ostavili skoro 200 komentara. Gde smo? Trenutno u draftu 4 nova teksta, u toku nova internet strategija, pripremamo još jedan stručni rad iz e-poslovanja za e-trgovinu, puni planova, ideja, novih očekivanja. Metrike. Naša blog redakcija je porasla, možda i prerasla trenutnu situaciju tako da je blog spreman na promene. Vreme je! I još uvek pomalo bolujemo od „dečjih blog bolesti“…

Prethodne dve godine dobijala sam dosta upita, uglavnom preko Facebook-a o tome kako se vodi jedan kompanijski blog i svaki put je odgovor bio isti: nije za upit niti za odgovor preko poruke na Fejsbuku.

POSITIVE je iz ovog bloga puno naučio o svojim korisnicima, o nama samima. Uticao je na naše poslovne procese koji nisu vezani samo za online već i na one svakodnevne. Naše aktivnosti su se odrazile i u offline-u, u klasičnim medijima, veliki broj korisnika je imao želju da nam umesto komentara pošalje mejl o svojim razmišljanjima, pričalo se po seminarima, konferencijama… što je rezultiralo 4-oro mesečnim istraživanjem (uskoro objavljujemo podatke).

Od pre dve godine „blog slika“ u domaćoj javnosti sve više dobija na značaju. Na preporuku naših klijenata Vojvodina Investment Promotion – VIP Fond, imali smo priliku da budemo gosti u emisiji „Jovana subotom“ u rubrici Net market. Jovana je pokrenula i lični blog kao spoj novih znanja i iskustava iz klasičnih medija.

Na blogu Pozitiva najviše se čitalo o uvođenju sistema kvaliteta ISO, ko su autori, Copy/Paste saopštenja, Windows 7, naše obuke iz e-poslovanja, konkurs za posao, kako je nastao webshop… Najviše čitalaca stiglo je sa našeg sajta, google, facebooka i twittera.

Sve je više pozitivnih primera kompanijskih blogova kod nas, ovom prilikom izdvajamo:
Blog Kolegijum
Snajper Blog
Blog etarget
Blog Prime
Blog Gaia konsalting

Dve godine našeg blogovanja? Pored svih rezultata koje smo ostvarili smatram da se ipak nismo u dovoljnoj meri uključili u blog zajednicu i to će biti naš sledeći zadatak. POSITIVE je u početku bio vrlo skeptičan po pitanju ove „aktivnosti“ kao dela naše internet strategije, međutim, prevazišao je naša očekivanja u najpozitivnijem smislu. Ono što sigurno mogu reći je da nam predstoji još mnogo posla naročito iz Content Marketing Managementa jer je on osnova (barem je naša praksa takva) za što uspešnije i konkretnije rezultate u ovoj oblasti.

Pre šest meseci napisala sam post: Zašto nemamo Facebook fanpage ili grupu i moram priznati da je post više bio namenjen za sve one koji su vršili pritisak da se iste i otvore bez jasno definisanih argumenata ili plana. Jedan od najvažnijih razloga je bio: zato što svi imaju (ili treba da imamo).

Kao što sam obećala/objasnila, najveći problem kod formiranja ovakvih stranica je šta mi zapravo želimo da postignemo, u koju svrhu i na koji (ispravan) način? Kreirati grupu, stranu ili nalog je vrlo jednostavno. Postoje različiti načini na koje se pridobija broj korisnika, foloversa ili „lajkaša“ ali fokus naših aktivnosti ne trebaju za rezultat da imaju masovnost grupe.

Fejsbuku ili poslovni/kompanijski twitter nalog nećemo koristiti da bi smo objavljivali naše korporativne, promotivne ili akcijske poruke (odštampamo inserter za novine, skeniramo i objavimo na zidu, a korisnici će baš zbog toga prosto pohrliti da nešto kupe) – da li je to upravo sadržaj koji bi korisnici ovih društvenih mreža želeli? Zajednice na webu su vrlo specifične, u većini slučajeva uglavnom ih koriste radi zabave, druženja sa prijateljima, skapanja novih poznanstava… okopavanja virtualnih bašti, igranja mafije, čitanja horoskopa, igranja slagalice… ali je sve više i više onih koji ih koriste profesionalno.

Bitno je prepoznati i „osetiti duh nekog mesta“ – „Kada si u Rimu – ponašaj se kao Rimljanin“. Nemojte raditi na internetu drugima ono što ne želite da rade vama. A opet, nismo svi isti, nemamo ista interesovanja, sadržaji koji su nama važni uopšte ne mora da znači da su važni i drugima.

Izazvati pozitivnu reakciju, participaciju, kolaboraciju i interakciju sa korisnicima možemo samo ukoliko smo spremni da budemo potpuno otvoreni i iskreni, dovoljno relevantni, odgovaramo na upite, komentare, sugestije, kritike -  jer NISMO najbolji, najlepši, najjeftiniji, lideri u svemu… Pored prepoznavanja Compelling contenta koji može biti ključan kada je prisustvo kompanija na webu postoji još jedan bitan činilac.

Positive na Fejsbuku

POSITIVE.rs Novi Sad – local business na Facebook-u

…upravo ovako je naziv našeg naloga koji smo otvorili. Kao lokalni biznis jer to i jesmo. Zašto? Prvenstveno zato što želimo da se predstavimo – onakvi kakvi jesmo i na poslu i van njega. Ispred kompanija stoje ljudi. Mi činimo ovaj kolektiv, svaka naša aktivnost u samoj firmi ili na internetu (isto i u offline-u) utiče na naš imidž, reputaciju, na sliku, utiske, osećanja koje naši korisnici imaju o nama.

Kolege iz Positive-a se svakodnevno informišu o najnovijim trendovima u IT a za korisnike koji to prate mogu biti i više nego korisne informacije. Npr veliki svetski proizvođači pre nego što objave neku vest u medijima pošalju prvo newslettere svojim partnerima.

Positive je definisao svoju internet strategiju i potrebne aktivnosti na društvenim mrežama a to svakako neće biti zarad „objavljivanja“ već je fokus na korisnim informacijima i predstavljanju nas kao kompanije ali i njenih zaposlenih.

Na našoj grupi ćete uskoro moći da saznate (i vidite) ko je za šta zadužen te ukoliko budete imali nekih primedbi na naš rad imaćete priliku da javno postavite pitanje, ocenite (nas) direktno ili da se uključite u grupu na način na koji smatrate, želite, procenite.

Toliko za ovaj post… na ovu temu.

Novosođani su imali prilike da ugoste blogere iz regiona na ovogodišnjem BlogOpen-u koji je održan u subotu i nedelju 9. i 10. oktobra na SPENS-u pod nazivom Social Open.

I dajem sebi slobodu da ovaj post napišem malo ležernije… #emo

Bez obzira što sam kotizaciju uplatila kao „rana ptičica“ moram priznati da nisam bila baš u stanju da se družim iz nekih ličnih tj emotivnih razloga – ali sam ipak otišla… Hvala Tatjani, Draganu, Maji i Saletu. Kakva sjajna atmosfera! Toliko pozitivne energije, divnih, poznatih ljudi (avatara i nickova). Pozitivci tj autori ovog kompanijskog bloga  planirali su grupno prisustvo na ovom eventu – međutim, obaveze…

Iz godine u godinu kako se nastavlja ovo moje profesionalno internet putešestvije, naprosto vremenom neke stvari su „po defaultu“ kao npr da se obradujete, pozdravite pa čak i izgrlite i izljubite sa ljudima koje poznajete samo virtuelno …ali i da imate free Wi-Fi što je bilo i moje prvo pitanje konobaru kada sam otišla na svečanu večeru, i niko se na to nije nasmejao već su svi iščekivali da čuju koji je password (kao što smo imali prilike da čujemo nije mis**123).

Dakle, nisam imala očekivanja, kako su mi pričali, poznato je da je na ovom okupljanju prijateljska i ležerna atmosfera. Organizacija je bila odlično urađena, odabir prostora, ukupan ambijent = odličan 5.

Možda očekivano je bilo to da skoro svi manje-više koriste twitter i real time prenose svoje utiske i zapažanja (hashtag #blogopen) kao i da se sve prati preko live streama za koji je i ovaj put podršku obezbedio live-e.tv.

Šta rade blogeri? Tvitaju

Predavanja su bila u blogerskom maniru – poprilično opuštena i sa dosta slenga (BlogOpen je to) ali sam bila iznenađena kada smo od strane predavača u nekoliko navrata mogli čuti i psovke što mi se nije dopalo. Iskreno verujem da su organizatori izvukli najbolje od svih prijava koje su dobili.

Nisam prisustvovala baš svim predavanjima, više sam se družila, fotografisala i tvitovala. Smatram da bi zbog narednih BlogOpena mi blogeri sami trebali uticati na podizanje nivoa kvaliteta predavanja tako što ćemo se prijavljivati.

Osnove blogovanja, netvorkinga i društvenih medija odnosno mreža su uvek dobro došli ali kao i na svim sličnim okupljanima ovakve vrste, bilo bi dobro da razmenimo sva naša pozitivna i negativna iskustva bez obzira koliko imamo ili nemamo iskustva kao predavači.

Dragan Dinic's Photos - Blogopen 2010

Sve u svemu vrlo dobra ocena za ovogodišnji BlogOpen. Fotografije možete pogledati na fan stranama a moji pozitivni utisci su vezani za blog post Borisa Gadgeterije (.HR) o Novom Sadu like, kao i radnjica „Magični svet“ u TC Pariski Magazin gde smo se Maja, Jelena, Maja i moja malenkost pretvorile u prave devojčice isprobavajući kostime.

PS: bila sam u ozbiljnom iskušenju/krađi da sa Draganom Dinićem zamenim torbe (imamo iste) jer je unutra imao brdo raznih handy geeky gadgeta tj „sve nešto lepo“

Nisam ni mogla pretpostaviti pre par godina da ću ikada pisati post na ovu temu… I to na kompanijskom blogu… Početkom prošle sedmice menadžment je doneo odluku o raspisivanju Konkursa za nova radna mesta u Pozitivu.

Kako se (obično) zapošljava u Positive-u?

Većina nas je ovde počela da radi na osnovu preporuke. Prethodnih godina (kada sam postala deo tima u maju 2006-te, Pozitiv je imao 15 zaposlenih, danas 30) pri zapošljavanju novog kadra kreirali bi smo konkurs i objavili na Infostudu. I to je bilo to. Ukupan broj CV-ja koje smo dobijali je bio oko 20-tak do vremena završetka konkursa koji je uglavnom bio 15-20 dana.

Ove godine smo imali i iskustvo da je korisnik (sada kolega Bane) jednostavno došetao jedan dan u Pozitiv, zamolio da ostavi svoj CV i da ga obavestimo ukoliko bude nekih novina… Sada je na probnom radu u servisu i tehničkoj podršci za koje je moram priznati, najveće interesovanje tj apliciranje (tokom godine pristiže nam i ne mali broj CV e-mailom).

Positive.rs i društveni mediji

Ove godine Pozitiv je jednostavno odlučio da će Konkurs za posao objaviti za početak samo na svom sajtu, FaceBook-u i Twitter-u (+ proizvoljno, ko želi, lični nalozi zaposlenih) i ukoliko bude bilo potrebe i na Infostudu.

Onog trenutka kada je Konkurs postavljen/objavljen inbox na Fejsbuku je bio prepun, kao i timeline na Twitteru a poslovni mob telefoni su nam neprestano zvonili i putpuno neočekivano samo prvi dan je stiglo oko 30 CV-ja.

I ovo je pokazatelj koliko je važno da kompanije NE -budu prisutne- online već DA komuniciraju i održavaju, grade vezu, sa svojom zajednicom i korisnicima. Da, naravno da su trenutna situacija u zemlji odnosno kriza uticali na interakciju odnosno obim deljenja ovog sadržaja na mrežama.

O čemu razmišljam/iskustvo?

Prisutnost kompanije odnosno online strategija ne treba da se razvija samo u dva pravca kada su mreže u pitanju: odnos i kreiranje zajednice i predstavljanje same kompanije i njenih vrednosti. Biti „transparentan“ u jednom dinamičnom, energičnom, nekontrolisanom i pre svega “real time” okruženju zapravo znači podizanje svesti svih zaposlenih i promena njihove percepcije o internetu kao brzom medijumu jer tako će ovakve zajedničke aktivnosti imati pravi smisao a korisnici prepoznati vrednost.

Internet strategija nisu samo društvene mreže.

Ne mislite da ste najbolji i da to što je vama (kao kompaniji) važno, interesantno…  podrazumeva da bude i drugima. Ne, naprotiv! (ništa se ne podrazumeva via @varagic). Odnos sa zajednicama nije posao odnosno projekat koji ima vremenski okvir i nakon toga završi u nekoj fioci kao „urađeno“ već traži konstantno osluškivanje, praćenje, prepoznavanje, otvorenost, prvenstveno SARADNJU među zaposlenima U ODNOSU prema korisnicima.

Percepcija i podrška okruženja o onome što radite, kritičnost, objektivnost i iskrenost – ključni su za uspeh pod uslovom da pokažete interesovanje i razumevanje, da stavite do znanja korisnicima da ste tu JER upravo ŽELITE NJIH da ih čujete.

Poslednje (skoro) četiri sedmice imala sam priliku da na poziv profesora Dragana Varagića budem drugi predavač iz oblasti e-poslovanja a čiji je organizator Nacionalna služba za zapošljavanje Novi Sad i škola kompjutera SMART sa kojom POSITIVE već godinama sarađuje.

Predavanja su bila organizovana u prostorijama SMART-a gde je 20 polaznika imalo mogućnost da stekne nova znanja iz oblasti poslovne primene interneta: e-poslovanje, e-marketing, e-prodaja.

Miloš Đajić

aurora

Polaznici su pored teorijskog dela i lekcija koje su, moram priznati i meni kao predavaču bile intenzivne, imali i radionice, zadatke (na samim predavanjima i van njih) uz maksimalnu (inter)akciju.

Jedan od zadataka koje su imali je i kreiranje i pisanje bloga koje je Dragan Varagić predstavio na svom blogu, osmišljavanje web koncepta, online nastupa, promocija proizvoda i usluga putem internata i korišćenje društvenih mreža.

Posebno mi je zanimljivo u kojoj meri su pozitivno reagovali na SEO a posebno na Google Analytics – više puta su samoinicijativno tražili dodatna pojašnjenja sa aspekta naprednog korišćenja ali i Google AdWords – što je za mene bilo pravo iznenađenje.

Smiljana Mihajlović - http://bubbledouble.wordpress.com/

Lidija Dominic - Creativity 4 U

Polaznicima kursa želim puno uspeha u primeni novostečenih znanja a na koji način su njihove aktivnosti podržane od strane web zajednice možete videti i u pratećim prikazima tj screen-shots (hvala!).

Takođe, koristim priliku da Draganu zahvalim na poverenju koje mi je ukazao i mogućnošću da i sama steknem nova iskustva u edukaciji i usavršavanju kao predavač.

Prošlo je tri godine od momenta kada je Positive počeo sasvim polako, prvo samo da posmatra (moram priznati prilično bojažljivo) a zatim i da počne sa aktivnim korišćenjem Društvenih medija u poslovne svrhe.  Početkom ove godine doneli smo odluku da se 90% marketinga i PR-a bazira na online-u i webu.

Nedugo zatim ova naša odluka koja je doneta na osnovu rezultata i efektata koje smo postigli, potvrđena je i od strane našeg partnera Cisco Systems o čemu ste mogli pročitati i na ovom našem kompanijskom blogu.

Bila sam počastvovana i ponosna što me je krajem marta meseca kontaktirao Fakultet organizacionih nauka u Beogradu da napišem naučni rad na temu: „Kompanijsko korišćenje društvenih medija“ kako bi smo budućim studentima preneli naša iskustva i znanja iz ove oblasti. Povod za poziv FON-a bio je upravo Case Study koji je Cisco objavio o nama a koliko sam uspela da saznam informacije su dobili baš putem društvenih mreža.

Naučni rad je pripreman za XII međunarodni simpozijum SymOrg 2010 koji se održao počekom juna meseca na Zlatiboru, gde je i prezentovan u okviru posebne sesije: Upravljanje komunikacijama i društvene mreže.

Na ovoj sesiji tokom prezentovanja i odbrane drugih radova od strane autora moglo se čuti da su ovi mediji i „socijalni“ i „društveni“ nakon čega je usledila diskusija gde je zaključeno da je pravilno koristiti i izgovarati „Društveni mediji“. Dakle, na jednom zvaničnom međunarodnom naučnom skupu potvrđeno je da je pravilno „Društveni mediji“.

Naučni rad možete pogledati ili preuzeti i na SlideShare-u: Kompanijsko korišćenje društvenih medija

Nadam se da će ovaj rad ne samo kroz prezentaciju koja je bila na Zlatiboru, već i putem udžbenika u kojem će se naći, puno pomoći studentima da iskustva Pozitiva uspešno primene u svom budućem radu.

Da li smo zadovoljni? – Delimično. Zašto? Jer nismo imali nikakvih očekivanja tj nismo ih ni definisali. Ovo je više bila proba. Nismo imali konkretnije podatke niti „sliku“ šta se dešava u ovom domenu kada je IT industrija u pitanju ali s obzirom na naša iskustva  koja smo stekli prethodnih godina kao kupci u B2B online prodavnicama imali smo bar neke pokazatelje. Naš webshop nije baziran na B2B već je klasična maloprodaja u web okruženju što znači da smo izmestili (ili otvorili još jednu) prodavnicu u kojoj su cene i stanje lagera realne.

Analiza i podaci

Korisnici domaćeg interneta, kada su kupovine IT opreme u pitanju najčešće odlaze u webshopove da bi upoređivali cene a na osnovu toga se odlučuju za kupovinu. Poslovna politika POSITIVE-a nije bazirana u konkurentnosti cenama već u dodatnoj vrednosti. U najvećoj meri za kupovine se odlučuju tzv gikovi (geek) koji nemaju strah od procesa online kupovina a na osnovu stečenih znanja.

Jedan od komentara sa Twitttera

Sa druge strane, bez obzira koliko se svi trudimo da budemo tačni u opisima i slikama robe koje postavljamo u web shopovima, psihologija kupca je da bi ipak voleo da tu robu pogleda „uživo“.

Tokom prvih godinu dana, broj konverzija pravnih lica u odnosu na ukupan broj konverzija u web shopu je nešto preko 18% a zanimljivo je da je njihov udeo u prometu webshopa preko 40%! što je za nas bilo izenađenje ali sjajan pokazatelj da je naša poslovna politika urodila plodom (ne težimo da budemo najjeftiniji).

Najviše kupovina smo imali iz Novog Sada i Beograda, zatim Kikinde, Kule, Zaječara i Bora i u velikoj meri i pojedinačnih kupovina sa teritorije Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske).  Što se lokacija tiče, najveći udeo u kupovinama su imala „mala mesta u Srbiji“ verovatno iz razloga što kupci nisu zadovoljni ponudom koju imaju u lokalnim prodavnicama ili je uticala udaljenost njihovih mesta od većih gradova u kojima je ponuda računarske opreme bolja.

Takođe, na osnovu analize koju smo uradili kupci žele, pre nego što se odluče za kupovinu, da ipak Shop testiraju. Uglavnom su to samo 2-3 „probe“ a nakon isteka narudžbine uglavnom su se odlučivali za kupovine jer su na taj način mogli biti sigurni koji su sve procesi od „klika u korpu“ pa do e-mail obaveštenja o statusu njihove narudžbine i isporuke.

Stepen konverzije tokom ovih godinu dana je zadovoljavajući kada oduzmemo ove test narudžbine. Primetan je i veliki porast online plaćanja platnim i kreditnim karticama koji je tokom 2010 godine porastao 4 puta u odnosu na jul/decembar 2009. godine.

Značajan broj konverzija Positive je imao i putem Facebook-a, Twittera i e-maila.

Komentar na twitteru - kupovina, pravno lice, webshop

Zaključak:

Kreiranje WebShopa u sklopu online nastupa, omogućava kompaniji da proširi svoje tržište i dođe do novih korisnika. Online nastup doprinosi povećanju stepena konverzije sa aspekta ispunjenja očekivanja korisnika i poverenja u kompaniju. Društveni mediji umnogome utiču na poverenje potencijalnih korisnika kao i broj rezultata i “kvalitet informacija” koje dobijaju putem pretraživača (SEO).

Kultura korišćenja i stepen svesti kupaca u Srbiji o online prodavnicama ili webshopovima je još uvek na nižoj lestvici od očekivanog zbog straha i nepoverenja koje imaju u kompanije a verovatno na osnovu iskustava koja su imali sa istima i u „stvarnom životu“.

Podaci koje smo dobili nakon analize i Izveštaja je da će se prihodi iz ovog segmenta vremenom povećavati. U narednom periodu ćemo sprovesti istraživanje o ostalim kupcima (koji nisu kupovali putem web shopa a koje će biti objavljeno u medijima kao i na našem sajtu) a koji su se odlučili za kupovinu na osnovu informacija i sadržaja koje objavljujemo na našem sajtu i u webshopu.

PS: U prilogu je i kratak video jednog našeg korisnika o načinu kupovine u Positive WebShopu a kada je plaćanje karticom u pitanju. Preporučujemo da pogledate.

„Deca su računarski pismenija od svojih roditelja i upravo su roditelji ti (prvenstveno) koji treba dodatno da se edukuju o opasnostima koja im prete na Internetu kao i prevencijama koje mogu da se sprovedu u cilju njihove zaštite“ ovo je zaključak nakon višemesečne obuke koja je sprovedena na teritoriji Vojvodine, na preko 200 tribina u 80 osnovnih škola.

POSITIVE se uključio u projekat „Elektronske droge – prevencija sajber zlostavljanja“ čiji je inicijator Centar za prevenciju devijantnog ponašanja „Target“ iz Novog Sada sa akcijom: „Bezbednost dece na internetu“ u cilju edukacije i podizanja svesti roditelja i dece o načinima zaštite dok surfuju internetom i istražuju web kao i potencijalnim opasnostima i psihološkim i fizičkim posledicama koje takve aktivnosti mogu da prouzrokuju.

Zajedno sa Biljanom Grujić kriminologom i Ljubicom Ristić psihologom uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Gradske uprave za obrazovanje imali smo prilike da u razgovoru sa decom, roditeljima i nastavnicima podelimo svoja iskustva, posavetujemo ih, predočimo im konkretnim primerima koliko se naše ponašanje u stvarnom svetu oslikava i na ponašanje na Internetu.

Tribine su u vidu predavanja uz prezentaciju na projektoru oko 60 minuta sa opisima i screen shot-ovima a nakon toga pored klasičnih pitanja i odgovora pruža im se mogućnost da prenesu i svoja iskustva i zapažanja.

Roditelji: Prvo roditelji nisu svesni da fizičkim odvajanjem deteta i računara u posebnu prostoriju (njegovu sobu) prave najveću grešku jer na taj način deca se zatvore a roditelji slabo mogu da nadgledaju i umaju uvid koji su to web sajtovi koji posećuju, kako se ponašaju na Internetu i kakve su im aktivnosti.

Deca: Sa druge strane, deca svesna da se od roditelja bolje razumeju u računare i da nema načina na koji bi ih (neko) roditelji proveravao, na internetu se ponašaju nekontrolisano i često neprimereno što je za posledicu u Srbiji imalo ekspanziju sajber zlostavljanja.

Škole: Nastavnici informatike, bez obzira što tema bezbednost dece i ponašanje na internetu nije u nastavnom programu?! ipak samoinicijativno skreću pažnju deci na časovima informatike o tome.

Opasnosti: Kada sam se početkom januara meseca uključila u projekat, tribine su održavane samo osnovcima od 5. do 8. razreda a za samo nekih mesec ipo dana moralo se proširiti i na decu od 1. do 4. razreda jer je glavni „krivac“ Facebook. Dovoljno je da samo jedno dete iz razreda otvori profil i lanac je krenuo… U Srbiji trenutno ima preko 2 miliona otvorenih naloga a većina su deca (a i sudeći po broju prijatelja koje imaju. Apsolutni rekorder je devojčica od 10 godina koja ima 3.200 prijatelja!).

Opasnosti koje najčešće prete deci na internetu, a čije primere smo mogli saznati i putem skoro svih medija proteklih godina su:

1. Sajber zlostavljanje
2. Dečja pornografija
3. Pedofilija
4. Internet zavisnost

1. Sajber zlostavljanje (Cyber bullying, Virtuelno zlostavljanje)

Najčešća pojava u Srbiji u poslednjih godina i to od strane dece. Na meti su druga deca i nastavnici (profesori). Najčešće se koristi Facebook za otvaranje grupe tipa: „Ko mrzi tog i tog…“ i snimanjem video sadržaja putem telefona da bi se namerno, svesno, neprijateljski ponašali i zlostavljali drugu decu, odnosno sa ciljem da naštete pojedincu (ili grupi).

Jedna od grupa: Svi koji mrze...

Ovakvo ponašanje na Internetu je „ničim izazvano“ odnosno grupe se otvaraju iz različitih (uglavnom dečjih) razloga: debeo, mršav, kratka kosa, ružne patike, štreber, zato što neko ima plavu jaknu itd. Možete samo pretpostaviti kako je tom detetu koje dođe na Fejs i sazna da postoji preko 100 druge dece koja ga mrzi. Deca nisu izgrađene ličnosti i njihove percepcije sveta (društva), pojava koje ih okružuju su potpuno različite od odraslih. Neka deca naprosto puste da sve prođe, a druga dožive sve vrlo emotivno što za posledicu ima promenu u ponašanju: povlačenje u sebe, preispitivanje (sebe lično) svoje porodice, roditelja, škole, preispituje značaj prijateljstva, dobija loše ocene u školi, ne druži se, ne izlazi… Takođe otvaraju se i grupe gde đaci mrze svoje nastavnike i profesore: „Ko mrzi nastavnicu biologije (ime i prezime) iz OŠ….“ Na Facebook-u u trenutku kreiranja ovog posta je bilo 1.400 grupa koje su sadržale reči: svi koji mrze…

Kada dete koje doživljava sajber zlostavljanje dođe kući i ukaže roditeljima na taj problem, najčešći odgovor roditelja je: pa, što si otvarao Facebook? Ko ti je dozvolio? I sad, zabranjujem ti internet! – što je potpuno pogrešno. Deci treba podrška i pokazati inicijativu da se taj problem reši. Simptomatično je što je ova pojava toliko uzela maha i da su česti primeri, gde deca koja su prvo bila sajber zlostavljana (bile mete) preokrenu i postanu deca koja zlostavljaju drugu  jer je to način da se „uključe u zajednicu“ i skrenu pažnju sa svog problema (tj grupe).

Neretko smo imali prilike videti na YouTube-u video snimke (koje posle prenesu i ostali elektronski mediji, televizije uglavnom) o tome kako deca u školi snimaju mobilnim telefonima međusobne tuče,  zlostavljanja i maltretiranja druge dece i nastavnika. Normalno je da u takvoj situaciji pokušate to da sprečite a ne da mirno gledate i tražite što bolji ugao da to snimite, pa brže bolje na YouTube da to okačite. Neverovatno je da tri starija dečaka tuku mlađeg a da oko njih stoji 20-tak drugih učenika koji to SAMO snimaju.

Cyber zlostavljanje može imati vrlo ozbiljne psihičke posledice gde postoje slučajevi da one prouzrokuju i fizičke sa tragičnim ishodom. Porodica, škola i lokalna zajednica  su ti koji mogu i imaju načina da se ovakav način zlostavljanja spreči intenzivnom edukacijom odraslih i vaspitanjem i obrazovanjem dece.

Zbog širine ove teme, postovi će biti objavljivani iz više segmenata… Nastavak sledi

…Ovo pitanje mi je postavljeno mnogo puta za prethodne 2 godine. Najviše od strane kolega koji koriste Facebook ili su tek počeli…

I svaki put kao odgovor, postavim pitanja: OK, otvorićemo i…?! Objavljivaćemo? Akcijske ponude? Sadržaje koje objavljujemo na sajtu? Sadržaje koje nam drugi linkuju i objavljuju na tom istom Facebook-u, svojim sajtovima, blogovima…? Da li misliš da ćemo na taj način povećati posetu, nešto prodati, poboljšati imidž, reputaciju, biti vidljiviji na Google-u…? Zašto bi IKO bio „fan“ jedne prodavnice računara iz Novog Sada? Ko? Novosađani? Svi…?

Prvo pravilo weba: „Nemojte raditi drugima ono što ne želite da rade Vama“ i polazim od komentara na koje uglavnom nailazim od strane onih koji “Fejs” i koriste (ne da bi rešavali kvizove, kliktali, lajkovali i postajali fanovi svake moguće grupe, ili selektovali „Attending“ pa ispada da idu na svaki Event za koji dobiju poziv…i sl) jer ne koristimo svi podjednako društvene mreže. Malo, malo pa u fidu možete videti status nekog prijatelja: „Prestanite da me spemujete u inboksu i da mi šaljete pozivnice za grupe!“ (i sama bih ponekada isto).

@PeckoPivo via Twitter

www.positive.rs je koncipiran tako da svaki sadržaj koji se pojavi na sajtu ima svoje mesto (uglavnom u Medija Centru uz intro vest na homu, ažurira se po datumu), postoji čak 4 RSS Feed-a u zavisnosti od samog segmenta i sadržaja.

blog.positive.rs je deo NetworkedBlogs (implementirano i na blogu) na Facebook-u gde se svi postovi objavljuju po automatizmu i gde se vidi koji su to drugi blogovi koje Positive prati. Ovde su sadržaji povezani sa autorima bloga tako da se pojavljuju i u njihovim profilima, takođe po automatizmu (ukoliko ne – onda bi trebali podesiti).

Ženski IT Kutak sa sadržajima (RSS) je magazinskog tipa. Kutak ima „Fan“ stranice na Facebook-u što se može videti i na sajtu ali ni on ne služi za „objavljivanje naših sadržaja“ već za sve sadržaje za koje smatramo da će biti korisni, interesantni, edukativni i sl.

Postoje stranice i fan grupe koje apsolutno imaju smisla i koje su odličan primer kako ih treba i koncipirati, kreirati, održavati, komunicirati…

Aktivnosti koje se odnose na POSITIVE u sferi Društvenih Medija su bazirane na takozvanom Compelling Content-u a ne na „spemovanju“ ili principu „što ne radimo mi – kada rade svi?“ Najbolje se pokazalo u našoj dosadašnjoj praksi da se mora osetiti neko mesto, na koji način funkcioniše, da bi sve te aktivnosti zaista imale nekog smisla.

Ono što korisnici uglavnom od nas traže na društvenim mrežama su saveti, predlozi, sugestije pri kupovini, u vezi opreme ili rešenja. Ukoliko imaju neku dilemu uglavnom linkuju proizvode sa sajta. Prosto, ostavili smo im mogućnost da se sami upoznaju sa nama i isključivo ako imaju (opet sami) potrebu da to svoje iskustvo objave u svom statusu, pošalju nam mejl ili tvitnu bez obzira da li je negativno ili pozitivno.

Suština aktivnosti na društvenim mrežama od strane POSITIVE-a je deljenje korisnih sadržaja,  komuniciranje i dijalog. Ovde se postavlja pitanje: u kojoj meri je poželjno dobro poznavati zajednicu, njene potrebe, način na koji funkcioniše i komunicira – da bi smo mogli proceniti koji je to sadržaj koristan i kome?

Jer, ako se nešto dopada nama (meni) uopšte se ne podrazumeva da će se dopasti drugima.  I iz tog razloga, smatram da je bolje biti oprezan a ne po pricipu „što svi – to i mi“.

Pozitivu je u proteklih godinu dana baš Facebook u top 5 kao Referring sites a kao deo metodologije sprovođenja strategije u korišćenju društvenih medija napravili smo i svoj Pravilnik za koji se nadam da će ući i u ISO procedure.

Google Analytics za period mart 2009/2010

Takođe, preporučujem svima koji nisu imali prilike do sada, da kod Istoka Pavlovića pročitaju post na ovu temu: Kako pravilno menadžovati grupe i fan pejdžove na Fejsbuku

Ukoliko se u nekom trenutku prepozna momenat da se i ovakav nalog aktivira a koji će prvenstveno imati šta i da pruži sa aspekta zadovoljenja želja i potreba korisnika društvenih mreža – potrudićemo se i tada da prethodno čujemo njihovo mišljenje. Umesto kreiranja POSITIVE Fan strana na Facebook-u bilo bi dobro da se još više uključimo u blogosferu, druge društvene mreže, pročitamo interesantan post, podelimo koristan link, ostavimo komentar ili se uključimo u dijalog kao pojedinci ispred naše kompanije.

Budimo otvoreni, transparentni, spremni na kritike, predloge, sugestije ali u skladu sa poslovnom politikom, našom vizijom i misijom a to je zadovoljan korisnik.

2008. godine POSITIVE je prvi put posetio Konferenciju E-trgovina, o čemu je Saša Grbić pisao u jednom od svojih postova na ovom blogu, što je (između ostalog) rezultiralo našem otvaranju ka webu, društvenim medijima, redizajnu sajta, kreiranju i implementaciji webshopa… odnosno definisanju strategije koja je vezana za naš online nastup.

Ove godine, na desetoj, jubilarnoj E-trgovini koja se održava od 21-23.04 na Paliću, imaćemo prilike da deo ovih naših aktivnosti predstavimo široj javnosti. Case Study sa temom: Kompanijsko korišćenje društvenih medija, biće predstavljen u petak, trećeg dana, 23. aprila.

Sve informacije možete saznati na sajtu Konferencije: E-trgovina 2010 a ono o čemu razmišljam je, koliko nam je zapravo postala važna, koliko je puno uticala na naše poslovanje i kakve nam novine i iskustva donosi ove godine? Nemam sumnje da ćemo se sa Palića vratiti puni novih saznanja, ideja, motiva. Da ćemo se i ove godine puno družiti do „sitnih sati“ u razgovorima sa ostalim gostima što ovom eventu daje posebnu specifičnost.

e-trgovina

Programski dani će biti ispunjeni s obzirom na najavu dešavanja i Programa (IT događaji). Moram priznati da posebno iščekujem predavanja Vladimira Živaljevića (Adriatiko CMP): Koliko bi ste platili da imate korist od web sajta, i Dejana Nikolića (Adria Media Serbia d.o.o.): E-commerce u Srbiji – Od raja do pakla i nazad, Studija slučaja kako upropastiti svoju prodaju i izaći kao pobednik (PS: wow, kakav naslov!).

Razmišljam kako je bilo prošle godine u ovo vreme i u kojoj meri su društvene mreže danas postale popularne u Srbiji, naročito Twitter, kako je malo nas twitovalo sa e-trgovine a kako se situacija ove godine promenila u najpozitivnijem smislu s obzirom na veliko interesovanje korisnika.

Ukoliko budete u prilici Konferenciju možete pratiti putem hashtaga #etrgovina10, live streaminga: http://live.etrgovina.org/ ili našeg kompanijskog naloga na twitteru: http://twitter.com/positive_it.

Dakle, „pozitivci dolaze u punom sastavu“ a mi ćemo se potruditi da vam na ovom blogu i ove godine prenesemo sve naše utiske, pa možda i vi budete motivisani da krenete sa kreiranjem strategije o e-poslovanju. Ako ne profesionalno, bar da se lično uključite kao korisnici online zajednice.

U četvrtak 25. marta imala sam priliku da prisustvujem Okruglom stolu „Nova uloga saopštenja za javnost“ koji je organizovan od strane Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), Privredne komore Srbije i servisa za distribuciju saopštenja za javnost PROobjave.com.

Na okruglom stolu govorili su gospodin Miloš Đajić predsednik DSOJ-a, Ivan Jakšić direktor Centara za marketing, informisanje i promociju Privredne komore Srbije, Dragan Varagić vlasnik i direktor P2 Internet agencije i servisa PRObjave i Dragana Đermanović vlasnik agencije PR Pepper.

Okrugli sto "Nova uloga saopštenja za javnost"

Uspela sam vrlo jednostavno da se priključim na Wireless. Signal je bio više nego dobar s obzirom da je postavljen u prizemlju a Okrigli sto se održavao u jednoj od sala na drugom spratu – planirala sam da twittujem sa notebook-a.
Sve pohvale domaćinima i organizatorima, atmosfera (i online) i uslovi su bili odlični. Preporučujem da pročitate tekst koji je objavljen na sajtu PKS-a a ono oko čega lično imam nedoumica i jeste sam naziv ovog Okruglog stola.

S obzirom da intenzivno poslednje dve godine radimo na našem online i web PR-u i da servis PRObjave koristimo od samog starta (skoro godinu dana a i sklopili smo Ugovor i za 2010-tu) mogu reći je da su efekti koje imamo od korišćenja ovog servisa mnogostruki.

Nova uloga saopštenja za javnost (!?)

Dok smo se vraćali za Novi Sad, razmišljala sam o utiscima koje sam ponela iz Beograda i  kako je velikom broju prisutnih PR-ovaca kreiranje i distribucija saopštenja za javnost i medije na webu i u online okruženju i dalje velika nepoznanica.

Da li pratimo šta se o našim kompanijama „priča na Netu“ (blogovi, forumi, Facebook, twitter, YouTube, online ankete…), koje su to prve informacije i utisci koje korisnici domaćeg interneta prosto upijaju i dele sa drugima kucajući samo ključne reči npr na Google-u? Da li i koliko rezultati na prvim stranama pretraživača utiču i na reputaciju i u kojoj meri je sve ovo povezano sa saopštenjima za javnost koje kreiramo?

Prisutni članovi DSOJ-a na Okruglom stolu

Kako uopšte možemo da utičemo na slobodu govora koja je omogućena korisnicima Interneta?

Odgovore na mnoga pitanja ne znam. Ima mnogo više onih iz ove struke koji ovu oblast poznaju daleko bolje nego ja. Bez obzira na ukupno radno iskustvo o PR moram još mnogo toga da naučim. Možda se Online PR treba primeljivati samo ukoliko iza sebe imamo vrlo ozbiljno iskustvo u offline-u da bi na pravi način mogli sagledati i uporediti efekte?
Utisak mi je da se mnogo toga promenilo u najpozitivnijem smislu, povećano je interesovanje o internet PR-u. Na osnovu velikog broja prisutnih PR-ovaca i pitanja koja su postavljana na Okruglom stolu su bile: ključne reči.

Pred nama je period za koji smatram da će biti mnogo bolji u odnosu na prethodni. Ovde su „ključne reči“ – EDUKACIJA. U ljudskoj je prirodi da težimo onome u čemu smo sigurni. Od samog saznanja da nam je potrebna dodatna edukacija – do usvajanja i primenjivnja novih načina rada je – PROCES. Ali kao struka kasnimo…

Početkom januara meseca ove godine dobila sam email od Tijane Marjanović, Partner marketing manager for Central and Eastern Europe, Cisco Srbija (Cisco Systems) da u par kratkih slajdova prezentujem aktivnosti i iskustva koje je POSITIVE imao u domenu korišćenja Social Media.

Postoji mogućnost da se ovaj naš „Best Practice“ prikaže na Konferenciji Marketing Profs Socail Tech 2010, koja se ove godine održava 25. marta u San Hozeu u Kaliforniji (USA). Predavači na ovoj Konferenciji su i predstavnici najboljih tehnoloških kompanija IBM, Intel, Adobe, Motorola, HP odnosno Marketing i Social Media menadžeri a među njima je i Luanne Tierney Vice President, Worldwide Channel Marketing Cisco Systems koja bi naša iskustva prenela učesnicima ove konferencije u sklopu svog predavanja. Tema Konferencije su najbolja iskustava, primeri u korišćenju i primeni društvenih medija u poslovne svrhe.

Moram priznati da sam bila prilično iznenađena jer je POSITIVE ipak mala kompanija iz Srbije koja pokušava da ostvari rezultate na našem webu koji se tek razvija u ovom domenu. Ovu kratku prezentaciju trebali smo poslati i Sophie Kramhoft koja je Channel Marketing Manager za Emerging markets Cisco.

Nakon prepiske od nekoliko mejlova, Sophie nas je zamolila da ovu prezentaciju Cisco objavi i u svom „Newsletter for Cisco’s Emerging Markets Partners“ – kao jedan od najboljih primera. S obzirom da pristup ovom sadržaju na Cisco sajtu mogu imati samo njihovi partneri, prenosimo vam ga u srpskoj verziji (engl. se može videti na pratećim slikama u postu):

POSITIVE(no) iskustvo sa društvenim medijima
Case study: Izdvajanje vrednosti je postepen proces

POSITIVE Doo je Cisco Select Partner sa 30 zaposlenih od kojih pojedini imaju i preko 20 godina iskustva u projektovanju i izvođenju kompleksnih računarskih mreža. Nedavno je proglašen za najinventivnijeg Cisco SMB partnera u Jugoistočnoj Evropi i vidi se da je korišćenje ove kompanije u sferi društvenih medija važno za njen razvoj pozitivne reputacije.

Sve je počelo pojavom web 2.0 tehnologije koja je podstakla korisnike da koriste internet mnogo više. Sajt POSITIVE-a ima Medija Centar gde objavljuju sadržaje, vesti i saopštenja, a postoji i Ženski IT Kutak (jedini servis takve vrste na Balkanu) kao i kompanijski blog koji je dobro podržan u blogosferi. Svi sadržaji su dostupni putem RSS Feed-a.

Cisco Newsletter

Kompanija je utvrdila da su društveni mediji najjednostavniji način da efikasno komuniciraju sa svojim krajnjim korisnicima. Sada koriste svoj veb sajt, Facebook i posebno Twitter – tako što i retvituju korisne sadržaje, uključujući i tematske sa Cisco korporativnog bloga – kao ključ za komunikaciju i promocije.

Đorđe Medaković, direktor POSITIVE-a, veruje da je aktivno usvajanje i strateško korišćenje Društvenih Medija odličan način da mala preduzeća poboljšaju svoju reputaciju, grade imidž, da povećaju svest o svom brendu i potražnji korisnika.

“Interesantno je da nije unapred moguće nekome objasniti ulogu i značaj Social Media. Uticaj na poslovanje kompanije se pokazuje postepeno, polako i uz veliki rad i posvećenost. U jednom trenutku shvatite da ovaj napor daje rezultate i da je vaša prepoznatljivost kao ozbiljne kompanije povećana preko svih vaših očekivanja. Mislim da poslovni ljudi uglavnom nisu svesni ovog uticaja i ogromnog značaja Social Media za poslovanje.”

Jasna Kamatović, Marketing i PR menadžer u POSITIVE-u takođe veruje, aktivno i kontinuirano sarađuje sa Cisco-m Srbija u svim svojim marketinškim i PR aktivnostima, sa posebnim fokusom na web.

„Social Media je koristan alat u komunikaciji i pozicioniranju jedne kompanije. Oni su puno uticali na radne procese unutar naše kompanije i potpuno promenili način na koji doživljavamo web. Pokazale su nam koliko je važno da kao kompanija budemo otvoreni, transparentni, da pratimo potrebe naših korisnika. Moramo biti svesni da je online potpuno drugačiji u odnosu na offline okruženje, odnosno klasičan Marketing i PR. Online reputacija kompanije će postati ključna za njeno ukupno poslovanje.“

Cisco Newsletter

Društveni Mediji nisu i ne treba da budu medijum koji će se koristiti isključivo za objavljivanje kompanijskih, promotivnih poruka i sl. (sa nula following) već naprotiv! k-o-m-u-n-i-c-i-r-a-nj-e!  Da pokažemo kakva su i naša interesovanja (kao kompanije, zaposlenih), da objavljujemo sadržaje koje korisnici smatraju korisnim, da se međusobno edukujemo i povezujemo jer ispred svake kompanije i svake tehnologije stoje ljudi sa svim svojim dobrim osobinama i manama. Društveni mediji traže posvećenost.

Svi zaposleni u jednoj kompaniji bez obzira čime se bave, svakom svojom aktivnošću online ili na webu utiču na njenu reputaciju. Društveni mediji su nam do pre godinu dana bili velika nepoznanica i priznajem, još uvek puno gledamo, puno slušamo, puno pratimo a najviše učimo – i to od korisnika.

@positive_it na Twitteru

Mislim da sve kompanije u Srbiji i okruženju, koje su do sada imale dilemu: da li DA ili NE koristiti društvene medije u poslovne svrhe – više ne dovode u pitanje. Mi smo vrlo ponosni i zadovoljni rezultatima koje smo ostvarili.

Biti Case Study na jednoj ovako važnoj konferenciji od strane visokog predstavnika Cisco Systems Worldwide nije nešto čemu smo se nadali (ni u snovima) niti smo imali utisak da se naše aktivnosti (naročito na twitteru) ovako intenzivno prate od strane predstavnika i zaposlenih Cisco Systems-a.

Početkom jula meseca 2008-me, POSITIVE je nakon osam godina sa SPENS-a prešao u sopstveni poslovni prostor. I baš tada, u tom periodu postavili smo gejmerski ugao, kao deo maloprodajnog salona koji je namenjen prvenstveno gejmerima sa tada najnovijom opremom i dodacima. Ali, sećam se, kako je ovaj naš „corner“ delovao na sve nas: od zaposlenih koji smo ostajali i nakon radnog vremena da se igramo na PlayStation3 ili korisnika koji su dolazili u salon da nešto kupe a završavali igrajući tenis na Nintendo Wii. Tada sam najbolje i naučila da vozim formulu 1 a tri sredovečne gospođe iz NIS-a ostale čitava 3 sata igrajući se…

Posle par meseci igranja ovaj deo salona je ostao „samo na igrama“ a oprema i dodaci su pronašli svoje nove, uglavnom mlađe vlasnike (na žalost nas, zaposlenih ).

Koliko je Gejming industrija (Gaming Industry) razvijena u svetu, neću posebno pisati: od Game Boy-a, Sege, Tetrisa pa preko Play Stationa do XBOX i PS3. Poslednjih 20 godina gejming je doživeo pravu ekspanziju. Nikada neću zaboraviti scenu na TV-u kako se u Japanu danima i noćima čekao izlazak Play Station 2 u prodavnicama! Bila su to sjajna vremena ali je pred nama prava revolucija u ovoj industriji, možda je sama pojava Microsoft Surface pre par godina doprinela da danas čekamo izlazak Project Natal!

Kolega Miljan Radanović (prvenstveno inicijator) koji je zadužen za gejming deo ponude u POSITIVE-u je početkom ovog leta pokazao veliko interesovanje vezano za naše online aktivnosti a što je rezultiralo da početkom novembra meseca pokrene i svoj web sajt pod nazivnom Gamers House.

Moram priznati, startovao je vrlo ambiciozno s obzirom da mu je ovo prvi samostalan projekat ovakve vrste i još u vreme kada nije baš preporučljivo (vreme krize)  ali nisam imala nedoumica jer je uspeo da završi fakultet u roku i uporedo i radi. Baš iz tih razloga dobio je podršku ne samo pojedinih kolega koji su se uključili svojim znanjem i iskustvom, već kompletnog Pozitiva

www.gamershouse je sajt koji  kreiraju i održavaju gejmeri odnosno oni koji su godinama veliki potrošači a i zaljubljenici u gejming (btw: da li znate da u Americi postoje koledži na kojima se mladi Amerikanci specijalno školuju za ovu industriju?). Sajt pored najava, klasičnih vesti, recenzija… odlikuje i tzv „Community“ koji je osmišljen po principu funkcionisanja društvenih mreža (FaceBook, Twitter) a gde sa svojim prijateljima razmenjujete mišljenja, savetujete se, dolazite do informacija koje su Vam potrebne, postavljate slike, video klipove a sve sa istim ciljem: gejming je način života!

Sajt je za kratko vreme počeo beležiti lepu posećenost jer pored redovnih sadržaja i Community-ja postoji odeljak u kojem se testiraju računarske komponente a u najavi je startovanje web shopa i  rubrika za preuzimanje šifri,  pomoć prilikom igranja, kviz, kalendar svih važnijih takmičenja, mapu svih igraonica u regionu, blog pa i video. Ono što mi je posebno interesantno a što očekujem je datum kada će krenuti i sa turnirima.

I bez obzira što je (verovatno) asocijacija na igre i gejming: deca koja su za računarima sa slušalicama (zbog čega roditelji nisu srećni) imam utisak da će me ova  Miljanova inicijativa posebno motivisati da se posvetim i profesionalno – jer priznajem: obožavam Nintendo Wii! a sa druge strane veliki je i izazov sa aspekta marketinga i odnosa s javnošću.

Radeći ovih par meseci imam puno nedoumica, očekuje nas ozbiljno praćenje i istraživanje ovog tržišta, industrije uopšte, a ono što sada mogu reći isključivno na osnovu „osećaja“ je da nam predstoji ozbiljan dugoročan projekat koji će možda uticati i na buduće poslovanja Positive-a.

…”just stay online” i uživajte u linkovanim videima

Photo: Jovan Djokic

Posle čitanja posta na www.draganvaragic.com “PR objave posle šest meseci” krenula sam da napišem komentar koji me je naveo na neka razmišljanja a vezana su za naša iskustva koja smo imali u prethodnih par godina baš na ovu temu. POSITIVE je kao i većina domaćih firmi koja spada u SMB (mala i srednja preduzeća) počeo sa PR aktivnostima par godina nakon osnivanja (osnovan 2000-te) i gde je fokus bio na offline. Poslednje dve godine smo intenzivno počeli sa objavljivanjima saopštenja ili vesti „na internetu“ tako da smo za vrlo kratko vreme mogli da uporedimo efekte – online vs offline.

U čemu je razlika?

Samo jedan primer:
Polazim od činjenica da se sva saopštenja koja želimo da objavimo u medijima u većini slučajeva plaćaju (i kako mediji vole da ih zovu tzv PR tekstovi) bez obzira da li zadovoljavaju formu saopštenja ili ne (5+1 i x=2+1). OK. Napisali smo saopštenje, kontaktirali medij(e), odredili datum, mesto (stranu i veličinu) na kojoj će se objaviti, poslali smo ga, oni objavili, mi platili…

Novine bilo da su dnevne, nedeljne, mesečne, uglavnom se nakon čitanja bacaju. Mi nemamo sumnji da je poruka koju smo hteli da pošaljemo na ovaj način i stigla do naše ciljane javnosti ali u kojoj meri? Koliko je njih zaista to i pročitalo? Da li je dovoljno ići sa saopštenjem u samo jednom medijumu/novini? Da li je bolje ići samo u jednom ali relevantnom i sa velikim tiražom (npr Blic, 24sata) ili ići u više manjih? Pitanja dosta, odgovori uglavnom polovični i koji se svode na procenu i nagađanja a kada radite u maloj firmi imate i takav budžet za PR a treba da ga „pametno“ raspodelite i menadžmentu ili direktoru/vlasniku prikažete efekte.  U većini slučajeva male kompanije nisu u mogućnosti da angažuju agencije koje rade monitoring i preskliping jer jednostavno nemaju dovoljno novca i za to.

Nakon objavljivanja saopštenja, lepo ga izrežete i zalepite (bukvalno) u Vaš preskliping i arhivu. Neke aktivnosti jednostavno nemaju mogućnost niti mogu da se konkretno izmere. Kako izmeriti reputaciju ili aktivnosti koje se odnose na „image building“? Ovako, kada se kaže, deluje i zvuči potpuno nelogično, zar ne? Za isti novac koji uložite u jedan offline medij, za jedno saopštenje, možete u online-u da objavite mnogo više saopštenja kod različitih izvora.

Zašto je to važno i kome?

Kada krenete sa online PR aktivnostima a koje podrazumevaju i objavljivanje i distribuciju saopštenja važno je da postavite i ciljeve koje se odnose na pretraživače, konkretno najbitniji – Google.

Cilj 1: objavljujemo saopštenje na takav način i kod jednog izvora/medija da se ono pojavi u što većem obimu i na drugim sajtovima ili agregatorima vesti koji ga preuzimaju putem RSS Feed-a. To znači da možete za određenu manju sumu novca i ukoliko je sadržaj saopštenja relevantan, da se pojavite u velikoj meri na Google-u za određene ključne reči. Na ovaj način se uglavnom radi u većini slučajeva a gde je broj „Online Coverage“ najbitniji.

Cilj 2: Možete platiti samo jednom mediju koji će na svom sajtu objaviti tu vest za (mnogo) veću sumu novca ali je on vrlo relevantan, npr sajt B92 ili Blic a samim tim postoji mogućnost da će ovu vest preuzeti i neki drugi sajtovi i objaviti ali ne mora da znači. Kada korisnici, potencijalni kupci, ciljane javnosti… krenu sa guglanjem koji su to sadržaji, informacije i ključne reči koje mi želimo da se pojave o nama kao kompaniji? A izvori? Da li je bolje da se kao izvor ovih informacija pojave B92, Blic i samo 24 sata ili je to „samo“ prvih par strana na pretraživačima?

Aktivnosti treba prilagođavati prema sadržaju saopštenja, poruci koju želimo da pošaljemo ciljanoj javnosti (ali!) i efektima koje treba da pokažemo u firmi za koju i radimo.

Cilj 3: Oformiti sopstveni Medija Centar, napraviti plan i strategiju online aktivnosti koje imaju za cilj da kao kompanija budemo relevantan izvor drugima u objavljivanju informacija, sadržaja ali uz sve tzv. principe koje podrazumeva sada (možda) već prevaziđen termin web 2.0

Kod objavljivanja i distribucije saopštenja u online-u postoji i „jedan vrlo mali ne mnogo bitan detalj?“ -  što imate mogućnost da samo uz pomoć jednog običnog klika na link ka Vašem sajtu, koji je postavljen u saopštenju – imate tačne i konkretne informacije: koliko njih je ovo saopštenje pročitalo, koliko im je trebalo minuta, da li su samo pogledali ili odmah zatvorili Vaš sajt, da li su sa te stranice pogledali i još neke druge sadržaje na Vašem sajtu itd… ostavili komentar, preporučili Vas i sl.

Ovo je samo jedan primer koje su sve mogućnosti online PR aktivnosti i njihovog praćenja u malim kompanijama gde se očekuje da za konkretne aktivnosti prikažete efekte i isplativnost, sa aspekta važnosti u određenom trenutku i okolnostima.

Objavljivanje i distribucija saopštenja u Online-u je mnogo više i kompleksnije od primera koji je ovde predstavljen a samim tim je i mogućnost praćenja efekata mnogo veća od navedenih.

I da ne zaboravim, da se vratim na četvrti pasus: nakon čitanja nekog saopštenja na Internetu ono ostaje uglavnom trajno zapisano, uvek se može izguglati i ne završava, kao kod klasičnih novina, odmah sutradan u kanti za otpatke ili samo Vašoj arhivi.

PS: Internet, web, online – kako želite – traži posvećenost (odnosno treba mnogo manje uložiti novca ali mnogo više vremena a koje u ovakvim okolnostima nije od 9 do 17h).

Konferencija Cisco Expo već devet godina okuplja veliki broj posetilaca ali i učesnika koji prate inovacije iz oblasti IT rešenja. Ove godine je Ženski IT Kutak imao i zadovoljstvo i čast da bude pozvan i prisustvuje ovom, jednom od najznačajnihih, godišnjih okupljanja IT-jevaca u zemlji, koji se održao 10. i 11. novembra u Hotelu Hayatt Regency u Beogradu.

Sve brži  tempo poslovanja i života uopšte, postaju sve više uslovnjeni brzim i jednostavnim informatičkim rešenjima u kojima kompanija Cisco Sistems prednjači i kroz čija mrežna rešenja protiče čak 80% podataka na Internetu. Globalno!

POSITIVE je i prethodnih godina kao Cisco SMB partner, prisustvovao ekspoima ali je ove godine kancelarija Ciska u Srbiji pokazala u kom obimu prati i podržava svoje partnere i njihove aktivnosti obzirom na upućen poziv Kutku , što je iz mog ugla bilo veliko iznenađenje i za svaku pohvalu (odnos „velikih i malih“).

Koliko Cisco mrežna rešenja mogu pomoći u poslovanju, uverila sam se mnogo puta (imam i njihov wireless router) a posebno kada sam počela da radim od kuće. Home office mi je implementiran za nekih nekih 30-tak minuta (možda i manje, verovali ili ne) i sveo se na vrlo jednostavna podešavanja od strane kolege Zlatka Marksera, putem VPN i VOIP tehnologije o čemu mogu posvedočiti i moje rekacije na twitteru i oduševljenje kada sam počela (zaista i zapravo) koristiti samo IP telefon

Ono što mi u ovom trenutku čini kancelariju su: računar i konekcija! Praktično zar ne? Obzirom da sam žena, da već 15-tak godina radim u oblastima koje su na ovaj ili onaj način usko povezane sa računarima i IT-jem uopšte, da radim u kompaniji koja prvenstveno ima poslovnu politiku da „prvo sve isproba sama na sebi“ i da nas, žene uglavnom prati reputacija: „hoćete li mi, molim Vas, iskopirati internet na ovu disketu“, moram priznati da, svaki dan sve više uviđam kroz čisto operativne, dnevne aktivnosti koliko je važno imati dobru infrastrukturu, šta znači rešenje naspram potrebe.

Jednostavnim klikom na VPN ikonicu moje radno okruženje se menja, imam pristup svim serverima i podacima koji su mi potrebni i još mnogo toga… mogu proveravati poštu ili video nadzor putem mobilnog telefona i sl. Nije bitno gde sam… Tek kada počnete nešto da koristite uviđate prednosti, brzo se naviknete i razmišljate kako ste pre trošili mnogo više vremena i kako ste, uopšte, pre funkcionisali bez ovih opcija?

Predavanje Massima Migliuolo, Vice President, GoToMarket, Emerging Markets, Cisco na temu: Razvoj uz pomoć ICT – je ostavilo najjači utisak.  Taj dan smo imali i posebna dva intervjua za Cisco Channel (za internu komunikaciju na Cisco sajtu) iz ugla partnera sa posebnim fokusom na tag computing, dijalog i kolaboraciju sa krajnjim korisnicima a što je bio fokus i ovogodišnjeg Cisco Expo-a. Ovo mi je još jedan pokazatelj da i IT kompanije u Srbiji što pre moraju početi ozbiljno koristiti Internet i sve njegove mogućnosti, da postanu transparentne i otvorene za komunikaciju sa svojim korisnicima.

Kutak na svojim stranama positive sajta obrađuje teme za koje smatra da će ženama biti interesantne i neobične ali je ovaj poziv doprineo da se okrenemo i nekim novim temama a to je edukacija u domenu IT-ja jer su sve manje razlike među polovima a sigurno da će u narednim godinama biti sve veći broj žena „decision maker“ i da ćemo se još više emancipovati. Biti samostalnije i ravnopravne (ne „ravnopravnije“ – ili si ravnopravan ili nisi).

O sadržajima na konferenciji Cisco Expo 2009 pisali su i mnogi drugi: Personal Magazin, Internet Ogledalo… a video možete pogledati i putem e tv.

Uvođenje informatičko-tehnološke infrastrukture i mrežnih rešenja ne treba smatrati troškom, već investicijom koja će se (npr: poput legalizacije softvera) vrlo brzo vratiti kroz poslovanje a ono o čemu posebno razmišljam je kako vremena imamo sve manje, kako treba da budemo još efikasniji a da naš radni dan bude zadovoljstvo ne obaveza… I da uživamo u sitnicama i malim stvarima…

I da ne zaboravim: Welcome To The Human Network!

PS: vrlo neobičan i drugačiji (za Cisco) novi video commercial, slučajno pronašla pre odlaska na expo, gde drugde nego na YouTube: Cisco ad “I Will Survive” 2009, obavezno pogledajte simpatično

Na internetu (Srbija i region) možete pronaći veliki broj članaka na temu „Kompanijski blog“. Ono što sam uspela da vidim je, da su čisto informativnog karaktera ali kako zaista izgleda vođenje jednog ovakvog bloga, kakva su iskustva, šta donosi, koji su efekti i kada?

Blog.positive.rs je nastao kao jedan probni test a koji je (kako mi izgleda) prerastao u nešto veće. Da li su autori i koautori ovog bloga zaista blogeri? – nismo mi ti koji procenjujemo već blog zajednica odnosno blogosfera.

Sve je počelo pre godinu dana kada smo (svako pojedinačno: Jasna, Staša, Đorđe i Saša) na servisu blog.rs počeli kao probe da pišemo naše lične blogove. S obzirom da smo planirali sa vrlo ozbiljnim aktivnostima u domenu internet nastupa naše kompanije, bilo je logično da pokušamo da koristimo ovaj komunikacijski alat… i jednostavno puštanjem nove verzije sajta odlučili smo da se aktiviramo sa blogovanjem.

Pre početka, usvojili smo određena pravila kojih se i pridržavamo. Ono što me zaista raduje je, što je svako od autora uspeo svojim pisanjem da u svoje tekstove prenese i deo svog personalitija što je vrlo dobro jer Positive inače važi za kompaniju u kojoj je odlična i spontana radna atmosfer (npr: nema dress i hair code-a).

Ovaj blog nema, niti će ikada imati klasičnu prodajnu priču (ako kupite kod nas bićete presrećni jer smo najbolji, najlepši – što kaže kolega Saša). Teme o kojima pišemo su prvenstveno namenjene našim korisnicima. Pokušavamo da prenesemo o čemu razmišljamo, koji su problemi u svakodnevnom radu,  kakva su naša iskustva.

I još nešto! Ono što nigde ne možete pronaći na Internetu je kako da procenite koji su to tekstovi koje treba objavljivati? Kakva je politika pisanja bloga?

• U poslednje vreme, vrlo često nam se dešava da postoje teme na koje bi smo rado pisali i koje bi ovom blogu donele veliku posećenost i participaciju, ali jednostavno nakon međusobnih konsultacija shvatimo da to ne bi bilo dobro za nas kao kompaniju, da bi nam to moglo doneti određene probleme u poslovanju. Na žalost – ali veoma popularne teme a koje ne objavljujemo su sa sadržajima koji se mogu negativno odraziti na poslovnu komunikaciju, odnose sa drugim pojedincima ili kompanijama, odnosno sadržaje u kojima navodimo druge kao negativne primere.  Ovakvi sadržaji bi sigurno popularisali ovaj blog ali bi se u većoj meri odrazili negativno na poslovanje.
• Ne objavljujemo sve predložene tekstove čak i ako se dodatno moderiraju. Jednostvano nemaju svi sklonost ka pisanju u smislu da mogu preneti svoja iskustva a da ona budu razumljiva i čitljiva.
• Tekstovi koji se objavljuju prvenstveno su namenjeni korisnicama i imaju edukatvini karakter, treba da budu korisni i primeljivi i na osnovu kojih mogu dobiti određenu sliku o nekoj aktivnosti ili su imali određene neodumice i pitanja.
• Ne objavljuju se tekstovi koji imaju sadržaje sa direktnim prodajnim ponudama ili korporativnim/kompanijskim porukama u smislu predstavljanja i promocije prizvoda i usluga. Za takve sadržaje Positive ima posebne strane na svom sajtu.
• Autorski status mogu imati zaposleni koji na pravi način mogu preneti svoja iskustva (ne suviše “corporate” način komuniciranja) ili posavetovati iz svog domena rada druge korisnike, koji participiraju ili su aktivno uključeni i na drugim blogovima.
• Mora postojati bar jedna osoba koja će na pravi način zaista razumeti i primenjivati ovaj alat.

Ne treba blogovati radi pukog blogovanja (jer to svi rade, bićemo bolje pozicionirani i sl).

Gde je sada ovaj blog?

Ima četiri autora i čak 5 koautora. Naše kolege su počeli da prate druge kompanijske blogove u svojim domenima i u zavosnosti kakva su im interesovanja, počeli su na drugačiji način da doživljavaju blog (da, to nije samo blog na B92), da uviđaju koliko je značajna ovakva komunikacija ne samo na Internetu, koliko donosi jednoj kompaniji na dugoročnom planu. Dinamika pisanja je jednom nedeljno od svakog autora a koautori mogu pisati ad hoc i tako se postovi i objavljuju.

Od marta meseca do danas objavljeno je 30 postova i ima 96 komentara. Komentari nisu podešeni za moderaciju.

Kakva je korist, efekti?

Nakon samo tri meseca, na primer, ovaj blog nam je doneo više poseta sajtu nego jedan ozbiljan agregator vesti ili magazin za godinu dana (sklopljeni Ugovor na godišnjem nivou, vrednost više hiljada evra).

Posle samo šest meseci jako lepo se preneo i u off line, o njemu se komentariše na skupovima, seminarima, konkurencija nas čita, naši partneri, dobavljači… Dobijamo sve više poziva da držimo predavanja, čak i obuke. Postao nam je odlična „referenca“ .

Ozbiljno pisanje kompanijskog bloga ne donosi i ne treba da bude alat za direktnu prodaju, već ozbiljan strateški alat u domenu marketinga i odnosa s javnošću. Putem bloga možete se kao kompanija potpuno otvoriti, graditi reputaciju, uticati na kredibilitet, stvarati poverenje…

„Iskustvo nam je pokazalo da postoji puno činilaca na osnovu kojih se opredeljujemo da li ćemo sarađivati sa nekom radio stanicom i na osnovu kojih sami donosimo zaključak pri procenjivanju slušanosti a koji nama odgovara…“

Pre par godina smo razmišljali da uradimo vrlo ozbiljno istraživanje slušanosti novosadskih radio stanica. Međutim, s obzirom da svaki radio radi na povećanju svoje slušanosti, broju oglašivača, radi na izmenama programske šeme, unapređenju i sl… podatke koje bi smo dobili ovakvim istraživanjem bili bi kratkog daha tj kratkoročni sa okvirnom pouzdanošću. Da, prvih par vodećih stanica se smenjuju po slušanosti i to periodično i takav je trend već godinama…

Informacije o slušanosti lokalnih medija, za nas (oglašivače, klijente, partnere) koji imamo potrebe da se oglašavamo, su poprilično nedostupne i nisu relevantne a mi jednostavno moramo biti pragmatični.

Osluškujte, istražujte, pitajte, pokušajte sami da procenite. Jedno vreme sam, na osnovu podešene tj zatečene radio stanice odmah znala koji kolega je poslednji koristio koje službeno vozilo .

Vi slušajte šta se gde sluša: na semaforu dok čekate, kod frizera, na razglasima u drugim firmama, u prodavnicama,  dok pijete kafu, u gradskom autobusu, u taksiju… na svakom mestu. I pitajte svoje sugrađane šta slušaju, ako procenite, započnite i razgovor na tu temu. Dešavalo mi se, da kada pitam, ljudi budu vrlo otvoreni i spremni da objasne razloge zašto slušaju baš taj radio: npr nema dugačkih blokova rekama, odgovara im muzika, na ovoj stanici slušaju samo ovu emisiju, ne menjaju radio uopšte, dobri su vodelji, imaju kratke vesti…

Koji je naš model? Kada nas kontaktiraju sa neke radio stanice sa kojom nismo pre sarađivali prvo što volim da uradim je da se sastanem i porazgovaramo. Ipak je lični kontakt – lični kontakt. Nakon toga, ukoliko je moguće – posetim je, da bih upoznala ostatak ekipe – što je vrlo važno jer ćete sa tim ljudima sarađivati, praviće Vam radijski spot ili džingl, razgovaraćete sa njima uživo u programu kroz gostovanja ili uključenja a nakon toga, obavezno taj radio slušam što više (oko dve-tri-četiri sedmice).

Volim i da imam uvid u tehničke uslove.. Zašto? Odlično je kada gostujete na nekom radiju a ispred sebe (npr) imate monitor gde vidite sms-ove od strane slušalaca – odmah! direktno u programu odgovarate na njihova pitanja ili pratite komentare – e to je sjajan pravi feed back . Na taj način možete nastaviti priču ili je promeniti ukoliko im se nešto ne dopada. Oduševljena sam kada su rekacije slušalaca u pitanju – vrlo su direktni, otvoreni, simpatični i krajnje spontani… Spremni za komuniciranje. Kada radijska stanica ima odlične tehničke uslove možete napraviti i direktna uključenja ili snimiti emisije. A kada ima i sajt i striming?!… Onda pričamo o vrlo ozbiljnoj saradnji koja podrazumeva i off i on line.

Na taj način upoznajem se i sa programskom šemom, konceptom, „osetim duh mesta i atmosferu“… sa samim medijem i mogu praviti plan za kampanju. Ono što je bitno je ko su slušaoci i šta najviše slušaju na tom radiju jer radite različite kampanje, ciljate različite grupe sa različitim proizvodima…

Slušanost nekog radija ponekada uopšte nije presudno da bi smo se odlučili da li ćemo se oglašavati na nekom radiju ili ne. Način poslovanja, odnos prema slušaocima, programski koncept, odnos prema klijentima, komuniciranje. Odnos i saradnja su najbitniji. Kao i uvek i svugde.