Da li još uvek ima mesta za sentimentalne trenutke ili smo postali opsednuti već hroničnim pitanjima svetske krize, opšte apatije, ličnog nedostatka energije, hladne zime? I… mada je ovih dana minus ispod proseka, pokušavamo na svaki način ostati u +.

U tom duhu, iskoristila bih priliku da dragom kolegi Saši Grbiću čestitam rođendan koji je na današnji dan, i poželim mu još mnogo uspešnih, pozitivnih godina sa nama i vama. Tim povodom, poklanjam mu nešto što će sigurno biti sačuvano od zaborava, a to je ovaj post.

Razmišljajući o tome koliko su teme koje obradjujemo aktuelne i interesantne čitaocima, pratila sam malo reakcije na popularnoj društvenoj mreži (FB-u), kao i u ličnim kontaktima i došla do zaključka da naši prijatelji najviše obraćaju pažnju na sitnice (koje život znače) – šarene miševe, privlačne torbe, praktične stvarčice za svakodnevnu upotrebu, lepu reč, poziv za druženje… i onda se odlučih na pisanje o sopstvenom IT kutku.

Do pre nekoliko godina, važno mi je bilo da imam pouzdan računar  – laptop sa neophodnom opremom – miš i numerička tastatura, uz neupadljivu (pripadajuću) torbu, isključivo za prenošenje računara. U kućnoj varijanti, to je desktop konfiguracija sa TFT monitorom, i pratećim elementima (tastatura, miš, veb kamera, inkdžet štampač).

Naravno, sve sa licenciranim operativnim sistemom . A zatim…koleginica iz nabavke je, na zahtev naših korisnika, poručivala razne edukativne softvere kao i one za igranje, gde sam se na listi kupaca za samo par meseci sasvim sigurno našla na prvom mestu. Ubrzo je počela poručivati igrice na osnovu mojih zahteva, i kad sam napunila kućni lager, a ispraznila budžet prestala sam sa tim „hobijem“ i okrenula se futrolama za mobilne telefone  i opremi za laptop.

Šareni miševi – optički, bežični, kombinovani…uskoro su postali moja pasija, a usb gedžetima jednostavno nisam mogla odoleti. Javili su se i ukućani sa svojim zahtevima – slušalice sa mikrofonima, stalak za daljinske upravljače, produžni kabel sa zaštitom… moralo se i njima ugoditi, mir u kući je na prvom mestu.

Kada je prošle godine došlo vreme za promenu laptop konfiguracije, za koju mi je (kako i rekoh) bitno da je pouzdana i sa što više radne memorije, o boji nismo ni pričali. Do sada sam imala uobičajenu crno-sivu varijantu, kao i moje kolege, i to mi je bilo sasvim prihvatljivo. Ipak… danas je toliko divnih ružičastih, crvenih, belih računara, koji svi jednostavno čekaju samo na mene pa zar im se može odoleti? Odlučila sam da istrajem u svom stavu da boja nije bitna. I uspela sam (bih) da mi kolega Saša Grbić nije odabrao predivan bordo-crveni laptop, koji me odlično služi i na kome upravo pišem ove redove. Ne treba da naglasim kako sam odmah obezbedila i dodatnu opremu za njega u odgovarajućoj boji.

Danas, kada sam opremljena svim neophodnim IT stvarčicama, ipak ne odolim ponekom novom mišu i futrolici za telefon, jednostavno to je jače od mene. A sutra… sutra dolazi vreme za novi ciklus.

Još jedna putopisna priča?! Koga to zanima, vreme je za „stezanje kaiševa“, a ne za putovanja. Apsolutno tačno, ali baš zato napisano, da se čitaoci na kratko odvoje od realnosti i otplove negde daleko, ako ništa drugo, bar u mislima.  Zanimljivo ili ne, videćete… problem je jedino sa malo reči opisati to nezaboravno, fantastično, godinama željeno putovanje u USA, zato će ovaj post biti više ilustrativan .

Microsoft svetska konferencija (WPC) održava se jednom godišnje, u julu mesecu, uvek u nekom od gradova SAD-a. Ove godine to je bio ni manje ni više nego Los Angeles, a Konferenciji je prisustvovalo preko 16.000 učesnika iz čak 135 zemalja širom sveta.

POSITIVE je kao Microsoft Gold Partner i jedna od kompanija koja intenzivno radi na suzbijanju piraterije i promovisanju legalnog softvera, prepoznat od strane MS kancelarije iz Srbije i nagrađen kotizacijom za Konferenciju. Po prvi put smo imali prilike da uzmemo aktivno učešće na događaju svetskih razmera i utisci su impresivni, kako sa profesionalne strane, tako i iz ličnog ugla vinovnika događaja Stanislave Ilić.

Učešće Positive-a na Microsoft Worldwide Partner Conference u Los Anđelesu

Teme koje su bile aktuelne ove godine nisu nam nepoznate, neki softveri su nam i dostupni, dok druge očekujemo uskoro: cloud computing, office 365, Dynamics CRM…prezentacije o tehničkim unapredjenjima, kao i o načinima distribucije i prodaje MS proizvoda po regionima.

Ovo je ustvari bio povod zbog koga sam po prvi put putovala „preko bare“, što će nekima zvučati kao „pih,možeš misliti“, a većini verujem kao i meni „vau, da li ja to sanjam?“. Ustvari, ja još uvek mislim da sam sve to sanjala, pa ću vam više detalja ispričati kad se „probudim“ Do tada, možete pogledati neke od zanimljivih fotografija, kao i posetiti zvanični sajt Konferencije sa svim potrebnim informacijama (video).

Stanislava Ilić: Beverly Hills, Hollywood...

I… dok gledate slike i čitate sve o Konferenciji, dozvolite da vam prenesem jedan deo sna, koji se odnosi na neformalni program – kratko ću ga predstaviti u vidu agende:

• prvo veče – poseta Universal Studio-u, gde se utisci bukvalno ne mogu opisati rečima; pokušavala sam usmeno i čini mi se da nisam uspela, tako da ovde neću ni pokušavati.
• drugo veče – obilazak Beverly Hills-a, Hollywood-a, Farmers market-a, bili smo na Bulevaru zvezda – uglavnom celovečernje razgledanje autobusom, pre bih rekla iz autobusa, budući da se vozač malko izgubio , ali smo ipak par puta uspešno izašli iz autobusa  i još uspešnije se vratili u isti.
• treće veče – regionalni party za CEE (CentralEasternEurope) zemlje; muzika „našeg“ vremena (pronaći će se neki sigurno), prijatno društvo učesnika susednih zemalja, upoznavanje sa nekima od njih, prvenstveno iz bivše SFRJ, pozitivna atmosfera u svakom pogledu.
• četvrto veče – slobodno, zapravo malo sam „uštinula“ i od dana, ne bih li videla ono što zaista godinama sanjam, o čemu maštam na javi, što me ostavlja bez daha… TIHI OKEAN – SANTA MONICA BEACH – 2 sata adrenalina, dovoljno da kompenzuje sve neprospavane noći zbog vremenske razlike.
• peto veče – završna manifestacija za sve učesnike Konferencije, verovatno ste pomislili da je svečana večera upriličena u nekom od eminentnih hotela, ali neee, ipak je to IT konferencija, tako da smo se spontano okupili na jednom od velikih parkinga blizu konferencijskog centra, uz švedski sto i špansku muziku
• Šesti dan – iako je konferencija završena, naša poseta SAD-u još uvek traje… Microsoft Srbija je organizovao celodnevnu posetu OUTLET-u, nedaleko od grada, o čemu ne treba posebno pisati, jasno vam je kakvi se sadržaji mogu očekivati na tako specijalizovanom mestu.
• Sedmi dan – subota… spremamo se da napustimo LA, za neke je to povratak u Srbiju, ali za jedan solidan broj učesnika nastavak putovanja po Americi. Konkretno, za mene je to bila poseta Las Vegasu, koji je na manje od sat vremena vožnje avionom, i u kome slučajno živi moja sestra (ne rođena, ali SKORO) koju nisam videla nekoliko godina. Zamislite samo kakav je to susret bio…

Poseta Las Vegasu

A onda… 4 dana sreće i zadovoljstva, uz naravno minimum sna. I, dok u LA-u uživate na prijatnih 25 stepeni, u Vegasu se ne izlazi na ulicu bez flašice napunjene bar sa 0,5l tečnosti, najbolje vode, jer je teško izdržati 40 stepeni. Mada, iskreno, kada jednom uđete u bilo koji od mnogobrojnih hotela, ne vidim potrebu za izlaskom, pošto na jednom mestu imate sve što vam treba – smeštaj, hranu, prodavnice, internet, zabavu, zabavu i opet zabavu…

Napraviti grad usred pustinje veliki je podvig, pogotovo vodeći računa da svaki hotel ima svoju istoriju i simboliku – u Caesars Palace-u je kao u starom Rimu, u Venetian hotelu kao da ste usred Venecije, možete se čak provozati i gondolom, u Parizu ćete naići na Trijumfalnu kapiju i Ajfelovu kulu, a u MGM-u možete da birate: da li ćete hraniti pravog lava ili ćete se slikati pored statue.  Posetila sam… hm… 11-15 hotela, što je jedva 10% od ukupnog broja koja poseduje ovaj grad.

Viva Las Vegas!

Još samo par zanimljivosti: u LA-u je veliki broj žena vozača autobusa (gradskih i međugradskih); u Las Vegasu najviše se kockaju žene trećeg životnog doba; i… još nešto, a nema veze sa ženskim polom – iako usred pustinje, sam grad i okolina, uključujući i hotele, obiluju oazama, baštama, fontanama… sve delo ljudske ruke. Da, umalo da zaboravim, okušala sam sreću na jednom od aparata…

Detaljni opis kompletnog putovanja zahteva mnogo više vremena i prostora, i biće još raznovrsnog materijala, ali sve to na nekom drugom mestu i tek kad se probudim…

Zamislite sad šta bi bilo da ovaj post nije više ilustrativan, nego deskriptivan?!

Prošlo je već pune tri nedelje, a utisci su i dalje vrlo upečatljivi… Nije u pitanju POSITIVE event, nije ni odmor na egzotičnom ostrvu, nije prinova u porodici, ali je zaista nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što sam do sada radila, videla, doživela…?

Pre svega, poslovne je prirode, dakle u pitanju je službeni put. Verovatno ste pomalo razočarani i razmišljate šta sada tu može biti novo i jedinstveno, što već nije pomenuto, prepričavano i poznato u našoj branši. Jedan potpuno novi „ugao“ POSITIVE-a. Radi se o audio uređajima – pojačala i predpojačala, vrhunske tehnologije, a domaće proizvodnje. Tehnički i kreativni direktor ove linije proizvoda, gispodin Milan Karan, usavršavao je  svoje znanje u ovoj oblasti i, nakon višegodišnjeg rada, rezultat je bio neizbežan – audio uređaji postali su predmet interesovanja velikog broja stručnjaka iz inostranstva.

Izložbeni štand audio opreme Milana Karana

Jedna od najvećih, ako ne i najveća svetska izložba najnovijih dostignuća u oblasti informatike, elektronike i akustike, svakako je High-end manifestacija, održana u Minhenu. Poseta ovoj High-end izložbi zaista je nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što je do sada već viđeno na ovim „stranicama“. I, kako je to naša donedavna koleginica, (uvek drag gost-domaćin kompanijskog bloga) , govorila ponekad u svojim tekstovima, verujem da će ova putopisna priča biti objavljivana u nastavcima, bar još jednom.

Vratimo se na početak. Kako i zašto POSITIVE u toj priči? Pojasniću malo za sve one koji ne znaju (ili vrlo malo znaju) o tom segmentu naše kompanije. Reč je o proizvodnji audio uređaja – mono i stereo pojačala i predpojačala. Komponente za izradu uglavnom se uvoze iz inostranstva, a oprema se proizvodi u Srbiji i preko 90% je predmet izvoza, najviše u EU, a zatim u zemlje Dalekog Istoka i ostatak sveta. Možda jeste malo neobično da se kao izvozni SRPSKI aritkli pojavljuju predmeti visoke tehnologije, ali sa druge strane, zašto bi to bilo čudno, mi imamo vrhunske stručnjake, samo su oni uglavnom „u senci“. Inostrani kupci imaju znanja, iskustva i veštine da prepoznaju pravi kvalitet, trebalo je preći par stepenika (godine i godine napornog rada) i… eto nas na Svetskoj izložbi.

Partneri POSITIVE-a u distribuciji audio uređaja uglavnom su locirani u Nemačkoj i Francuskoj. Izložba u Minhenu otvorila je još mnoga druga vrata, ne samo evropskih nego i svih zemalja sveta. Novinari stručnog magazina Stereoplay, objavili su intervju sa predstavnikom nemačke kompanije, kao i sa našim tehničkim i kreativnim direktorom za liniju proizvodnje audio uređaja.  Takođe, i njujorški novinar bio je izuzetno zainteresovan za svu izloženu opremu i obavio je nekoliko razgovora sa našim kolegom, te obećao da će nas posetiti u Srbiji u toku juna meseca. Očekujemo ga u Novom Sadu, verujemo da će biti prijatno iznenađen šta sve može da pruži naš gradi i ljudi u njemu .

High-end, detalji

Par reči i o samoj izložbi… High End je zaista adekvatan naziv za ono što možete videti i doživeti na manifestaciji ovakve vrste, izložbeni prostor u moderno opremljenim halama na više nivoa, sa posetiocima koji su, ili veliki poznavaoci vrhunskih tehnologija, ili jednostavno zaljubljenici u muziku sa istančanim sluhom.  Ponuda je fantastična – od „običnih“ medija i najmanjih zvučnika do kompleksnih sistema koji vas ostavljaju bez daha, zadivljujuće (o ciframa ovaj put ne bih govorila).

Zanimljivosti su ono što sigurno krasi Izložbu – mogli ste videti jedan „old timer“ (uređaj koji je pratio prvi zvučni film), zatim tri dame koje svojom pojavom definitivno moraju biti primećene, budući da istovremeno nose svoje duvačke instrumente (saksofone) i proizvode jedan izuzetan neverovatno skladan zvuk. Izdvojila sam par slika, koje sigurno ne govore dovoljno o tome šta se sve moglo videti, ali su bar „odmor za oči“. A zatim nešto prigodno i za dame – za ženski AUDIO kutak

Najviše su mi se dopali gramofoni, za koje sam mislila da su odavno prevaziđeni. Prevarila sam se, njihovo vreme tek dolazi. Modeli su neopisivi, a moram priznati i cene, koje (ponavljam) ne bih ovde posebno navodila, jer imaju više nula, a odnose se na stranu valutu. Pronašla sam jedan zgodan model, kroz koju godinu verujem da ću ga moći sebi priuštiti.

Kompletna organizacija takođe je opravdala naziv same Izložbe, zaista High-end u svakom pogledu. Izlagači su bili smešteni u prostorijama koje su tehnički opremljene tako da nesmetano možete uživati u zvucima sa konkretnog(ih) audio uređaja – fenomenalan osećaj, jednostavno se prepustite trenutku.

Sve to i mnogo više doživeli smo u prelepom gradu u pokrajini Bavarska, na obroncima Alpa i obalama reke Izar, a kako je izgledao obilazak Minhena, možete pročitati u sledećem nastavku ove putopisne priče…

Naslov koji vas tera da čitate dalje ili odustajete u startu?!

Iskreno se nadam da nastavljate sa čitanjem, pa procenite vredi li se upustiti ili odustati? LEGALIZACIJA je reč koja je u poslednjih nekoliko meseci sveprisutna na našim prostorima, prvenstveno u kontekstu građevinskih objekata i naravno sa negativnom konotacijom. Ipak, ta vrsta legalizacije nije naša današnja tema, opustite se…

Krajem prošle godine, tačnije u decembru, promovisana je kampanja Microsoft-a koja podstiče kupovinu licenciranog softvera, a sve u duhu dobre medicinske izreke „bolje sprečiti nego lečiti“ ili „prevencija umesto terapije (operacije)“. Na sajtu www.positive.rs mogli ste pronaći više zanimljivih članaka na ovu temu.

U toku januara i februara meseca, usledili su brojni pozivi od strane naših postojećih, ali i potencijalnih korisnika, koji su se „uplašeni“ činjenicom da će biti kontrolisani od strane Poreske uprave, interesovali za cene i načine licenciranja softvera.

Veliki broj potencijalnih korisnika javio se sa brojnim pitanjima vezanim za proveru legalnosti njihovih računara, kao i za savete šta im je najbolje učiniti da bi poslovali po principu „dobrog privrednika“. Razgovori su trajali od 10-20 minuta, uglavnom su sagovornici bili veoma prijatni i zainteresovani da čuju sve detalje, a po završetku razgovora na moju inicijativu da mi ostave podatke (naziv firme, telefon, osobu za kontakt, mail) samo se sa druge strane žice čulo kulturno „hvala puno, vrlo ste ljubazni, sigurno ćemo vam se javiti ako se odlučimo za kupovinu…“ Hm… kakav je ovo završetak razgovora, gde li sam pogrešila, ko je ovde kriv… i niz drugih pitanja motalo mi se po glavi?

Jednostavno, ljudi imaju strah da se predstave, jer su mišljenja da će na taj način biti na „meti“ poreskih inspektora i da će platiti kaznu pošto do tada nisu koristili legalni softver. Pogrešno razmišljanje. Naprotiv, svakom od korisnika ko pokaže interesovanje i želju za nabavkom legalnih softverskih paketa biće omogućena maksimalna podrška u svim fazama donošenja odluke o kupovini.

Želela bih svima njima a i ostalima poručiti da panici mesta nema, jer može doći do pogrešnih odluka i ishitrenih kupovina. Pozovite nas i mi ćemo vam rado preporučiti odgovarajući legalizacijski paket za vaše poslovanje. Konsultacije i saveti putem mejla i telefona, kao i izlazak na lokaciju i snimanje stanja, pripremne su radnje za dalje korake i konačno donošenje odluke o pravom izboru.

Svakako da nije jedini motiv kupovine softvera pretnja da biste mogli biti „otkriveni“ što koristite nelegalni operativni sistem ili druge aplikacije. Postoje velike razlike i sa aspekta funkcionalnosti legalnog u odnosu na nelegalni softver (piratska izdanja) i trebalo bi da je to prvi i pravi razlog vašeg opredeljenja za nabavku licenciranog softvera.

Piratizovani softver ne ugrožava samo proizvođača, nego direktno ugrožava i korisnike, jer netestirani ili falsifikovani diskovi mogu biti zaraženi malicioznim softverom i virusima koji ugrožavaju računar na kome se aktiviraju, kao i druge računare u kompanijskoj mreži; jer korisnicima često nedostaju ključni elementi i dokumentacija i ne poseduje nikakvu garanciju niti mogućnosti za nadgradnju.

Kancelarija Microsoft-a i POSITIVE kao Gold partner pre svega imaju savetodavnu ulogu. Kao podrška akciji promocije legalnosti sofvera, Microsoft je sastavio dokument koji predstavlja vodič za utvrđivanje legalnosti, a sve detaljne informacije možete pronaći na sledećem linku.

I dalje, bez obzira na sve navedeno, slobodno nas pozovite, usmena komunikacija svakako je najdelotvorniji vid saradnje (propraćena po mogućstvu i vizuelnom).

Da li i ovo postoji? Prosudite sami…

I posle 10 punih (uskoro 11) godina rada, u POSITIVE-u je prisutan vedar duh i dobro raspoloženje, ali i visoka stručnost i ozbiljnost u izvršavanju radnih zadataka.  Mislimo da je to odličan spoj koji daje rezultate, i planiramo i dalje nastaviti u istom ritmu, ukoliko se naši korisnici slažu sa tim.

U protekloj deceniji, POSITIVE je napredovao “svakog dana u svakom pogledu”, okrenut željama i potrebama svojih klijenata. Sa 5 zaposlenih u jednom malom, iznajmljenom prostoru, izrastao je u kompaniju od preko 30 mladih stručnih lica, u sopstvenom poslovnom okruženju, uređenom po meri onih kojima je taj prostor i namenjen.

Naša neformalna druženja

Svaku godinu obeležila je bar po jedna inovacija, što znači da poštujemo naš glavni vrednosni pokazatelj.  I pored opšteg stanja u domaćoj i svetskoj ekonomiji, pogotovo u sektoru informatičke delatnosti, ipak možemo reći da i ove godine rezultati nisu izostali. Pored uvođenja ISO standarda, učešća u programu podrške Evropske unije (EPI projekta, video YouTube Positive Channel), kraj 2010.godine obeležen je prijemom novih zaposlenih u naš kolektiv. Ljudi čine tim, u to ćete se uveriti pre ili kasnije (bolje pre ).

Koliko je u manjim kompanijama (ne)potrebno imenovanje osobe zadužene za ljudske resurse (tzv. “ejžd ar menadžer”-a), pitanje je koje se do nedavno nije ni postavljalo, jer se odgovor znao unapred – negativan. Međutim, treba uzeti u obzir i da su ljudi sve više nervozni i rezignirani i da imaju sve manje strpljenja, i prema drugima i prema sebi. Dakle, sve više uviđamo potrebu da se ovaj odgovor pomeri u pozitivnom smeru, jer bez stalnog kontakta sa ljudima i poznavanja njihovih želja , mogućnosti i međusobnih odnosa, ne možemo imati kvalitetan tim.

U međuvremenu, smislili smo prelazno rešenje. Pre par meseci, zaposlenima je omogućeno da svaku ideju (smislenu) izlože pretpostavljenima, a najbolje će biti realizovane i nagrađene. Na taj način dobili smo i prve projekte, a i nagrade… zanimljivo. Odlično, idemo dalje…

Deo Positive(ne) ekipe

Kraj godine je odličan povod da se ponovo okupimo i u jednoj, opuštenijoj, ležernijoj atmosferi slobodno izrazimo svoje stavove, sugestije, primedbe, rešenja… I to se dogodilo, proteklog vikenda u Hotelu Park. Prisutni su bili svi  – od “sveže” primljenih kolega do generalnog direktora i vlasnika kompanije. Direktor se osvrnuo na poslovanje i rezultate u godini koja je već za nama, i izložio strategiju za naredni period, postavio nove izazove.

Nakon toga, usledio je neformalni deo, kada su svi zaposleni mogli ravnopravno da komuniciraju i kažu iskreno šta misle, a da im se ne uzme za “zlo” (možda… ). Interesantno je to što se dosta razgovora zaista vodilo o poslu, iako to nije bilo obavezno. Jednostavno, ljudi ne stižu da međusobno kontaktiraju u toku radnog vremena, osim o operativnim stvarima, te su ovakve prilike odličan povod i za druženje, a i za strateške dogovore.

Pozitivci

Zamisao je bila da se skup organizuje maksimalno dva sata, a poslednji “gosti” su se razišli tek nakon puna tri sata, jer je sala kasnije bila zauzeta. Još jedna potvrda da se bar jednom kvartalno organizuje skup POSITIVE osoblja, što će u narednom periodu verovatno ući i u jednu od ISO procedura.

I… dok čekamo HR menadžera…

Čovek se uči dok je živ i ta želja za stalnom edukacijom i usavršavanjem nas i održava…

Pre mnogo godina postigla sam cilj koji sam tada postavila pred sebe – završavanje studija ekonomije. Posle toga usledio je posao, porodica, deca… ali želja za novim saznanjima i praćenjem savremenih trendova nije se ugasila, naprotiv.

Kompanija u kojoj sam zaposlena od osnivanja, rasla je zajedno sa nama i mi sa njom. Za to vreme (više od jedne decenije) upoznala sam sve segmente poslovanja, uspešno ih savladavala i prelazila na „viši nivo“ . Praktičan rad i saradnja sa kolegama i partnerima najviše su doprineli  postizanju dobrih rezultata, ličnom usavršavanju i razvoju kompanije. Prateći i prilagođavajući se tržištu IT opreme, razvijali smo nove programe, zapošljavali nove ljude i došli na nivo jedne od vodećih kompanija u segmentu informatičkih tehnologija.

Pre dve godine, u cilju daljeg formalnog obrazovanja, direktor i ja smo se opredelili za master studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Odabrala sam smer Investicioni menadžment i zaista nisam pogrešila. Potpuno drugačiji pristup studijama u odnosu na onaj s početka 90-ih godina. Veoma interesantne, aktuelne teme sa velikim brojem praktičnih primera i profesora koji imaju bogato iskustvo u oblasti bankarstva i investicija.

Razvojem online predstavljanja kompanije i web shop-a kao značajnog segmenta tog nastupa, poseban akcenat stavljen je na ulogu banaka u internet plaćanjima. Morali smo proći veoma detaljnu i dugotrajnu proceduru da bi nam se kao kompaniji omogućila opcija primanja uplata putem platnih kartica.  Sa druge strane, to govori u prilog sigurnosti ovakvog načina plaćanja, tako da korisnici zaista nemaju razloga za brigu ako se opredele za kupovinu platnom karticom u POSITIVE-u.

Da li sve manje mesta ima skepticizmu kada je međusobno poverenje u pitanju? Postoje li razlike u primeni savremenih načina plaćanja između zemalja obe hemisfere i u čemu se one ogledaju? Koliko smo spremni da prihvatimo izazove i preuzmemo rizike? Na ova i još mnoga pitanja, pokušala sam da odgovorim u Master radu, ali sigurno je da će još mnoga ostati bez odgovora i čekati neko drugo, bolje vreme.

Sudeći po prognozama meteorologa, očekuje nas lep i sunčan oktobar mesec (Miholjsko leto),  bogatstvo plodova i uživanje u šetnjama prirodom i divnim bojama jesenjeg lišća. Da li ove prognoze možemo preneti i u poslovne sfere i očekivati bogate plodove rada koji smo uložili prethodnih meseci? (pretpostavljam da vam se više ne čita post , ali ipak nastavljamo…).

Ideja za post je potekla, kao što to obično i biva, događajem od pre neki dan, a vezana je za (opet) Javne nabavke i tendere (sad vam se definitivno više ne čita…) o čemu sam već pisala pre nešto više od godinu dana…

Koliko je ta tema još uvek goruća, aktuelna ili prevaziđena zavisi iz kog ugla gledate i čime se konkretno bavite?! Tada smo nekorektan odnos svih učesnika u postupku pripisali stanju krize koja je zahvatila sve oblasti privrede i društva.

Danas, godinu dana kasnije, priča se da je na pomolu izlazak iz krize, povratak na  2008. godinu, poboljšanje uslova života i rada, otvoreno tržište, eto i podrška MMF-a. Možda… ali  u sferi informacionih tehnologija još uvek smo daleko od onog dobrog, starog, prijateljskog odnosa, čak bih smela reći da se situacija za nijansu pogoršala.

Ne samo da generalni uvoznici i distributeri uzimaju masovno učešće u JN i tenderima, nego pokušavaju da na neprimeren način izdejstvuju „pobedu“ na istim.

Sve to prevazilazi granice dobrih privrednika i prerasta u „borbu za opstanak“ na onom najnižem, biološkom nivou, kad se bez imalo skrupula podmeće noga dojučerašnjem saradniku i prijatelju. Nivo cena proizvoda i usluga je ispod svakog kriterijuma, čime se i stručnost i ozbiljnost informatičkog posla omalovažava.

Jednostavno se pitate kako vaša konkurencija uopšte može da posluje pozitivno ukoliko poštuje sve to što nudi u okviru Javnog nastupa? Ili možda očekuju da se nakon završenog postupka, kada „padnu zavese“, sa klijentom „dogovore“ o realizaciji posla?!

Koliko su daleko pojedinci spremni da idu i da li se u potpunosti poštuje Zakon o Javnim nabavkama? Mislim da bi se zaista trebalo ozbiljnije posvetiti proučavanju ove „pojave“. Ili ćemo svi, idući linijom manjeg otpora, prestati da se borimo i pustimo stvari da teku…

Sve teče, sve se menja, ali je bitno zadržati POSITIVE-an stav! Posle kiše dolazi sunce, očekujemo SUNČANU JESEN!

PROMENE – koliko smo spremni da ih prihvatimo u svakodnevnom životu, radu, načinu razmišljanja…?

Jedna jednostavna reč, koja će učiniti da neka naša navika, ustaljeni šablon, način ponašanja… postane drugačiji. U kojoj meri će se to desiti i kako će uticati na naš dalji život zavisi od načina razmišljanja i prihvatanja te PROMENE. Svaki dan je jedna promena i ako tu činjenicu prihvatimo kao pozitivnu, uspeli smo!

Danas bih se fokusirala na poslovne promene, jer najviše nastaju pod uticajem raznih eksternih faktora a ne kao rezultat neke isključivo naše lične ideje ili stava o potrebi za promenom. Jedan od bitnih segmenata poslovnih promena jesu i organizacione promene. Kada i kako nastaju?  Da li treba uvoditi promene i kada nešto funkcioniše bez problema? Koliko je važan sistemski pristup u definisanju učestalosti promena?

Promene nastaju kao rezultat potrebe da se unapredi poslovanje preduzeća, u većini slučajeva kada dođe do stagnacije u poslovanju ili (što je gore) smanjenja prihoda.  Ako, pak, promena predstavlja osveženje, motiv za ličnu satisfakciju zaposlenih, možemo je uvesti iako sve nesmetano funkcioniše, kako bi sprečili da dođe do saturacije zaposlenih i menadžera. Iz tog razloga, sistemski pristup u definisanju učestalosti promena je neminovan, kako bismo izbegli rizike ili ih minimizirali koliko god je to moguće.

Svet informacionih tehnologija je područje u kome se promene najbrže dešavaju i sve su kraći vremenski periodi od pojave jedne do druge tehnološke inovacije. Ukoliko želite da ostanete na vrhu, morate se prilagoditi. Prilagođavanje zahteva menjanje postojećeg sistema i strategije poslovanja.

Poznato je da LJUDI NE VOLE PROMENE. Većina to neće priznati, čak će tvrditi da su ustvari baš za promene, ali kad dođe momenat za sprovođenje, malo ko je spreman da prihvati aktivno učešće, pogotovo ako su izmene radikalne. Nesvesno se i najuporniji odupiru uvođenju novina u dotadašnje „mirne vode“ u kojima su uspešno „plivali“. Top menadžment mora biti pokretač promena. Da li to znači da jedino menadžeri imaju pravo da predlažu i daju ideje o unapređenju poslovanja? Naprotiv…

U našem preduzeću, generalni direktor je nedavno objavio „interni javni konkurs“ za jačanje inovativnosti, a na osnovu sugestija stručnih konsultanata iz EU, o čemu je bilo reči u jednom od ranijih postova.

Kompanija, koja se odlučila  za inventivnost kao glavni vrednosni pokazatelj, mora biti lider u podsticanju inovacija. Da bi se u tome i istrajalo, stalno se radi na ličnom usavršavanju i promeni načina rada i pristupa klijentima, kako zaposlenih, tako i menadžera. Skup ljudi koji imaju isti način razmišljanja i žele postići isti cilj, čine tim koji pobeđuje.

Brojni su timovi, igra se velika tržišna utakmica i, „ako kanimo pobijediti, ne smijemo izgubiti!“

Da li se IT-jevci mogu opustiti i družiti? Ima li prostora za prijateljsko ćaskanje ili se svi međusobno gledaju kao „ljuta“ konkurencija?

Postavim sebi često ovo pitanje, a verujem da i mnogi razmišljaju o tome, bez obzira o kojoj branši je reč. Za one koji se bave informatičkom delatnošću uvreženo je mišljenje da su nekonvencionalni u pogledu dress code-a, retko pokazuju emocije (pogotovo sreće i zadovoljstva), uglavnom su „čudaci“ i slično. Sigurno ima istine u tome, ali čini mi se sve manje. Ustvari, zaposleni u sektoru IT-a su sasvim opušteni, pristupačni, prilagodljivi ljudi.

Složili se vi sa mnom ili ne, u prilog činjenici da se i u svetu informatike nađe vremena za provod, govori i nedavno održan SKI skup „hard“ i „soft“ profesionalaca na Jahorini. Preko 80 učesnika – vendora, distributera, partnera – družilo se tri dana bez incidenata bilo koje vrste (verbalnih, fizičkih…) Sa kakvim je ko utiscima otišao, ne možemo sa sigurnošću reći, ali emocije nezadovoljstva niko javno nije izrazio.

Jahorina

„Formalni“ deo skupa je bio organizovan na principu zimskih igara, gde su učesnici podeljeni u 6 ekipa, koje su bile formirane po poznatim svetskim proizvođačima opreme i softvera. Takmičenja su obuhvatala igre na snegu, ali i zanimljive sadržaje u samom hotelu, kao i veliki IT kviz. Većina učesnika se pokazala kao pravi timski igrači, takmičarski duh je itekako bio prisutan, konkurentske ekipe su međusobno pokazale visok nivo tolerancije (nećemo računati izuzetke, kojih je bilo malo i na kraju smo se svi vratili pevajući, bez obzira na konačan ishod.

Neformalni deo  sastojao se od slobodnog vremena posvećenog skijanju, plivanju, šetnji kroz šumu, odmaranju, poseti Sarajevu… svako je mogao da odabere ono što mu najviše prija. A uveče su svi bili u „obavezi“ da prisustvuju „niskokaloričnoj“ večeri, a zatim i svirci do sitnih sati. I… svi su izdržali i bili krajnje opušteni i prijateljski raspoloženi.

Neformalna druženja IT sveta

Zanimljivost… Redovni čitaoci POSITIVE blog-a setiće se da sam pre nešto više od mesec dana napomenula kako bi ova godina mogla biti godina priznanja, nagrada, pohvala… Izgleda da sam bila u pravu. Kolega Saša i ja smo za 5. godinu učešća na pomenutom skupu prijatno iznenađeni prigodnim poklonima od strane organizatora, što potvrđuje moja predviđanja.

Napunili smo „baterije“, vratili se orni za posao, nadamo se da nas entuzijazam neće napustiti, a ako i popustimo, pa iz IT-a smo, zamenićemo „baterije“ !

Kolege - Stanislava i Saša

Vreme neumitno leti… jedino se ono ne može vratiti. Posle svega ostaje, a lepo je (ili tužno) – SEĆANJE! Kada pogledam tri meseca unazad (a kao da je juče bilo) shvatih da u tom periodu nisam nijednu svoju misao, zapažanje, emociju podelila na našem blogu.  Da li je u pitanju nedostatak inspiracije? Možda… ali nikada to ne želimo priznati, jedini i glavni krivac je niko drugi do VREME, odnosno nedostatak vremena.

Ako se „po jutru dan poznaje“ onda možemo reći da će 2010. biti godina značajnih datuma i jubileja za POSITIVE. Pre dve nedelje, obeležili smo 10 godina postojanja, spontano, skromno, ali sa srcem i željom za još većim uspehom i napretkom, kako pojedinaca, tako i kompanije u celini.

Posle samo nedelju dana, stigla je jako lepa vest – POSITIVE je dobio svoje mesto u prvih 50 sajtova u Srbiji po časopisu PC Press. Bićemo skromni i reći da zaista nismo očekivali ovako zavidno mesto za kratko vreme postojanja našeg novog, redizajniranog sajta. Međutim, veliki broj čestitki koji je potom usledio upravo se odnosio na to da smo konačno dostigli zasluženo, te ćemo odbaciti vrlinu „skromno“ i složiti se sa prijateljima, korisnicima i posetiocima iz off i online-a.

it dogadjaji

Mislim da još uvek nismo svesni činjenice koliko nam je pomoglo to što smo podržali ideju koleginice Jasne Kamatović (marketing managera) o online prodaji i marketingu. Moram priznati da bi prava reč bila, ne „podržali“ nego „bili primorani“ da slušamo njene ideje, smernice, pridike… stalna gunđanja… Isplatilo se a još više će biti efekata u budućem periodu, kada svako od nas da svoj maksimalni doprinos. Postoje dva puta kojim možete krenuti nakon što ste „pobrali lovorike“: jedan je stimulativni (takmičarski) i nagoni vas na još više zalaganja na putu ka vrhu, a drugi je prepotentni – živite od stare slave. Trudićemo se da odaberemo i sledimo ovaj prvi.

Pored standardnih sadržaja, koje možete pronaći na svim sajtovima – o nama, kontakti, cenovnike, pregled proizvoda i usluga i slično treba pronaći nešto po čemu ćete biti posebni, a opet privlačni i zanimljivi. Naša želja je bila da sajt bude interaktivan, gde posetioci mogu slobodno izražavati svoje mišljenje, utiske i primedbe i to bez doterivanja. Mislimo da smo u tome uspeli.

PC Press TOP 50 za 2009.

Najveći „bum“ svakako je izazvao ŽENSKI IT KUTAK koji je u informatičkoj sferi prvi takve vrste, originalan i nenametljiv, sa druge strane prepoznatljiv i privlačan. Fantastičan odjek za veoma kratko vreme, plus iznenađujuća činjenica koliko su pripadnici „jačeg“ pola postali obožavatelji istog. Iako je u većini slučajeva reč o „fancy“ gedžetu koji baš i ne možemo računati u neophodne komponente (očekuje se da ga poseduju mlade dame sa stilom), ipak se i mi „obični smrtnici“ polakomimo i kupimo sebi po koju stvarčicu

Jednostavno, kada kažete „ženski IT kutak“ asocijacija je samo jedna. I verujte, stručni žiri PC Press-a je upravo ovaj detalj opredelio da obeleži www.positive.rs kao jedan od TOP 50.

Na „bini“ to sve deluje jednostavano i glamurozno. U „back stage“-u je ipak drugačija situacija: puno angažovanja, neprospavanih noći, bačenih papira, izlizanih „backspace“ i „delete“ tastera… Sada možemo reći da nam nije žao.
Možda nisam pozvana da govorim u ime koleginice Jasne ali ću to ipak učiniti i reći da se ona nijednog momenta ne kaje za danonoćni rad skoro hermetički zatvorena – definitivno je urodio plodom.

Najveće priznanje je kada se osećaš ispunjenim onim što radiš i kada znaš da i drugi dele sa tobom isto osećanje.

…i vratimo se u stvarnost i prionimo na posao jer puno toga je pred nama.

O Win7, XP-u, Visti, razlikama, ceni, iskustvu, činjenicama…

Kada se pojavio operativni sistem Windows Vista, jedina želja korisnika bila je da i dalje koriste postojeći XP. Razlozi za takvo opredeljenje bili su brojni, počevši od onih da ljudi jednostavno ne žele promene, niti da se na njih navikavaju, pa do predrasuda (istina?) o tome kako je Vista spora i puna raznih nekompatibilnosti sa perifernim uređajima i pojedinim aplikacijama.

Pogledala sam više demo snimaka na temu Viste i (ne)zadovoljstva korisnika prilikom korišćenja tog operativnog sistema, a posebnu pažnju mi je privukla jedna veoma zanimljiva studija slučaja sa OS-om kome je samo promenjen naziv, ali je u suštini nepromenjena Vista sa svim svojim karakteristikama. Neverovatno koliko su ljudi širom sveta, iz različitih privrednih struktura, podložni tuđem mišljenju. Isti korisnici su za isti operativni sistem u jednom intervjuu rekli kako je izuzetno loš, „unusefull“, težak za korišćenje, spor i slični negativni komentari, a u drugoj anketi (nakon korišćenja navodnog modifikovanog OS-a) pokazali su izuzetne simpatije, čak oduševljenje novim operativnim sistemom i njegovim prednostima.

Kada su saznali o čemu se radi, zaista nisu mogli da veruju u to što su rekli. Priznaćete i sami da je lakše verovati drugom i učiti na tuđem iskustvu, nego verovati sebi i učiti na sopstvenim greškama (pogotovo što to važi za „lude“, a niko od nas ne želi takav epitet ). Elem, pripadam grupi onih koji vole sami da istražuju, čime je sve rečeno.

S obzirom da sam bila korisnik i XP-a i Viste, a sada i  WIN 7, imam „ovlašćenja“ da iznesem  svoje mišljenje o navedenima, sa kojim ćete se (ili ne) složiti. Zapravo, što se XP-a tiče svi smo ga koristili godinama, i još uvek se u mnogim preduzećima i domovima koristi, te se ne bih zadržavala na tome. Okrenuću se ka Visti i „sedmici“, jer je to sasvim sigurno zanimljiviji segment.

Windows VISTA

Vista je predstavljala veliku promenu u odnosu na XP koji je kao OS imao najduži životni ciklus -dobar, stabilan, i nezamenljiv. Mislim da ni sama promena ne bi bila tako veliki problem, da nije postojala negativna propaganda, koja se širila kao epidemija. Korisnici koji su među prvima instalirali novi OS, bili su najblaže rečeno ogorčeni, jer nisu mogli nesmetano da obavljaju svoj posao. Okruženje jeste bilo lepo i folderi transparentni, ali većina drivera se teško nalazila, pogotovo za periferne uređaje starije proizvodnje. Tada je krenula „lavina“ negativnih komentara, koja je čak i entuzijaste odvratila od primene novog sistema, da ne govorimo o skepticima, jer oni i danas rade na XP-u.

S obzirom da smo kao kompanija okrenuti novim tehnologijama, odlučili smo ne samo instalirati Vistu na naše desktop i laptop računare, nego i računar namenjen prodaji krajnjim korisnicima, sertifikovati na novi operativni sistem. Poteškoća u početku bilo je, priznajem, pogotovo sa printerima, na koje nisam mogla štampati službenu dokumentaciju. Ali zadovoljstvo u korišćenju je prevladalo, prvenstveno zbog znatnog broja prečica, koje u velikoj meri olakšavaju dolazak do bitnih informacija i fajlova, što predstavlja uštedu u vremenu, a samim tim i u novcu. Takođe, poboljšani sistem zaštite je veoma bitna stavka, kako poslovnim, tako i privatnim korisnicima.
Uživanje u multimedijalnim sadržajima, deljenje fotografija sa svojim najbližima, novine su koje je donela Vista, a zatim podigao na još viši nivo Windows 7.

Windows 7!

Minimalni hardverski zahtevi za instalaciju i „normalan“ rad WIN 7 isti su kao i za Vistu, s tom razlikom što na novom operativnom sistemu, računar radi brže. Proveren podatak, na osnovu ličnog iskustva   Kao predstavnika hm… recimo nežnijeg pola i pobornika ženskog IT kutka, veoma su mi zanimljive slike i gedžeti koje možete pronaći u novom operativnom sistemu i postaviti na vašem desktopu. Taskbar i search su dovedeni skoro do savršenstva, što ćete se uveriti jedino ako probate.

Da, sva podešavanja koja ste koristili za Vistu, bez problema rade i za WIN 7, tako da je snalaženje brzo i efikasno. Jedino vodite računa o kompatibilnosti sa poslovnom aplikacijom ukoliko je imate, a specifična je. Uniformna rešenja imaju podršku za WIN 7, dok specijalni softverski paketi možda baš i nisu toliko familijarni sa uvodjenjem novina.

Windows 7 možete nabaviti u istim edicijama kao i Vistu, s osnovnom razlikom što svaka naredna verzija sadrži sve ono što i prethodna + dodatne funkcije. Za kućne korisnike najbolji odnos cene-perfomanse svakako ima Home Premium, a one najosnovnije potrebe zadovoljiće Starter i Home Basic.

Malo napredniji kućni korisnici, kao i oni iz poslovnog sveta, imaće prilike da probaju Win 7 Pro, a za sve bezuslovne, neograničenih shvatanja korisnike preporučujemo Ultimate. Cene se nisu menjale u odnosu na Vistu, a ono što je ovog momenta intersantno jeste promocija na kojoj su čak i niže cene od standardnih. Mislim da to treba iskoristiti.

Sve što budemo smatrali zanimljivim u toku rada u novom okruženju, trudićemo se da podelimo sa  vama. Pratite nas na stranicama www.positive.rs, pitajte, ostavite komentare… Budite interaktivni, budite u toku – WINDOWS 7!

Obećanja postoje iz dva razloga: da bi se ispunjavala   ili da bi se kršila ! Većina se slaže (pretpostavljam) sa opcijom , ali sam sigurna da smo svi bar jednom prekršili obećanje dato sebi i/ili drugima. Neki će reći “ne, ne, ja sam uvek dosledan i ne obećavam ono što ne mogu ispuniti…” Zaboravili ste čuveno: “učiću od ponedeljka, držaću dijetu posle svih proslava” i tome slično?!

Juče sam prisustvovala jednom veoma zanimljivom edukativnom skupu i javno, pred svima, obećala da ću napisati post na kompanijskom blogu. Nadam se da sam (ću) opravdala poverenje koje su mi neki od prisutnih ukazali.

Seminar je, pored dobre organizacije i prijatnog ambijenta (brod Zeppelin) i po samom sadržaju, ali i posetiocima, bio sasvim drugačiji od već ustaljenih stereotipa (predstavljanje novih proizvodnih linija raznih brendova i sl). Zašto?

Teme su zaista bile različite, a sve su ipak imale zajednički imenilac – ZNANJE! Koliko nam može pomoći da prebrodimo težak period u kome se nalazimo? Da li smo svesni sposobnosti ljudskog uma da apsorbuje i primeni stečeno znanje? Koliko to mogu prepoznati potencijalni partneri iz inostranstva? Na ova i brojna druga pitanja, pokušali su da daju odgovore predavači, stručna lica iz svih privrednih i državnih struktura.

Poseban akcenat stavljam na prezentacije:

1) Dragana Varagića o online nastupu, prednostima web prodavnica u odnosu na klasičnu i korišćenju društvenih mreža kao moćnog marketing oruđa;

2) Miće Basare – predsednika Izvršnog odbora Evropskog Projektnog centra, koji se zalažu za promociju naše zemlje u EU, i pružaju obuku u pogledu upravljanja Fondovima EU;

3) Tatjane Lukić – višeg stručnog savetnika za IKT, USAID-a, čiji je cilj upravljanje projektima i na taj način kvalitetno predstavljanje srpskih kompanija inostranim tržištima i

4) Vladimira Majstorovića – direktora agencija SRMA, koji se ovaj put posvetio COUCHING-u, obuci za koju do sada skoro niko od prisutnih nije čuo, a itekako je vredna pažnje – treninzi i motivacija zaposlenih kao ključ uspeha!

Istakla bih takođe, za razliku od ostalih skupova, pristuni su bili pretežno predstavnici rukovodećih struktura javnih i državnih preduzeća, a pokazali su izuzetnu spremnost za učenje i napredovanje, bez obzira na status, vrstu posla i starosnu strukturu. Svega nas nekoliko se pojavilo u ime privatnih kompanija, koje prepoznaju ulaganje u edukaciju zaposlenih u cilju borbe protiv krize (kako je bio i sam naziv skupa – Znanjem protiv krize).

Prijatno sam iznenađena i spremnošću USAID-a da poentira rast i promociju malih i srednjih preduzeća, koja su u privatnom sektoru. Na taj način, imamo mnogo više šansi za nastup i otvaranje ka stranim investitorima, koji će prepoznati naše komparativne prednosti, kroz stručno osposobljene kadrove.

Dolazi polako vreme da „izvozimo“ naše znanje i samim tim sprečimo emigraciju kvalitetnih, mladih ljudi. To možemo postići stalnom edukacijom i spremnošću svih struktura – od lokalnih do državnih, da učestvuju u subvencionisanju pojedinačnih i zajedničkih projekata.

Motivisani stručni kadar, sa znanjem koje se valorizuje i u inostranstvu, svakako više neće imati razloga da napusti svoju zemlju. Da li smo spremni da budemo otvoreni za saradnju sa kompanijama širom sveta? Još razmišljamo???

Pišemo li uvek o onome što nas tišti, „boli“ ili o onome čemu se radujemo, što nas ispunjava? Razmišljam (konstatujem) i pitam se istovremeno. Mislim da je odgovor i jedno i drugo, tj. često iznosimo deo svojih trenutnih emocija i zapažanja.  Današnju temu, dakle, možemo svrstati u prvu grupu.

Ostvariti postavljeni cilj ideja je vodilja svakog od nas. Na putu ka ostvarenju nekad se susrećemo sa brojnim preprekama i izazovima, nekad (ređi slučaj) sve ide kako je i planirano. Koliko ćemo uspeti prvenstveno zavisi od nas, ali i od okruženja na koje delimično možemo uticati, i na kraju od “više sile” na koju, kako samo ime kaže, ne možemo primeniti naše znanje i umeće.

Kada se godinama bavite prodajom specijalizovane opreme, i pratite razvoj kompanije od njenog nastanka, logično je da ste prošli kroz sve faze i segmente poslovanja i svaka(i) od njih je priča za sebe. Rastete zajedno sa preduzećem i gledate da stalno budete ispred drugih, koristeći komparativne prednosti nastale kao plod vaše i inventivnosti vaših kolega. Pri tome, strogo vodite računa o tome na koji način predstavljate i sebe i kompaniju, poštujući konkurenciju. Ima dovoljno mesta za sve nas na tržištu računara Srbije, još uvek je veliki broj onih koji ne poseduju ni prvi kompjuter. Razmišljajući tako, ostavljamo dovoljno prostora i sebi i drugima za otvorenu, fer-plej “borbu” i opstanak i razvoj u IT svetu, koje je svakako privredna grana budućnosti.

Kvalitetnim proizvodima, stručnim kadrovima i vrhunskom uslugom možete svoje mesto pronaći u značajnom broju Javnih i tzv. Državnih preduzeća, koja su u zakonskoj obavezi da raspisuju javne oglase za nabavku dobara i usluga koje prelaze odredjene dinarske vrednosti. Morate biti veoma proniciljivi, poznavati tržište i dobro predvideti i korake konkurencije, da bi vaša ponuda bila ocenjena kao najpovoljnija.

Pored toga, potrebno je obezbediti i kvalifikacionu dokumentaciju, koja je veoma obimna i detaljna, te vam je i za to potrebno dosta vremena i energije. Svaki projekat takve vrste zahteva angažovanje većeg broja ljudi i potpuno posvećivanje zadatku. To ne predstavlja problem, tu smo da radimo svoj posao i očekujemo rezultate.

Stižemo do poente – da li su rezultati očekivani? Ukoliko ste uradili sve što je zahtevano i postupili po Uputstvu, možete na samom otvaranju ponuda znati kako ste ocenjeni. I, taman kada ste sigurni da je posao samo vaš, dolazi zvanično obaveštenje da je ipak prihvaćen neko drugi, na osnovu argumenata koji vam baš nisu najjasniji. Možete se, naravno, žaliti, ali je to (složićete se) veoma „bolan“ i dugotrajan proces i ne donosi dobro nikome. I tada se pitamo: “Zar smo opet na početku?”

Koliko su tenderi i javne nabavke JAVNI? Da li je konkurencija spremna na kompromise ili smo već u fazi “cilj opravdava sredstvo”? Postoji li bar malo tolerancije prema onom drugom, prijatelju koga smo do juče cenili i poštovali? Da li je takva situacija posledica (opet ta grozna reč) KRIZE ili je kod nas ovakvo stanje sveprisutno, samo se u poslednje vreme malo intenziviralo, kao i svaka bolest kada naiđe loše vreme?

Mislim da je bolje rešenje timski rad, granska udruženja za zaštitu od nelojalne konkurencije, jer ćemo samo tako svi izaći podignute glave u narednoj godini. Samo… treba početi što pre, da ne prevladaju oni nelojalni u odnosu na lojalne, da izbegnemo onu čuvenu “došli divlji i oterali pitome”.

Da li smo svi spremni na takav korak? Pođimo od sebe…

Kretanje, protok informacija… povratna sprega… šta bi Vas, našu čitalačku publiku, najviše zanimalo da saznate o dešavanjima u svetu kompjutera; šta je ono što biste voleli da se nađe u vašoj kući (stanu), na policama, stolu, u kolima, na putu… Zanima nas koliko je danas realno izdvajanje za modernizaciju IT kutka naših korisnika, fizičkih i pravnih lica?!

Kontaktirajući menadžere kompanija raznorodnih delatnosti, i analizirajući njihova razmišljanja, možemo doći do istog zaključka – pad prodaje, slabljenje kupovne moći, odlaganje potrošnje… Međutim, statističke analize iz ranijih perioda ipak obećavaju, jer govore u prilog investiranju u vreme „krize“. Menadžeri koji su donosili odluke o ulaganjima, u periodu kada je to za većinu nezamislivo, pokazali su se u kasnijem periodu kao veoma uspešni i visoko cenjeni, jer su bili „korak napred“ u odnosu na svoje konkurente.

Da bismo bili uspešni kao pojedinci, a samim tim i kao deo kompanije koju predstavljamo, moramo biti spremni da čujemo i Vaše predloge, mišljenja, sugestije, i naravno primedbe.

Sigurno ćete sad pomisliti kako je to samo fraza, ali baš iz tog razloga, slobodno nam pišite šta je to što biste voleli da nađete kod nas, koje proizvode i/ili usluge i kako ste zadovoljni dosadašnjom saradnjom (ukoliko postoji).

U poslednjih mesec dana, ono o čemu lično najviše razmišljam jeste elektronsko poslovanje i sve vezano za „e“ komunikacije. Logično, zaposlena sam u kući računara, a i šta tu ima da se misli?! Ali… uvek to „ali“. To je vrlo širok pojam i kompleksna oblast, koja obuhvata više segmenata. Plaćanje sa računa na račun, bilo da je reč o pojedincu ili firmi, već smo savladali, razmenu elektronskih „pisama“ takođe, internet uveliko koristimo (30% domaćinstava u Srbiji), šta nam je još ostalo?

ON-LINE promocija, Web shop, e-trgovina, puno se priča o tome, ali je primena i dalje ograničena. Dolazi vreme kada će i ovi pojmovi postati standardni i vrlo brzo svi ćemo biti svedoci toga. Moje kolege su već pisale i pričale dosta o E-trgovini, jer su bili puni utisaka sa Palića, tako da se,  verujem, i Vi osećate kao da ste bili sa njima.

A zatim, na Fakultetu tehničkih nauka dođem na predavanje iz predmeta Elektronsko poslovanje, kad gle… priča o društvenim grupama („social media“), blogovanju, online promociji, Facebook-u, LinkedIn-u… E… da, a u „moje“ vreme, jedva smo koristili kompjutere i to samo na fakultetu, u posebnom kabinetu.

Prilagođavamo se, to je jedini put da „plivate“ u biznisu.

Vraćam se na početak i pozivam Vas da nam pišete – ili putem mejla, ili ostavite komentare na blogu: da li bi Vam odgovarala on-line kupovina, šta mislite o on-line promociji (da li je bolja i zašto od off line-a), postoji li interesovanje da napravimo zajednicu i kakvu (u vezi nabavke, prodaje, igrica…)…

O ovoj i još mnogim temama razmišljaju menadžeri u IT kompaniji, ali isto tako razmišljamo i o odlasku na more i druženju sa prijateljima i nadamo se da će nam e-poslovanje doneti više slobodnog vremena???

Svemoćni Excel

Razmišljam već nekoliko dana kako želim pisati o privilegijama korišćenja ovog, u najmanju ruku zanimljivog (ne mogu da nađem adekvatnu reč) programa i sada konačno uzeh „pero u ruke“. Pretpostavljam da će većina čitalaca znati o čemu je reč, ali za one koji se još uvek ne snalaze, samo par osnovnih rečenica u nastavku.

Microsoft EXCEL je program za tabelarna izračunavanja koji dolazi u Microsoft OFFICE paketu. Excel dokument se zove radna sveska ili WORKBOOK i sastoji se iz nekoliko radnih listova (WORK SHEETS). Radni list sastoji se od kolona (COLUMNS) i redova (ROWS) – kolone su označene slovima, a redovi brojevima. ĆELIJA (CELL) je osnovna jedinica radnog lista u EXCELU.

Excel se najčešće koristi za različita izračunavanja za čije su obavljanje ključne formule. Formula je matematički izraz koji služi za analizu podataka. Formulama možemo  izvoditi osnovne operacije kao što su: sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje, ali i kombinacije raznih matematičkih operacija.

Excel poseduje mnoštvo komandi,  postoje  mnogobrojni priručnici raznih autora – profesionalaca i amatera, ali sam sigurna da i dalje nisu dotaknute sve funkcije i pogodnosti koje nam može pružiti korišćenje programa. Posebno sam oduševljena najnovijom verzijom 2007. koju mnogi korisnici izbegavaju da instaliraju iz straha da se neće snaći u moru operacija koje nudi, kao i drugačijem, poboljšanom izgledu (vizuelnom).

Takođe, korisnici su često u zabludi da je neophodno imati instaliran operativni sistem Windows Vista, što naravno nije preduslov. Verziju 2007. možete nesmetano koristiti i na vašem XP-u i uživati u kreiranju formula za izračunavanje svega što poželite, kao i grafičkom prikazu dobijenih pokazatelja.

Mala digresija, vezana za temu: pre nekoliko godina pojavila su se softverske aplikacije, koje obuhvataju kompletno poslovanje firme i pružaju mogućnost menadžmentu da, na osnovu izveštaja i analiza dobijenih u takvom programu, kreiraju poslovnu politiku kompanije. Takvi programi se zovu ERP (Enterprice Resource Planning) i verovatno da neke od njih poznajete, a nekima se sigurno i služite (SAP, Pantheon, Microsoft Dynamics…).

Sve te aplikacije, bez obzira o kojoj je reč, imaju opciju „izvoza“ ili „prenosa“ u excel, jer ih najbolje možemo proučiti kada ih prebacimo, filtriramo, kreiramo formulu i na kraju dobijemo rezultat za nekoliko minuta. Proizvodjači softvera su se potrudili da njihovi programi budu  kompatibilni sa drugim aplikacijama, a prvenstveno sa MS office paketom, konkretno excelom. Preglednost, brzina, funkcionalnost, tačnost samo su neke od osobina koje bih izdvojila, a to je (iskreno) iz razloga što i sama poznajem možda 5% mogućnosti excela (na žalost). Pa zašto onda pišem o tome? Nadam se da će se naći neko ko poznaje još više i napisati nam svoja iskustva…

Došli smo i do finansijskog dela – koliko to vredi?

Vredi mnogo, samo mi još uvek ne vrednujemo dovoljno znanje, i imamo odliv stručnih kadrova. Kada to i shvatimo, cenićemo više naše ljude i biti spremni da izdvojimo sredstva za razvoj. Proteći će još mnogo vode…

…“da bi me udavila ili kičmu savila…“ kako reče Bora Đorđević u jednoj svojoj pesmi.

Koliko ima smisla Ekonomija, Informatika…i žena?!

U svakom segmentu života, svakom vremenu vekovima unazad, postojale su norme i kodeksi, koji su se morali poštovati. Kako ih definisati? Kao standarde ili kao stroga pravila ponašanja, koja će, ako ih prekršimo, uticati na to  kako nas spoljni svet doživljava?! Da li nas negativno mišljenje obeshrabri i vrati nekoliko koraka unazad ili nas učini jačim i da nam snage da još više branimo svoje stavove? Koliko roditelji i njihova ljubav mogu uticati dobro ili loše na izbor svoje dece – poslovno i porodično? Da li su neki poslovi više za žene od drugih koji nisu za njih? OD NAS ZAVISI! (bez ikakve političke note).

Ponekad se možda i nesvesno pronađemo u poslu za koji smo mislili da nam nikako ne odgovara, da nemamo sklonosti, krenemo čak možda i bez većih ambicija (kao prelazno rešenje), kad gle čuda…pa to je ustvari ono u čemu zaista dobro „plivamo“.

Velika ljubav od detinjstva su mi bili žurnalistika, geografija i strani jezici. Neverovatno, već 15 godina radim IT sektoru, bavim se spoljnom trgovinom i prodajom, imala sam „izlet“ i u marketingu, a trenutno radim i na jednom velikom investicionom projektu, koji je u završnoj fazi. Uvek i u firmi u kojoj radite prilično dugo možete pronaći nešto novo, samo ukoliko ste spremni za promenu, za istraživanje nepoznatog i imate dovoljno snage da se nosite i sa neuspehom. Koliko je bitno razlikovati se od drugih da biste bili primećeni, da li način ponašanja i garderoba imaju uticaj na poslovne partnere u donošenju njihove odluke o saradnji sa vama, kako se „kotiraju“ žene u našoj branši?

Razmišljala sam danas o tome čitajući post na blogu Marketing u praksi o jednoj zanimljivoj prezentaciji i kako prezenter (predavač) može zainteresovati auditorijum da ga slušaju bez daha, iako je tema pomalo suvoparna.

Postoji profil informatičara – hardveraša ili softveraša – osobe koje ne polažu mnogo na svoju spoljašnjost. I niko to od njih i ne očekuje, to su „ljudi iz senke“, dobro znaju i rade svoj posao, i zašto bi se i kome prikazivali?!

Da li i žene mogu raditi u IT branši i koliko su uspešne u tome? Postoje li predrasude o njihovoj stručnosti?  Na oba pitanja, spremno odgovaram sa DA!!!

DA – poznajem bar dve žene samo u našoj kompaniji koje savršeno vladaju „materijom“ u odnosu na mnoge muškarce i uspešne su u svom poslu (čitaj: cenjene od kolega, korisnika i pretpostavljenih); DA – postoje predrasude, doživele smo ih i na svojoj koži kada potencijalni kupac niskog nivoa saznanja iz oblasti informatike jedino i samo želi razgovarati sa nekim pripadnikom jačeg pola, bez obzira na njegovu ulogu i funkciju u preduzeću – no, navikli smo, kupac je uvek u pravu i biće učinjeno kako je i zahtevao.

Toleriše li se i ženama nevođenje računa o spoljašnjem izgledu i kodeksu oblačenja? U kojoj meri su njihove prezentacije zanimljive sa aspekta teme o kojoj govore, a ne njihovih fizičkih atributa? E…tu je već druga priča. Iskustvo je pokazalo da će uvek biti primećena žena koja vodi računa o svom izgledu, pa čak i sa nižim nivoom znanja i kvalifikacija, nego ona koja je sportski odevena i nenašminkana. Naravno, čućete od pripadnika muškog pola kako to nije tačno, ali samo ih pratite i istina će doći sama. Ipak…to je jače od njih.

Sa druge strane, kada su prezentacije u pitanju, situacija je nešto bolja u korist pripadnica lepšeg pola. Pažnja slušalaca je uglavnom usmerena ka temi predavanja, a doza šarma može samo upotpuniti ukupan pozitivan efekat.  U ovom slučaju spoljašnost nije primarna, ali je ne smemo nikako ignorisati. Na kraju krajeva, svaki muškarac, pa čak i žena (samosvesna, neopterećena) često će dati komentar: „Svaka joj čast: pametna, elokventna, sposobna, majka, domaćica i uz sve to vodi računa i o sebi“. Kad se žene medjusobno komplementiraju, to čine iz dva razloga: ili su krajnje iskrene ili su nevervatno licemerne.

Dakle, žene, nema opuštanja!!!