Hangzhou je fenomenalan grad, koji leži na jezeru, izgrađen u duhu feng-shui-a (znači vetar i voda). Zbog toga je moto ovog grada „Harmoničan i srećan život“. I zaista, na ljudima koji ovde žive vidi se da su zadovoljni. Nepregledni parkovi pored jezera su uvek puni i turista i građana i sve to pozitivno deluje na čudan mir i ravnotežu u ovom inače velikom gradu (ima oko 7 miliona stanovnika). Hangzhou nekako dodje kao kineski Novi Sad. Prošle godine u posetilo ga je 63 miliona domaćih i 3 miliona stranih turista.

Izvor: http://www.absolutechinatours.com/china-cuisine/Hefang-old-Street.html

Moderne građevine, podignute u proteklih desetak godina su ogromne i maštovito projektovane. U delovima grada sa prodavnicama moguće je pronaći baš svaku robnu marku koju možeš zamisliti. Cene su, naravno evropske, ako ne i veće. Zalazak sunca iznad jezera je nestvaran. Uz jezero se nalaze, slobodno mogu reći stotine restorana i kafića, kao i prodavnice automobila sa izloženim primercima Mercedesa, Audija, Aston Martina, Fererija i drugih.

Univerzitet u Hangzhou ima 40.000 aktivnih studenata, a kampus smo obilazili autobusom, pošto je malo veći – i naravno nov. Tehnološki park, sa mnogim inovativnim kineskim i stranim kompanijama osnovan je pre četiri godine i sada je to praktično novi grad sa 300.000 ljudi koji tamo žive i rade. Svi brojevi su takvi. Recimo, alibaba.com najveći kineski šoping sajt ima 22.000 zaposlenih. Internet kupovina je jako popularna, ovde mladi ljudi čak i svakodnevnu hranu naručuju online, pa plaćaju kad im donesu.

I onda taman mislite da ste videli sve, a naši ljubazni domaćini nas odvedu u Šangaj.

Četiri dana u Šangaju bili su krcati obilascima znamenitosti ovog grada. Šangaj ima 28 miliona stanovnika i najbogatiji je grad u Kini (ne računajući Hong Kong, koji i nije sasvim u Kini, ima granicu i svoju valutu). Novi deo grada Pudong je pre 20 godina bio livada, a sad ima barem pedeset građevina preko 50 spratova, od kojih je skoro svaka malo remek delo. Upravo se dovršava i zgrada koja će biti visoka preko 500 metara. Ulice su pune zelenila, a obala reke (The Bund) je predivno šetalište.

Autor:dawvon , http://500px.com/dawvon

Izvor: http://architecture.about.com

Ako vas baš zanima, imaju odlične ulice za šoping, naravno sa Apple radnjom u sredini i svim ostalim svetskim markama. Mi, gosti iz Srbije, naravno nemamo dovoljno para da tamo kupujemo. Zato smo obišli muzej grada u kome je maketa Šangaja, vrlo detaljna, veličine košarkaškog igrališta, muzej razvoja čovečanstva, koji ne mogu ni da opišem, akvarijum i kao posebnu atrakciju Oriental TV toranj, visok preko 400m. Na 259 metara visine postoji staklena platforma, po kojoj možete da šetate. A ispod vas provalija. Neverovatna je igra koju naš mozak igra sa nama. Adrenalin kada zakoračite u „ništa“ je neverovatan.

Za oproštaj, domaćini su nas vodili u cirkus. Ali kineski. To je zapravo predstava puna akrobacija sa završnom tačkom koja nas je sve ostavila bez daha. Sigurno se sećate (oni stariji), vožnje motorom po zidu smrti. E pa, ovo je kugla u kojoj se prvo vozi jedan motor, pa dva, pa tri… i na kraju osam!

Ako vam ovaj tekst liči na putopis, on to i jeste, jer su nam ove nedelje zaista pokazivali „najbolje iz Kine“. Naravno da ne izgleda cela Kina ovako, ovo je i dalje siromašna zemlja, ali se razvija ogromnim koracima. Postoje veoma ozbiljne socijalne razlike, a naročito razlike po regionima, razlike izmedju sela i grada i sve ostale moguće razlike i ekstremi.

Koliko god ih dobro razumemo ili ne razumemo, postoje stvari na koje bismo se mogli ugledati. Naravno, kineska hrana koju mi jedemo kod nas nije ni slična onoj koju jedu Kinezi.

Na kraju, mogao bih da izvedem sledeći zaključak: U Kini ništa nije onako kako Evropljani zamišljaju da jeste.

Kada vas jedno veče zatekne mail: Da li želite da idete u Kinu na tri nedelje, šta da pomislite?

Trenutno boravim u Kini na poziv i u organizaciji kineske vlade, u okviru delegacije Vojvodjanskog IT klastera, kao vid saradnje sa privredom Srbije. Domaćini su za nas organizovali seminar, koji treba da nam približi iskustva i izazove poslovanja u modernoj Kini.

Uslovi u kojima boravimo su odlični, okruženi smo pažnjom domaćina, ali nam je istovremeno omogućeno da samostalno uživamo u ovoj čudesnoj zemlji. Kroz seriju predavanja (neka su čak na srpskom jeziku) upoznajemo se sa različitim aspektima poslovanja i života u Kini. U slobodno vreme uživamo u svim pogodnostima luksuznog odmora i obilazimo neke od simbola Kine.

Poseta kineskom zidu bila je veliko iznenadjenje za mene. Očekujući veliki, ravan, dugačak zid, bio sam ne malo iznenadjen kada sam shvatio da se zid proteže preko vrhova planinskih venaca . Poseta kineskom zidu je zapravo penjanje stotinama, veoma strmih i nejednakih stepenica. U Kini kažu da je onaj ko se popne na odredjeni deo kineskog zida (ceo je dugačak preko 6.000 kilometara), postaje pravi čovek. Sad znam i zašto. Poseta kineskom zidu nije za one sa slabom kondicijom.

Kina je zemlja ogromnih brojeva: 1,3 milijarde stanovnika, 750 miliona zaposlenih, koji izmedju ostalog proizvode preko 2 miliona automobila MESEČNO. Audi, BMW, Škoda i mnogi drugi imaju svoje fabrike u Kini. Najveći kineski mobilni operater ima 260 milona korisnika.

Kao i u svakoj zemlji koja se brzo razvija, razvoj je neravnomeran, ali centar Pekinga izgleda svetski. Grad sa 23 milona stanovnika, sem bogate istorije ima i veliki broj izuzetnih modernih gradjevina, počev od olimpijskih objekata, stadiona „ptičije gnezdo“, preko monumentalnih gradjevina u samom centru grada, do ogromnog trga Tjenanmen, natera vas da razmišljate na veliko. Naravno, pored luksuznih prodavnica svih svetskih brandova, tu su i prodavnice sa čuvenim „kopijama“. Na ulasku u jednu takvu robnu kuću, čuveni “Silk” market piše: „borimo se za zaštitu intelektualne svojine, sprečimo pirateriju!“ Postoji original Apple radnja sa najnovijim uredjajima, ali i mesto gde jeftino možete kupiti Ipad2 sa Android operativnim sistemom.

Internet je svuda, ali ne možete koristiti Facebook i Twitter. Ima devet političkih partija, ali su sve u vlasti.

Postoje privatne kompanije, ali ne i privatne banke.

Zemlja suprotnosti koja sigurnim korakom napreduje u potrošačko društvo.

Novo doba, mislite Bitcoin?

U današnje vreme nemoguće je da jedna kompanija posluje bez računara i interneta, a gotovo je nezamislivo da se u svakom domu ne nalazi bar jedan računar sa izlazom na internet. Tehnološka revolucija uvela nas je u doba  u kome je sve više onih koji svoje poslovanje i  zaradu baziraju upravo na upotrebi interneta i računara. Postoji  mnogo načina da se zaradi novac putem interneta,  a jedan od njih je i projekat nazvan Bitcoin.

„Bilo bi mnogo lakše…, svako od nas je bar jednom pomislio, „…kada bi plaćanje bilo pojednostavljeno i kada bi provizije bile manje“. Zamislite da više ne morate da nosite novčanik sa gotovinom i kreditnim karticama. Da više nije tako komplikovano poslati vašem prijatelju novac u Kanadu…ili obrnuto što je češći slučaj. Da ukoliko nešto vidite na internetu, možete da poručite za par sekundi i da nema ogromnih provizija i komplikovanih procedura. Da li vam deluje realno da umesto novčanika nosite vaš mobilni telefon koji je od sada i vaš virtuelni novčanik i sa njime plaćate račune, kupujete garderobu, plaćate piće u restoranu i obavljate sve vrste transakcija sa novcem bilo da se nalazite u Srbiji, Moldaviji, Kini ili Australiji? Uostalom ne morate čak ni da nosite vaš telefon. Možete da koristite bilo koji telefon ili računar a sve što je potrebno je da se ulogujete na vaš nalog i novčanik je kod vas u rukama.
Sve ovo je moguće i to bez posredstva banaka i uz potpunu anonimnost. Ključna reč je Bitcoin!

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je prva decentralizovana virtuelna valuta,  pomoću koje možete da vršite plaćanja bilo gde na planeti, bez posredstva banaka i bez provizije, brzo i lako. Godine 2009, programer pod pseudnimom Satoshi Nakamoto napravio je open source algoritam i nazvao ga Bitcoin. Za cilj je imao da napravi valutu koja će biti jedinstvena za sve bilo gde da se nalaze,  da zaobiđe posredstvo banaka prilikom transakcija i ubrza proces prenosa novca uz potpunu anonimnost.

Bitcoin je sličan kešu, ali za razliku od novčanica bitcoin ne možete držati u ruci. On je virtuelan i samim tim je lak za skladištenje i transfer. Kao takav, apsolutno je decentralizovan i ne kontroliše ga određena institucija već cela mreža korisnika.

 Kako nastaje Bitcoin?

 Pre svega, važno je napomenuti da je količina bitcoina ograničena na 21 milion novčića. Trenutno   je napravljeno nešto preko 7 miliona. Proizvode se tako što putem vašeg računara rešavate kompleksan matematički zadatak i nakon uspešnog rešavanja zadatka dobijate nagradu od 50 novčića. Deluje lako, ali za rešavanje jednog bloka prosečnom računaru potrebno je više meseci konstantnog rada, pa se korisnici udružuju i zajedno rešavaju blok i dele zaradu po zasluzi. Samim angažovanjem vašeg računara na rešavanju zadatka, radite i na zaštiti kompletne Bitcoin mreže od napada hakera, ili falsifikovanja novčića. Kako mnogi tvrde, nemoguće je probiti sigurnosnu zaštitu bitcoin mreže i za sada je ta činjenica tačna.

Kada dobijete vaše novčiće, možete ih skladištiti u virtuelnom novčaniku na vašem računaru, ili sa njima izaći na berzu i trgovati i menjati ih za dolare, eure, jene itd. Možete i da kupujete određena dobra i usluge na internetu poput video igrica, knjiga, garderobe, zakupa servera, plaćanja usluga IT stručnjaka, pa čak i da popijete kafu u Njujorku i platite  Bitcoin-om.

Iako je nastao 2009,  Bitcoin je doživeo ekspanziju tek početkom ove godine. U maju vrednost jednog Bitcoina bila je oko 2$, pa je vrtoglavo skočila na 30$,  da bi se u oktobru kretala oko 3$ za jedan novčić. Bitcoin ekonomija i tržište su izuzetno mladi i samim tim nepredvidivi i nestabilni. Na vrednost novčića utiče odnos ponude i tražnje kao i poverenje u samo tržište. Drugim rečima on vredi onoliko koliko je neko spreman da plati i iza sebe nema nikakvo pokriće. Sama Bitcoin berza posluje kao i sve druge berze novca, akcija i dobara. S obrzirom da je količina novčića ograničena na samo 21 milion, ukoliko ovaj projekat zaživi vrednost jednog novčića biće jako velika ali to je rešeno sa deljenjem do osam decimala iza zareza.

Bitcoin u Srbiji?

Srbija u mnogim stvarima kasni za svetom, ali ovaj projekat je ispraćen pravovremeno. Dosta ljudi je upoznato sa bitcoin projektom i napravljeni su prvi forum www.bitcoinbalkan.com i prvi pool www.btcwarp.com (mesto gde korisnici zajedničkim snagama otključavaju blok). U izradi su i projekti poput prve menjačnice na ovim prostorima, a kada se steknu uslovi napraviće se i prva on line prodavnica koja će prihvatati bitcoin. Ukoliko se ova priča nastavi u pravcu u kome je krenula i ako Bitcoin doživi procvat, mi nećemo ni sekund kasniti za Amerikom, Evropom i Japanom.

Da li je to moguće, tako lako zaraditi?

Cela ova priča mnogima deluje futuristički, mnogima nerealno, a najvećem broju ljudi komplikovano. Entuzijasti se kunu u bitcoin i sigurni su da je ovo veliko otrkiće, koje će vremenom poprimiti globalne razmere. Oni čvrsto veruju da će u budućnosti plaćanje biti vršeno totalno decentralizovano i bez posrednika ( provizije banaka ), kao i da će ideja o virtuelnoj valuti i virtuelnom novčaniku biti realnost za samo par godina. Drugi su skeptici i uporno ponavljaju da ideja o decentralizovanoj valuti i decentralizovanom virtuelnom sistemu plaćanja nije moguća. Anonimnost pri plaćanju vide kao negativnu i navode da je bitcoin idealan za trgovinu drogom i oružjem. Vreme teče,  a nama ostaje da vidimo ko će da bude u pravu.

Moje lično iskustvo govori da mogućnost za zaradu postoji , ali kao i kod svih drugih poslova i ovde je pored početne investicije u računarsku opremu za prozvodnju (rudarenje iliti “mining”)  ili direktnu kupovinu novčića , potrebno mnogo učenja i svakodnevnog angažovanja kako bi se ostvario profit.

U krugu IT profesionalaca odavno je poznato da naša IT industrija može, u nekim oblastima, uspešno da se nosi sa svetskom konkurencijom. Proizvođači softvera iz Srbije odavno su prisutni na svetskom tržištu. Na žalost, preovlađuju usluge iz oblasti outsorce-a naših programera, ali ima sve više i naprednih rešenja, pa i kompletnih proizvoda. Poslovi za izvoz se u najvećoj meri rade za zapadne kompanije koje na ovaj način smanjuju troškove.

Prošle nedelje ukazala mi se jedinstvena prilika da posetim zemlju koja ovu saradnju vidi na drugačiji način. Posetio sam Iran, u okviru delegacije Privredne komore Srbije i bio gost najviših zvaničnika njihove Centralne provincije i privrednika iz ove oblasti.

Iran

Iran je zemlja izuzetno duge tradicije i istorije, kulture i visokog obrazovanja, ali trenutno u oblasti informacionih tehnologija, stekao sam utisak, da im mi možemo ponuditi mogućnost za napredak. Ova zemlja sa preko 80 miliona stanovnika, površine kao petnaest Srbija i stepenom razvoja koji nije dovoljan, pruža neverovatne mogućnosti za saradnju i izvoz.

Ne izvoz poljoprivrednih proizvoda i rude, čak ne ni izvoz robe, već izvoz tehnologija i znanja. Informacione tehnologije su idealna oblast za naš izvoz u Iran.

Primili su nas sa velikim poštovanjem, uvažavanjem i pažnjom kakva se ne može videti, recimo u Evropi. Bili su konstantno uz nas i ispunjavali nam različite želje, da nešto vidimo, saznamo i razumemo. Dogovoren je i niz aktivnosti kojima ćemo unaprediti saradnju naše dve privrede, a informacione tehnologije u ovome mogu igrati veliku ulogu. Od svih iskazanih potreba nisam pronašao ni jednu koju ili Positive, ili najmanje jedna od članica Vojvodjanskog IKT klastera ne može da ispuni.

Naravno, utisci sa ovog kratkog puta su sjajni, ali i više me raduje mogućnost stvarne saradnje i plasmana našeg znanja van granica Srbije.

Početkom oktobra meseca 2010. godine formalno je predstavljen i počeo sa radom Vojvođanski IKT klaster, po mnogima trenutno najjače udruženje ovakve vrste u Srbiji. Klaster trenutno broji  23 preduzeća sa oko 1.500 zaposlenih, uživa podršku 4 institucije, a članice udruženja verovatno ostvaruju najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

Ideja za osnivanjem ovog poslovnog udruženja proistekla je iz potrebe IKT firmi da se udruže u klaster zbog lakše internacionalizacije i unapređenja svog poslovanja, razvojnih mogućnosti za domaću privredu i stvaranja uslova za povećanje izvoza.

Povod za razgovor na Positive Blogu sa gospodinom Milanom Šolajom je prisustvo klastera na ovogodišnjem CeBIT-u koji se održava od 1.-5. marta. CeBIT je najveći međunarodni događaj iz oblasti digitalne industrije i ICT-ja, jedinstvena kombinacija izložbi, konferencija, štandova, korporativnih eventa…

1. Osnovni plan, program, smernice i ciljevi udruženja?

Vojvođanski IKT klaster je na dobrom putu da realizuje ambiciju da postane relevantna institucija za sva pitanja u vezi sa IKT sektorom kod nas – bilo da se radi o stranoj kompaniji koja traži partnera, domaćim zakonodavcima koji žele da se konsultuju pri donošenju propisa vezanih za sektor ili piscima strategija kojima je potreban sagovornik iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija – ovo udruženje želi da se pozicionira kao tačka prelamanja za ove i druge teme iz oblasti IKT industrije.

Istovremeno, klaster je platforma koju članice koriste za definisanje i zastupanje svojih interesa, kao i za niz aktivnosti koje će članicama doneti direktnu korist. Dalje, smatramo da u našoj zemlji raspolažemo značajnim potencijalima u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i da, ako ih mobilišemo na odgovarajući način i delujemo zajednički, možemo ostvariti zavidne rezultate. Nikako ne treba zaboraviti i da postoji dokazana sprega između razvoja i napretka ovih tehnologija i ostalih sektora privrede.

U utorak, 22. februara, ćemo prezentovati javnosti Strategiju klastera za period 2011 – 2013 i koristim priliku da pozovem sve zainteresovane da nam se pridruže tog dana u prostorijama Poslovnog inkubatora Novi Sad, Vojvođanskih brigada 28, od 11 časova. Svi koji dođu imaće priliku da čuju i vide još zanimljivosti.

Milan Šolaja

2.  Dosadašnji ostvareni rezultati?

U protekla četiri meseca aktivnog rada udruženja smo postigli nekoliko ciljeva. Pre svega u nastojanjima da privučemo nove članice – udruženje je sa 17 kompanija i 3 institucije podrške, naraslo na 23 kompanije i 4 institucije. Ovaj trend se nastavlja i pre kraja februara će u klasteru biti ukupno 28 preduzeća i 5 institucija koje nas podržavaju.

To znači da smo u kratkom roku uspeli da stvorimo kredibilitet i dostignemo kritičnu masu koja potvrđuje da smo se okupili oko pravih ciljeva. Drugo, uspeli smo da uspostavimo izuzetno dobre odnose sa nekima od stranih donatora koji su prisutni u našoj zemlji, prvenstvno sa nemačkim GIZ (bivši GTZ) i programima američkog USAID-a.

Već je realizovano nekoliko projekata u saradnji sa ovim organizacijama i u toku su intenzivni dogovori i planiranje aktivnosti koje ćemo zajednički sprovesti ove i narednih godina. S druge strane, Vojvođanski IKT klaster je dočekan dobrodošlicom i od strane strutura državne administracije i naročito Vlade AP Vojvodine koja će izvesno biti jedan od naših najznačajnih partnera. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je već odobrilo jedan projekat našeg udruženja, baš kao i pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, a dobili smo i grant od Sekretarijata za privredu Vlade AP Vojvodine. Iako su ova sredstva ograničena, ovo je za nas još jedan pozitivan signal da smo na dobrom putu i da ćemo u narednom periodu imati priliku da saradnju sa ovim institucijama nastavimo.

3. Koje kompanije su sve članice klastera i na koji način druge ICT kompanije mogu aplicirati za članstvo?

28 članica klastera su Alfanum, AS Computers, Autview, ComData, Energosoft, Execom, Hinttech, Intens, Infostud, ION Solutions, Ipsylon, JP Informatika, Levi9, M&I Systems, Navigator, NET Computers, Nordnet, Positive, Prozone, RT-RK, Runa Medija, Smart, Telvent DMS, TIAC, TO-NET, Ulyssys, Vega IT Sourcing i Zesium, a 5 institucija koje podržavaju klaster i koje su važna komponenta našeg rada su Alma Mons regionalna razvoja agencija, Centar za konurentnost i razvoj klastera, Ekonomski fakultet iz Subotice, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Fond za podršku investicija u Vojvodini.

Što se članstva tiče, može se možda reći da smo elitistički orijentisani, ali samo u tome da u svojim redovima želimo da imamo organizacije koje se prepoznaju u našim ciljevima i žele da doprinesu njihovom ostvarenju. U tom smislu je ovo zaista društvo odabranih. Ono što je možda osobenost je da nismo usko strukovno udruženje i da želimo među članovima da imamo i kompanije kojima osnovna delatnost nije IKT, nego su sadašnji ili potencijalni korisnici IKT proizvoda i usluga koji žele da doprinesu radu udruženja i ostvarivanju naših ciljeva.

Procedura za učlanjenje podrazumeva podnošenje aplikacije za članstvo, koju potom razmatra Upravni odbor i predlaže Skupštini udruženja na usvajanje. Dokumentacija se može dobiti na zahtev putem elektronske pošte, a deo procesa je i inicijalni sastanak na kome se potencijalna članica i klaster detaljnije upoznaju.

Vojvodina ICT Cluster web site

4. Da li i u kojoj meri ovakva udruženja mogu pomoći krajnjim korisnicima?

Apsolutno. Krajnji korisnici IKT uključuju širok dijapazon organizacija i pojedinaca u svim privrednim sektorima i društvenim oblastima. Kroz upotrebu IKT rešenja se postiže veća konkurentnost preduzeća, ustrojavanje poslovnih procesa, kvalitetnija organizacija rada, bolji nadzor i uvid u poslovanje, ali i viši kvalitet života svih nas.

S obzirom da je ukupni cilj našeg udruženja razvoj i unapređenje IKT industrije, neminovna posledica dostizanja takvog cilja jesu dobrobiti za krajnje korisnike, u vidu IKT proizvoda i usluga koji podižu kvalitet rada i standard života.

5. Koji su problemi sa kojima se članovi klastera najčešće susreću u svom poslovanju i na koji način ovakvo udruživanje pomaže u njihovom rešavanju?

Jedan od problema je hroničan nedostatak ljudskih resursa. Danas je teško naći kvalitetne a nezaposlene programere ili IT stručnjake drugih profila. Obrazovni sistem u Srbiji proizvede tek oko hiljadu IT stručnjaka godišnje, što ne zadovoljava potrebe tržišta. Srbija nije nikakav izuzetak, ovaj trend postoji i u razvijenom svetu. Štaviše, nedavno objavljene studije IDC-a predviđaju da će u narednih 5 godina u EU nedostajati skoro 400.000 IT profesionalaca. To je dodatna pretnja za naše tržište ljudskih resursa, jer će stručnjaci odavde još lakše nalaziti posao van Srbije.

Drugo, članice će biti u mogućnosti da kroz klaster pristupe projektima koji se finansiraju iz EU fondova i na taj način dođu do sredstava koja se mogu usmeriti na razvoj sopstvenih proizvoda i usluga, što je preduslov dugoročno stabilnog poslovanja u IKT industriji.

Na kraju, pomenimo i potrebu stalnog usavršavanja i praćenja svetskih trendova, što je naročito izraženo u ovom sektoru. Vojvođanski IKT klaster će pokrenuti niz aktivnosti usmerene na povećanje broja IT profesionalaca. Ovo je dugoročan proces koji podrazumeva animiranje novih generacija da upišu IKT i srodne studije, ali ćemo organizovati i treninge za prekvalifikaciju koji će pomoći da se ovaj problem lakše premosti. Ove aktivnosti ćemo organizovati u saradnji sa donatorima, obrazovnim institucijama i članicama klastera.

U klasteru ćemo formirati i projektnu kancelariju koja će pružati stručnu podršku za aplikacije za fondove EU, čime direktno povećavamo šanse da se ta sredstva usmere na zadovoljenje potreba članica. Što se tiče održavanja nivoa znanja i stručnosti članica, planiramo osnivanje ’Klaster Akademije’ koja će obezbeđivati treninge i obuke u skladu sa potrebama članica, organizovati predavanja, okrugle stolove i tematske konferencije.

Sve ove aktivnosti imaju za cilj članicama obezbede veću konkurentnost i kapacitete za osvajanje novih tržišta.

6. Vojvođanski IKT klaster ove godine i u Hanoveru na CeBIT-u? Na koji način će se Klaster predstaviti i u kojoj meri to može uticati na razvoj i unapređenje ICT u Vojvodini?

Najveći svetski sajam digitalnih tehnologja će biti prilika da se sretnemo sa predstavnicima sličnih asocijacija iz Evrope i sveta. Klastersko organizovanje omogućava komunikaciju na širem planu jer se kroz sastanke sa drugim udruženjima pruža šansa za uspostavljanje većeg broja kontakata nego što bi pojedinačne kompanije mogle da ostvare.

Vojvođanski IKT klaster će na CeBIT-u imati priliku i da poslovnim udruženjima predstavi potencijale i ponudu svojih članica i na taj način otvori vrata za sticanje novih partnera i izlazak na nova tržišta. Istovremeno, članice koje ovaj put neće biti prisutne u Hanoveru, mogu da iskoriste prisustvo klastera i zakažu sastanke na sajmu sa potencijalnim partnerima na kojima će ih klaster zastupati. Naravno, klaster ne može da ima punu pregovaračku funkciju na takvim sastancima, ali potencijalnim partnerima može da predstavi kompaniju članicu i tako ostvari inicijalni kontakt na kom se dalje može graditi saradnja. Ovo je sasvim nov koncept i biće zanimljivo videti kakve će rezultate dati.

Imamo i dogovorene sastanke sa dva velika IKT klastera iz Nemačke koji su izrazili zanimanje za ponudu naših kompanija i sa kojima ćemo razgovarati o mogućnostima za saradnju njihovih i naših članica.

U svakom slučaju, verujem da ovakav nastup sigurno može da doprinese da se poveća vidljivost potencijala za saradnju kompanija iz Vojvodine i Srbije i da one budu prisutnije u adresarima potencijalnih partnera iz sveta.

Zahvaljujemo gospodinu Milanu Šolaji na razgovoru.
Blog POSITIVE

Preduzeće koje želi ne samo da napreduje, već uopšte drži korak sa konkurencijom mora da ima menadžment sposoban da donosi odluke na osnovu tačnih i pravovremenih informacija.

U današnje doba, jedini način da njima raspolaže je da ima uveden informacioni sistem koji te informacije obezbeđuje. Ogromne su razlike u percepciji šta je to informacioni siste preduzeća.

Za mnoge u Srbiji to je jednostavan program za knjigovodstvo, fakturisanje, magacin kao jedna celina. Drugu celinu u poslovanju predstavlja Word i pomalo Excell, a ipak sve više i neka vrsta e-mail kominukacije. Poseta internetu je još pomalo tabu, a ozbiljna poslovna primena prava retkost.

Oni koji se malo više bave informacijama, pre svega u okviru poslovnih promena u preduzeću shvataju da im treba jedinstven, integrisan sistem koji obuhvata sve poslovne procese i koji je u mogućnosti da menadžmentu i ostalim korisnicima obezbedi potrebne informacije, kao podršku u odlučivanju.

ERP je prema definiciji profesora Zorana Marjanovića i  Milovana Matijevića, rađenoj za potrebe Privredne komore Srbije:

………………………………………..

• ERP (Enterprise Resource Planning) sistemi se koriste u preduzećima za automatizaciju i optimizaciju poslovnih procesa neophodnih za postizanje poslovnih ciljeva preduzeća.
• ERP aplikacije koriste se u upravljanju resursima, kao što su: finansije, kapital, kadrovi (HR), materijalna sredstva i osnovna fizička infrastruktura preduzeća.
• Ove aplikacije prate, usmeravaju, analiziraju i izveštavaju o stanju svakog pojedinog resursa.
• Pod ERP aplikacijama podrazumevaju se sistemi koji su posebno namenjeni određenom tipu industrije, kao i softver koji zadovoljava poslovne potrebe različitih vrsta preduzeća.
• ERP sisteme odlikuje relativno visoka cena po korisniku, što ih odvaja od low-end, najčešće knjigovodstvenog softvera. Kako bi se razlikovale od aplikacija koje pružaju ograničene mogućnosti praćenja poslovnih parametara, ERP aplikacije se definišu kao sistemi koji moraju da zadovolje sledeće preduslove:
  1) Višenivoska (n-tier) platforma (arhitektura) – aplikacija je projektovana za server/host i client/server okruženja.
  2) Integrisanost – ERP integriše sve podatke i poslovne procese jedne organizacije u uniformni sistem.
  3) Modularnost –Iako ERP rešenje nudi niz funkcionalnih modula, prilikom implementacije ne moraju se implementirati svi moduli, već samo oni koji su trenutno potrebni zaposlovanje preduzeća. Ukoliko se u periodu nakon implementacije javi potreba za dodatnim modulima, bez ikakvih posledica na poslovanje mogu se uvoditi dodatni moduli.
  4) Interoperabilnost –Moduli ERP-a se mogu integrisati/biti interoperabilni sa modulima drugih ERP sistema.
• Minimalni funkcionalni obuhvat ERP sistema je:
  (a) Enterprise Resource Management (Upravljanje resursima preduzeća). Sastoji se od modula za upravljanje finansijama, kadrovima, platama, nabavkom, prodajom, aplikacija za praćenje ianaliziranje poslovnih i finansijskih performansi preduzeća, te aplikacija za upravljanje imovinom preduzeća.
  (b) Operations and Manufacturing Applications (Aplikacije za podršku proizvodnji ili osnovnim delatnostima preduzeća). Objedinjuje module koje preduzeća koriste u podršci pružanjuusluga vezanih za svoje specifične delatnosti i module za podršku industrijskoj proizvodnji.
• Ukoliko aplikacija ne zadovoljava ovih pet uslova, ne može se smatrati punopravnim poslovnim softverom ERP klase.
• ERP sistemi u punoj funkcionalnosti obuhvataju i:
• (a) Supply Chain Management (Upravljanje lancima snabdevanja).
  (b)  CRM (Upravljanje odnosima s klijentima).
  (c)   Business Analytics (Poslovna analitika odnosno izveštavanje)Ovi moduli su opcioni, ali postaju obavezni od 01. januara 2013. godine.
  ……………………………………..

Ovo je jedna od definicija koja označava funkcionalnost, ali i pojašnjava koje su potrebe savremenog preduzeća u ovoj oblasti.

Zanima me koji je procenat preduzeća u Srbiji, pre svega malih i srednjih koja koriste aplikacije koje zadovoljavaju veći deo ovih uslova? Ima li domaćeg softvera koji zadovoljava ove kriterijume? Da li smo spremni da u potpunosti uvedemo ova rešenja u naša preduzeća? Šta nam nedostaje? Edukacija, iskustvo, novac?

Ovo su pitanja na koja bih želeo da dam odgovore u narednom periodu…

„Bio sam letos u Španiji na odmoru. Kupio sam apartman pa smo otišli tamo na dve nedelje. Tamo smo kupili auto da bismo obišli sva ona lepa mesta o kojima se priča. Na kraju smo sve to prodali pošto ćemo sledeće godine ići u Italiju pa nam ne treba …“

Da je ceo svet Amerika pa ova priča ni onda ne bi imala puno smisla. Kupovina stvari od velike vrednosti koje nam trebaju samo jednom teško da se može smatrati isplativim poslom. Danas je nešto normalno da postoje stvari koje nam zatrebaju jednom ili više puta u dužem vremenskom periodu. Takve predmete ćemo po znatnoj nižoj ceni od kupovine – iznajmiti.

Iznajmljivanje je opšteprihvaćena stvar u svetu. Čak je i jedan od najrasprostranjenijih načina kupovine – lizing – ništa drugo nego iznajmljivanje na duži vremenski period (lease – najam, zakup). Iznajmljivanjem robe i usluga se bavimo svakodnevno – uzmemo film iz videoteke, pozovemo taksi da nas preveze, uplatimo apartman za letovanje / zimovanje, iznajmimo klizaljke ili venčanicu… zašto da kupim film koji ću pogledati samo jednom?

U taj svet iznajmljene opreme je konačno počela da ulazi i računarska oprema. Mnogim firmama se dešava da im treba oprema za održavanje press konferencije, prezentacije ili nastupa na nekom sajmu. Nije to puno opreme: računar, dva, tri, štampač, ili projektor i laptop… Problem je u tome što ne postoji višak takve opreme u nekom magacinu pa ćemo odatle da je pokupimo, odnesemo, postavimo, podesimo…

Realnost je da u najvećem broju slučajeva ovakva aktivnost podrazumeva da se postojeća oprema koja sačinjava informacioni sistem jedne firme iskopča iz postojećeg okruženja, na licu mesta prilagodi novim potrebama i na kraju se sve vraća u prvobitno stanje, pod pretpostavkom da neko ume sve to i da uradi. Kupovina projektora koji će se koristiti jednom godišnje je daleko od isplative. Oprema koja se nabavi da bi služila na nekom sajmu pored toga što se koristi nedelju dana u godini preostalu 51 nedelju mora biti odložena na neko mesto gde je neće oštetiti vlaga ili prašina. Ako smo koristili postojeću opremu, postavlja se pitanje da li će sve proraditi kako treba nakon što se oprema vrati na mesto. Prostora za probleme je hiljadu…

Kao što ne idemo u pilotsku školu samo zato što smo odlučili da na odmor idemo avionom, i u ovakvom slučaju postoji jednostavno rešenje: namensko iznajmljivanje računarske opreme je postalo dostupno. Ono podrazumeva kako najam računarske opreme na kraći vremenski period (ako vam nešto treba za duži period verovatno ćete to i kupiti), tako i njeno postavljanje i održavanje za vreme trajanja manifestacije zbog koje se oprema iznajmljuje.

U svetu u kome ste vi trgovac, proizvođač ili agent vaša briga je plasman vašeg proizvoda. Ukoliko je za to potrebno da se privremeno postavi računar, projektor ili sličan uređaj pravo rešenje jeste angažovanje nekog ko se bavi takvim poslom. Taj neko je u tom slučaju u mogućnosti da obezbedi traženu opremu, da vam je isporuči na određeno mesto u određeno vreme, izvrši sva neophodna podešavanja i povezivanja i, što je najbitnije, može da priskoči u pomoć u slučaju ako nešto pođe po zlu. Na kraju će opremu preuzeti i završiti celokupan posao.

Ovakva organizacija gde svako radi svoj posao je nešto sasvim normalno u današnje vreme. Vreme je da shvatimo da ne možem svi raditi sve. To što smo svi „veliki stručnjaci“ za računare danas više nije dovoljno. Profesionalizam je neophodan i nužan svuda, pa makar to bilo postavljanje jednog laptopa na pult – kada pritisnete dugme za paljenje, ne želite da razmišljate šta će se desiti. Kakav set usluga ćete da izaberete, to je već stvar budžeta kojim raspolažete – od isporuke i montaže do podrške 24 sata. Sve se može iznajmiti.

Ne moramo sve kupiti. Pa prodati. Bitan je i novac u rukama…

Sudeći po prognozama meteorologa, očekuje nas lep i sunčan oktobar mesec (Miholjsko leto),  bogatstvo plodova i uživanje u šetnjama prirodom i divnim bojama jesenjeg lišća. Da li ove prognoze možemo preneti i u poslovne sfere i očekivati bogate plodove rada koji smo uložili prethodnih meseci? (pretpostavljam da vam se više ne čita post , ali ipak nastavljamo…).

Ideja za post je potekla, kao što to obično i biva, događajem od pre neki dan, a vezana je za (opet) Javne nabavke i tendere (sad vam se definitivno više ne čita…) o čemu sam već pisala pre nešto više od godinu dana…

Koliko je ta tema još uvek goruća, aktuelna ili prevaziđena zavisi iz kog ugla gledate i čime se konkretno bavite?! Tada smo nekorektan odnos svih učesnika u postupku pripisali stanju krize koja je zahvatila sve oblasti privrede i društva.

Danas, godinu dana kasnije, priča se da je na pomolu izlazak iz krize, povratak na  2008. godinu, poboljšanje uslova života i rada, otvoreno tržište, eto i podrška MMF-a. Možda… ali  u sferi informacionih tehnologija još uvek smo daleko od onog dobrog, starog, prijateljskog odnosa, čak bih smela reći da se situacija za nijansu pogoršala.

Ne samo da generalni uvoznici i distributeri uzimaju masovno učešće u JN i tenderima, nego pokušavaju da na neprimeren način izdejstvuju „pobedu“ na istim.

Sve to prevazilazi granice dobrih privrednika i prerasta u „borbu za opstanak“ na onom najnižem, biološkom nivou, kad se bez imalo skrupula podmeće noga dojučerašnjem saradniku i prijatelju. Nivo cena proizvoda i usluga je ispod svakog kriterijuma, čime se i stručnost i ozbiljnost informatičkog posla omalovažava.

Jednostavno se pitate kako vaša konkurencija uopšte može da posluje pozitivno ukoliko poštuje sve to što nudi u okviru Javnog nastupa? Ili možda očekuju da se nakon završenog postupka, kada „padnu zavese“, sa klijentom „dogovore“ o realizaciji posla?!

Koliko su daleko pojedinci spremni da idu i da li se u potpunosti poštuje Zakon o Javnim nabavkama? Mislim da bi se zaista trebalo ozbiljnije posvetiti proučavanju ove „pojave“. Ili ćemo svi, idući linijom manjeg otpora, prestati da se borimo i pustimo stvari da teku…

Sve teče, sve se menja, ali je bitno zadržati POSITIVE-an stav! Posle kiše dolazi sunce, očekujemo SUNČANU JESEN!

Prema dostupim pokazateljima i našim ličnim rezultatima stanje sa malo razlikuje od opimističkih objava političara u medijima.

Govoreći iz ličnog iskustva, kriza je započela zapravo polovinom prošle godine, kada je počeo da se oseća značajan pad u prometu. Istini za volju, taj pad je u prvoj polovini 2010. godine usporen sa 20-tak, na 10-tak posto u odnosu na isti mesec protekle godine.

Ono što ceo sektor očekuje je da sazna kakvi će biti rezultati za Q2 2010. Prema do sada dostupnim podacima i procenama, može se reći da je pad gotovo zaustavljen. Ipak, teško je dati pokazatelje koji su relevantni, a odnose se na Q2, jer ovaj period ima odlike sezonskog umanjenja prometa usled godišnjih odmora i slično. Q3 je tradicionalno težak period za IT sektor, a za nas prvi u kojem smo osetili značajan pad prošle godine.

Ukoliko uspemo da stabilizujemo poslovanje na današnjem nivou, moći ćemo se nadati uspešnom, tradicionalno najboljem kvartalu za IT sektor – poslednja tri meseca u godini.

Positive već 18 meseci sprovodi mere ublažavanja krize, sa naglaskom na očuvanju radnih mesta. Do sada su ove aktivnosti uspele da očuvaju sva radna mesta, uz pad prometa koji je manji od proseka sektora. Pravi izazov biće 3. kvartal, čiji će rezultati opredeliti ne samo poslovanje ove godine, već i dati zamajac (ili stvoriti problem) za poslovanje u narednih 18 meseci.

Uz veoma striktnu finansijsku disciplinu, planiranje i nadzor nad postojećim poslovanjem, neophodno je uvoditi nove proizvode i usluge, koje će u sebi sadržati veći stepen dodatne vrednosti – znanja. Uz stečeni sertifikat ISO 9001, kao i mnoge druge organizacione promene, ulaganje u stručno osposobljavanje zaposlenih i čvrstu organizacionu strukturu treba da obezbedi zaustavljanje pada prometa i profita u preduzeću.

Da li će ovo doneti i realan rast (makar za vraćanje na pozicije sa kraja 2008. godine), suviše je rano za procenu. U svakom slučaju mislim da će za povratak na stope rasta iz 2007. i 2008. godine biti potrebno još najmanje dve godine, a i tada samo uz jasno opredeljenje države da podstiče IT sektor, pre svega u domenu usluga, kao i da se sa poštovanjem odnosi prema sve većem broju uspešnih softverskih kuća koja posluju u Srbiji, a sav softver (znanje) izvoze.

Onaj ko bude uspeo da se pronađe u stvaranju nove vrednosti za korisnika, može se nadati dugoročnom uspehu. Kratkovidi i kratkoročni potezi, koji za cilj imaju samo postizanje niže cene, bez obzira na kvalitet, osuđeni su na stagnaciju i na kraju propast.

Možda je ovo malo smelo u današnje vreme zahteva za najjeftinijim proizvodom, ali predstavlja viziju, uverenje i opredeljenje preduzeća.

Stalno neki novi nameti. Taksa za reklamu, taksa za ekologiju, veće cene… U moru nepotrebnih i skupih novih nameta izdvaja se jedan za koji možemo da nađemo opravdanje. Naravno, malo je lakše iz ove perspektive kada imate skup, a lagan proizvod. Taksa se plaća po kilogramu, pa su proizvođači recimo šporeta ili veš mašina u mnogo težem položaju.

U četvrtak sam imao priliku da učestvujem, u prostorijama Unije poslodavaca, sastanku koje je to udruženje priredilo za svoje članove sa ministrom za životnu sredinu i prostorno planiranje, gospodinom Dulićem i njegovim saradnicima.

Kao jedinom predstavniku IT industrije na tom sastanku, bilo mi je neobično drago kada je ministar rekao da razume naše probleme, s obzirom da i sam potiče iz IT industrije, ali i da je uvođenje ove takse neophodno, u skladu sa stremljenjima naše zemlje za približavanjem evropskoj uniji i na kraju, zaista poboljšanju uslova života u smislu čistije životne sredine. O boljem standardu ovog puta nismo razgovarali.

Veoma sam zadovoljan što je ministar odvojio više od dva sata svog vremena da sasluša i pokuša da odgovori na brojna pitanja koja smo imali oko primene uredbe o ekološkim taksama. I pored divne ideje, da se ova sredstva vrate privredi kroz sredstva za izradu reciklažnih kapaciteta, osnovno pitanje bilo je ko, kada i na šta obračunava i uplaćuje ovu taksu. E, to baš nisu bili sigurni.

Rezultat – sutradan u vestima, odlaže se primena Uredbe, da bi se utvrdili detalji.  Predstavnici države ipak imaju sluha za privrednike.

Nadam se da će Uredba, kada se konačno bude primenjivala biti pre svega jasna, nedvosmislena, jednaka za sve, a zatim da će se tako prikupljena sredstva utrošiti za svoju pravu namenu – unapređenje očuvanja životne sredine.  Takođe, lično sam veoma zadovoljan što se i moj glas, kao predstavnika IT industrije na tom skupu, čuo.

Moje višegodišnje opredeljenje da je za ovu kompaniju dovoljna jedna prodavnica, vodilo je duboko uverenje da se najbolji rezultati postižu koncentracijom kvaliteta na jednom mestu. Uvek sam smatrao da se pravi rezultat postiže kada se objedine dobra i raznovrsna ponuda i kvalitetni saveti stručnih prodavaca. U jednom momentu sam shvatio da je pomalo sebično ovo pružiti samo novosađanima.

Stekli su se uslovi, a bilo je i malo sreće, te sam počeo ozbiljno da razmišljam kako da ovu ponudu, u nepromenjenom kvalitetu ponudim celoj Srbiji. Dogodila se e-trgovina sa nadahnutim prezentacijama i rešio sam da otvorim novu prodavnicu računarske opreme – on line.

Iako Positive nije samo, a ni pre svega, prodavnica računara, ukazao nam se idealan način da postanemo poznati u celoj zemlji.

Uz projektovanje novog, modernog sajta, želeo sam i da uvedem, za nas, novi kanal prodaje – Web Shop. Nije bilo ni brzo ni lako, ali trud se isplatio. Prodavnica radi, a verujem da obezbeđuje sve potrebne funkcionalnosti da bi bila interesantna potencijalnim kupcima.

Naravno, uslov svih uslova je kvalitetan izbor i prihvatljive cene. Ovo je nešto što predstavlja ogledalo poslovne politike i načina poslovanja, a u konačnom koraku, pred kupcima, daje nam odgovor – da li je vredelo.

Konverzija je konačan test i validacija uloženog truda. Verujem da ćemo i u tome uspeti, ali nas čeka veliki posao.

Održavanje sajta svežim i aktuelnim je veliki posao, a troškovi opremanja i održavanja sajta se bliže troškovima jedne manje prodavnice i nadam se da ću vam do kraja ove godine moći dati odgovor na pitanje: “Da li je vredelo?”

Obećanja postoje iz dva razloga: da bi se ispunjavala   ili da bi se kršila ! Većina se slaže (pretpostavljam) sa opcijom , ali sam sigurna da smo svi bar jednom prekršili obećanje dato sebi i/ili drugima. Neki će reći “ne, ne, ja sam uvek dosledan i ne obećavam ono što ne mogu ispuniti…” Zaboravili ste čuveno: “učiću od ponedeljka, držaću dijetu posle svih proslava” i tome slično?!

Juče sam prisustvovala jednom veoma zanimljivom edukativnom skupu i javno, pred svima, obećala da ću napisati post na kompanijskom blogu. Nadam se da sam (ću) opravdala poverenje koje su mi neki od prisutnih ukazali.

Seminar je, pored dobre organizacije i prijatnog ambijenta (brod Zeppelin) i po samom sadržaju, ali i posetiocima, bio sasvim drugačiji od već ustaljenih stereotipa (predstavljanje novih proizvodnih linija raznih brendova i sl). Zašto?

Teme su zaista bile različite, a sve su ipak imale zajednički imenilac – ZNANJE! Koliko nam može pomoći da prebrodimo težak period u kome se nalazimo? Da li smo svesni sposobnosti ljudskog uma da apsorbuje i primeni stečeno znanje? Koliko to mogu prepoznati potencijalni partneri iz inostranstva? Na ova i brojna druga pitanja, pokušali su da daju odgovore predavači, stručna lica iz svih privrednih i državnih struktura.

Poseban akcenat stavljam na prezentacije:

1) Dragana Varagića o online nastupu, prednostima web prodavnica u odnosu na klasičnu i korišćenju društvenih mreža kao moćnog marketing oruđa;

2) Miće Basare – predsednika Izvršnog odbora Evropskog Projektnog centra, koji se zalažu za promociju naše zemlje u EU, i pružaju obuku u pogledu upravljanja Fondovima EU;

3) Tatjane Lukić – višeg stručnog savetnika za IKT, USAID-a, čiji je cilj upravljanje projektima i na taj način kvalitetno predstavljanje srpskih kompanija inostranim tržištima i

4) Vladimira Majstorovića – direktora agencija SRMA, koji se ovaj put posvetio COUCHING-u, obuci za koju do sada skoro niko od prisutnih nije čuo, a itekako je vredna pažnje – treninzi i motivacija zaposlenih kao ključ uspeha!

Istakla bih takođe, za razliku od ostalih skupova, pristuni su bili pretežno predstavnici rukovodećih struktura javnih i državnih preduzeća, a pokazali su izuzetnu spremnost za učenje i napredovanje, bez obzira na status, vrstu posla i starosnu strukturu. Svega nas nekoliko se pojavilo u ime privatnih kompanija, koje prepoznaju ulaganje u edukaciju zaposlenih u cilju borbe protiv krize (kako je bio i sam naziv skupa – Znanjem protiv krize).

Prijatno sam iznenađena i spremnošću USAID-a da poentira rast i promociju malih i srednjih preduzeća, koja su u privatnom sektoru. Na taj način, imamo mnogo više šansi za nastup i otvaranje ka stranim investitorima, koji će prepoznati naše komparativne prednosti, kroz stručno osposobljene kadrove.

Dolazi polako vreme da „izvozimo“ naše znanje i samim tim sprečimo emigraciju kvalitetnih, mladih ljudi. To možemo postići stalnom edukacijom i spremnošću svih struktura – od lokalnih do državnih, da učestvuju u subvencionisanju pojedinačnih i zajedničkih projekata.

Motivisani stručni kadar, sa znanjem koje se valorizuje i u inostranstvu, svakako više neće imati razloga da napusti svoju zemlju. Da li smo spremni da budemo otvoreni za saradnju sa kompanijama širom sveta? Još razmišljamo???

Pišemo li uvek o onome što nas tišti, „boli“ ili o onome čemu se radujemo, što nas ispunjava? Razmišljam (konstatujem) i pitam se istovremeno. Mislim da je odgovor i jedno i drugo, tj. često iznosimo deo svojih trenutnih emocija i zapažanja.  Današnju temu, dakle, možemo svrstati u prvu grupu.

Ostvariti postavljeni cilj ideja je vodilja svakog od nas. Na putu ka ostvarenju nekad se susrećemo sa brojnim preprekama i izazovima, nekad (ređi slučaj) sve ide kako je i planirano. Koliko ćemo uspeti prvenstveno zavisi od nas, ali i od okruženja na koje delimično možemo uticati, i na kraju od “više sile” na koju, kako samo ime kaže, ne možemo primeniti naše znanje i umeće.

Kada se godinama bavite prodajom specijalizovane opreme, i pratite razvoj kompanije od njenog nastanka, logično je da ste prošli kroz sve faze i segmente poslovanja i svaka(i) od njih je priča za sebe. Rastete zajedno sa preduzećem i gledate da stalno budete ispred drugih, koristeći komparativne prednosti nastale kao plod vaše i inventivnosti vaših kolega. Pri tome, strogo vodite računa o tome na koji način predstavljate i sebe i kompaniju, poštujući konkurenciju. Ima dovoljno mesta za sve nas na tržištu računara Srbije, još uvek je veliki broj onih koji ne poseduju ni prvi kompjuter. Razmišljajući tako, ostavljamo dovoljno prostora i sebi i drugima za otvorenu, fer-plej “borbu” i opstanak i razvoj u IT svetu, koje je svakako privredna grana budućnosti.

Kvalitetnim proizvodima, stručnim kadrovima i vrhunskom uslugom možete svoje mesto pronaći u značajnom broju Javnih i tzv. Državnih preduzeća, koja su u zakonskoj obavezi da raspisuju javne oglase za nabavku dobara i usluga koje prelaze odredjene dinarske vrednosti. Morate biti veoma proniciljivi, poznavati tržište i dobro predvideti i korake konkurencije, da bi vaša ponuda bila ocenjena kao najpovoljnija.

Pored toga, potrebno je obezbediti i kvalifikacionu dokumentaciju, koja je veoma obimna i detaljna, te vam je i za to potrebno dosta vremena i energije. Svaki projekat takve vrste zahteva angažovanje većeg broja ljudi i potpuno posvećivanje zadatku. To ne predstavlja problem, tu smo da radimo svoj posao i očekujemo rezultate.

Stižemo do poente – da li su rezultati očekivani? Ukoliko ste uradili sve što je zahtevano i postupili po Uputstvu, možete na samom otvaranju ponuda znati kako ste ocenjeni. I, taman kada ste sigurni da je posao samo vaš, dolazi zvanično obaveštenje da je ipak prihvaćen neko drugi, na osnovu argumenata koji vam baš nisu najjasniji. Možete se, naravno, žaliti, ali je to (složićete se) veoma „bolan“ i dugotrajan proces i ne donosi dobro nikome. I tada se pitamo: “Zar smo opet na početku?”

Koliko su tenderi i javne nabavke JAVNI? Da li je konkurencija spremna na kompromise ili smo već u fazi “cilj opravdava sredstvo”? Postoji li bar malo tolerancije prema onom drugom, prijatelju koga smo do juče cenili i poštovali? Da li je takva situacija posledica (opet ta grozna reč) KRIZE ili je kod nas ovakvo stanje sveprisutno, samo se u poslednje vreme malo intenziviralo, kao i svaka bolest kada naiđe loše vreme?

Mislim da je bolje rešenje timski rad, granska udruženja za zaštitu od nelojalne konkurencije, jer ćemo samo tako svi izaći podignute glave u narednoj godini. Samo… treba početi što pre, da ne prevladaju oni nelojalni u odnosu na lojalne, da izbegnemo onu čuvenu “došli divlji i oterali pitome”.

Da li smo svi spremni na takav korak? Pođimo od sebe…

Prioritet, potreba i ostvarenje? Plaćanje na rate?

Svako od nas je potencijalni kupac neke robe ili usluge i već nakon pitanja kako platiti, ustvari nailazi na vrlo razvijene načine plaćanja, pri čemu još i popularno rečeno moze da ih„ kombinuje“. Potreba za kvalitetnijim načinom života prednjači nad činjenicom da je gotovine u opticaju sve manje, posebno one koja  nije opterećena nekom kamatom. I kada se krug naizgled zatvori, pored  cele slike svih mesečnih anuiteta u narednom periodu, važno je da postoji i osećaj zadovoljstva.

Usled širine ovog problema, i Positive je razvio sve načine plaćanja na odloženo. Sada možemo da podelimo naše iskustvo, prednosti i mane. Hajde da razbijemo nepoznato…

Platne kartice, posebno kreditne daju komotitet trenutnoj odluci. Sve se završava izlaskom slipa na post terminalu sa naznakom odobreno! Vlasnik kartice je limitiran od strane banke, a mesečnim izvodom dobija izveštaj o minimalnoj uplati po zaduženju uz redovne troškove održavanje iste i obračunate kamate po potrošnji. Redovnom uplatom potrošena suma se smanjuje i osnovica za obračun kamate, te je kartica u nekom kraćem roku ponovo raspoloživa za dalju potrošnju. Zbog toga možemo reći da joj je to prvi nedostak, a za njim  što se početna  cena kupljene robe ipak uvećava u ritmu obračunate kamate. Cilj da se popuni i zatvori postaje vrlo ozbiljna misija.

Zato čekovi, sa već poznatim limitom od 5.000,00 po čeku i uglavnom mogućnošću plaćanja ovim sredstvom na 3, 6 ili 12 meseci, klijentu je odmah poznata cela suma sa uvećanjem i u momentu realizacije poslednjeg čeka, krug je zatvoren. Nedostatak ovakog načina plaćanja na odloženo je što usled limitiranost sume na čeku i rokom optlate obično je potrebna i kombinacija drugih sredstava za plaćanje gotovina ili platna kartica.

Popularni WEB krediti kada je potreban duži rok otplate, preko godinu dana, tj na 18, 24, 36 ili 48 meseci kod Banke Intesa i Erste Banke, dok kod Raiffeisen Banke je moguće i izabrati rok do 36 meseci. I pored toga da li je klijent komitent banke, konačni izbor određuje visina kamatne stope na mesečnom nivou koja je kod najpopularnije kod Banke Intese sa najefikasnijom procedurom  ipak 3%, a kod Erste i Raiffeisen 2,5% za dinarske kredite (valutni krediti traže učešće do 30%, te je interesovanje za  njih manje). Zahtev za kredit nalazi se na  našem sajtu ili se može uzeti u samoj prodavnici gde se i odvija apliciranje za kredit i dobija odgovor o statusu…

Dobijena rata je fiksna do kraja isplate, što je primamljivo pored tekućih obaveza za plaćanje i mogućih novoplaniranih, bez obzira što je tako do kraja otplate isplaćena suma daleko veća od početne. Neki optimum kupovine robe WEB kreditom je do 24 meseci, tako bi se moglo reći da je kvalitet kupljene robe i isplaćen u njenom optimalnom roku upotrebe.

I ne najstari, ali sigurno najrasprostranjeniji način kupovine na rate je kupovina preko sindikata. U skladu sa potrebama, sklopili smo preko 50 Ugovora o kupovini preko sindikata. Zaposleni na osnovu potvrde izdate od strane računovodstva o kreditnoj sposobnosti, ostvaruje mogućnost kupovine sa rokom otplate  u trajanju od šest meseci. Nedostatak ovakovog načina plaćanja je da klijent sam mora znati svoj limit, moguće je da koleginica u računovodstvu želi da Vam izađe u susret.

Kupovina na rate je ponuda kao i svaka druga, a planiranje troškova je sada bitan momenat koji realizuje kupovinu.

Važno je pitati i znati jer kada se krug naizgled zatvori, da pored cele slike svih mesečnih anuiteta u narednom periodu, postoji i osećaj zadovoljstva.

…“da bi me udavila ili kičmu savila…“ kako reče Bora Đorđević u jednoj svojoj pesmi.

Koliko ima smisla Ekonomija, Informatika…i žena?!

U svakom segmentu života, svakom vremenu vekovima unazad, postojale su norme i kodeksi, koji su se morali poštovati. Kako ih definisati? Kao standarde ili kao stroga pravila ponašanja, koja će, ako ih prekršimo, uticati na to  kako nas spoljni svet doživljava?! Da li nas negativno mišljenje obeshrabri i vrati nekoliko koraka unazad ili nas učini jačim i da nam snage da još više branimo svoje stavove? Koliko roditelji i njihova ljubav mogu uticati dobro ili loše na izbor svoje dece – poslovno i porodično? Da li su neki poslovi više za žene od drugih koji nisu za njih? OD NAS ZAVISI! (bez ikakve političke note).

Ponekad se možda i nesvesno pronađemo u poslu za koji smo mislili da nam nikako ne odgovara, da nemamo sklonosti, krenemo čak možda i bez većih ambicija (kao prelazno rešenje), kad gle čuda…pa to je ustvari ono u čemu zaista dobro „plivamo“.

Velika ljubav od detinjstva su mi bili žurnalistika, geografija i strani jezici. Neverovatno, već 15 godina radim IT sektoru, bavim se spoljnom trgovinom i prodajom, imala sam „izlet“ i u marketingu, a trenutno radim i na jednom velikom investicionom projektu, koji je u završnoj fazi. Uvek i u firmi u kojoj radite prilično dugo možete pronaći nešto novo, samo ukoliko ste spremni za promenu, za istraživanje nepoznatog i imate dovoljno snage da se nosite i sa neuspehom. Koliko je bitno razlikovati se od drugih da biste bili primećeni, da li način ponašanja i garderoba imaju uticaj na poslovne partnere u donošenju njihove odluke o saradnji sa vama, kako se „kotiraju“ žene u našoj branši?

Razmišljala sam danas o tome čitajući post na blogu Marketing u praksi o jednoj zanimljivoj prezentaciji i kako prezenter (predavač) može zainteresovati auditorijum da ga slušaju bez daha, iako je tema pomalo suvoparna.

Postoji profil informatičara – hardveraša ili softveraša – osobe koje ne polažu mnogo na svoju spoljašnjost. I niko to od njih i ne očekuje, to su „ljudi iz senke“, dobro znaju i rade svoj posao, i zašto bi se i kome prikazivali?!

Da li i žene mogu raditi u IT branši i koliko su uspešne u tome? Postoje li predrasude o njihovoj stručnosti?  Na oba pitanja, spremno odgovaram sa DA!!!

DA – poznajem bar dve žene samo u našoj kompaniji koje savršeno vladaju „materijom“ u odnosu na mnoge muškarce i uspešne su u svom poslu (čitaj: cenjene od kolega, korisnika i pretpostavljenih); DA – postoje predrasude, doživele smo ih i na svojoj koži kada potencijalni kupac niskog nivoa saznanja iz oblasti informatike jedino i samo želi razgovarati sa nekim pripadnikom jačeg pola, bez obzira na njegovu ulogu i funkciju u preduzeću – no, navikli smo, kupac je uvek u pravu i biće učinjeno kako je i zahtevao.

Toleriše li se i ženama nevođenje računa o spoljašnjem izgledu i kodeksu oblačenja? U kojoj meri su njihove prezentacije zanimljive sa aspekta teme o kojoj govore, a ne njihovih fizičkih atributa? E…tu je već druga priča. Iskustvo je pokazalo da će uvek biti primećena žena koja vodi računa o svom izgledu, pa čak i sa nižim nivoom znanja i kvalifikacija, nego ona koja je sportski odevena i nenašminkana. Naravno, čućete od pripadnika muškog pola kako to nije tačno, ali samo ih pratite i istina će doći sama. Ipak…to je jače od njih.

Sa druge strane, kada su prezentacije u pitanju, situacija je nešto bolja u korist pripadnica lepšeg pola. Pažnja slušalaca je uglavnom usmerena ka temi predavanja, a doza šarma može samo upotpuniti ukupan pozitivan efekat.  U ovom slučaju spoljašnost nije primarna, ali je ne smemo nikako ignorisati. Na kraju krajeva, svaki muškarac, pa čak i žena (samosvesna, neopterećena) često će dati komentar: „Svaka joj čast: pametna, elokventna, sposobna, majka, domaćica i uz sve to vodi računa i o sebi“. Kad se žene medjusobno komplementiraju, to čine iz dva razloga: ili su krajnje iskrene ili su nevervatno licemerne.

Dakle, žene, nema opuštanja!!!