Prošlo je već pune tri nedelje, a utisci su i dalje vrlo upečatljivi… Nije u pitanju POSITIVE event, nije ni odmor na egzotičnom ostrvu, nije prinova u porodici, ali je zaista nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što sam do sada radila, videla, doživela…?

Pre svega, poslovne je prirode, dakle u pitanju je službeni put. Verovatno ste pomalo razočarani i razmišljate šta sada tu može biti novo i jedinstveno, što već nije pomenuto, prepričavano i poznato u našoj branši. Jedan potpuno novi „ugao“ POSITIVE-a. Radi se o audio uređajima – pojačala i predpojačala, vrhunske tehnologije, a domaće proizvodnje. Tehnički i kreativni direktor ove linije proizvoda, gispodin Milan Karan, usavršavao je  svoje znanje u ovoj oblasti i, nakon višegodišnjeg rada, rezultat je bio neizbežan – audio uređaji postali su predmet interesovanja velikog broja stručnjaka iz inostranstva.

Izložbeni štand audio opreme Milana Karana

Jedna od najvećih, ako ne i najveća svetska izložba najnovijih dostignuća u oblasti informatike, elektronike i akustike, svakako je High-end manifestacija, održana u Minhenu. Poseta ovoj High-end izložbi zaista je nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što je do sada već viđeno na ovim „stranicama“. I, kako je to naša donedavna koleginica, (uvek drag gost-domaćin kompanijskog bloga) , govorila ponekad u svojim tekstovima, verujem da će ova putopisna priča biti objavljivana u nastavcima, bar još jednom.

Vratimo se na početak. Kako i zašto POSITIVE u toj priči? Pojasniću malo za sve one koji ne znaju (ili vrlo malo znaju) o tom segmentu naše kompanije. Reč je o proizvodnji audio uređaja – mono i stereo pojačala i predpojačala. Komponente za izradu uglavnom se uvoze iz inostranstva, a oprema se proizvodi u Srbiji i preko 90% je predmet izvoza, najviše u EU, a zatim u zemlje Dalekog Istoka i ostatak sveta. Možda jeste malo neobično da se kao izvozni SRPSKI aritkli pojavljuju predmeti visoke tehnologije, ali sa druge strane, zašto bi to bilo čudno, mi imamo vrhunske stručnjake, samo su oni uglavnom „u senci“. Inostrani kupci imaju znanja, iskustva i veštine da prepoznaju pravi kvalitet, trebalo je preći par stepenika (godine i godine napornog rada) i… eto nas na Svetskoj izložbi.

Partneri POSITIVE-a u distribuciji audio uređaja uglavnom su locirani u Nemačkoj i Francuskoj. Izložba u Minhenu otvorila je još mnoga druga vrata, ne samo evropskih nego i svih zemalja sveta. Novinari stručnog magazina Stereoplay, objavili su intervju sa predstavnikom nemačke kompanije, kao i sa našim tehničkim i kreativnim direktorom za liniju proizvodnje audio uređaja.  Takođe, i njujorški novinar bio je izuzetno zainteresovan za svu izloženu opremu i obavio je nekoliko razgovora sa našim kolegom, te obećao da će nas posetiti u Srbiji u toku juna meseca. Očekujemo ga u Novom Sadu, verujemo da će biti prijatno iznenađen šta sve može da pruži naš gradi i ljudi u njemu .

High-end, detalji

Par reči i o samoj izložbi… High End je zaista adekvatan naziv za ono što možete videti i doživeti na manifestaciji ovakve vrste, izložbeni prostor u moderno opremljenim halama na više nivoa, sa posetiocima koji su, ili veliki poznavaoci vrhunskih tehnologija, ili jednostavno zaljubljenici u muziku sa istančanim sluhom.  Ponuda je fantastična – od „običnih“ medija i najmanjih zvučnika do kompleksnih sistema koji vas ostavljaju bez daha, zadivljujuće (o ciframa ovaj put ne bih govorila).

Zanimljivosti su ono što sigurno krasi Izložbu – mogli ste videti jedan „old timer“ (uređaj koji je pratio prvi zvučni film), zatim tri dame koje svojom pojavom definitivno moraju biti primećene, budući da istovremeno nose svoje duvačke instrumente (saksofone) i proizvode jedan izuzetan neverovatno skladan zvuk. Izdvojila sam par slika, koje sigurno ne govore dovoljno o tome šta se sve moglo videti, ali su bar „odmor za oči“. A zatim nešto prigodno i za dame – za ženski AUDIO kutak

Najviše su mi se dopali gramofoni, za koje sam mislila da su odavno prevaziđeni. Prevarila sam se, njihovo vreme tek dolazi. Modeli su neopisivi, a moram priznati i cene, koje (ponavljam) ne bih ovde posebno navodila, jer imaju više nula, a odnose se na stranu valutu. Pronašla sam jedan zgodan model, kroz koju godinu verujem da ću ga moći sebi priuštiti.

Kompletna organizacija takođe je opravdala naziv same Izložbe, zaista High-end u svakom pogledu. Izlagači su bili smešteni u prostorijama koje su tehnički opremljene tako da nesmetano možete uživati u zvucima sa konkretnog(ih) audio uređaja – fenomenalan osećaj, jednostavno se prepustite trenutku.

Sve to i mnogo više doživeli smo u prelepom gradu u pokrajini Bavarska, na obroncima Alpa i obalama reke Izar, a kako je izgledao obilazak Minhena, možete pročitati u sledećem nastavku ove putopisne priče…

Prodaja računara smatrala se veoma unosnim poslom. Pre deset godina. U 2005. 2006. i 2007. prodaja računara u Srbiji rasla je tempom od 25% godišnje. Sjajno, ali premalo da se dostigne jaz u odnosu na zapad, pa čak i u odnosu na Hrvatsko tržište.

I taman se ponadasmo da polako stižemo, kada nastupa kriza, ona za koju su rekli da je naša šansa. U 2008, 2009 i 2010. pad prodaje računara bio je u proseku 15%. Rast u poslednjem kvartalu 2010. dao nam je nadu, evo ga, polećemo.

Pre neki dan IDC Adria je objavila rezultate za Q1 2011. gde je konstatovan pad vrednosti prodatih računara, desktop i mobilnih, za ukupno 11%, u odnosu na isti period prošle godine. Toliko o tome da je kriza prošla. IT kompanije moraju pronaći novi pristup opstanku i razvoju.

U isto vreme tržište prizvodnje softvera je u konstantnom porastu. I izvozi. Na žalost, većinom se izvozi usluga u obliku outsorcing-a, ali su vrednosti izvoza sve veće.

Da li će Srbija umeti da prepozna i iskoristi mogućnost da se ostvari kroz znanje i rad mladih ljudi, programera, koji su odlučili, za sada, da umesto da se odsele na zapad, tamo prodaju svoje znanje, radeći iz Srbije?

Gde je u stvari budućnost domaćeg IT sektora? Očito u spoju znanja i rada, inovativnosti i uvođenju novih tehnologija i usluga. Na domćem tržištu, kao jedini način da se razvija, IT sektor mora prepoznati mogućnost da svojim klijentima pruži više modernijih, kompleksnijih rešenja i da na taj način podigne nivo zadovoljstva korisnika.

Više ne možemo biti prodavci i majstori za popravku kompjutera, već moramo biti u pravom smislu podrška svim svojim korisnicima. Naše navike se moraju menjati. Iz pasivne uloge čekanja na iskazane potrebe korisnika, moramo biti ti koji će učestvovati u njihovom kreiranju, planiranju i sprovođenju.

Ukoliko klijentu omogućimo da za svoje ulaganje dobija više i ujedno se i on sam edukuje, razume važnost ovakvog načina svog poslovanja, naša budućnost je osigurana.

Preduzeće koje želi ne samo da napreduje, već uopšte drži korak sa konkurencijom mora da ima menadžment sposoban da donosi odluke na osnovu tačnih i pravovremenih informacija.

U današnje doba, jedini način da njima raspolaže je da ima uveden informacioni sistem koji te informacije obezbeđuje. Ogromne su razlike u percepciji šta je to informacioni siste preduzeća.

Za mnoge u Srbiji to je jednostavan program za knjigovodstvo, fakturisanje, magacin kao jedna celina. Drugu celinu u poslovanju predstavlja Word i pomalo Excell, a ipak sve više i neka vrsta e-mail kominukacije. Poseta internetu je još pomalo tabu, a ozbiljna poslovna primena prava retkost.

Oni koji se malo više bave informacijama, pre svega u okviru poslovnih promena u preduzeću shvataju da im treba jedinstven, integrisan sistem koji obuhvata sve poslovne procese i koji je u mogućnosti da menadžmentu i ostalim korisnicima obezbedi potrebne informacije, kao podršku u odlučivanju.

ERP je prema definiciji profesora Zorana Marjanovića i  Milovana Matijevića, rađenoj za potrebe Privredne komore Srbije:

………………………………………..

• ERP (Enterprise Resource Planning) sistemi se koriste u preduzećima za automatizaciju i optimizaciju poslovnih procesa neophodnih za postizanje poslovnih ciljeva preduzeća.
• ERP aplikacije koriste se u upravljanju resursima, kao što su: finansije, kapital, kadrovi (HR), materijalna sredstva i osnovna fizička infrastruktura preduzeća.
• Ove aplikacije prate, usmeravaju, analiziraju i izveštavaju o stanju svakog pojedinog resursa.
• Pod ERP aplikacijama podrazumevaju se sistemi koji su posebno namenjeni određenom tipu industrije, kao i softver koji zadovoljava poslovne potrebe različitih vrsta preduzeća.
• ERP sisteme odlikuje relativno visoka cena po korisniku, što ih odvaja od low-end, najčešće knjigovodstvenog softvera. Kako bi se razlikovale od aplikacija koje pružaju ograničene mogućnosti praćenja poslovnih parametara, ERP aplikacije se definišu kao sistemi koji moraju da zadovolje sledeće preduslove:
  1) Višenivoska (n-tier) platforma (arhitektura) – aplikacija je projektovana za server/host i client/server okruženja.
  2) Integrisanost – ERP integriše sve podatke i poslovne procese jedne organizacije u uniformni sistem.
  3) Modularnost –Iako ERP rešenje nudi niz funkcionalnih modula, prilikom implementacije ne moraju se implementirati svi moduli, već samo oni koji su trenutno potrebni zaposlovanje preduzeća. Ukoliko se u periodu nakon implementacije javi potreba za dodatnim modulima, bez ikakvih posledica na poslovanje mogu se uvoditi dodatni moduli.
  4) Interoperabilnost –Moduli ERP-a se mogu integrisati/biti interoperabilni sa modulima drugih ERP sistema.
• Minimalni funkcionalni obuhvat ERP sistema je:
  (a) Enterprise Resource Management (Upravljanje resursima preduzeća). Sastoji se od modula za upravljanje finansijama, kadrovima, platama, nabavkom, prodajom, aplikacija za praćenje ianaliziranje poslovnih i finansijskih performansi preduzeća, te aplikacija za upravljanje imovinom preduzeća.
  (b) Operations and Manufacturing Applications (Aplikacije za podršku proizvodnji ili osnovnim delatnostima preduzeća). Objedinjuje module koje preduzeća koriste u podršci pružanjuusluga vezanih za svoje specifične delatnosti i module za podršku industrijskoj proizvodnji.
• Ukoliko aplikacija ne zadovoljava ovih pet uslova, ne može se smatrati punopravnim poslovnim softverom ERP klase.
• ERP sistemi u punoj funkcionalnosti obuhvataju i:
• (a) Supply Chain Management (Upravljanje lancima snabdevanja).
  (b)  CRM (Upravljanje odnosima s klijentima).
  (c)   Business Analytics (Poslovna analitika odnosno izveštavanje)Ovi moduli su opcioni, ali postaju obavezni od 01. januara 2013. godine.
  ……………………………………..

Ovo je jedna od definicija koja označava funkcionalnost, ali i pojašnjava koje su potrebe savremenog preduzeća u ovoj oblasti.

Zanima me koji je procenat preduzeća u Srbiji, pre svega malih i srednjih koja koriste aplikacije koje zadovoljavaju veći deo ovih uslova? Ima li domaćeg softvera koji zadovoljava ove kriterijume? Da li smo spremni da u potpunosti uvedemo ova rešenja u naša preduzeća? Šta nam nedostaje? Edukacija, iskustvo, novac?

Ovo su pitanja na koja bih želeo da dam odgovore u narednom periodu…

Kao i svake godine Positive je za svoje korisnike organizovao event na kojem predstavlja rezultate rada protekle godine, kao i svoje namere za narednu poslovnu godinu.

I ove godine odziv naših korisnika je bio odličan i dobili smo priliku da prikažemo nove proizvode i usluge razvijene ove godine. Oduševljen sa pažnjom i zanimanjem koje su gosti pokazali, a posebno me je obradovala činjenica da su neki od njih glasno konstatovali kako je uočljiv napredak u našem odnosu prema proširenju ponude, sve u cilju zadovoljenja rastućih informatičkih potreba korisnika.

PositiveDay - Saša Grbić

Na predavanjima, a na moje zadovoljstvo, i na koktelu nakon predavanja, bilo je reči o ponudi Positive-a vezanoj za naše usluge oko Online nastupa, SEO optimizacije, VoIP rešenja i novim uslugama tehničke podrške. Takođe, na lep odziv naišla je i ponuda Positive tonera.

Promocijom dva stuba našeg poslovanja – sistemskim pristupom problemima kroz unapređenje organizacije i uvođenja standarda ISO 9001, kao i kroz podsticaj inovativnosti kroz veliki broj različitih novih proizvoda i usluga baziranih na znanju, Positive je učvrstio svoju poziciju kod postojećih korisnika, a stekao je i nove potencijalne, za uspešan rad u 2011. godini.

PositiveDay - Filip Miladinović, Jasna Kamatović

Ovo je šansa koju Positive mora da iskoristi ako želi da nastavi sa uspešnim razvojem, ostavljajući za sobom dve teške godine krize.

Video prilog Live-e.tv o eventu “PositiveDay” možete pogledati i na našem blogu:

Kao preduzeće koje se skoro 20 godina bavi informacionim tehnologijama i želi da bude lider u ovoj oblasti na teritoriji Vojvodine, kao dar sa neba, pre par meseci nam je ponuđena mogućnost da učestvujemo u projektu EPI, tehničke podrške u sprovođenju inovativnih strategija u malim i srednjim preduzećima.

Ovaj projekat evropske unije u našoj zemlji je podržalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Od 157 kompanija uključenih u projekat Positive je odabran u TOP 20, koje su primile veoma obuhvatnu i intenzivnu pomoć stručnjaka za menadžement inovacija iz Irske.

Sa 30 zaposlenih, od čega veći broj sa potrebnim znanjima i sertifikatima poznatih svetskih IT kompanija, Positive je proteklih godina prolazio kroz tranziciju od malog preduzeća sa 10 zaposlenih u složeniju organizaciju i na ovom putu naišao je na mnoge teškoće.

Najveći problem bio je organizacione prirode, kako promeniti organizaciju i razmišljanje zaposlenih, na način da se postigne čvrsta struktura i sistematičan pristup poslovanju. Uz pomoć programa EPI otkrili smo najveće slabosti i sistematično počeli da radimo na promenama.

Zahvaljujući uvođenju inovacija u našu organizaciju i pre svega organizacionu kulturu, danas možemo da prepoznamo odgovornosti, definišemo ciljeve i merimo njihovo ostvarenje. Rezultat rada konsultanata EPI-ja je usvajanje novog načina razmišljanja i strategije poslovanja koja podrazumeva sistemski pristup i inovativno razmišljanje. Spoj ovakvih ideja je već počeo da se ogleda u boljem praćenju, a samim tim i poboljšanju načina poslovanja.

S obzirom da se radi o strateškim promenama, prave rezultate očekujemo tek od jeseni, kada ova strategija bude u potpunoj primeni u našem preduzeću.

Posebno mi je drago da smo bili pozvani da prenesemo svoja iskustva na završnom skupu ovog projekta i da potvrdimo našu posvećenost inovativnom razvoju preduzećai nadam se da ćemo i ubuduće imati priliku da učestvujemo u sličnim projektima, da unapredimo znanja koja smo ovoga puta stekli.

U prilogu možete pogledati naš video intervju za EPI

Razmatrajući teme za izradu strateškog plana preduzeća za period 2011.-2014. godine, postalo je sasvim jasno da se u svakom postupku koji moramo usvojiti pojavljuju dve reči: sistem i inovacija.

Kroz seriju treninga koje nam je omogućio EPI, kao i kroz tradicionalno obrazovanje na master studijama, a naravno i najviše kroz 20 godina iskustva u vođenju preduzeća, postalo je sasvim jasno (zar tek sada?) da se dugoročni rezultati mogu postići jedino kroz sistemski pristup svakom segmentu poslovanja i kroz neprekidne inovacije, kako proizvoda i tehnologija, tako i organizacije.

Uvođenje sistema i čvrste strukture organizacije može delovati preterano kada se radi o malim i srednjim preduzećima ali sam se i sam uverio da daju rezultate. Prošle nedelje sam prisustvovao jednom odličnom predavanju koje je obradilo ulogu inovacija u strategiji organizacije marketinga u jednom preduzeću. Marketinga naravno, kao sistema poslovanja, ne samo prodaje ili reklamiranja proizvoda ili usluga.

Posebna pažnja bila je usmerena na važnost istraživanja tržišta i prenošenju jedinstvene poruke kupcima kroz sve marketinške aktivnosti. Važno je naglasiti da u preduzeću mora da postoji razvijena organizaciona kultura koja će omogućiti redovno planiranje i izveštavanje, kao i sistemsti i struktuiran pristup celom segmentu marketinga, uključujući i prodaju.

Potreban je proaktivan pristup svakog prodavca, rad na terenu tj. lokaciji korisnika i potencijalnih korisnika. Takođe, istraživanje je kontinualna aktivnost koju najbolje sprovode prodavci, koji poznaju kupce i njihove potrebe, kao i proizvode i usluge koje preduzeće nudi (pre svega mogu objasniti prednosti kupovine proizvoda ili usluge baš od našeg preduzeća). Takođe, ovu poruku treba  da prenose svi zaposleni, svako na svoj način i iz ugla posla koji obavlja, ali poruka mora biti jedinstvena, tj imati isto značenje.

Istraživanje tržišta prodaje je odličan razlog da prodavac izađe iz kancelarije i poseti svoje korisnike, naročito najznačajnije klijente, koji su inače prijateljski nastrojeni i žele da pomognu. Čuli smo i za primer da u nekim  preduzećima namerno smanjuju broj stolova i stolica da bi podstakli prodavce da provode vreme kod korisnika. Neophodno je pridržavati se usvojene strukture radnog dana, nedelje, meseca.

Zaposleni moraju znati da su deo tima i da imaju svog trenera. Ukoliko ne doprinose timu i ne izvršavaju postavljene zadatke, kako u pogledu rezultata prodaje tako i u pogledu planiranja, istraživanja i izveštavanja, kao i u svakom timu, moraju biti zamenjeni. Zauzvrat trener, tj. njihov pretpostavljeni, mora da im obezbedi sve uslove za nesmetan rad.

Da li smo zadovoljni? – Delimično. Zašto? Jer nismo imali nikakvih očekivanja tj nismo ih ni definisali. Ovo je više bila proba. Nismo imali konkretnije podatke niti „sliku“ šta se dešava u ovom domenu kada je IT industrija u pitanju ali s obzirom na naša iskustva  koja smo stekli prethodnih godina kao kupci u B2B online prodavnicama imali smo bar neke pokazatelje. Naš webshop nije baziran na B2B već je klasična maloprodaja u web okruženju što znači da smo izmestili (ili otvorili još jednu) prodavnicu u kojoj su cene i stanje lagera realne.

Analiza i podaci

Korisnici domaćeg interneta, kada su kupovine IT opreme u pitanju najčešće odlaze u webshopove da bi upoređivali cene a na osnovu toga se odlučuju za kupovinu. Poslovna politika POSITIVE-a nije bazirana u konkurentnosti cenama već u dodatnoj vrednosti. U najvećoj meri za kupovine se odlučuju tzv gikovi (geek) koji nemaju strah od procesa online kupovina a na osnovu stečenih znanja.

Jedan od komentara sa Twitttera

Sa druge strane, bez obzira koliko se svi trudimo da budemo tačni u opisima i slikama robe koje postavljamo u web shopovima, psihologija kupca je da bi ipak voleo da tu robu pogleda „uživo“.

Tokom prvih godinu dana, broj konverzija pravnih lica u odnosu na ukupan broj konverzija u web shopu je nešto preko 18% a zanimljivo je da je njihov udeo u prometu webshopa preko 40%! što je za nas bilo izenađenje ali sjajan pokazatelj da je naša poslovna politika urodila plodom (ne težimo da budemo najjeftiniji).

Najviše kupovina smo imali iz Novog Sada i Beograda, zatim Kikinde, Kule, Zaječara i Bora i u velikoj meri i pojedinačnih kupovina sa teritorije Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske).  Što se lokacija tiče, najveći udeo u kupovinama su imala „mala mesta u Srbiji“ verovatno iz razloga što kupci nisu zadovoljni ponudom koju imaju u lokalnim prodavnicama ili je uticala udaljenost njihovih mesta od većih gradova u kojima je ponuda računarske opreme bolja.

Takođe, na osnovu analize koju smo uradili kupci žele, pre nego što se odluče za kupovinu, da ipak Shop testiraju. Uglavnom su to samo 2-3 „probe“ a nakon isteka narudžbine uglavnom su se odlučivali za kupovine jer su na taj način mogli biti sigurni koji su sve procesi od „klika u korpu“ pa do e-mail obaveštenja o statusu njihove narudžbine i isporuke.

Stepen konverzije tokom ovih godinu dana je zadovoljavajući kada oduzmemo ove test narudžbine. Primetan je i veliki porast online plaćanja platnim i kreditnim karticama koji je tokom 2010 godine porastao 4 puta u odnosu na jul/decembar 2009. godine.

Značajan broj konverzija Positive je imao i putem Facebook-a, Twittera i e-maila.

Komentar na twitteru - kupovina, pravno lice, webshop

Zaključak:

Kreiranje WebShopa u sklopu online nastupa, omogućava kompaniji da proširi svoje tržište i dođe do novih korisnika. Online nastup doprinosi povećanju stepena konverzije sa aspekta ispunjenja očekivanja korisnika i poverenja u kompaniju. Društveni mediji umnogome utiču na poverenje potencijalnih korisnika kao i broj rezultata i “kvalitet informacija” koje dobijaju putem pretraživača (SEO).

Kultura korišćenja i stepen svesti kupaca u Srbiji o online prodavnicama ili webshopovima je još uvek na nižoj lestvici od očekivanog zbog straha i nepoverenja koje imaju u kompanije a verovatno na osnovu iskustava koja su imali sa istima i u „stvarnom životu“.

Podaci koje smo dobili nakon analize i Izveštaja je da će se prihodi iz ovog segmenta vremenom povećavati. U narednom periodu ćemo sprovesti istraživanje o ostalim kupcima (koji nisu kupovali putem web shopa a koje će biti objavljeno u medijima kao i na našem sajtu) a koji su se odlučili za kupovinu na osnovu informacija i sadržaja koje objavljujemo na našem sajtu i u webshopu.

PS: U prilogu je i kratak video jednog našeg korisnika o načinu kupovine u Positive WebShopu a kada je plaćanje karticom u pitanju. Preporučujemo da pogledate.

PROMENE – koliko smo spremni da ih prihvatimo u svakodnevnom životu, radu, načinu razmišljanja…?

Jedna jednostavna reč, koja će učiniti da neka naša navika, ustaljeni šablon, način ponašanja… postane drugačiji. U kojoj meri će se to desiti i kako će uticati na naš dalji život zavisi od načina razmišljanja i prihvatanja te PROMENE. Svaki dan je jedna promena i ako tu činjenicu prihvatimo kao pozitivnu, uspeli smo!

Danas bih se fokusirala na poslovne promene, jer najviše nastaju pod uticajem raznih eksternih faktora a ne kao rezultat neke isključivo naše lične ideje ili stava o potrebi za promenom. Jedan od bitnih segmenata poslovnih promena jesu i organizacione promene. Kada i kako nastaju?  Da li treba uvoditi promene i kada nešto funkcioniše bez problema? Koliko je važan sistemski pristup u definisanju učestalosti promena?

Promene nastaju kao rezultat potrebe da se unapredi poslovanje preduzeća, u većini slučajeva kada dođe do stagnacije u poslovanju ili (što je gore) smanjenja prihoda.  Ako, pak, promena predstavlja osveženje, motiv za ličnu satisfakciju zaposlenih, možemo je uvesti iako sve nesmetano funkcioniše, kako bi sprečili da dođe do saturacije zaposlenih i menadžera. Iz tog razloga, sistemski pristup u definisanju učestalosti promena je neminovan, kako bismo izbegli rizike ili ih minimizirali koliko god je to moguće.

Svet informacionih tehnologija je područje u kome se promene najbrže dešavaju i sve su kraći vremenski periodi od pojave jedne do druge tehnološke inovacije. Ukoliko želite da ostanete na vrhu, morate se prilagoditi. Prilagođavanje zahteva menjanje postojećeg sistema i strategije poslovanja.

Poznato je da LJUDI NE VOLE PROMENE. Većina to neće priznati, čak će tvrditi da su ustvari baš za promene, ali kad dođe momenat za sprovođenje, malo ko je spreman da prihvati aktivno učešće, pogotovo ako su izmene radikalne. Nesvesno se i najuporniji odupiru uvođenju novina u dotadašnje „mirne vode“ u kojima su uspešno „plivali“. Top menadžment mora biti pokretač promena. Da li to znači da jedino menadžeri imaju pravo da predlažu i daju ideje o unapređenju poslovanja? Naprotiv…

U našem preduzeću, generalni direktor je nedavno objavio „interni javni konkurs“ za jačanje inovativnosti, a na osnovu sugestija stručnih konsultanata iz EU, o čemu je bilo reči u jednom od ranijih postova.

Kompanija, koja se odlučila  za inventivnost kao glavni vrednosni pokazatelj, mora biti lider u podsticanju inovacija. Da bi se u tome i istrajalo, stalno se radi na ličnom usavršavanju i promeni načina rada i pristupa klijentima, kako zaposlenih, tako i menadžera. Skup ljudi koji imaju isti način razmišljanja i žele postići isti cilj, čine tim koji pobeđuje.

Brojni su timovi, igra se velika tržišna utakmica i, „ako kanimo pobijediti, ne smijemo izgubiti!“

Primena nauke u praksi – cilj kojem težim

U okviru svog akademskog obrazovanja uvek sam želeo da se bavim temama koje imaju svoju punu praktičnu primenu. U preduzeću Positive trenutno je u toku niz značajnih promena koje treba da, kroz inovaciju, unaprede poslovanje i omoguće uspešniji razvoj. Sem značajnih pomaka u organizaciji poslovanja, uz pomoć programa EPI, uvođenjem standarda ISO 9001:2008 postigli smo značajno unapređenje strukture, definisanja i razumevanja složenih procesa koji se odvijaju u preduzeću.

Sledeći korak je da se stvore mogućnosti da se ova poboljšanja i mere. Balanced Scorecard kao alat strateškog menadžmenta učinio mi se kao odličan način za praćenje, ne samo finansijskih pokazatelja poslovanja, već mogu reći i pre svega nefinansijskih, neopipljivih vrednosti (intangibles).

Spajajući nauku i praksu, kroz moj master rad “Značaj primene Balanced Scorecarda u merenju uspešnosti malih i srednjih preduzeća” bavio sam se definisanjem ovog alata za preduzeće Positive.

Postavljen je početni model, a naredni period do kraja ove godine treba da pokaže primenjivost i kvalitet postavljenog modela. Naravno, model i njegova primena treba da dožive i kritički osvrt svih zainteresovanih, sve u cilju njegovog poboljšanja.

Spreman sam za komentare i kritike koje će mi pomoći da model što uspešnije primenim u praksi. Kratku verziju rada možete videti ovde, kao i Power Point prezentaciju.

Nadam se da će ovaj tekst podstaći razvoj modela Balanced Scorecarda za mala i srednja preduzeća, ili makar odgovoriti na dilemu da li je ovakav model uopšte primenljiv na preduzeća ove veličine u Srbiji.

Nema nikakve sumnje da bez jasne vizije, definisane misije i strategije nema napretka neke organizacije. U periodima krize ova istina još jače izlazi na videlo.

U okviru programa inovacija u organizaciji koje organizuje EPI (www.epi.rs), naše preduzeće se kvalifikovalo među 20 preduzeća koje dobijaju konsultantsku pomoć u ovoj oblasti.

Ako kažemo da smo sve to što čujemo, već znali, nismo daleko od istine. Ipak, drugačije je kada vam neko to sistematski objasni i to na primeru vašeg preduzeća.

POSITIVE definiše svoju strategiju još od 2004. godine, kroz četvorogodišnje strateške planove. Znali smo od ranije da strategija mora biti prilagođena situaciji u i oko preduzeća, da mora da poboljšava funkcionisanje preduzeća i da mora obezbediti konkurentsku prednost. Sada smo naučili i da je inovativnost jedan od ključnih alata strategije. Samo ukoliko organizacija napreduje moguće je ostvariti poslovni uspeh.

U oblasti kao što je IT ovo je posebno važno. Prodaja računara i komponenti odavno više nije posao na kojem se može ostvariti značajan profit, barem ne za kompanije veličine Positive-a. Samo obezbeđenjem dodatne vrednosti za kupca, nečega što nije sadržano u ceni hardvera možemo ići napred. Ovo se postiže, naravno, potenciranjem novih znanja i konstantnim napretkom u znanju i stručnosti svih zaposlenih i to na dva načina: zapošljavanjem “gotovih” stručnjaka ili “odgajanjem” svojih zaposlenih.

Atmosfera u kojoj se učenje podstiče odlično utiče na ukupnu klimu u kolektivu i u mogućnosti je da nadomesti inače veoma tešku situaciju izazvanu krizom.

POSITIVE se, naravno, odlučio da neguje i unapređuje znanja svojih zaposlenih, stvarajući zadovoljne i lojalne radnike. Kod nas ovo nije naredba, već pokušavamo da stvorimo uslove da svaki zaposleni razume potrebu za učenjem i napretkom (naravno da im pri tome pružamo i finansijsku i svaku drugu pomoć).

Oni koji ne žele da napreduju i uče jednostavno nisu sastavni deo razmišljanja koje Positive podstiče i kao takvi ne mogu se uklopiti u kolektiv. U krajnjoj liniji koncentrisanost na rezultate, a ne na aktivnosti ne ostavlja previše izbora onima koji žele da napreduju.

Komunikacija ove ideje doprinela je povećanju svesti zaposlenih, a time i njihovom većem i poslovnom i ličnom zadovoljstvu.

Fotografija preuzeta sa: stock.xchng

Pre tačno godinu dana doneo sam odluku da je potrebno obezbediti certifikat ISO standarda. Tek danas mogu da kažem šta ta odluka zaista donosi.

Kada smo krenuli u proveru svoje organizacije, procedura rada i uputstava, nisam imao potpunu sliku koje prednosti će nam utvrđivanje ovih procesa doneti.

Danas, nakon šest meseci primene i uspešno obavljenoj proveri, na pragu dobijanja međunarodnog certifikata, znam. Postalo je sasvim jasno da sam proces uvođenja sistema standarda podstiče kompaniju da preispita i utvrdi svoju viziju, misiju, strategiju, ciljeve i zadatke. Već sam proces utvrđivanja i korekcije strateškog plana je benefit za sebe.

Photo: Jovan Djokic - POSITIVE

Drugi korak bio je utvrđivanje pojedinačnih procesa i procedura koji je za rezultat imao (konačno) jasno razgraničenje zadataka pojedinih sektora i radnih mesta.

Treći korak je stalno merenje, preispitivanje i usaglašavanje postavljenih ciljeva i procedura koje to omogućavaju.

Kako bi se reklo, tek sada vidimo šta nam nedostaje, šta ne radimo dobro i kako da ustanovimo gde grešimo. Put do “savršene” organizacije poslovanja je dug, zapravo nikad potpuno dostižan, ali put ka njemu donosi rezultate sam po sebi.

Standardi vam pomažu da, kada postoji sistem koji funkcioniše, svoj fokus usmerite ka učenju i razvoju. Upravo ovo i jeste strateški cilj preduzeća, a uvođenje standarda uz još neke značajne postupke korak je u dobrom pravcu.

U POSITIVE-u su sem uvođenja standarda u toku još dve aktivnosti, stručna pomoć EU u inovacijama (EPI Projekat) u organizaciji, kao i postavljanje modela Balanced Scorecard-a (BSC) kao sistema uravnotežene liste ciljeva poslovanja. ISO 9001 je prvi korak, a o značaju primene ova ostala dva nekom sledećom prilikom…

Stižemo do završetka još jedne, teške, godine. Kako god izgledalo na početku, niko nije znao šta nas čeka. Mogu da kažem da smo se, jako teško, izborili sa svim nedaćama koje je kriza pred nas postavila. Da budem iskren, ja krizu nimalo ne osećam kao svetsku, već kao našu, unutrašnju, uzrokovanu mnogim greškama iz proteklih par godina.

Izgledalo je da idemo ka zvezdama, a zapravo je rast bio baziran na pretpostavci da će svaki sledeći dan biti sve bolji. Naravno, čim je malo stalo, ceo koncept se srušio kao kula od karata. Na svu sreću, izgleda da smo otkrili pravi lek. Iako smo ove godine smanjili ukupan promet, zarada je ostala otprilike ista kao prošle godine.

Zašto? Zahvaljujući uslugama. Positive nekoliko poslednjih godina ima cilj da kroz kontinuirano obučavanje svojih kadrova, poboljšanje kvaliteta i obima usluge, inovativnosti i posvećenosti korisniku ide napred.

Iako je to na početku izgledalo kao uzaludna bitka protiv “velikih”, pokazalo se da u trenucima krize ovo uspeva. Pravi potez došao je ovoga puta u pravo vreme. Sledeće godine Positive nastavlja sa daljim prodorom u Online okruženje, stiče certifikat ISO9001 i dalje radi na usavršavanju svojih kadrova i poboljšanju kvaliteta usluga.

Ova godina je pokazala da se kvalitet ipak prepoznaje i da ima korisnika koji to prepoznaju.

Ubeđen sam da nastavljajući ovim putem krčimo sebi put do umerenog ali stabilnog rasta i ka većem zadovoljstvu poslom koji obavljamo. Moram iskreno da priznam, da je ovo moj lični cilj i da ponekad ne deluje previše komercijalno u ovom surovom svetu profita, ali posle dvadeset godina rada u IT industriji osećam da imam pravo na to.

Želja mi je jedino da i moje kolege sa posla osete to zadovoljstvo, a tada će, siguran sam, zadovoljstvo onim što činimo u potpunosti osetiti i naši korisnici.