Jedan u kući više nije dovoljan?

Danas gotovo da nema doma u Srbiji koji nema računar. Pojavom ADSL i kablovskog interneta, ceo svet je na dohvat ruke. Računari nam služe za zabavu, informisanje, za posao, za kontakt sa bliskim osobama koje žive daleko odavde, a sve više i za kupovinu iz fotelje. I dok su nekad samo mladi sedeli za računarima kod kuće, sada je konkurencija postala velika. Tata bi da pogleda rezultate jučerašnjih utakmica, pročita vesti, mama bi da pronađe recepte za kolače i da popriča sa koleginicom koja živi u Americi. Deca bi opet da igraju svoje omiljene igrice.

Da bi sve potrebe jedne moderne porodice bile zadovoljene, jedan računar više nije dovoljan, pa mnogi razmišljaju o kupovini drugog, pa i trećeg kućnog računara.

Po mnogo čemu se razlikujemo od razvijenih zemalja, pa i po načinu kupovine računara. Mi još ne primenjujemo svuda važeći princip da se računar kupuje namenski – znam kako ću koristiti računar, kupujem upravo onaj koji je za tu svrhu namenjen i ne dam ni centa više. Kod nas je običaj bio da se kupi najskuplji računar i da se koristi za sve potrebe. Rezultat je nedovoljna iskorišćenost računara i razočarenje nakon saznanja da nakon „samo” tri godine, taj računar nema vrednost koju je imao pri kupovini.

Ekonomska kriza koja nam se događa je stvari učinila još gorim. Sada  svi kupuju najjeftinije računare, koji jedva mogu da prođu kao kancelarijski, a želje su velike: da može da emituje filmove i muziku, da bude računar za igranje takav da neće zastareti u sledeće 2-3 godine, da može bezbedno na internet i da se nikada ne pokvari. Pri tome se računari kupuju bez legalnog operativnog sistema i svi kupci koji nemaju iskustva, dospevaju brzo na crne liste, uz obaveštenje Majkrosofta da su postali „žrtve nelegalne trgovine softverom”.

Primer i preporuka:

Računar za porodice  sa malom decom (internet / kancelarijski poslovi / muzika i filmovi).

Računar koji može zadovoljiti osnovne potrebe u domaćinstvu može biti neki  u rangu cene od 25.000 do 30.000  dinara sa LCD monitorom od 18,5“. Komponente u ovom računaru su mahom integrisane na matičnoj ploči, imaju manje memorije i manje čvrste diskove za smeštanje podataka. Od njih ne treba očekivati velike domete u kućnom igranju. Ukoliko nemate veliki stan ili volite da i na godišnjem odmoru pogledate neki film ili slušate muziku, ovakav računar odlično može zameniti i neki od laptopova iz cenovne klase od 30.000 do 35.000.

Računari za tinejdžere – igranje, internet, igranje. Računar namenjen tinejdžerima, pogotovo muškog dela tinejdžerske populacije, mora biti beskompromisna mašina. Kućište sa kvalitetnim napajanjem, snažan procesor, dosta memorije i jaka grafička kartica, garant su zadovoljstva vaših tinejdžera. Minimalni iznos novca za takav računar sa velikim i kvalitetnim monitorom od bar 22“ je 45 – 50.000 dinara, a obično dosegne i 80 – 100.000 dinara. Mnogo je lakše ako u kući imate ženski podmladak. Njihovi apetiti biće zadovoljeni nekim finim laptopom (ako je moguće rozim ili crvenim) u rangu cene od 35 – 45.000 dinara.

Pirati „kvare” računare – sve cene računara su date kao okvir, a treba ih uvećati još za cenu legalanog operativnog sistema, koji će omogućiti stabilnost u radu, bezbednost izlazaka na internet, besplatne dodatke i ispravke u softveru. Kupovinom  legalnog softvera izbegavate  neprijatne situacije do kojih može doći u garantnom roku,  kada reklamirate neispravnost računara, a ispostavi se da je uzrok problema u nelegalnom operativnom sistemu. Takođe, instalaciju kupljenog legalnog operativnog sistema će izvršiti kompanija kod koje kupujete računar i time će garancija biti potpuna.

Najpopularniji operativni sistem za kućne računare je Windows 7 , koji se pojavljuje u tri varijante: Windows 7 starter, Windows 7 Home Basic i Windows 7 Home Premium. Cene operativnih sistema za kućne korisnike, uz novi računar kreću se od 4.500 do 12.500 dinara. Operativni sistem se kao i računar bira u skladu sa namenom.

(objavljeno u Dnevnikovom “D-magazinu” 19. juna 2011. godine)

Čovek se uči dok je živ i ta želja za stalnom edukacijom i usavršavanjem nas i održava…

Pre mnogo godina postigla sam cilj koji sam tada postavila pred sebe – završavanje studija ekonomije. Posle toga usledio je posao, porodica, deca… ali želja za novim saznanjima i praćenjem savremenih trendova nije se ugasila, naprotiv.

Kompanija u kojoj sam zaposlena od osnivanja, rasla je zajedno sa nama i mi sa njom. Za to vreme (više od jedne decenije) upoznala sam sve segmente poslovanja, uspešno ih savladavala i prelazila na „viši nivo“ . Praktičan rad i saradnja sa kolegama i partnerima najviše su doprineli  postizanju dobrih rezultata, ličnom usavršavanju i razvoju kompanije. Prateći i prilagođavajući se tržištu IT opreme, razvijali smo nove programe, zapošljavali nove ljude i došli na nivo jedne od vodećih kompanija u segmentu informatičkih tehnologija.

Pre dve godine, u cilju daljeg formalnog obrazovanja, direktor i ja smo se opredelili za master studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Odabrala sam smer Investicioni menadžment i zaista nisam pogrešila. Potpuno drugačiji pristup studijama u odnosu na onaj s početka 90-ih godina. Veoma interesantne, aktuelne teme sa velikim brojem praktičnih primera i profesora koji imaju bogato iskustvo u oblasti bankarstva i investicija.

Razvojem online predstavljanja kompanije i web shop-a kao značajnog segmenta tog nastupa, poseban akcenat stavljen je na ulogu banaka u internet plaćanjima. Morali smo proći veoma detaljnu i dugotrajnu proceduru da bi nam se kao kompaniji omogućila opcija primanja uplata putem platnih kartica.  Sa druge strane, to govori u prilog sigurnosti ovakvog načina plaćanja, tako da korisnici zaista nemaju razloga za brigu ako se opredele za kupovinu platnom karticom u POSITIVE-u.

Da li sve manje mesta ima skepticizmu kada je međusobno poverenje u pitanju? Postoje li razlike u primeni savremenih načina plaćanja između zemalja obe hemisfere i u čemu se one ogledaju? Koliko smo spremni da prihvatimo izazove i preuzmemo rizike? Na ova i još mnoga pitanja, pokušala sam da odgovorim u Master radu, ali sigurno je da će još mnoga ostati bez odgovora i čekati neko drugo, bolje vreme.

Novosođani su imali prilike da ugoste blogere iz regiona na ovogodišnjem BlogOpen-u koji je održan u subotu i nedelju 9. i 10. oktobra na SPENS-u pod nazivom Social Open.

I dajem sebi slobodu da ovaj post napišem malo ležernije… #emo

Bez obzira što sam kotizaciju uplatila kao „rana ptičica“ moram priznati da nisam bila baš u stanju da se družim iz nekih ličnih tj emotivnih razloga – ali sam ipak otišla… Hvala Tatjani, Draganu, Maji i Saletu. Kakva sjajna atmosfera! Toliko pozitivne energije, divnih, poznatih ljudi (avatara i nickova). Pozitivci tj autori ovog kompanijskog bloga  planirali su grupno prisustvo na ovom eventu – međutim, obaveze…

Iz godine u godinu kako se nastavlja ovo moje profesionalno internet putešestvije, naprosto vremenom neke stvari su „po defaultu“ kao npr da se obradujete, pozdravite pa čak i izgrlite i izljubite sa ljudima koje poznajete samo virtuelno …ali i da imate free Wi-Fi što je bilo i moje prvo pitanje konobaru kada sam otišla na svečanu večeru, i niko se na to nije nasmejao već su svi iščekivali da čuju koji je password (kao što smo imali prilike da čujemo nije mis**123).

Dakle, nisam imala očekivanja, kako su mi pričali, poznato je da je na ovom okupljanju prijateljska i ležerna atmosfera. Organizacija je bila odlično urađena, odabir prostora, ukupan ambijent = odličan 5.

Možda očekivano je bilo to da skoro svi manje-više koriste twitter i real time prenose svoje utiske i zapažanja (hashtag #blogopen) kao i da se sve prati preko live streama za koji je i ovaj put podršku obezbedio live-e.tv.

Šta rade blogeri? Tvitaju

Predavanja su bila u blogerskom maniru – poprilično opuštena i sa dosta slenga (BlogOpen je to) ali sam bila iznenađena kada smo od strane predavača u nekoliko navrata mogli čuti i psovke što mi se nije dopalo. Iskreno verujem da su organizatori izvukli najbolje od svih prijava koje su dobili.

Nisam prisustvovala baš svim predavanjima, više sam se družila, fotografisala i tvitovala. Smatram da bi zbog narednih BlogOpena mi blogeri sami trebali uticati na podizanje nivoa kvaliteta predavanja tako što ćemo se prijavljivati.

Osnove blogovanja, netvorkinga i društvenih medija odnosno mreža su uvek dobro došli ali kao i na svim sličnim okupljanima ovakve vrste, bilo bi dobro da razmenimo sva naša pozitivna i negativna iskustva bez obzira koliko imamo ili nemamo iskustva kao predavači.

Dragan Dinic's Photos - Blogopen 2010

Sve u svemu vrlo dobra ocena za ovogodišnji BlogOpen. Fotografije možete pogledati na fan stranama a moji pozitivni utisci su vezani za blog post Borisa Gadgeterije (.HR) o Novom Sadu like, kao i radnjica „Magični svet“ u TC Pariski Magazin gde smo se Maja, Jelena, Maja i moja malenkost pretvorile u prave devojčice isprobavajući kostime.

PS: bila sam u ozbiljnom iskušenju/krađi da sa Draganom Dinićem zamenim torbe (imamo iste) jer je unutra imao brdo raznih handy geeky gadgeta tj „sve nešto lepo“

Nisam ni mogla pretpostaviti pre par godina da ću ikada pisati post na ovu temu… I to na kompanijskom blogu… Početkom prošle sedmice menadžment je doneo odluku o raspisivanju Konkursa za nova radna mesta u Pozitivu.

Kako se (obično) zapošljava u Positive-u?

Većina nas je ovde počela da radi na osnovu preporuke. Prethodnih godina (kada sam postala deo tima u maju 2006-te, Pozitiv je imao 15 zaposlenih, danas 30) pri zapošljavanju novog kadra kreirali bi smo konkurs i objavili na Infostudu. I to je bilo to. Ukupan broj CV-ja koje smo dobijali je bio oko 20-tak do vremena završetka konkursa koji je uglavnom bio 15-20 dana.

Ove godine smo imali i iskustvo da je korisnik (sada kolega Bane) jednostavno došetao jedan dan u Pozitiv, zamolio da ostavi svoj CV i da ga obavestimo ukoliko bude nekih novina… Sada je na probnom radu u servisu i tehničkoj podršci za koje je moram priznati, najveće interesovanje tj apliciranje (tokom godine pristiže nam i ne mali broj CV e-mailom).

Positive.rs i društveni mediji

Ove godine Pozitiv je jednostavno odlučio da će Konkurs za posao objaviti za početak samo na svom sajtu, FaceBook-u i Twitter-u (+ proizvoljno, ko želi, lični nalozi zaposlenih) i ukoliko bude bilo potrebe i na Infostudu.

Onog trenutka kada je Konkurs postavljen/objavljen inbox na Fejsbuku je bio prepun, kao i timeline na Twitteru a poslovni mob telefoni su nam neprestano zvonili i putpuno neočekivano samo prvi dan je stiglo oko 30 CV-ja.

I ovo je pokazatelj koliko je važno da kompanije NE -budu prisutne- online već DA komuniciraju i održavaju, grade vezu, sa svojom zajednicom i korisnicima. Da, naravno da su trenutna situacija u zemlji odnosno kriza uticali na interakciju odnosno obim deljenja ovog sadržaja na mrežama.

O čemu razmišljam/iskustvo?

Prisutnost kompanije odnosno online strategija ne treba da se razvija samo u dva pravca kada su mreže u pitanju: odnos i kreiranje zajednice i predstavljanje same kompanije i njenih vrednosti. Biti „transparentan“ u jednom dinamičnom, energičnom, nekontrolisanom i pre svega “real time” okruženju zapravo znači podizanje svesti svih zaposlenih i promena njihove percepcije o internetu kao brzom medijumu jer tako će ovakve zajedničke aktivnosti imati pravi smisao a korisnici prepoznati vrednost.

Internet strategija nisu samo društvene mreže.

Ne mislite da ste najbolji i da to što je vama (kao kompaniji) važno, interesantno…  podrazumeva da bude i drugima. Ne, naprotiv! (ništa se ne podrazumeva via @varagic). Odnos sa zajednicama nije posao odnosno projekat koji ima vremenski okvir i nakon toga završi u nekoj fioci kao „urađeno“ već traži konstantno osluškivanje, praćenje, prepoznavanje, otvorenost, prvenstveno SARADNJU među zaposlenima U ODNOSU prema korisnicima.

Percepcija i podrška okruženja o onome što radite, kritičnost, objektivnost i iskrenost – ključni su za uspeh pod uslovom da pokažete interesovanje i razumevanje, da stavite do znanja korisnicima da ste tu JER upravo ŽELITE NJIH da ih čujete.

Poslednje (skoro) četiri sedmice imala sam priliku da na poziv profesora Dragana Varagića budem drugi predavač iz oblasti e-poslovanja a čiji je organizator Nacionalna služba za zapošljavanje Novi Sad i škola kompjutera SMART sa kojom POSITIVE već godinama sarađuje.

Predavanja su bila organizovana u prostorijama SMART-a gde je 20 polaznika imalo mogućnost da stekne nova znanja iz oblasti poslovne primene interneta: e-poslovanje, e-marketing, e-prodaja.

Miloš Đajić

aurora

Polaznici su pored teorijskog dela i lekcija koje su, moram priznati i meni kao predavaču bile intenzivne, imali i radionice, zadatke (na samim predavanjima i van njih) uz maksimalnu (inter)akciju.

Jedan od zadataka koje su imali je i kreiranje i pisanje bloga koje je Dragan Varagić predstavio na svom blogu, osmišljavanje web koncepta, online nastupa, promocija proizvoda i usluga putem internata i korišćenje društvenih mreža.

Posebno mi je zanimljivo u kojoj meri su pozitivno reagovali na SEO a posebno na Google Analytics – više puta su samoinicijativno tražili dodatna pojašnjenja sa aspekta naprednog korišćenja ali i Google AdWords – što je za mene bilo pravo iznenađenje.

Smiljana Mihajlović - http://bubbledouble.wordpress.com/

Lidija Dominic - Creativity 4 U

Polaznicima kursa želim puno uspeha u primeni novostečenih znanja a na koji način su njihove aktivnosti podržane od strane web zajednice možete videti i u pratećim prikazima tj screen-shots (hvala!).

Takođe, koristim priliku da Draganu zahvalim na poverenju koje mi je ukazao i mogućnošću da i sama steknem nova iskustva u edukaciji i usavršavanju kao predavač.

Prošlo je tri godine od momenta kada je Positive počeo sasvim polako, prvo samo da posmatra (moram priznati prilično bojažljivo) a zatim i da počne sa aktivnim korišćenjem Društvenih medija u poslovne svrhe.  Početkom ove godine doneli smo odluku da se 90% marketinga i PR-a bazira na online-u i webu.

Nedugo zatim ova naša odluka koja je doneta na osnovu rezultata i efektata koje smo postigli, potvrđena je i od strane našeg partnera Cisco Systems o čemu ste mogli pročitati i na ovom našem kompanijskom blogu.

Bila sam počastvovana i ponosna što me je krajem marta meseca kontaktirao Fakultet organizacionih nauka u Beogradu da napišem naučni rad na temu: „Kompanijsko korišćenje društvenih medija“ kako bi smo budućim studentima preneli naša iskustva i znanja iz ove oblasti. Povod za poziv FON-a bio je upravo Case Study koji je Cisco objavio o nama a koliko sam uspela da saznam informacije su dobili baš putem društvenih mreža.

Naučni rad je pripreman za XII međunarodni simpozijum SymOrg 2010 koji se održao počekom juna meseca na Zlatiboru, gde je i prezentovan u okviru posebne sesije: Upravljanje komunikacijama i društvene mreže.

Na ovoj sesiji tokom prezentovanja i odbrane drugih radova od strane autora moglo se čuti da su ovi mediji i „socijalni“ i „društveni“ nakon čega je usledila diskusija gde je zaključeno da je pravilno koristiti i izgovarati „Društveni mediji“. Dakle, na jednom zvaničnom međunarodnom naučnom skupu potvrđeno je da je pravilno „Društveni mediji“.

Naučni rad možete pogledati ili preuzeti i na SlideShare-u: Kompanijsko korišćenje društvenih medija

Nadam se da će ovaj rad ne samo kroz prezentaciju koja je bila na Zlatiboru, već i putem udžbenika u kojem će se naći, puno pomoći studentima da iskustva Pozitiva uspešno primene u svom budućem radu.

Da li smo zadovoljni? – Delimično. Zašto? Jer nismo imali nikakvih očekivanja tj nismo ih ni definisali. Ovo je više bila proba. Nismo imali konkretnije podatke niti „sliku“ šta se dešava u ovom domenu kada je IT industrija u pitanju ali s obzirom na naša iskustva  koja smo stekli prethodnih godina kao kupci u B2B online prodavnicama imali smo bar neke pokazatelje. Naš webshop nije baziran na B2B već je klasična maloprodaja u web okruženju što znači da smo izmestili (ili otvorili još jednu) prodavnicu u kojoj su cene i stanje lagera realne.

Analiza i podaci

Korisnici domaćeg interneta, kada su kupovine IT opreme u pitanju najčešće odlaze u webshopove da bi upoređivali cene a na osnovu toga se odlučuju za kupovinu. Poslovna politika POSITIVE-a nije bazirana u konkurentnosti cenama već u dodatnoj vrednosti. U najvećoj meri za kupovine se odlučuju tzv gikovi (geek) koji nemaju strah od procesa online kupovina a na osnovu stečenih znanja.

Jedan od komentara sa Twitttera

Sa druge strane, bez obzira koliko se svi trudimo da budemo tačni u opisima i slikama robe koje postavljamo u web shopovima, psihologija kupca je da bi ipak voleo da tu robu pogleda „uživo“.

Tokom prvih godinu dana, broj konverzija pravnih lica u odnosu na ukupan broj konverzija u web shopu je nešto preko 18% a zanimljivo je da je njihov udeo u prometu webshopa preko 40%! što je za nas bilo izenađenje ali sjajan pokazatelj da je naša poslovna politika urodila plodom (ne težimo da budemo najjeftiniji).

Najviše kupovina smo imali iz Novog Sada i Beograda, zatim Kikinde, Kule, Zaječara i Bora i u velikoj meri i pojedinačnih kupovina sa teritorije Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske).  Što se lokacija tiče, najveći udeo u kupovinama su imala „mala mesta u Srbiji“ verovatno iz razloga što kupci nisu zadovoljni ponudom koju imaju u lokalnim prodavnicama ili je uticala udaljenost njihovih mesta od većih gradova u kojima je ponuda računarske opreme bolja.

Takođe, na osnovu analize koju smo uradili kupci žele, pre nego što se odluče za kupovinu, da ipak Shop testiraju. Uglavnom su to samo 2-3 „probe“ a nakon isteka narudžbine uglavnom su se odlučivali za kupovine jer su na taj način mogli biti sigurni koji su sve procesi od „klika u korpu“ pa do e-mail obaveštenja o statusu njihove narudžbine i isporuke.

Stepen konverzije tokom ovih godinu dana je zadovoljavajući kada oduzmemo ove test narudžbine. Primetan je i veliki porast online plaćanja platnim i kreditnim karticama koji je tokom 2010 godine porastao 4 puta u odnosu na jul/decembar 2009. godine.

Značajan broj konverzija Positive je imao i putem Facebook-a, Twittera i e-maila.

Komentar na twitteru - kupovina, pravno lice, webshop

Zaključak:

Kreiranje WebShopa u sklopu online nastupa, omogućava kompaniji da proširi svoje tržište i dođe do novih korisnika. Online nastup doprinosi povećanju stepena konverzije sa aspekta ispunjenja očekivanja korisnika i poverenja u kompaniju. Društveni mediji umnogome utiču na poverenje potencijalnih korisnika kao i broj rezultata i “kvalitet informacija” koje dobijaju putem pretraživača (SEO).

Kultura korišćenja i stepen svesti kupaca u Srbiji o online prodavnicama ili webshopovima je još uvek na nižoj lestvici od očekivanog zbog straha i nepoverenja koje imaju u kompanije a verovatno na osnovu iskustava koja su imali sa istima i u „stvarnom životu“.

Podaci koje smo dobili nakon analize i Izveštaja je da će se prihodi iz ovog segmenta vremenom povećavati. U narednom periodu ćemo sprovesti istraživanje o ostalim kupcima (koji nisu kupovali putem web shopa a koje će biti objavljeno u medijima kao i na našem sajtu) a koji su se odlučili za kupovinu na osnovu informacija i sadržaja koje objavljujemo na našem sajtu i u webshopu.

PS: U prilogu je i kratak video jednog našeg korisnika o načinu kupovine u Positive WebShopu a kada je plaćanje karticom u pitanju. Preporučujemo da pogledate.

„Deca su računarski pismenija od svojih roditelja i upravo su roditelji ti (prvenstveno) koji treba dodatno da se edukuju o opasnostima koja im prete na Internetu kao i prevencijama koje mogu da se sprovedu u cilju njihove zaštite“ ovo je zaključak nakon višemesečne obuke koja je sprovedena na teritoriji Vojvodine, na preko 200 tribina u 80 osnovnih škola.

POSITIVE se uključio u projekat „Elektronske droge – prevencija sajber zlostavljanja“ čiji je inicijator Centar za prevenciju devijantnog ponašanja „Target“ iz Novog Sada sa akcijom: „Bezbednost dece na internetu“ u cilju edukacije i podizanja svesti roditelja i dece o načinima zaštite dok surfuju internetom i istražuju web kao i potencijalnim opasnostima i psihološkim i fizičkim posledicama koje takve aktivnosti mogu da prouzrokuju.

Zajedno sa Biljanom Grujić kriminologom i Ljubicom Ristić psihologom uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Gradske uprave za obrazovanje imali smo prilike da u razgovoru sa decom, roditeljima i nastavnicima podelimo svoja iskustva, posavetujemo ih, predočimo im konkretnim primerima koliko se naše ponašanje u stvarnom svetu oslikava i na ponašanje na Internetu.

Tribine su u vidu predavanja uz prezentaciju na projektoru oko 60 minuta sa opisima i screen shot-ovima a nakon toga pored klasičnih pitanja i odgovora pruža im se mogućnost da prenesu i svoja iskustva i zapažanja.

Roditelji: Prvo roditelji nisu svesni da fizičkim odvajanjem deteta i računara u posebnu prostoriju (njegovu sobu) prave najveću grešku jer na taj način deca se zatvore a roditelji slabo mogu da nadgledaju i umaju uvid koji su to web sajtovi koji posećuju, kako se ponašaju na Internetu i kakve su im aktivnosti.

Deca: Sa druge strane, deca svesna da se od roditelja bolje razumeju u računare i da nema načina na koji bi ih (neko) roditelji proveravao, na internetu se ponašaju nekontrolisano i često neprimereno što je za posledicu u Srbiji imalo ekspanziju sajber zlostavljanja.

Škole: Nastavnici informatike, bez obzira što tema bezbednost dece i ponašanje na internetu nije u nastavnom programu?! ipak samoinicijativno skreću pažnju deci na časovima informatike o tome.

Opasnosti: Kada sam se početkom januara meseca uključila u projekat, tribine su održavane samo osnovcima od 5. do 8. razreda a za samo nekih mesec ipo dana moralo se proširiti i na decu od 1. do 4. razreda jer je glavni „krivac“ Facebook. Dovoljno je da samo jedno dete iz razreda otvori profil i lanac je krenuo… U Srbiji trenutno ima preko 2 miliona otvorenih naloga a većina su deca (a i sudeći po broju prijatelja koje imaju. Apsolutni rekorder je devojčica od 10 godina koja ima 3.200 prijatelja!).

Opasnosti koje najčešće prete deci na internetu, a čije primere smo mogli saznati i putem skoro svih medija proteklih godina su:

1. Sajber zlostavljanje
2. Dečja pornografija
3. Pedofilija
4. Internet zavisnost

1. Sajber zlostavljanje (Cyber bullying, Virtuelno zlostavljanje)

Najčešća pojava u Srbiji u poslednjih godina i to od strane dece. Na meti su druga deca i nastavnici (profesori). Najčešće se koristi Facebook za otvaranje grupe tipa: „Ko mrzi tog i tog…“ i snimanjem video sadržaja putem telefona da bi se namerno, svesno, neprijateljski ponašali i zlostavljali drugu decu, odnosno sa ciljem da naštete pojedincu (ili grupi).

Jedna od grupa: Svi koji mrze...

Ovakvo ponašanje na Internetu je „ničim izazvano“ odnosno grupe se otvaraju iz različitih (uglavnom dečjih) razloga: debeo, mršav, kratka kosa, ružne patike, štreber, zato što neko ima plavu jaknu itd. Možete samo pretpostaviti kako je tom detetu koje dođe na Fejs i sazna da postoji preko 100 druge dece koja ga mrzi. Deca nisu izgrađene ličnosti i njihove percepcije sveta (društva), pojava koje ih okružuju su potpuno različite od odraslih. Neka deca naprosto puste da sve prođe, a druga dožive sve vrlo emotivno što za posledicu ima promenu u ponašanju: povlačenje u sebe, preispitivanje (sebe lično) svoje porodice, roditelja, škole, preispituje značaj prijateljstva, dobija loše ocene u školi, ne druži se, ne izlazi… Takođe otvaraju se i grupe gde đaci mrze svoje nastavnike i profesore: „Ko mrzi nastavnicu biologije (ime i prezime) iz OŠ….“ Na Facebook-u u trenutku kreiranja ovog posta je bilo 1.400 grupa koje su sadržale reči: svi koji mrze…

Kada dete koje doživljava sajber zlostavljanje dođe kući i ukaže roditeljima na taj problem, najčešći odgovor roditelja je: pa, što si otvarao Facebook? Ko ti je dozvolio? I sad, zabranjujem ti internet! – što je potpuno pogrešno. Deci treba podrška i pokazati inicijativu da se taj problem reši. Simptomatično je što je ova pojava toliko uzela maha i da su česti primeri, gde deca koja su prvo bila sajber zlostavljana (bile mete) preokrenu i postanu deca koja zlostavljaju drugu  jer je to način da se „uključe u zajednicu“ i skrenu pažnju sa svog problema (tj grupe).

Neretko smo imali prilike videti na YouTube-u video snimke (koje posle prenesu i ostali elektronski mediji, televizije uglavnom) o tome kako deca u školi snimaju mobilnim telefonima međusobne tuče,  zlostavljanja i maltretiranja druge dece i nastavnika. Normalno je da u takvoj situaciji pokušate to da sprečite a ne da mirno gledate i tražite što bolji ugao da to snimite, pa brže bolje na YouTube da to okačite. Neverovatno je da tri starija dečaka tuku mlađeg a da oko njih stoji 20-tak drugih učenika koji to SAMO snimaju.

Cyber zlostavljanje može imati vrlo ozbiljne psihičke posledice gde postoje slučajevi da one prouzrokuju i fizičke sa tragičnim ishodom. Porodica, škola i lokalna zajednica  su ti koji mogu i imaju načina da se ovakav način zlostavljanja spreči intenzivnom edukacijom odraslih i vaspitanjem i obrazovanjem dece.

Zbog širine ove teme, postovi će biti objavljivani iz više segmenata… Nastavak sledi

…Ovo pitanje mi je postavljeno mnogo puta za prethodne 2 godine. Najviše od strane kolega koji koriste Facebook ili su tek počeli…

I svaki put kao odgovor, postavim pitanja: OK, otvorićemo i…?! Objavljivaćemo? Akcijske ponude? Sadržaje koje objavljujemo na sajtu? Sadržaje koje nam drugi linkuju i objavljuju na tom istom Facebook-u, svojim sajtovima, blogovima…? Da li misliš da ćemo na taj način povećati posetu, nešto prodati, poboljšati imidž, reputaciju, biti vidljiviji na Google-u…? Zašto bi IKO bio „fan“ jedne prodavnice računara iz Novog Sada? Ko? Novosađani? Svi…?

Prvo pravilo weba: „Nemojte raditi drugima ono što ne želite da rade Vama“ i polazim od komentara na koje uglavnom nailazim od strane onih koji “Fejs” i koriste (ne da bi rešavali kvizove, kliktali, lajkovali i postajali fanovi svake moguće grupe, ili selektovali „Attending“ pa ispada da idu na svaki Event za koji dobiju poziv…i sl) jer ne koristimo svi podjednako društvene mreže. Malo, malo pa u fidu možete videti status nekog prijatelja: „Prestanite da me spemujete u inboksu i da mi šaljete pozivnice za grupe!“ (i sama bih ponekada isto).

@PeckoPivo via Twitter

www.positive.rs je koncipiran tako da svaki sadržaj koji se pojavi na sajtu ima svoje mesto (uglavnom u Medija Centru uz intro vest na homu, ažurira se po datumu), postoji čak 4 RSS Feed-a u zavisnosti od samog segmenta i sadržaja.

blog.positive.rs je deo NetworkedBlogs (implementirano i na blogu) na Facebook-u gde se svi postovi objavljuju po automatizmu i gde se vidi koji su to drugi blogovi koje Positive prati. Ovde su sadržaji povezani sa autorima bloga tako da se pojavljuju i u njihovim profilima, takođe po automatizmu (ukoliko ne – onda bi trebali podesiti).

Ženski IT Kutak sa sadržajima (RSS) je magazinskog tipa. Kutak ima „Fan“ stranice na Facebook-u što se može videti i na sajtu ali ni on ne služi za „objavljivanje naših sadržaja“ već za sve sadržaje za koje smatramo da će biti korisni, interesantni, edukativni i sl.

Postoje stranice i fan grupe koje apsolutno imaju smisla i koje su odličan primer kako ih treba i koncipirati, kreirati, održavati, komunicirati…

Aktivnosti koje se odnose na POSITIVE u sferi Društvenih Medija su bazirane na takozvanom Compelling Content-u a ne na „spemovanju“ ili principu „što ne radimo mi – kada rade svi?“ Najbolje se pokazalo u našoj dosadašnjoj praksi da se mora osetiti neko mesto, na koji način funkcioniše, da bi sve te aktivnosti zaista imale nekog smisla.

Ono što korisnici uglavnom od nas traže na društvenim mrežama su saveti, predlozi, sugestije pri kupovini, u vezi opreme ili rešenja. Ukoliko imaju neku dilemu uglavnom linkuju proizvode sa sajta. Prosto, ostavili smo im mogućnost da se sami upoznaju sa nama i isključivo ako imaju (opet sami) potrebu da to svoje iskustvo objave u svom statusu, pošalju nam mejl ili tvitnu bez obzira da li je negativno ili pozitivno.

Suština aktivnosti na društvenim mrežama od strane POSITIVE-a je deljenje korisnih sadržaja,  komuniciranje i dijalog. Ovde se postavlja pitanje: u kojoj meri je poželjno dobro poznavati zajednicu, njene potrebe, način na koji funkcioniše i komunicira – da bi smo mogli proceniti koji je to sadržaj koristan i kome?

Jer, ako se nešto dopada nama (meni) uopšte se ne podrazumeva da će se dopasti drugima.  I iz tog razloga, smatram da je bolje biti oprezan a ne po pricipu „što svi – to i mi“.

Pozitivu je u proteklih godinu dana baš Facebook u top 5 kao Referring sites a kao deo metodologije sprovođenja strategije u korišćenju društvenih medija napravili smo i svoj Pravilnik za koji se nadam da će ući i u ISO procedure.

Google Analytics za period mart 2009/2010

Takođe, preporučujem svima koji nisu imali prilike do sada, da kod Istoka Pavlovića pročitaju post na ovu temu: Kako pravilno menadžovati grupe i fan pejdžove na Fejsbuku

Ukoliko se u nekom trenutku prepozna momenat da se i ovakav nalog aktivira a koji će prvenstveno imati šta i da pruži sa aspekta zadovoljenja želja i potreba korisnika društvenih mreža – potrudićemo se i tada da prethodno čujemo njihovo mišljenje. Umesto kreiranja POSITIVE Fan strana na Facebook-u bilo bi dobro da se još više uključimo u blogosferu, druge društvene mreže, pročitamo interesantan post, podelimo koristan link, ostavimo komentar ili se uključimo u dijalog kao pojedinci ispred naše kompanije.

Budimo otvoreni, transparentni, spremni na kritike, predloge, sugestije ali u skladu sa poslovnom politikom, našom vizijom i misijom a to je zadovoljan korisnik.

U četvrtak 25. marta imala sam priliku da prisustvujem Okruglom stolu „Nova uloga saopštenja za javnost“ koji je organizovan od strane Društva Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), Privredne komore Srbije i servisa za distribuciju saopštenja za javnost PROobjave.com.

Na okruglom stolu govorili su gospodin Miloš Đajić predsednik DSOJ-a, Ivan Jakšić direktor Centara za marketing, informisanje i promociju Privredne komore Srbije, Dragan Varagić vlasnik i direktor P2 Internet agencije i servisa PRObjave i Dragana Đermanović vlasnik agencije PR Pepper.

Okrugli sto "Nova uloga saopštenja za javnost"

Uspela sam vrlo jednostavno da se priključim na Wireless. Signal je bio više nego dobar s obzirom da je postavljen u prizemlju a Okrigli sto se održavao u jednoj od sala na drugom spratu – planirala sam da twittujem sa notebook-a.
Sve pohvale domaćinima i organizatorima, atmosfera (i online) i uslovi su bili odlični. Preporučujem da pročitate tekst koji je objavljen na sajtu PKS-a a ono oko čega lično imam nedoumica i jeste sam naziv ovog Okruglog stola.

S obzirom da intenzivno poslednje dve godine radimo na našem online i web PR-u i da servis PRObjave koristimo od samog starta (skoro godinu dana a i sklopili smo Ugovor i za 2010-tu) mogu reći je da su efekti koje imamo od korišćenja ovog servisa mnogostruki.

Nova uloga saopštenja za javnost (!?)

Dok smo se vraćali za Novi Sad, razmišljala sam o utiscima koje sam ponela iz Beograda i  kako je velikom broju prisutnih PR-ovaca kreiranje i distribucija saopštenja za javnost i medije na webu i u online okruženju i dalje velika nepoznanica.

Da li pratimo šta se o našim kompanijama „priča na Netu“ (blogovi, forumi, Facebook, twitter, YouTube, online ankete…), koje su to prve informacije i utisci koje korisnici domaćeg interneta prosto upijaju i dele sa drugima kucajući samo ključne reči npr na Google-u? Da li i koliko rezultati na prvim stranama pretraživača utiču i na reputaciju i u kojoj meri je sve ovo povezano sa saopštenjima za javnost koje kreiramo?

Prisutni članovi DSOJ-a na Okruglom stolu

Kako uopšte možemo da utičemo na slobodu govora koja je omogućena korisnicima Interneta?

Odgovore na mnoga pitanja ne znam. Ima mnogo više onih iz ove struke koji ovu oblast poznaju daleko bolje nego ja. Bez obzira na ukupno radno iskustvo o PR moram još mnogo toga da naučim. Možda se Online PR treba primeljivati samo ukoliko iza sebe imamo vrlo ozbiljno iskustvo u offline-u da bi na pravi način mogli sagledati i uporediti efekte?
Utisak mi je da se mnogo toga promenilo u najpozitivnijem smislu, povećano je interesovanje o internet PR-u. Na osnovu velikog broja prisutnih PR-ovaca i pitanja koja su postavljana na Okruglom stolu su bile: ključne reči.

Pred nama je period za koji smatram da će biti mnogo bolji u odnosu na prethodni. Ovde su „ključne reči“ – EDUKACIJA. U ljudskoj je prirodi da težimo onome u čemu smo sigurni. Od samog saznanja da nam je potrebna dodatna edukacija – do usvajanja i primenjivnja novih načina rada je – PROCES. Ali kao struka kasnimo…

Da li se isplati webshop i online nastup kompanije?

„Drage kolege Pozitivci, u sredu obeležavamo godinu dana od puštanja novog sajta i online nastupa POSITIVE-a. Šta smo postigli za godinu dana?

1. Duplirana je  posećenost sajta
2. Ulazak u TOP 50 najboljih sajtova u kategoriji „Tehnologija“ po časopisu PC Press
3. Case Study u primeni Social Media
   …i još mnogo toga (što zvaničnog i nezvaničnog)…“

…napisala nam je između ostalog, pre neki dan, moja koleginica Jasna Kamatović, naš PR i Marketing manager u kratkom mejlu, kojim nas je podsetila da je prošlo godinu dana.

Ko bi rekao da godinu dana tako kratko traje? Verovatno onaj ko i danju i noću prati šta se događa sa sajtom, ko ubacuje slike, opise. Onaj kome vreme između dva napisana blog posta proleti (pocrveneo sam upravo) i ko se nervira kad nema inspiraciju za isti (opet ja!) a Jasna opet skače po glavi tražeći gotov tekst. Zatim oni koji smišljaju akcije, staraju se da ima dovoljno robe na lageru, da se redovno ažuriraju cene, da se odgovori na svako pitanje korisnika što na sajtu što mejlovima, da se ispoštuju rokovi isporuke kada se neko „odvaži“ da poruči robu preko Positive Webshopa.

Jedno jutro se probudiš, dođeš na posao i saznaš da je prošlo godinu dana.

Mnogi se pitaju: šta ste dobili od svega toga, da li vredi? Koliko košta? Koliko prodajete putem webshopa. Da li Vam se dosad već isplatilo? Hm…?

Dali smo mnogo, da se ne lažemo. Mnogo novca, mnogo sati razgovora, još više sati rada, provizije bankama, hostovanje, tamo-vamo. Uložili u SEO, platili fotografe. Počeli smo i da twitujemo! Postali transparentni, ranjivi, SVI VIDE SVE ŠTO RADIMO. Neki kopiraju, neki pozajmljuju, neki spuštaju cene da bi nam parirali.

I ako pitate da li se isplatilo, moram da odgovorim – nije. Bar ne finansijski, ali to je samo privremeno. Isplatilo se jer smo postali vidljivi na Online mapi Srbije, prepoznati kao vlasnici jednog od 50 najboljih sajtova u zemlji Srbiji. Isplatilo se, jer nas je CISCO prepoznao kao partnera koji zna kako se radi ONLINE. Isplatilo se jer nam sve više ljudi ukazuje poverenje kako posetama našem sajtu radi informisanja, tako i kupovinom preko Webshop-a.

Mi nemamo alternativni sajt za webshop, on je inkorporiran u već poznati www.positive.rs. To je zato što su nam namere iskrene i savest čista. Ne želimo da prodajemo šarene laže, nego ono što najbolje znamo: računare i računarsku opremu, računarske mreže, servisne usluge i ostalo što ide uz navedeno.  Ono što je na sajtu – to je i na stanju, osvežava se na svakih par sati. Nema prodaje robe bez robe, nema kombinacija tipa „baš toga nam je nestalo, kupite ovo drugo“.

Neću da pričam bajke kako je sve super i kako je bilo lako. Odlučili smo kao i uvek da budemo pioniri, da probijamo led. A to ima svoju cenu ali i donosi satisfakciju u vidu pohvala koje stižu sa svih strana.

Hvala svima koji nas prate, na podršci i na strpljenju. Nadamo se da ćemo u sledećih godinu dana biti još i bolji, kako po pitanju ponude u našem Webshopu, tako i po pitanju informacija koje ćemo Vam pružati.

Nadam se da ćemo i naučiti da pišemo blog postove koji će većini biti zanimljivi, kao i da će se više ljudi uključiti u komentarisanje, da će Jasna biti strpljiva sa nama ali uporna u nameri da to sve uradimo i da izgleda kako treba. Nadam se da se živi i zdravi vidimo i za godinu dana, da opet iskomentarišemo sve što smo uz Vašu pomoć postigli.

Vreme neumitno leti… jedino se ono ne može vratiti. Posle svega ostaje, a lepo je (ili tužno) – SEĆANJE! Kada pogledam tri meseca unazad (a kao da je juče bilo) shvatih da u tom periodu nisam nijednu svoju misao, zapažanje, emociju podelila na našem blogu.  Da li je u pitanju nedostatak inspiracije? Možda… ali nikada to ne želimo priznati, jedini i glavni krivac je niko drugi do VREME, odnosno nedostatak vremena.

Ako se „po jutru dan poznaje“ onda možemo reći da će 2010. biti godina značajnih datuma i jubileja za POSITIVE. Pre dve nedelje, obeležili smo 10 godina postojanja, spontano, skromno, ali sa srcem i željom za još većim uspehom i napretkom, kako pojedinaca, tako i kompanije u celini.

Posle samo nedelju dana, stigla je jako lepa vest – POSITIVE je dobio svoje mesto u prvih 50 sajtova u Srbiji po časopisu PC Press. Bićemo skromni i reći da zaista nismo očekivali ovako zavidno mesto za kratko vreme postojanja našeg novog, redizajniranog sajta. Međutim, veliki broj čestitki koji je potom usledio upravo se odnosio na to da smo konačno dostigli zasluženo, te ćemo odbaciti vrlinu „skromno“ i složiti se sa prijateljima, korisnicima i posetiocima iz off i online-a.

it dogadjaji

Mislim da još uvek nismo svesni činjenice koliko nam je pomoglo to što smo podržali ideju koleginice Jasne Kamatović (marketing managera) o online prodaji i marketingu. Moram priznati da bi prava reč bila, ne „podržali“ nego „bili primorani“ da slušamo njene ideje, smernice, pridike… stalna gunđanja… Isplatilo se a još više će biti efekata u budućem periodu, kada svako od nas da svoj maksimalni doprinos. Postoje dva puta kojim možete krenuti nakon što ste „pobrali lovorike“: jedan je stimulativni (takmičarski) i nagoni vas na još više zalaganja na putu ka vrhu, a drugi je prepotentni – živite od stare slave. Trudićemo se da odaberemo i sledimo ovaj prvi.

Pored standardnih sadržaja, koje možete pronaći na svim sajtovima – o nama, kontakti, cenovnike, pregled proizvoda i usluga i slično treba pronaći nešto po čemu ćete biti posebni, a opet privlačni i zanimljivi. Naša želja je bila da sajt bude interaktivan, gde posetioci mogu slobodno izražavati svoje mišljenje, utiske i primedbe i to bez doterivanja. Mislimo da smo u tome uspeli.

PC Press TOP 50 za 2009.

Najveći „bum“ svakako je izazvao ŽENSKI IT KUTAK koji je u informatičkoj sferi prvi takve vrste, originalan i nenametljiv, sa druge strane prepoznatljiv i privlačan. Fantastičan odjek za veoma kratko vreme, plus iznenađujuća činjenica koliko su pripadnici „jačeg“ pola postali obožavatelji istog. Iako je u većini slučajeva reč o „fancy“ gedžetu koji baš i ne možemo računati u neophodne komponente (očekuje se da ga poseduju mlade dame sa stilom), ipak se i mi „obični smrtnici“ polakomimo i kupimo sebi po koju stvarčicu

Jednostavno, kada kažete „ženski IT kutak“ asocijacija je samo jedna. I verujte, stručni žiri PC Press-a je upravo ovaj detalj opredelio da obeleži www.positive.rs kao jedan od TOP 50.

Na „bini“ to sve deluje jednostavano i glamurozno. U „back stage“-u je ipak drugačija situacija: puno angažovanja, neprospavanih noći, bačenih papira, izlizanih „backspace“ i „delete“ tastera… Sada možemo reći da nam nije žao.
Možda nisam pozvana da govorim u ime koleginice Jasne ali ću to ipak učiniti i reći da se ona nijednog momenta ne kaje za danonoćni rad skoro hermetički zatvorena – definitivno je urodio plodom.

Najveće priznanje je kada se osećaš ispunjenim onim što radiš i kada znaš da i drugi dele sa tobom isto osećanje.

…i vratimo se u stvarnost i prionimo na posao jer puno toga je pred nama.

Početkom jula meseca 2008-me, POSITIVE je nakon osam godina sa SPENS-a prešao u sopstveni poslovni prostor. I baš tada, u tom periodu postavili smo gejmerski ugao, kao deo maloprodajnog salona koji je namenjen prvenstveno gejmerima sa tada najnovijom opremom i dodacima. Ali, sećam se, kako je ovaj naš „corner“ delovao na sve nas: od zaposlenih koji smo ostajali i nakon radnog vremena da se igramo na PlayStation3 ili korisnika koji su dolazili u salon da nešto kupe a završavali igrajući tenis na Nintendo Wii. Tada sam najbolje i naučila da vozim formulu 1 a tri sredovečne gospođe iz NIS-a ostale čitava 3 sata igrajući se…

Posle par meseci igranja ovaj deo salona je ostao „samo na igrama“ a oprema i dodaci su pronašli svoje nove, uglavnom mlađe vlasnike (na žalost nas, zaposlenih ).

Koliko je Gejming industrija (Gaming Industry) razvijena u svetu, neću posebno pisati: od Game Boy-a, Sege, Tetrisa pa preko Play Stationa do XBOX i PS3. Poslednjih 20 godina gejming je doživeo pravu ekspanziju. Nikada neću zaboraviti scenu na TV-u kako se u Japanu danima i noćima čekao izlazak Play Station 2 u prodavnicama! Bila su to sjajna vremena ali je pred nama prava revolucija u ovoj industriji, možda je sama pojava Microsoft Surface pre par godina doprinela da danas čekamo izlazak Project Natal!

Kolega Miljan Radanović (prvenstveno inicijator) koji je zadužen za gejming deo ponude u POSITIVE-u je početkom ovog leta pokazao veliko interesovanje vezano za naše online aktivnosti a što je rezultiralo da početkom novembra meseca pokrene i svoj web sajt pod nazivnom Gamers House.

Moram priznati, startovao je vrlo ambiciozno s obzirom da mu je ovo prvi samostalan projekat ovakve vrste i još u vreme kada nije baš preporučljivo (vreme krize)  ali nisam imala nedoumica jer je uspeo da završi fakultet u roku i uporedo i radi. Baš iz tih razloga dobio je podršku ne samo pojedinih kolega koji su se uključili svojim znanjem i iskustvom, već kompletnog Pozitiva

www.gamershouse je sajt koji  kreiraju i održavaju gejmeri odnosno oni koji su godinama veliki potrošači a i zaljubljenici u gejming (btw: da li znate da u Americi postoje koledži na kojima se mladi Amerikanci specijalno školuju za ovu industriju?). Sajt pored najava, klasičnih vesti, recenzija… odlikuje i tzv „Community“ koji je osmišljen po principu funkcionisanja društvenih mreža (FaceBook, Twitter) a gde sa svojim prijateljima razmenjujete mišljenja, savetujete se, dolazite do informacija koje su Vam potrebne, postavljate slike, video klipove a sve sa istim ciljem: gejming je način života!

Sajt je za kratko vreme počeo beležiti lepu posećenost jer pored redovnih sadržaja i Community-ja postoji odeljak u kojem se testiraju računarske komponente a u najavi je startovanje web shopa i  rubrika za preuzimanje šifri,  pomoć prilikom igranja, kviz, kalendar svih važnijih takmičenja, mapu svih igraonica u regionu, blog pa i video. Ono što mi je posebno interesantno a što očekujem je datum kada će krenuti i sa turnirima.

I bez obzira što je (verovatno) asocijacija na igre i gejming: deca koja su za računarima sa slušalicama (zbog čega roditelji nisu srećni) imam utisak da će me ova  Miljanova inicijativa posebno motivisati da se posvetim i profesionalno – jer priznajem: obožavam Nintendo Wii! a sa druge strane veliki je i izazov sa aspekta marketinga i odnosa s javnošću.

Radeći ovih par meseci imam puno nedoumica, očekuje nas ozbiljno praćenje i istraživanje ovog tržišta, industrije uopšte, a ono što sada mogu reći isključivno na osnovu „osećaja“ je da nam predstoji ozbiljan dugoročan projekat koji će možda uticati i na buduće poslovanja Positive-a.

…”just stay online” i uživajte u linkovanim videima

Photo: Jovan Djokic

Posle čitanja posta na www.draganvaragic.com “PR objave posle šest meseci” krenula sam da napišem komentar koji me je naveo na neka razmišljanja a vezana su za naša iskustva koja smo imali u prethodnih par godina baš na ovu temu. POSITIVE je kao i većina domaćih firmi koja spada u SMB (mala i srednja preduzeća) počeo sa PR aktivnostima par godina nakon osnivanja (osnovan 2000-te) i gde je fokus bio na offline. Poslednje dve godine smo intenzivno počeli sa objavljivanjima saopštenja ili vesti „na internetu“ tako da smo za vrlo kratko vreme mogli da uporedimo efekte – online vs offline.

U čemu je razlika?

Samo jedan primer:
Polazim od činjenica da se sva saopštenja koja želimo da objavimo u medijima u većini slučajeva plaćaju (i kako mediji vole da ih zovu tzv PR tekstovi) bez obzira da li zadovoljavaju formu saopštenja ili ne (5+1 i x=2+1). OK. Napisali smo saopštenje, kontaktirali medij(e), odredili datum, mesto (stranu i veličinu) na kojoj će se objaviti, poslali smo ga, oni objavili, mi platili…

Novine bilo da su dnevne, nedeljne, mesečne, uglavnom se nakon čitanja bacaju. Mi nemamo sumnji da je poruka koju smo hteli da pošaljemo na ovaj način i stigla do naše ciljane javnosti ali u kojoj meri? Koliko je njih zaista to i pročitalo? Da li je dovoljno ići sa saopštenjem u samo jednom medijumu/novini? Da li je bolje ići samo u jednom ali relevantnom i sa velikim tiražom (npr Blic, 24sata) ili ići u više manjih? Pitanja dosta, odgovori uglavnom polovični i koji se svode na procenu i nagađanja a kada radite u maloj firmi imate i takav budžet za PR a treba da ga „pametno“ raspodelite i menadžmentu ili direktoru/vlasniku prikažete efekte.  U većini slučajeva male kompanije nisu u mogućnosti da angažuju agencije koje rade monitoring i preskliping jer jednostavno nemaju dovoljno novca i za to.

Nakon objavljivanja saopštenja, lepo ga izrežete i zalepite (bukvalno) u Vaš preskliping i arhivu. Neke aktivnosti jednostavno nemaju mogućnost niti mogu da se konkretno izmere. Kako izmeriti reputaciju ili aktivnosti koje se odnose na „image building“? Ovako, kada se kaže, deluje i zvuči potpuno nelogično, zar ne? Za isti novac koji uložite u jedan offline medij, za jedno saopštenje, možete u online-u da objavite mnogo više saopštenja kod različitih izvora.

Zašto je to važno i kome?

Kada krenete sa online PR aktivnostima a koje podrazumevaju i objavljivanje i distribuciju saopštenja važno je da postavite i ciljeve koje se odnose na pretraživače, konkretno najbitniji – Google.

Cilj 1: objavljujemo saopštenje na takav način i kod jednog izvora/medija da se ono pojavi u što većem obimu i na drugim sajtovima ili agregatorima vesti koji ga preuzimaju putem RSS Feed-a. To znači da možete za određenu manju sumu novca i ukoliko je sadržaj saopštenja relevantan, da se pojavite u velikoj meri na Google-u za određene ključne reči. Na ovaj način se uglavnom radi u većini slučajeva a gde je broj „Online Coverage“ najbitniji.

Cilj 2: Možete platiti samo jednom mediju koji će na svom sajtu objaviti tu vest za (mnogo) veću sumu novca ali je on vrlo relevantan, npr sajt B92 ili Blic a samim tim postoji mogućnost da će ovu vest preuzeti i neki drugi sajtovi i objaviti ali ne mora da znači. Kada korisnici, potencijalni kupci, ciljane javnosti… krenu sa guglanjem koji su to sadržaji, informacije i ključne reči koje mi želimo da se pojave o nama kao kompaniji? A izvori? Da li je bolje da se kao izvor ovih informacija pojave B92, Blic i samo 24 sata ili je to „samo“ prvih par strana na pretraživačima?

Aktivnosti treba prilagođavati prema sadržaju saopštenja, poruci koju želimo da pošaljemo ciljanoj javnosti (ali!) i efektima koje treba da pokažemo u firmi za koju i radimo.

Cilj 3: Oformiti sopstveni Medija Centar, napraviti plan i strategiju online aktivnosti koje imaju za cilj da kao kompanija budemo relevantan izvor drugima u objavljivanju informacija, sadržaja ali uz sve tzv. principe koje podrazumeva sada (možda) već prevaziđen termin web 2.0

Kod objavljivanja i distribucije saopštenja u online-u postoji i „jedan vrlo mali ne mnogo bitan detalj?“ -  što imate mogućnost da samo uz pomoć jednog običnog klika na link ka Vašem sajtu, koji je postavljen u saopštenju – imate tačne i konkretne informacije: koliko njih je ovo saopštenje pročitalo, koliko im je trebalo minuta, da li su samo pogledali ili odmah zatvorili Vaš sajt, da li su sa te stranice pogledali i još neke druge sadržaje na Vašem sajtu itd… ostavili komentar, preporučili Vas i sl.

Ovo je samo jedan primer koje su sve mogućnosti online PR aktivnosti i njihovog praćenja u malim kompanijama gde se očekuje da za konkretne aktivnosti prikažete efekte i isplativnost, sa aspekta važnosti u određenom trenutku i okolnostima.

Objavljivanje i distribucija saopštenja u Online-u je mnogo više i kompleksnije od primera koji je ovde predstavljen a samim tim je i mogućnost praćenja efekata mnogo veća od navedenih.

I da ne zaboravim, da se vratim na četvrti pasus: nakon čitanja nekog saopštenja na Internetu ono ostaje uglavnom trajno zapisano, uvek se može izguglati i ne završava, kao kod klasičnih novina, odmah sutradan u kanti za otpatke ili samo Vašoj arhivi.

PS: Internet, web, online – kako želite – traži posvećenost (odnosno treba mnogo manje uložiti novca ali mnogo više vremena a koje u ovakvim okolnostima nije od 9 do 17h).

Konferencija Cisco Expo već devet godina okuplja veliki broj posetilaca ali i učesnika koji prate inovacije iz oblasti IT rešenja. Ove godine je Ženski IT Kutak imao i zadovoljstvo i čast da bude pozvan i prisustvuje ovom, jednom od najznačajnihih, godišnjih okupljanja IT-jevaca u zemlji, koji se održao 10. i 11. novembra u Hotelu Hayatt Regency u Beogradu.

Sve brži  tempo poslovanja i života uopšte, postaju sve više uslovnjeni brzim i jednostavnim informatičkim rešenjima u kojima kompanija Cisco Sistems prednjači i kroz čija mrežna rešenja protiče čak 80% podataka na Internetu. Globalno!

POSITIVE je i prethodnih godina kao Cisco SMB partner, prisustvovao ekspoima ali je ove godine kancelarija Ciska u Srbiji pokazala u kom obimu prati i podržava svoje partnere i njihove aktivnosti obzirom na upućen poziv Kutku , što je iz mog ugla bilo veliko iznenađenje i za svaku pohvalu (odnos „velikih i malih“).

Koliko Cisco mrežna rešenja mogu pomoći u poslovanju, uverila sam se mnogo puta (imam i njihov wireless router) a posebno kada sam počela da radim od kuće. Home office mi je implementiran za nekih nekih 30-tak minuta (možda i manje, verovali ili ne) i sveo se na vrlo jednostavna podešavanja od strane kolege Zlatka Marksera, putem VPN i VOIP tehnologije o čemu mogu posvedočiti i moje rekacije na twitteru i oduševljenje kada sam počela (zaista i zapravo) koristiti samo IP telefon

Ono što mi u ovom trenutku čini kancelariju su: računar i konekcija! Praktično zar ne? Obzirom da sam žena, da već 15-tak godina radim u oblastima koje su na ovaj ili onaj način usko povezane sa računarima i IT-jem uopšte, da radim u kompaniji koja prvenstveno ima poslovnu politiku da „prvo sve isproba sama na sebi“ i da nas, žene uglavnom prati reputacija: „hoćete li mi, molim Vas, iskopirati internet na ovu disketu“, moram priznati da, svaki dan sve više uviđam kroz čisto operativne, dnevne aktivnosti koliko je važno imati dobru infrastrukturu, šta znači rešenje naspram potrebe.

Jednostavnim klikom na VPN ikonicu moje radno okruženje se menja, imam pristup svim serverima i podacima koji su mi potrebni i još mnogo toga… mogu proveravati poštu ili video nadzor putem mobilnog telefona i sl. Nije bitno gde sam… Tek kada počnete nešto da koristite uviđate prednosti, brzo se naviknete i razmišljate kako ste pre trošili mnogo više vremena i kako ste, uopšte, pre funkcionisali bez ovih opcija?

Predavanje Massima Migliuolo, Vice President, GoToMarket, Emerging Markets, Cisco na temu: Razvoj uz pomoć ICT – je ostavilo najjači utisak.  Taj dan smo imali i posebna dva intervjua za Cisco Channel (za internu komunikaciju na Cisco sajtu) iz ugla partnera sa posebnim fokusom na tag computing, dijalog i kolaboraciju sa krajnjim korisnicima a što je bio fokus i ovogodišnjeg Cisco Expo-a. Ovo mi je još jedan pokazatelj da i IT kompanije u Srbiji što pre moraju početi ozbiljno koristiti Internet i sve njegove mogućnosti, da postanu transparentne i otvorene za komunikaciju sa svojim korisnicima.

Kutak na svojim stranama positive sajta obrađuje teme za koje smatra da će ženama biti interesantne i neobične ali je ovaj poziv doprineo da se okrenemo i nekim novim temama a to je edukacija u domenu IT-ja jer su sve manje razlike među polovima a sigurno da će u narednim godinama biti sve veći broj žena „decision maker“ i da ćemo se još više emancipovati. Biti samostalnije i ravnopravne (ne „ravnopravnije“ – ili si ravnopravan ili nisi).

O sadržajima na konferenciji Cisco Expo 2009 pisali su i mnogi drugi: Personal Magazin, Internet Ogledalo… a video možete pogledati i putem e tv.

Uvođenje informatičko-tehnološke infrastrukture i mrežnih rešenja ne treba smatrati troškom, već investicijom koja će se (npr: poput legalizacije softvera) vrlo brzo vratiti kroz poslovanje a ono o čemu posebno razmišljam je kako vremena imamo sve manje, kako treba da budemo još efikasniji a da naš radni dan bude zadovoljstvo ne obaveza… I da uživamo u sitnicama i malim stvarima…

I da ne zaboravim: Welcome To The Human Network!

PS: vrlo neobičan i drugačiji (za Cisco) novi video commercial, slučajno pronašla pre odlaska na expo, gde drugde nego na YouTube: Cisco ad “I Will Survive” 2009, obavezno pogledajte simpatično

Kada je Positive odlučio da fokus svog medijskog nastupa postavi na on-line scenu, bilo je sumnji da li će to doneti rezultate. Znali smo da je put dug i naporan i da zahteva vreme i posvećenost, ali nismo znali da li postoji dovoljna “kritična masa” online korisnika, čitalaca online medija, učesnika tog posebnog okruženja.

Za ljude koji tek stupaju na ovu scenu, oni koji su tome posvećeni deluju pomalo zatvoreni u svoj mali svet i čini se da oni zapravo komuniciraju sami sa sobom. Kako ulazite u male tajne ovog novog, virtuelnog sveta, shvatate da nije baš tako.

Kada ste posvećeni i iskreni u svojim nastupima, posle izvesnog vremena rezultati počinju da se vide. Naravno, prvo vas prepoznaje mali krug ljudi, ali ova reputacija se širi kao krugovi talasa u vodi. Ne mogu se zaustaviti.

Bili smo neki dan na razgovoru za jedan veliki posao. U prethodnim kontaktima stavili su nam do znanja da baš i nismo neki favorit, ali da svejedno, u pozivu za sastanak, sem imena preduzeća saopštimo i imena ljudi koji će na njemu učestvovati. U ime Positive-a sastanku su prisustvovali naš PR Jasna Kamatović i naš prijatelj i saradnik Dragan Varagić.

Našem iznenađenju nije bilo kraja kada su nam ljubazni domaćini (preuzeće se bavi poljoprivredom) rekli da su se raspitali i o firmi i o ljudima, preko interneta! Otvoreno su priznali da su bili impresionirani količinom i kvalitetom “pogodaka” kada smo mi u pitanju. Sastanak je prošao odlično, a naše uverenje da smo na pravom putu je potvrđeno.

Broj i značaj korisnika interneta koji će svoje mišljenje formirati i na osnovu online predstavljanja je veći nego što na prvi pogled deluje. Reputacija koja se stvara u virtuelnom svetu,  iskrenim blogovanjem, izjavama, saopštenjima i izraženim mišljenjem, kako korporativnim tako i privatnim, je sve sem virtuelna. Ona je stvarna, teško se stiče i teško održava. Virtuelni svet kao i pravi ne trpi prevarante.

Ako sam ponekad imao sumnje u iskren entuzijazam ljudi koji su me podsticali na ovaj put, sada znam da su u pravu.

U poslovnom svetu, a naročito u IT biznisu, uloga inovacija je uslov ne samo razvoja, već i opstanka preduzeća. Ako inovacijom smatramo “izum” koji može da se proda, onda moramo reći da bez konstantnih promena u našoj industriji zapravo i nema prodaje.

Positive naravno nema mogućnosti da uvodi radikalne inovacije, to je rezervisano za Apple, Microsoft i slične, ali postepenim koracima može i mora stalno da se grabi napred.

Bio sam pre neki dan na izvrsnom seminaru iz oblasti inovacija u malim i srednjim preduzećima, u organizaciji Evropskog programa za tehničku pomoć malim i srednjim preduzećima  u oblasti inovacija www.epi.rs i doživeo otkrovenje. Saznao sam da su i male promene zapravo značajni koraci, a da inovacije u oblasti organizacije poslovanja mogu doneti značajan napredak.

Iako je najznačajnija organizaciona, pa i tehnološka inovacija Positive-a ove godine potpuno novo Web prisustvo, uključujući i Web Shop, fino “doterivanje” organizacione strukture kompanije može dovesti do značajnih ušteda i napretka.Web Shop predstavlja dugoročnu investiciju i rezultati ovih aktivnosti očekuju se zapravo tek naredne godine.

S druge strane organizacione promene treba da daju brži rezultat a pomoć gore pomenutog EPI-ja bi bila dragocena. Postavljanjem čvrste organizacione strukture, kao i uvođenjem novih usluga koje Positive može pružiti korisniku, osnov su za opstanak i napredak kompanije narednih godina. Iako možda zakasnela, ova ideja vodiće Positive kroz period oporavka privrede nakon krize.

Možda neko smatra da je Positive suviše mala kompanija da bi na ovaj način kreirala svoju politiku. Naprotiv, koliko god mali bili, morate imati plan, morate znati gde želite da budete kroz 5 godina, a što je još važnije, morate znati kako da tamo stignete.

Na internetu (Srbija i region) možete pronaći veliki broj članaka na temu „Kompanijski blog“. Ono što sam uspela da vidim je, da su čisto informativnog karaktera ali kako zaista izgleda vođenje jednog ovakvog bloga, kakva su iskustva, šta donosi, koji su efekti i kada?

Blog.positive.rs je nastao kao jedan probni test a koji je (kako mi izgleda) prerastao u nešto veće. Da li su autori i koautori ovog bloga zaista blogeri? – nismo mi ti koji procenjujemo već blog zajednica odnosno blogosfera.

Sve je počelo pre godinu dana kada smo (svako pojedinačno: Jasna, Staša, Đorđe i Saša) na servisu blog.rs počeli kao probe da pišemo naše lične blogove. S obzirom da smo planirali sa vrlo ozbiljnim aktivnostima u domenu internet nastupa naše kompanije, bilo je logično da pokušamo da koristimo ovaj komunikacijski alat… i jednostavno puštanjem nove verzije sajta odlučili smo da se aktiviramo sa blogovanjem.

Pre početka, usvojili smo određena pravila kojih se i pridržavamo. Ono što me zaista raduje je, što je svako od autora uspeo svojim pisanjem da u svoje tekstove prenese i deo svog personalitija što je vrlo dobro jer Positive inače važi za kompaniju u kojoj je odlična i spontana radna atmosfer (npr: nema dress i hair code-a).

Ovaj blog nema, niti će ikada imati klasičnu prodajnu priču (ako kupite kod nas bićete presrećni jer smo najbolji, najlepši – što kaže kolega Saša). Teme o kojima pišemo su prvenstveno namenjene našim korisnicima. Pokušavamo da prenesemo o čemu razmišljamo, koji su problemi u svakodnevnom radu,  kakva su naša iskustva.

I još nešto! Ono što nigde ne možete pronaći na Internetu je kako da procenite koji su to tekstovi koje treba objavljivati? Kakva je politika pisanja bloga?

• U poslednje vreme, vrlo često nam se dešava da postoje teme na koje bi smo rado pisali i koje bi ovom blogu donele veliku posećenost i participaciju, ali jednostavno nakon međusobnih konsultacija shvatimo da to ne bi bilo dobro za nas kao kompaniju, da bi nam to moglo doneti određene probleme u poslovanju. Na žalost – ali veoma popularne teme a koje ne objavljujemo su sa sadržajima koji se mogu negativno odraziti na poslovnu komunikaciju, odnose sa drugim pojedincima ili kompanijama, odnosno sadržaje u kojima navodimo druge kao negativne primere.  Ovakvi sadržaji bi sigurno popularisali ovaj blog ali bi se u većoj meri odrazili negativno na poslovanje.
• Ne objavljujemo sve predložene tekstove čak i ako se dodatno moderiraju. Jednostvano nemaju svi sklonost ka pisanju u smislu da mogu preneti svoja iskustva a da ona budu razumljiva i čitljiva.
• Tekstovi koji se objavljuju prvenstveno su namenjeni korisnicama i imaju edukatvini karakter, treba da budu korisni i primeljivi i na osnovu kojih mogu dobiti određenu sliku o nekoj aktivnosti ili su imali određene neodumice i pitanja.
• Ne objavljuju se tekstovi koji imaju sadržaje sa direktnim prodajnim ponudama ili korporativnim/kompanijskim porukama u smislu predstavljanja i promocije prizvoda i usluga. Za takve sadržaje Positive ima posebne strane na svom sajtu.
• Autorski status mogu imati zaposleni koji na pravi način mogu preneti svoja iskustva (ne suviše “corporate” način komuniciranja) ili posavetovati iz svog domena rada druge korisnike, koji participiraju ili su aktivno uključeni i na drugim blogovima.
• Mora postojati bar jedna osoba koja će na pravi način zaista razumeti i primenjivati ovaj alat.

Ne treba blogovati radi pukog blogovanja (jer to svi rade, bićemo bolje pozicionirani i sl).

Gde je sada ovaj blog?

Ima četiri autora i čak 5 koautora. Naše kolege su počeli da prate druge kompanijske blogove u svojim domenima i u zavosnosti kakva su im interesovanja, počeli su na drugačiji način da doživljavaju blog (da, to nije samo blog na B92), da uviđaju koliko je značajna ovakva komunikacija ne samo na Internetu, koliko donosi jednoj kompaniji na dugoročnom planu. Dinamika pisanja je jednom nedeljno od svakog autora a koautori mogu pisati ad hoc i tako se postovi i objavljuju.

Od marta meseca do danas objavljeno je 30 postova i ima 96 komentara. Komentari nisu podešeni za moderaciju.

Kakva je korist, efekti?

Nakon samo tri meseca, na primer, ovaj blog nam je doneo više poseta sajtu nego jedan ozbiljan agregator vesti ili magazin za godinu dana (sklopljeni Ugovor na godišnjem nivou, vrednost više hiljada evra).

Posle samo šest meseci jako lepo se preneo i u off line, o njemu se komentariše na skupovima, seminarima, konkurencija nas čita, naši partneri, dobavljači… Dobijamo sve više poziva da držimo predavanja, čak i obuke. Postao nam je odlična „referenca“ .

Ozbiljno pisanje kompanijskog bloga ne donosi i ne treba da bude alat za direktnu prodaju, već ozbiljan strateški alat u domenu marketinga i odnosa s javnošću. Putem bloga možete se kao kompanija potpuno otvoriti, graditi reputaciju, uticati na kredibilitet, stvarati poverenje…

Kada sam pre više od godinu dana dobila zadatak da napravim novi sajt sa web shopom (ili on-line prodavnicu, kupovina putem interneta) bila sam jako zabrinuta jer nigde nisam mogla naći bar neke informacije o tome. Prosto je neverovatno koliko na domaćem webu ima ovakvih prodavnica ali kao da niko nije smatrao da će, ukoliko podeli to svoje iskustvo, uopšte nekoga i zanimati. Ili barem ja nisam pronašla…

Pitanja dosta – odgovora malo onda su se stvari neverovatno promenile zahvaljujući obuci koju sam počela (i imala sreće i što mi je firma omogućila) da pohađam kod Dragana Varagića… I negde baš na polovini – sve se tako poklopilo – prosto je bilo logično i ustvari vrlo jednostavno

…Ovaj Web Shop je samo deo jednog ozbiljnog projekta koji se tiče on-line nastupa Positive-a.

Prva iskustva i zaključci

Kada smo pre 3 godine napravili naš treći po redu sajt pokušali smo sebi da zadamo cilj a to je max 3.500 poseta mesečno, s obzirom da imamo samo jednu prodavnicu i to u Novom Sadu. Pretpostavili smo da će taj broj u početku biti vrlo skroman i da ćemo vremenom ovu brojku i dogurati. Kad…!!!?

Posle samo 2 meseca od puštanja sajta brojka je bila na skoro 7.500 poseta mesečno, nakon godinu dana preko 30.000 poseta – to je skoro 10x više od očekivanog!!!

Šta to zapravo znači? To je isto kao da nam je za mesec dana 30.000 ljudi ili korisnika ušlo u prodavnicu u kojoj mogu samo da gledaju robu i cene (između ostalog) ali ništa ne mogu da kupe?! jer ne postoji mogućnost kupovine. Koja je onda svrha postojanja prodaje, koja je svrha poslovanja, svrha sajta? 

Počeo je period obuke i intenzivnog istraživanja ne samo na internetu već uopšte.  Nakon par meseci od početka obuke koja je sasvim neočekivanom brzinom dala i prve „opipljive“ rezultate (posle mesec ipo dana) redizajnirali smo postojeći veb sajt koji je za dva meseca imao više upita mejlom za on-line kupovinama nego stari tj prethodni sajt za dve godine postojanja.

Imali smo mogućnost i intenzivno smo razmišljali da otvorimo još maloprodaja ali smo na osnovu iskustava sa starim sajtom doneli odluku da sa mnogo manje ulaganja možemo imati prodavnicu ne samo u celoj Srbiji već bukvalno u svakom domu koji ima pristup internetu. Logično zar ne?

Izrada Web Shopa

Najbitnije je da napravite projekat koji ima sve potrebne elemente, vrlo koncizan i jasan, naročito segmente: ko šta radi, sa rokovima. Aktiviranje jednog web shopa podrazumeva i nove radne procedure jer koliko god on bio na internetu ipak svu tu robu koja se naruči neko treba da rezerviše, zapakuje, otpremi, pošalje itd… što mora fizički da se uradi.

Sama izrada je vrlo jednostavna. Postoji veliki broj softvera i to pod operativnim sistemom koji su već gotove on-line prodavnice (već je sve dizajnirano, korpa, način funkcionisanja itd) i koji se mogu kupiti ili skinuti sa interneta ili možete sami osmisliti dizajn i funkcionisanje istog. Shop smo uradili  pod sopstvenim CMS-om (Content Management System ili Sistem za upravljanje sadržajem) koji mnogo toga radi dinamički ili po automatizmu u segmentu radnih procedura oko samog funkcionisanja, i koji smo osmislili i napravili prema našim potrebama.

Iskustva

Deluje jednostavno ali nije baš tako. Iza ovog projekta stoji period priprema koji je verovali ili ne trajao skoro godinu dana. Sam shop se može izraditi za mesec-dva ukoliko imate jasno definisane ciljeve, sarađujete sa dobrim programerom i oformite dobar tim.

Istražujte, gledajte, osluškujte, učite. A kada učite – učite samo od najboljih! Posvetite se korisnicima i slušajte šta Vam oni kažu jer to je najvažnije. Web Shop će živeti samo ukoliko korisnicima omogućite da se uključe i pokažete im da vodite računa o njihovim potrebama i željama.

Vodite se iskustvima drugih ali nikako nemojte zanemariti ni svoja.

Prva stvar koju moram reći je, da se poslednjih meseci osećam potpuno asocijalno kada komuniciram sa ljudima (ne samo iz moje branše – već uopšte) i koji me posmatraju kao potpunog „frika“ jer sam potpuno prešla da živim i radim u on-line okruženju.

I pokušavala sam (i dalje pokušavam) da objasnim koliko je Internet moćan iz više razloga naročito ako se bavite osetljivim pitanjima poput reputacije, pozicioniranja, strategije, promocije… a onda sam pročitala seriju postova od Blogowskog  o digitalnom identitetu i pomislila sam kako bi bilo sjajno kada bi svi iz off-line-a shvatili koliko se iz ta četiri posta može naučiti i kako će mnogima trebati mnogo vremena dok ne prepoznaju njihovu „težinu“.

Zašto sve ovo? Danas sam krenula nekom uobičajenom radnom dinamikom „pred Exit“ , objavila sam saopštenje na PRObjava-ma (ovaj sajt je namenjen PR objavama/saopštenjima i podrazumeva se da budete i registrovani ako želite da pročitate punu verziju ne samo “intro”) i imala i šta i da vidim? A to je da nam je druga firma prekopirala i saopštenje i akciju. Imnogi će reći: ne vidim u čemu je problem, to se tako radi, copy/paste nisu baš puno, ne vidim sličnost… dramim?

Onaj ko razume – shvatiće iz prve o čemu govorim. A dok kopi-pasteri shvate šta su ustvari uradili… i kolika će tek biti šteta…

Ne govorim o tome da li neko svoj posao radi odgovorno ili ne, da li je PRofesionalac ili nije, ne govorim o tome da treba da nam bude super jer nas kopiraju… ne, govorim o tome kako će trebati još puno, puno vremena dok se ne shvati da svaka, bukvalno svaka naša aktivnost na internetu gradi istoriju a na osnovu koje ćemo se svi pozicionirati. Na internetu je sve uvek vidljivo svima – toga treba  da postanemo svesni i na vreme! i da vodimo računa šta radimo.

Ta istorija će mnogo uticati na reputaciju…  a kada se na pravi način počne voditi računa koliko je (i u kakvoj formi) prisustvo jedne kompanije važno na internetu – ovakvih primera će biti i nadam se manje.

Dakle, apsolutno nećemo prećutati jer polažemo prava na svaku našu objavu. To što je naše saopštenje „prepakovano“ i to „PRofi“ ne znači da je šteta manja ili da je profesionalnije napisano. Odnosi s javnošću su ozbiljan posao koji se ne radi na takav način

I razmišljam… ako sada ne reagujemo to znači da će svi polagati pravo da rade iste stvari svima?!  Da će TO biti trend? nešto što se podrazumeva? po „defaultu“?

PS: …i još nešto, iz potpunog inata pišem „nerazumljivo“: my tweet ppl! thanx @milojesekulic @prokka @GagaDjermanovic @itkutak @blogowski @eevan @goran_anicic @Bednopiskaralo @gadgaterija… for supporting with every tweet and @misscybernaut @milospetrovic @angelasavic @nebojsatosevic @bobanvuckovic for the FB