Prema podacima republičkog zavoda za statistiku 11.5% preduzeća u Srbiji koristi neko od ERP rešenja u svom poslovanju. Iako su najpoznatija rešenja namenjena pre svega korporativnim korisnicima, postoji veći broj ERP rešenja prilagođenih, prema kompleksnosti i prema ceni, malim i srednjim preduzećima.

Pored većeg broja srpskih proizvođača softvera, na tržištu se mogu pronaći i ERP rešenja iz Ex Yu oblasti, koja obezbeđuju podršku za srpsko tržište. I pored ove ponude, zastupljenost je zabrinjavajuće niska. Istražujući ovaj problem došao sam do zaključka da najveći broj top menadžera (koji treba da promoviši potrebu za uvođenjem ERP rešenja) nema jasnu sliku šta time dobija. Reći da ovaj sistem obezbeđuje sveobuhvatnu analizu poslovnih procesa najčešće nije dovoljno.

Potrebno je kroz edukaciju razjasniti koje su konkretne prednosti kada se za praćenje i upravljanje poslovanjem koristite softverom koji će ne samo zabeležiti sve poslovne promene, već će ih i na organizovan i sistematičan način prikazati u onoj formi koja vam daje mogućnost analize i odlučivanja.

Laički rečeno, za razliku od “knjigovodstvenog programa” ERP vam omogućava ne da gledate pomene koje su se dogodile, već da upravljate promenama koje dolaze.

Da budem potpuno iskren, za ovo je potrebno izdvojiti novac, koji je u ovim teškim trenucima jednostavno teško pronaći, ali pre svega je potrebno posvetiti vreme i dozvoliti prilagođavanje ERP rešenja postojećoj organizaciji poslovanja ili, još bolje, međusobnom unapređenju poslovnog procesa i softvera.

Lako je razumeti zašto bi neko ko je uložio dosta novca, posle godinu dana bio potpuno razočaran rezultatima. Za pune efekte ERP-a potrebno je više od jedne godine, možda i više od dve. Ipak, krajnji rezultat je impresivan. Mogu da kažem da kada konačno dočekate rezultate, kao rezultat pre svega vašeg truda kao top menadžera da menjate neke navike vaših zaposlenih, možete biti veoma zadovoljni.

Analizirajući rezultate poslovnih procesa, odnosa sa klijentima, načina proizvodnje, ponašanja ostalih sektora vaše organizacije, možete veoma precizno predvideti buduća poslovna događanja i naravno, unaprediti postojeće procese. Pri tome tvrdim da nije važno čiji ste softver kupili i koliko ste ga platili, već koliko je on prilagođen vašem načinu rada, poslovnoj strategiji i politica, a pre svega, koliko ste vremena i truda uložili da projekta uspe.

Ako vaši zaposleni vide i prihvataju prednosti, ako ste vi prihvatili ovaj alat kao koristan i značajan, ceo trud se isplatio. Naravno, rad na uvođenju ERP sistema nikad nije završen. On je proces u koje neprekidno unapređujete i ERP sistem i vaše poslovanje. Ako uvodjenje ERP-a razumete na ovaj način, pozitivan rezultat je neizbežan.

Početkom oktobra meseca 2010. godine formalno je predstavljen i počeo sa radom Vojvođanski IKT klaster, po mnogima trenutno najjače udruženje ovakve vrste u Srbiji. Klaster trenutno broji  23 preduzeća sa oko 1.500 zaposlenih, uživa podršku 4 institucije, a članice udruženja verovatno ostvaruju najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

Ideja za osnivanjem ovog poslovnog udruženja proistekla je iz potrebe IKT firmi da se udruže u klaster zbog lakše internacionalizacije i unapređenja svog poslovanja, razvojnih mogućnosti za domaću privredu i stvaranja uslova za povećanje izvoza.

Povod za razgovor na Positive Blogu sa gospodinom Milanom Šolajom je prisustvo klastera na ovogodišnjem CeBIT-u koji se održava od 1.-5. marta. CeBIT je najveći međunarodni događaj iz oblasti digitalne industrije i ICT-ja, jedinstvena kombinacija izložbi, konferencija, štandova, korporativnih eventa…

1. Osnovni plan, program, smernice i ciljevi udruženja?

Vojvođanski IKT klaster je na dobrom putu da realizuje ambiciju da postane relevantna institucija za sva pitanja u vezi sa IKT sektorom kod nas – bilo da se radi o stranoj kompaniji koja traži partnera, domaćim zakonodavcima koji žele da se konsultuju pri donošenju propisa vezanih za sektor ili piscima strategija kojima je potreban sagovornik iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija – ovo udruženje želi da se pozicionira kao tačka prelamanja za ove i druge teme iz oblasti IKT industrije.

Istovremeno, klaster je platforma koju članice koriste za definisanje i zastupanje svojih interesa, kao i za niz aktivnosti koje će članicama doneti direktnu korist. Dalje, smatramo da u našoj zemlji raspolažemo značajnim potencijalima u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i da, ako ih mobilišemo na odgovarajući način i delujemo zajednički, možemo ostvariti zavidne rezultate. Nikako ne treba zaboraviti i da postoji dokazana sprega između razvoja i napretka ovih tehnologija i ostalih sektora privrede.

U utorak, 22. februara, ćemo prezentovati javnosti Strategiju klastera za period 2011 – 2013 i koristim priliku da pozovem sve zainteresovane da nam se pridruže tog dana u prostorijama Poslovnog inkubatora Novi Sad, Vojvođanskih brigada 28, od 11 časova. Svi koji dođu imaće priliku da čuju i vide još zanimljivosti.

Milan Šolaja

2.  Dosadašnji ostvareni rezultati?

U protekla četiri meseca aktivnog rada udruženja smo postigli nekoliko ciljeva. Pre svega u nastojanjima da privučemo nove članice – udruženje je sa 17 kompanija i 3 institucije podrške, naraslo na 23 kompanije i 4 institucije. Ovaj trend se nastavlja i pre kraja februara će u klasteru biti ukupno 28 preduzeća i 5 institucija koje nas podržavaju.

To znači da smo u kratkom roku uspeli da stvorimo kredibilitet i dostignemo kritičnu masu koja potvrđuje da smo se okupili oko pravih ciljeva. Drugo, uspeli smo da uspostavimo izuzetno dobre odnose sa nekima od stranih donatora koji su prisutni u našoj zemlji, prvenstvno sa nemačkim GIZ (bivši GTZ) i programima američkog USAID-a.

Već je realizovano nekoliko projekata u saradnji sa ovim organizacijama i u toku su intenzivni dogovori i planiranje aktivnosti koje ćemo zajednički sprovesti ove i narednih godina. S druge strane, Vojvođanski IKT klaster je dočekan dobrodošlicom i od strane strutura državne administracije i naročito Vlade AP Vojvodine koja će izvesno biti jedan od naših najznačajnih partnera. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je već odobrilo jedan projekat našeg udruženja, baš kao i pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, a dobili smo i grant od Sekretarijata za privredu Vlade AP Vojvodine. Iako su ova sredstva ograničena, ovo je za nas još jedan pozitivan signal da smo na dobrom putu i da ćemo u narednom periodu imati priliku da saradnju sa ovim institucijama nastavimo.

3. Koje kompanije su sve članice klastera i na koji način druge ICT kompanije mogu aplicirati za članstvo?

28 članica klastera su Alfanum, AS Computers, Autview, ComData, Energosoft, Execom, Hinttech, Intens, Infostud, ION Solutions, Ipsylon, JP Informatika, Levi9, M&I Systems, Navigator, NET Computers, Nordnet, Positive, Prozone, RT-RK, Runa Medija, Smart, Telvent DMS, TIAC, TO-NET, Ulyssys, Vega IT Sourcing i Zesium, a 5 institucija koje podržavaju klaster i koje su važna komponenta našeg rada su Alma Mons regionalna razvoja agencija, Centar za konurentnost i razvoj klastera, Ekonomski fakultet iz Subotice, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Fond za podršku investicija u Vojvodini.

Što se članstva tiče, može se možda reći da smo elitistički orijentisani, ali samo u tome da u svojim redovima želimo da imamo organizacije koje se prepoznaju u našim ciljevima i žele da doprinesu njihovom ostvarenju. U tom smislu je ovo zaista društvo odabranih. Ono što je možda osobenost je da nismo usko strukovno udruženje i da želimo među članovima da imamo i kompanije kojima osnovna delatnost nije IKT, nego su sadašnji ili potencijalni korisnici IKT proizvoda i usluga koji žele da doprinesu radu udruženja i ostvarivanju naših ciljeva.

Procedura za učlanjenje podrazumeva podnošenje aplikacije za članstvo, koju potom razmatra Upravni odbor i predlaže Skupštini udruženja na usvajanje. Dokumentacija se može dobiti na zahtev putem elektronske pošte, a deo procesa je i inicijalni sastanak na kome se potencijalna članica i klaster detaljnije upoznaju.

Vojvodina ICT Cluster web site

4. Da li i u kojoj meri ovakva udruženja mogu pomoći krajnjim korisnicima?

Apsolutno. Krajnji korisnici IKT uključuju širok dijapazon organizacija i pojedinaca u svim privrednim sektorima i društvenim oblastima. Kroz upotrebu IKT rešenja se postiže veća konkurentnost preduzeća, ustrojavanje poslovnih procesa, kvalitetnija organizacija rada, bolji nadzor i uvid u poslovanje, ali i viši kvalitet života svih nas.

S obzirom da je ukupni cilj našeg udruženja razvoj i unapređenje IKT industrije, neminovna posledica dostizanja takvog cilja jesu dobrobiti za krajnje korisnike, u vidu IKT proizvoda i usluga koji podižu kvalitet rada i standard života.

5. Koji su problemi sa kojima se članovi klastera najčešće susreću u svom poslovanju i na koji način ovakvo udruživanje pomaže u njihovom rešavanju?

Jedan od problema je hroničan nedostatak ljudskih resursa. Danas je teško naći kvalitetne a nezaposlene programere ili IT stručnjake drugih profila. Obrazovni sistem u Srbiji proizvede tek oko hiljadu IT stručnjaka godišnje, što ne zadovoljava potrebe tržišta. Srbija nije nikakav izuzetak, ovaj trend postoji i u razvijenom svetu. Štaviše, nedavno objavljene studije IDC-a predviđaju da će u narednih 5 godina u EU nedostajati skoro 400.000 IT profesionalaca. To je dodatna pretnja za naše tržište ljudskih resursa, jer će stručnjaci odavde još lakše nalaziti posao van Srbije.

Drugo, članice će biti u mogućnosti da kroz klaster pristupe projektima koji se finansiraju iz EU fondova i na taj način dođu do sredstava koja se mogu usmeriti na razvoj sopstvenih proizvoda i usluga, što je preduslov dugoročno stabilnog poslovanja u IKT industriji.

Na kraju, pomenimo i potrebu stalnog usavršavanja i praćenja svetskih trendova, što je naročito izraženo u ovom sektoru. Vojvođanski IKT klaster će pokrenuti niz aktivnosti usmerene na povećanje broja IT profesionalaca. Ovo je dugoročan proces koji podrazumeva animiranje novih generacija da upišu IKT i srodne studije, ali ćemo organizovati i treninge za prekvalifikaciju koji će pomoći da se ovaj problem lakše premosti. Ove aktivnosti ćemo organizovati u saradnji sa donatorima, obrazovnim institucijama i članicama klastera.

U klasteru ćemo formirati i projektnu kancelariju koja će pružati stručnu podršku za aplikacije za fondove EU, čime direktno povećavamo šanse da se ta sredstva usmere na zadovoljenje potreba članica. Što se tiče održavanja nivoa znanja i stručnosti članica, planiramo osnivanje ’Klaster Akademije’ koja će obezbeđivati treninge i obuke u skladu sa potrebama članica, organizovati predavanja, okrugle stolove i tematske konferencije.

Sve ove aktivnosti imaju za cilj članicama obezbede veću konkurentnost i kapacitete za osvajanje novih tržišta.

6. Vojvođanski IKT klaster ove godine i u Hanoveru na CeBIT-u? Na koji način će se Klaster predstaviti i u kojoj meri to može uticati na razvoj i unapređenje ICT u Vojvodini?

Najveći svetski sajam digitalnih tehnologja će biti prilika da se sretnemo sa predstavnicima sličnih asocijacija iz Evrope i sveta. Klastersko organizovanje omogućava komunikaciju na širem planu jer se kroz sastanke sa drugim udruženjima pruža šansa za uspostavljanje većeg broja kontakata nego što bi pojedinačne kompanije mogle da ostvare.

Vojvođanski IKT klaster će na CeBIT-u imati priliku i da poslovnim udruženjima predstavi potencijale i ponudu svojih članica i na taj način otvori vrata za sticanje novih partnera i izlazak na nova tržišta. Istovremeno, članice koje ovaj put neće biti prisutne u Hanoveru, mogu da iskoriste prisustvo klastera i zakažu sastanke na sajmu sa potencijalnim partnerima na kojima će ih klaster zastupati. Naravno, klaster ne može da ima punu pregovaračku funkciju na takvim sastancima, ali potencijalnim partnerima može da predstavi kompaniju članicu i tako ostvari inicijalni kontakt na kom se dalje može graditi saradnja. Ovo je sasvim nov koncept i biće zanimljivo videti kakve će rezultate dati.

Imamo i dogovorene sastanke sa dva velika IKT klastera iz Nemačke koji su izrazili zanimanje za ponudu naših kompanija i sa kojima ćemo razgovarati o mogućnostima za saradnju njihovih i naših članica.

U svakom slučaju, verujem da ovakav nastup sigurno može da doprinese da se poveća vidljivost potencijala za saradnju kompanija iz Vojvodine i Srbije i da one budu prisutnije u adresarima potencijalnih partnera iz sveta.

Zahvaljujemo gospodinu Milanu Šolaji na razgovoru.
Blog POSITIVE

U trenucima krize koja je svom snagom zahvatila i IT industriju, javlja se tračak nade. Prošle nedelje održana je promocija Vojvođanskog klastera IT kompanija. Članstvo čine 23 IT kompanije, uglavnom iz Novog Sada, sa preko 1.500 zaposlenih i jasnom izvoznom orijentacijom.

Zanimljivo je reći, da ova, za širu javnost praktično anonimna grupa, zapošljava većinu ljudi zaposlenih u IT sektoru u Vojvodini, a verovatno ostvaruje i najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

www.vojvodinaictcluster.org

Radi se, naravno, pretežno o softverskim kompanijama koje zapošljavaju mlade, visoko obrazovane kompjuterske stručnjake, pre svega u polju programiranja.

U sveopštom kukanju i horu žalopojki, javlja se glas koji treba da pokaže put ka razvoju i napretku. Moguće je ostvarivati rast, moguće je povećavati izvoz, moguće je zapošljavati mlade obrazovane ljude.

Na sreću, posle više godina praktičnog ignorisanja ove izvozne grane, sada i državni organi, različite agencije, pa i političari, prepoznaju i podržavaju ovaj način poslovanja. Nadam se da će aktivnosti klastera snažno podstaći i one koji se još nisu uključili, da ozbiljno razmisle i prihvate model razvoja i poslovanja koje članice klastera nude.

Potpuno otvorene prema svetu i konkurenciji u međunarodnim okvirima ovakve kompanije pokazuju put za ostatak napaćene srpske (vojvođanske) industrije.

Prodaja znanja ostaje naš najveći izvozni adut i smatram da je ovom projektu potrebno dati najveću moguću podršku.

Prema dostupim pokazateljima i našim ličnim rezultatima stanje sa malo razlikuje od opimističkih objava političara u medijima.

Govoreći iz ličnog iskustva, kriza je započela zapravo polovinom prošle godine, kada je počeo da se oseća značajan pad u prometu. Istini za volju, taj pad je u prvoj polovini 2010. godine usporen sa 20-tak, na 10-tak posto u odnosu na isti mesec protekle godine.

Ono što ceo sektor očekuje je da sazna kakvi će biti rezultati za Q2 2010. Prema do sada dostupnim podacima i procenama, može se reći da je pad gotovo zaustavljen. Ipak, teško je dati pokazatelje koji su relevantni, a odnose se na Q2, jer ovaj period ima odlike sezonskog umanjenja prometa usled godišnjih odmora i slično. Q3 je tradicionalno težak period za IT sektor, a za nas prvi u kojem smo osetili značajan pad prošle godine.

Ukoliko uspemo da stabilizujemo poslovanje na današnjem nivou, moći ćemo se nadati uspešnom, tradicionalno najboljem kvartalu za IT sektor – poslednja tri meseca u godini.

Positive već 18 meseci sprovodi mere ublažavanja krize, sa naglaskom na očuvanju radnih mesta. Do sada su ove aktivnosti uspele da očuvaju sva radna mesta, uz pad prometa koji je manji od proseka sektora. Pravi izazov biće 3. kvartal, čiji će rezultati opredeliti ne samo poslovanje ove godine, već i dati zamajac (ili stvoriti problem) za poslovanje u narednih 18 meseci.

Uz veoma striktnu finansijsku disciplinu, planiranje i nadzor nad postojećim poslovanjem, neophodno je uvoditi nove proizvode i usluge, koje će u sebi sadržati veći stepen dodatne vrednosti – znanja. Uz stečeni sertifikat ISO 9001, kao i mnoge druge organizacione promene, ulaganje u stručno osposobljavanje zaposlenih i čvrstu organizacionu strukturu treba da obezbedi zaustavljanje pada prometa i profita u preduzeću.

Da li će ovo doneti i realan rast (makar za vraćanje na pozicije sa kraja 2008. godine), suviše je rano za procenu. U svakom slučaju mislim da će za povratak na stope rasta iz 2007. i 2008. godine biti potrebno još najmanje dve godine, a i tada samo uz jasno opredeljenje države da podstiče IT sektor, pre svega u domenu usluga, kao i da se sa poštovanjem odnosi prema sve većem broju uspešnih softverskih kuća koja posluju u Srbiji, a sav softver (znanje) izvoze.

Onaj ko bude uspeo da se pronađe u stvaranju nove vrednosti za korisnika, može se nadati dugoročnom uspehu. Kratkovidi i kratkoročni potezi, koji za cilj imaju samo postizanje niže cene, bez obzira na kvalitet, osuđeni su na stagnaciju i na kraju propast.

Možda je ovo malo smelo u današnje vreme zahteva za najjeftinijim proizvodom, ali predstavlja viziju, uverenje i opredeljenje preduzeća.

Pre tačno godinu dana doneo sam odluku da je potrebno obezbediti certifikat ISO standarda. Tek danas mogu da kažem šta ta odluka zaista donosi.

Kada smo krenuli u proveru svoje organizacije, procedura rada i uputstava, nisam imao potpunu sliku koje prednosti će nam utvrđivanje ovih procesa doneti.

Danas, nakon šest meseci primene i uspešno obavljenoj proveri, na pragu dobijanja međunarodnog certifikata, znam. Postalo je sasvim jasno da sam proces uvođenja sistema standarda podstiče kompaniju da preispita i utvrdi svoju viziju, misiju, strategiju, ciljeve i zadatke. Već sam proces utvrđivanja i korekcije strateškog plana je benefit za sebe.

Photo: Jovan Djokic - POSITIVE

Drugi korak bio je utvrđivanje pojedinačnih procesa i procedura koji je za rezultat imao (konačno) jasno razgraničenje zadataka pojedinih sektora i radnih mesta.

Treći korak je stalno merenje, preispitivanje i usaglašavanje postavljenih ciljeva i procedura koje to omogućavaju.

Kako bi se reklo, tek sada vidimo šta nam nedostaje, šta ne radimo dobro i kako da ustanovimo gde grešimo. Put do “savršene” organizacije poslovanja je dug, zapravo nikad potpuno dostižan, ali put ka njemu donosi rezultate sam po sebi.

Standardi vam pomažu da, kada postoji sistem koji funkcioniše, svoj fokus usmerite ka učenju i razvoju. Upravo ovo i jeste strateški cilj preduzeća, a uvođenje standarda uz još neke značajne postupke korak je u dobrom pravcu.

U POSITIVE-u su sem uvođenja standarda u toku još dve aktivnosti, stručna pomoć EU u inovacijama (EPI Projekat) u organizaciji, kao i postavljanje modela Balanced Scorecard-a (BSC) kao sistema uravnotežene liste ciljeva poslovanja. ISO 9001 je prvi korak, a o značaju primene ova ostala dva nekom sledećom prilikom…

Konferencija Cisco Expo već devet godina okuplja veliki broj posetilaca ali i učesnika koji prate inovacije iz oblasti IT rešenja. Ove godine je Ženski IT Kutak imao i zadovoljstvo i čast da bude pozvan i prisustvuje ovom, jednom od najznačajnihih, godišnjih okupljanja IT-jevaca u zemlji, koji se održao 10. i 11. novembra u Hotelu Hayatt Regency u Beogradu.

Sve brži  tempo poslovanja i života uopšte, postaju sve više uslovnjeni brzim i jednostavnim informatičkim rešenjima u kojima kompanija Cisco Sistems prednjači i kroz čija mrežna rešenja protiče čak 80% podataka na Internetu. Globalno!

POSITIVE je i prethodnih godina kao Cisco SMB partner, prisustvovao ekspoima ali je ove godine kancelarija Ciska u Srbiji pokazala u kom obimu prati i podržava svoje partnere i njihove aktivnosti obzirom na upućen poziv Kutku , što je iz mog ugla bilo veliko iznenađenje i za svaku pohvalu (odnos „velikih i malih“).

Koliko Cisco mrežna rešenja mogu pomoći u poslovanju, uverila sam se mnogo puta (imam i njihov wireless router) a posebno kada sam počela da radim od kuće. Home office mi je implementiran za nekih nekih 30-tak minuta (možda i manje, verovali ili ne) i sveo se na vrlo jednostavna podešavanja od strane kolege Zlatka Marksera, putem VPN i VOIP tehnologije o čemu mogu posvedočiti i moje rekacije na twitteru i oduševljenje kada sam počela (zaista i zapravo) koristiti samo IP telefon

Ono što mi u ovom trenutku čini kancelariju su: računar i konekcija! Praktično zar ne? Obzirom da sam žena, da već 15-tak godina radim u oblastima koje su na ovaj ili onaj način usko povezane sa računarima i IT-jem uopšte, da radim u kompaniji koja prvenstveno ima poslovnu politiku da „prvo sve isproba sama na sebi“ i da nas, žene uglavnom prati reputacija: „hoćete li mi, molim Vas, iskopirati internet na ovu disketu“, moram priznati da, svaki dan sve više uviđam kroz čisto operativne, dnevne aktivnosti koliko je važno imati dobru infrastrukturu, šta znači rešenje naspram potrebe.

Jednostavnim klikom na VPN ikonicu moje radno okruženje se menja, imam pristup svim serverima i podacima koji su mi potrebni i još mnogo toga… mogu proveravati poštu ili video nadzor putem mobilnog telefona i sl. Nije bitno gde sam… Tek kada počnete nešto da koristite uviđate prednosti, brzo se naviknete i razmišljate kako ste pre trošili mnogo više vremena i kako ste, uopšte, pre funkcionisali bez ovih opcija?

Predavanje Massima Migliuolo, Vice President, GoToMarket, Emerging Markets, Cisco na temu: Razvoj uz pomoć ICT – je ostavilo najjači utisak.  Taj dan smo imali i posebna dva intervjua za Cisco Channel (za internu komunikaciju na Cisco sajtu) iz ugla partnera sa posebnim fokusom na tag computing, dijalog i kolaboraciju sa krajnjim korisnicima a što je bio fokus i ovogodišnjeg Cisco Expo-a. Ovo mi je još jedan pokazatelj da i IT kompanije u Srbiji što pre moraju početi ozbiljno koristiti Internet i sve njegove mogućnosti, da postanu transparentne i otvorene za komunikaciju sa svojim korisnicima.

Kutak na svojim stranama positive sajta obrađuje teme za koje smatra da će ženama biti interesantne i neobične ali je ovaj poziv doprineo da se okrenemo i nekim novim temama a to je edukacija u domenu IT-ja jer su sve manje razlike među polovima a sigurno da će u narednim godinama biti sve veći broj žena „decision maker“ i da ćemo se još više emancipovati. Biti samostalnije i ravnopravne (ne „ravnopravnije“ – ili si ravnopravan ili nisi).

O sadržajima na konferenciji Cisco Expo 2009 pisali su i mnogi drugi: Personal Magazin, Internet Ogledalo… a video možete pogledati i putem e tv.

Uvođenje informatičko-tehnološke infrastrukture i mrežnih rešenja ne treba smatrati troškom, već investicijom koja će se (npr: poput legalizacije softvera) vrlo brzo vratiti kroz poslovanje a ono o čemu posebno razmišljam je kako vremena imamo sve manje, kako treba da budemo još efikasniji a da naš radni dan bude zadovoljstvo ne obaveza… I da uživamo u sitnicama i malim stvarima…

I da ne zaboravim: Welcome To The Human Network!

PS: vrlo neobičan i drugačiji (za Cisco) novi video commercial, slučajno pronašla pre odlaska na expo, gde drugde nego na YouTube: Cisco ad “I Will Survive” 2009, obavezno pogledajte simpatično

U poslovnom svetu, a naročito u IT biznisu, uloga inovacija je uslov ne samo razvoja, već i opstanka preduzeća. Ako inovacijom smatramo “izum” koji može da se proda, onda moramo reći da bez konstantnih promena u našoj industriji zapravo i nema prodaje.

Positive naravno nema mogućnosti da uvodi radikalne inovacije, to je rezervisano za Apple, Microsoft i slične, ali postepenim koracima može i mora stalno da se grabi napred.

Bio sam pre neki dan na izvrsnom seminaru iz oblasti inovacija u malim i srednjim preduzećima, u organizaciji Evropskog programa za tehničku pomoć malim i srednjim preduzećima  u oblasti inovacija www.epi.rs i doživeo otkrovenje. Saznao sam da su i male promene zapravo značajni koraci, a da inovacije u oblasti organizacije poslovanja mogu doneti značajan napredak.

Iako je najznačajnija organizaciona, pa i tehnološka inovacija Positive-a ove godine potpuno novo Web prisustvo, uključujući i Web Shop, fino “doterivanje” organizacione strukture kompanije može dovesti do značajnih ušteda i napretka.Web Shop predstavlja dugoročnu investiciju i rezultati ovih aktivnosti očekuju se zapravo tek naredne godine.

S druge strane organizacione promene treba da daju brži rezultat a pomoć gore pomenutog EPI-ja bi bila dragocena. Postavljanjem čvrste organizacione strukture, kao i uvođenjem novih usluga koje Positive može pružiti korisniku, osnov su za opstanak i napredak kompanije narednih godina. Iako možda zakasnela, ova ideja vodiće Positive kroz period oporavka privrede nakon krize.

Možda neko smatra da je Positive suviše mala kompanija da bi na ovaj način kreirala svoju politiku. Naprotiv, koliko god mali bili, morate imati plan, morate znati gde želite da budete kroz 5 godina, a što je još važnije, morate znati kako da tamo stignete.

Kada sam pre više od godinu dana dobila zadatak da napravim novi sajt sa web shopom (ili on-line prodavnicu, kupovina putem interneta) bila sam jako zabrinuta jer nigde nisam mogla naći bar neke informacije o tome. Prosto je neverovatno koliko na domaćem webu ima ovakvih prodavnica ali kao da niko nije smatrao da će, ukoliko podeli to svoje iskustvo, uopšte nekoga i zanimati. Ili barem ja nisam pronašla…

Pitanja dosta – odgovora malo onda su se stvari neverovatno promenile zahvaljujući obuci koju sam počela (i imala sreće i što mi je firma omogućila) da pohađam kod Dragana Varagića… I negde baš na polovini – sve se tako poklopilo – prosto je bilo logično i ustvari vrlo jednostavno

…Ovaj Web Shop je samo deo jednog ozbiljnog projekta koji se tiče on-line nastupa Positive-a.

Prva iskustva i zaključci

Kada smo pre 3 godine napravili naš treći po redu sajt pokušali smo sebi da zadamo cilj a to je max 3.500 poseta mesečno, s obzirom da imamo samo jednu prodavnicu i to u Novom Sadu. Pretpostavili smo da će taj broj u početku biti vrlo skroman i da ćemo vremenom ovu brojku i dogurati. Kad…!!!?

Posle samo 2 meseca od puštanja sajta brojka je bila na skoro 7.500 poseta mesečno, nakon godinu dana preko 30.000 poseta – to je skoro 10x više od očekivanog!!!

Šta to zapravo znači? To je isto kao da nam je za mesec dana 30.000 ljudi ili korisnika ušlo u prodavnicu u kojoj mogu samo da gledaju robu i cene (između ostalog) ali ništa ne mogu da kupe?! jer ne postoji mogućnost kupovine. Koja je onda svrha postojanja prodaje, koja je svrha poslovanja, svrha sajta? 

Počeo je period obuke i intenzivnog istraživanja ne samo na internetu već uopšte.  Nakon par meseci od početka obuke koja je sasvim neočekivanom brzinom dala i prve „opipljive“ rezultate (posle mesec ipo dana) redizajnirali smo postojeći veb sajt koji je za dva meseca imao više upita mejlom za on-line kupovinama nego stari tj prethodni sajt za dve godine postojanja.

Imali smo mogućnost i intenzivno smo razmišljali da otvorimo još maloprodaja ali smo na osnovu iskustava sa starim sajtom doneli odluku da sa mnogo manje ulaganja možemo imati prodavnicu ne samo u celoj Srbiji već bukvalno u svakom domu koji ima pristup internetu. Logično zar ne?

Izrada Web Shopa

Najbitnije je da napravite projekat koji ima sve potrebne elemente, vrlo koncizan i jasan, naročito segmente: ko šta radi, sa rokovima. Aktiviranje jednog web shopa podrazumeva i nove radne procedure jer koliko god on bio na internetu ipak svu tu robu koja se naruči neko treba da rezerviše, zapakuje, otpremi, pošalje itd… što mora fizički da se uradi.

Sama izrada je vrlo jednostavna. Postoji veliki broj softvera i to pod operativnim sistemom koji su već gotove on-line prodavnice (već je sve dizajnirano, korpa, način funkcionisanja itd) i koji se mogu kupiti ili skinuti sa interneta ili možete sami osmisliti dizajn i funkcionisanje istog. Shop smo uradili  pod sopstvenim CMS-om (Content Management System ili Sistem za upravljanje sadržajem) koji mnogo toga radi dinamički ili po automatizmu u segmentu radnih procedura oko samog funkcionisanja, i koji smo osmislili i napravili prema našim potrebama.

Iskustva

Deluje jednostavno ali nije baš tako. Iza ovog projekta stoji period priprema koji je verovali ili ne trajao skoro godinu dana. Sam shop se može izraditi za mesec-dva ukoliko imate jasno definisane ciljeve, sarađujete sa dobrim programerom i oformite dobar tim.

Istražujte, gledajte, osluškujte, učite. A kada učite – učite samo od najboljih! Posvetite se korisnicima i slušajte šta Vam oni kažu jer to je najvažnije. Web Shop će živeti samo ukoliko korisnicima omogućite da se uključe i pokažete im da vodite računa o njihovim potrebama i željama.

Vodite se iskustvima drugih ali nikako nemojte zanemariti ni svoja.