U cilju postizanja boljih rezultata poslovanja potrebno je izvršiti promene. One se pre svega tiču promena u načinu ponašanja, kako bismo bili u mogućnosti da realizujemo zadate ciljeve, kroz ispunjenje strategije povećanja zarade kroz pružanje usluga boljeg kvaliteta.

Da bi ovo bilo moguće potrebno je da bude potpuno jasno po kojim se pravilima treba vladati, kao i da postoji jasna nagrada, kao i sankcija. Još jednostavnije rečeno moraju  postojati fer sistem, pravila, nagrade i kazne. Na potrebi sistemskog pristupa i razumevanja potrebe ispunjenja strateških ciljeva menadžment mora insistirati, usmeno i pismeno, dokle god ne postane sastavni deo razmišljanja i ponašanja zaposlenih. Kroz ova pravila potrebno je postići povećanje intenziteta i efikasnosti rada, jer je to jedini put ka boljim rezultatima, pa time i većoj zaradi preduzeća i pojedinca.

Stres i povremeni povećani pritisak su sastavni deo današnje radne svakodnevnice. Najveći deo tog pritiska na sebe, po pravilu, preuzima top menadžment i njegovom amortizacijom, u najboljoj nameri stvara privid kod zaposlenih da rade u okruženju oslobodjenom stresa. Količina „pritiska“ tj. intenziteta rada, direktno se reflektuje na količinu zarade i te su kategorije povezane.

Za smanjenje pritiska potrebno je imati dobar osećaj za organizovanje obaveza i potrebno je usmeriti fokus i prioritete ka najboljim i najprofitabilnijim poslovnim programima. Na nivou svakog zaposlenog ovo znači da mora biti spreman i sposoban da radi kompleksne ili „teške“ stvari radi ostvarenja značajnih rezultata, u odnosu na čest običaj da se rade „lakše stvari“, ali naravno uz postizanje skromnih poslovnih rezultata.

Pravila ponašanja podrazumevaju i urednu internu i eksternu komunikaciju. Poboljšanje komunikacije je veoma bitno, jer je preduzeće TIM, ne skup pojedinaca i funkcioniše u dinamičnom spoljnom okruženju.

Za postizanje unapređenja korporativne kulture neophodni su redovni pojedinačni sastanci top menadžmenta sa zaposlenima, a što češće potrebno je organizovati i zajednička druženja zaposlenih (team building).

Ako svi zaposleni imaju jasnu sliku o pravcima razvoja i programu rada i ukoliko top menadžment ovo konstantno ponavlja, doći će do unapredjenja korporativnog načina ponašanja, a time i do značajno boljih rezultata poslovanja i boljih uslova rada za svakog pojedinca.

U proteklih godinu dana 2 stručna i jedan naučno-stručni rad iz oblasti internet poslovanja, nastavila formalno obrazovanje kao deo stimulansa i motivacije od strane kolega da tim bude bolji, da napredujemo, da motivišemo jedni druge… ali ipak došlo je vreme za promene. Nove izazove. Posle 5 punih godina provedenih u POSITIVE-u svoje profesionalno usavršavanje nastavljam u drugoj kompaniji od maja meseca.

Ne znam šta bih rekla… Jedan miks osećanja sreće i tuge. POSITIVE je u odnosu na „malu prodavnicu računara“ u kojoj sam počela da radim izrastao u ozbiljnu IT kompaniju. Sećam se atmosfere sa SPENS-a i upoznavanja sa novim kolegama i „vatrenog krštenja“. Uf! A kako je teško sve ovo #emo

Ko je POSITIVE – a nije onaj iz medija?

Ono što sam najviše volela: LJUDI i jedinstvena atmosfera! Toliko puta mi se dešavalo da uđem u firmu i da me dočeka hor tj da svi u glas zajedno pevaju, da se oko 12:30 kada je „overload time“ tj ničim izazvan počne smeh,  razmišljanje na glas, opominjanje na sve i svašta, doskočice, upadice, naši “rečnici pojmova”… Atmosfera je sjajna i to je pečat koji nosim sa sobom za ovih 5 godina. Ponekada iz našeg ugla deluje da smo potpuno neorganizovani a sa druge strane drugima delujemo sasvim suprotno.

POSITIVE NIJE odavno prodavnica koja „valja polovnjake“ kako mi je skoro rekao jedan kolega sa fakulteta, iza sebe ima ozbiljnu listu referenci kao i tehničko-logistička podrška velikih muzičkih, sportskih i kulturnih dešavanja u zemlji, izuzetno razvijen sektor računarskih mreža ali i odličan servisni centar – a iza svega ovoga stoje ljudi tj moje kolege i ponosna sam i zahvalna što sam bila deo ekipe koja je svaki dan, malo po malo, svojim radom napravila sve ovo.

Ali nije zahvalno pokušati preneti u jednom blog postu ono što upijate svakodnevno, što utiče na vas da se izgradite i profesionalno i to je ono što sam prvenstveno pokušavala da prenesem sve ove godine – profesionalizam i prijateljsko okruženje. Kada radite u IT sektoru kao žena a 100% osećate ravnopravnost i podršku svojih kolega, onako spontano i iskreno uz uvažavanje vaših znanja i mogućnosti i kao žene i kao profesionalca.

I par dana razmišljam o ovom postu. Uf! Moj poslednji post na našem kompanijskom blogu – teško je to. Kada vreme provodite sa ljudima sa kojima ste prošli toliko toga dobrog, ponekada lošeg, stresnog… neće reči i rečenice da se prenesu tako jednostavno „na papir“.

Iz POSITIVE-a odlazim bogata za mnoga iskustva, poznanstva pa i privilegije koje mi je ovaj posao omogućio prvenstveno uz podršku Đorđa. Zaista sam provela pet lepih godina, od svojih kolega sam puno toga naučila (malo su me i razmazili), zajedno smo napredovali, nadopunjavali se a ja se nadam da sam ispunila njihova očekivanja u izvršavanju svojih radnih zadataka i da sam našim korisnicima, klijentima u toj komunikaciji opravdala poverenje koje su nam dali.

Nedostajaće mi puno toga, gostovanja na radiju, rad od kuće, brdo mejlova u toku dana, zapisnici i „to do“ liste, smeh, gunđanja, sastanci, brifinzi… Isključivo od nas zavisi kako ćemo ići nekim putem. Da li je to put samo zarad cilja ili ćemo gledati širom otvorenih očiju, upijati svaku prepreku.

Preda mnom su novi, neki drugačiji izazovi s obzirom na to da posle 15 godina radnog iskustva neću imati konkretno dodirnih tačaka sa klasičnim IT-jem a ja odlazim bogata za mnoge prijatelje.

Za moje Pozitivce – Our house

Jasna

Posle skoro dve godine koliko postoji Blog Positive u januaru smo prvi put rešili da napravimo pauzu. Na ovom blogu četiri autora i šest koautora je napisalo 75 postova a posetioci (uz nas) ostavili skoro 200 komentara. Gde smo? Trenutno u draftu 4 nova teksta, u toku nova internet strategija, pripremamo još jedan stručni rad iz e-poslovanja za e-trgovinu, puni planova, ideja, novih očekivanja. Metrike. Naša blog redakcija je porasla, možda i prerasla trenutnu situaciju tako da je blog spreman na promene. Vreme je! I još uvek pomalo bolujemo od „dečjih blog bolesti“…

Prethodne dve godine dobijala sam dosta upita, uglavnom preko Facebook-a o tome kako se vodi jedan kompanijski blog i svaki put je odgovor bio isti: nije za upit niti za odgovor preko poruke na Fejsbuku.

POSITIVE je iz ovog bloga puno naučio o svojim korisnicima, o nama samima. Uticao je na naše poslovne procese koji nisu vezani samo za online već i na one svakodnevne. Naše aktivnosti su se odrazile i u offline-u, u klasičnim medijima, veliki broj korisnika je imao želju da nam umesto komentara pošalje mejl o svojim razmišljanjima, pričalo se po seminarima, konferencijama… što je rezultiralo 4-oro mesečnim istraživanjem (uskoro objavljujemo podatke).

Od pre dve godine „blog slika“ u domaćoj javnosti sve više dobija na značaju. Na preporuku naših klijenata Vojvodina Investment Promotion – VIP Fond, imali smo priliku da budemo gosti u emisiji „Jovana subotom“ u rubrici Net market. Jovana je pokrenula i lični blog kao spoj novih znanja i iskustava iz klasičnih medija.

Na blogu Pozitiva najviše se čitalo o uvođenju sistema kvaliteta ISO, ko su autori, Copy/Paste saopštenja, Windows 7, naše obuke iz e-poslovanja, konkurs za posao, kako je nastao webshop… Najviše čitalaca stiglo je sa našeg sajta, google, facebooka i twittera.

Sve je više pozitivnih primera kompanijskih blogova kod nas, ovom prilikom izdvajamo:
Blog Kolegijum
Snajper Blog
Blog etarget
Blog Prime
Blog Gaia konsalting

Dve godine našeg blogovanja? Pored svih rezultata koje smo ostvarili smatram da se ipak nismo u dovoljnoj meri uključili u blog zajednicu i to će biti naš sledeći zadatak. POSITIVE je u početku bio vrlo skeptičan po pitanju ove „aktivnosti“ kao dela naše internet strategije, međutim, prevazišao je naša očekivanja u najpozitivnijem smislu. Ono što sigurno mogu reći je da nam predstoji još mnogo posla naročito iz Content Marketing Managementa jer je on osnova (barem je naša praksa takva) za što uspešnije i konkretnije rezultate u ovoj oblasti.

Da li i ovo postoji? Prosudite sami…

I posle 10 punih (uskoro 11) godina rada, u POSITIVE-u je prisutan vedar duh i dobro raspoloženje, ali i visoka stručnost i ozbiljnost u izvršavanju radnih zadataka.  Mislimo da je to odličan spoj koji daje rezultate, i planiramo i dalje nastaviti u istom ritmu, ukoliko se naši korisnici slažu sa tim.

U protekloj deceniji, POSITIVE je napredovao “svakog dana u svakom pogledu”, okrenut željama i potrebama svojih klijenata. Sa 5 zaposlenih u jednom malom, iznajmljenom prostoru, izrastao je u kompaniju od preko 30 mladih stručnih lica, u sopstvenom poslovnom okruženju, uređenom po meri onih kojima je taj prostor i namenjen.

Naša neformalna druženja

Svaku godinu obeležila je bar po jedna inovacija, što znači da poštujemo naš glavni vrednosni pokazatelj.  I pored opšteg stanja u domaćoj i svetskoj ekonomiji, pogotovo u sektoru informatičke delatnosti, ipak možemo reći da i ove godine rezultati nisu izostali. Pored uvođenja ISO standarda, učešća u programu podrške Evropske unije (EPI projekta, video YouTube Positive Channel), kraj 2010.godine obeležen je prijemom novih zaposlenih u naš kolektiv. Ljudi čine tim, u to ćete se uveriti pre ili kasnije (bolje pre ).

Koliko je u manjim kompanijama (ne)potrebno imenovanje osobe zadužene za ljudske resurse (tzv. “ejžd ar menadžer”-a), pitanje je koje se do nedavno nije ni postavljalo, jer se odgovor znao unapred – negativan. Međutim, treba uzeti u obzir i da su ljudi sve više nervozni i rezignirani i da imaju sve manje strpljenja, i prema drugima i prema sebi. Dakle, sve više uviđamo potrebu da se ovaj odgovor pomeri u pozitivnom smeru, jer bez stalnog kontakta sa ljudima i poznavanja njihovih želja , mogućnosti i međusobnih odnosa, ne možemo imati kvalitetan tim.

U međuvremenu, smislili smo prelazno rešenje. Pre par meseci, zaposlenima je omogućeno da svaku ideju (smislenu) izlože pretpostavljenima, a najbolje će biti realizovane i nagrađene. Na taj način dobili smo i prve projekte, a i nagrade… zanimljivo. Odlično, idemo dalje…

Deo Positive(ne) ekipe

Kraj godine je odličan povod da se ponovo okupimo i u jednoj, opuštenijoj, ležernijoj atmosferi slobodno izrazimo svoje stavove, sugestije, primedbe, rešenja… I to se dogodilo, proteklog vikenda u Hotelu Park. Prisutni su bili svi  – od “sveže” primljenih kolega do generalnog direktora i vlasnika kompanije. Direktor se osvrnuo na poslovanje i rezultate u godini koja je već za nama, i izložio strategiju za naredni period, postavio nove izazove.

Nakon toga, usledio je neformalni deo, kada su svi zaposleni mogli ravnopravno da komuniciraju i kažu iskreno šta misle, a da im se ne uzme za “zlo” (možda… ). Interesantno je to što se dosta razgovora zaista vodilo o poslu, iako to nije bilo obavezno. Jednostavno, ljudi ne stižu da međusobno kontaktiraju u toku radnog vremena, osim o operativnim stvarima, te su ovakve prilike odličan povod i za druženje, a i za strateške dogovore.

Pozitivci

Zamisao je bila da se skup organizuje maksimalno dva sata, a poslednji “gosti” su se razišli tek nakon puna tri sata, jer je sala kasnije bila zauzeta. Još jedna potvrda da se bar jednom kvartalno organizuje skup POSITIVE osoblja, što će u narednom periodu verovatno ući i u jednu od ISO procedura.

I… dok čekamo HR menadžera…

Nisam ni mogla pretpostaviti pre par godina da ću ikada pisati post na ovu temu… I to na kompanijskom blogu… Početkom prošle sedmice menadžment je doneo odluku o raspisivanju Konkursa za nova radna mesta u Pozitivu.

Kako se (obično) zapošljava u Positive-u?

Većina nas je ovde počela da radi na osnovu preporuke. Prethodnih godina (kada sam postala deo tima u maju 2006-te, Pozitiv je imao 15 zaposlenih, danas 30) pri zapošljavanju novog kadra kreirali bi smo konkurs i objavili na Infostudu. I to je bilo to. Ukupan broj CV-ja koje smo dobijali je bio oko 20-tak do vremena završetka konkursa koji je uglavnom bio 15-20 dana.

Ove godine smo imali i iskustvo da je korisnik (sada kolega Bane) jednostavno došetao jedan dan u Pozitiv, zamolio da ostavi svoj CV i da ga obavestimo ukoliko bude nekih novina… Sada je na probnom radu u servisu i tehničkoj podršci za koje je moram priznati, najveće interesovanje tj apliciranje (tokom godine pristiže nam i ne mali broj CV e-mailom).

Positive.rs i društveni mediji

Ove godine Pozitiv je jednostavno odlučio da će Konkurs za posao objaviti za početak samo na svom sajtu, FaceBook-u i Twitter-u (+ proizvoljno, ko želi, lični nalozi zaposlenih) i ukoliko bude bilo potrebe i na Infostudu.

Onog trenutka kada je Konkurs postavljen/objavljen inbox na Fejsbuku je bio prepun, kao i timeline na Twitteru a poslovni mob telefoni su nam neprestano zvonili i putpuno neočekivano samo prvi dan je stiglo oko 30 CV-ja.

I ovo je pokazatelj koliko je važno da kompanije NE -budu prisutne- online već DA komuniciraju i održavaju, grade vezu, sa svojom zajednicom i korisnicima. Da, naravno da su trenutna situacija u zemlji odnosno kriza uticali na interakciju odnosno obim deljenja ovog sadržaja na mrežama.

O čemu razmišljam/iskustvo?

Prisutnost kompanije odnosno online strategija ne treba da se razvija samo u dva pravca kada su mreže u pitanju: odnos i kreiranje zajednice i predstavljanje same kompanije i njenih vrednosti. Biti „transparentan“ u jednom dinamičnom, energičnom, nekontrolisanom i pre svega “real time” okruženju zapravo znači podizanje svesti svih zaposlenih i promena njihove percepcije o internetu kao brzom medijumu jer tako će ovakve zajedničke aktivnosti imati pravi smisao a korisnici prepoznati vrednost.

Internet strategija nisu samo društvene mreže.

Ne mislite da ste najbolji i da to što je vama (kao kompaniji) važno, interesantno…  podrazumeva da bude i drugima. Ne, naprotiv! (ništa se ne podrazumeva via @varagic). Odnos sa zajednicama nije posao odnosno projekat koji ima vremenski okvir i nakon toga završi u nekoj fioci kao „urađeno“ već traži konstantno osluškivanje, praćenje, prepoznavanje, otvorenost, prvenstveno SARADNJU među zaposlenima U ODNOSU prema korisnicima.

Percepcija i podrška okruženja o onome što radite, kritičnost, objektivnost i iskrenost – ključni su za uspeh pod uslovom da pokažete interesovanje i razumevanje, da stavite do znanja korisnicima da ste tu JER upravo ŽELITE NJIH da ih čujete.

Prošlo je tri godine od momenta kada je Positive počeo sasvim polako, prvo samo da posmatra (moram priznati prilično bojažljivo) a zatim i da počne sa aktivnim korišćenjem Društvenih medija u poslovne svrhe.  Početkom ove godine doneli smo odluku da se 90% marketinga i PR-a bazira na online-u i webu.

Nedugo zatim ova naša odluka koja je doneta na osnovu rezultata i efektata koje smo postigli, potvrđena je i od strane našeg partnera Cisco Systems o čemu ste mogli pročitati i na ovom našem kompanijskom blogu.

Bila sam počastvovana i ponosna što me je krajem marta meseca kontaktirao Fakultet organizacionih nauka u Beogradu da napišem naučni rad na temu: „Kompanijsko korišćenje društvenih medija“ kako bi smo budućim studentima preneli naša iskustva i znanja iz ove oblasti. Povod za poziv FON-a bio je upravo Case Study koji je Cisco objavio o nama a koliko sam uspela da saznam informacije su dobili baš putem društvenih mreža.

Naučni rad je pripreman za XII međunarodni simpozijum SymOrg 2010 koji se održao počekom juna meseca na Zlatiboru, gde je i prezentovan u okviru posebne sesije: Upravljanje komunikacijama i društvene mreže.

Na ovoj sesiji tokom prezentovanja i odbrane drugih radova od strane autora moglo se čuti da su ovi mediji i „socijalni“ i „društveni“ nakon čega je usledila diskusija gde je zaključeno da je pravilno koristiti i izgovarati „Društveni mediji“. Dakle, na jednom zvaničnom međunarodnom naučnom skupu potvrđeno je da je pravilno „Društveni mediji“.

Naučni rad možete pogledati ili preuzeti i na SlideShare-u: Kompanijsko korišćenje društvenih medija

Nadam se da će ovaj rad ne samo kroz prezentaciju koja je bila na Zlatiboru, već i putem udžbenika u kojem će se naći, puno pomoći studentima da iskustva Pozitiva uspešno primene u svom budućem radu.

PROMENE – koliko smo spremni da ih prihvatimo u svakodnevnom životu, radu, načinu razmišljanja…?

Jedna jednostavna reč, koja će učiniti da neka naša navika, ustaljeni šablon, način ponašanja… postane drugačiji. U kojoj meri će se to desiti i kako će uticati na naš dalji život zavisi od načina razmišljanja i prihvatanja te PROMENE. Svaki dan je jedna promena i ako tu činjenicu prihvatimo kao pozitivnu, uspeli smo!

Danas bih se fokusirala na poslovne promene, jer najviše nastaju pod uticajem raznih eksternih faktora a ne kao rezultat neke isključivo naše lične ideje ili stava o potrebi za promenom. Jedan od bitnih segmenata poslovnih promena jesu i organizacione promene. Kada i kako nastaju?  Da li treba uvoditi promene i kada nešto funkcioniše bez problema? Koliko je važan sistemski pristup u definisanju učestalosti promena?

Promene nastaju kao rezultat potrebe da se unapredi poslovanje preduzeća, u većini slučajeva kada dođe do stagnacije u poslovanju ili (što je gore) smanjenja prihoda.  Ako, pak, promena predstavlja osveženje, motiv za ličnu satisfakciju zaposlenih, možemo je uvesti iako sve nesmetano funkcioniše, kako bi sprečili da dođe do saturacije zaposlenih i menadžera. Iz tog razloga, sistemski pristup u definisanju učestalosti promena je neminovan, kako bismo izbegli rizike ili ih minimizirali koliko god je to moguće.

Svet informacionih tehnologija je područje u kome se promene najbrže dešavaju i sve su kraći vremenski periodi od pojave jedne do druge tehnološke inovacije. Ukoliko želite da ostanete na vrhu, morate se prilagoditi. Prilagođavanje zahteva menjanje postojećeg sistema i strategije poslovanja.

Poznato je da LJUDI NE VOLE PROMENE. Većina to neće priznati, čak će tvrditi da su ustvari baš za promene, ali kad dođe momenat za sprovođenje, malo ko je spreman da prihvati aktivno učešće, pogotovo ako su izmene radikalne. Nesvesno se i najuporniji odupiru uvođenju novina u dotadašnje „mirne vode“ u kojima su uspešno „plivali“. Top menadžment mora biti pokretač promena. Da li to znači da jedino menadžeri imaju pravo da predlažu i daju ideje o unapređenju poslovanja? Naprotiv…

U našem preduzeću, generalni direktor je nedavno objavio „interni javni konkurs“ za jačanje inovativnosti, a na osnovu sugestija stručnih konsultanata iz EU, o čemu je bilo reči u jednom od ranijih postova.

Kompanija, koja se odlučila  za inventivnost kao glavni vrednosni pokazatelj, mora biti lider u podsticanju inovacija. Da bi se u tome i istrajalo, stalno se radi na ličnom usavršavanju i promeni načina rada i pristupa klijentima, kako zaposlenih, tako i menadžera. Skup ljudi koji imaju isti način razmišljanja i žele postići isti cilj, čine tim koji pobeđuje.

Brojni su timovi, igra se velika tržišna utakmica i, „ako kanimo pobijediti, ne smijemo izgubiti!“

…Ovo pitanje mi je postavljeno mnogo puta za prethodne 2 godine. Najviše od strane kolega koji koriste Facebook ili su tek počeli…

I svaki put kao odgovor, postavim pitanja: OK, otvorićemo i…?! Objavljivaćemo? Akcijske ponude? Sadržaje koje objavljujemo na sajtu? Sadržaje koje nam drugi linkuju i objavljuju na tom istom Facebook-u, svojim sajtovima, blogovima…? Da li misliš da ćemo na taj način povećati posetu, nešto prodati, poboljšati imidž, reputaciju, biti vidljiviji na Google-u…? Zašto bi IKO bio „fan“ jedne prodavnice računara iz Novog Sada? Ko? Novosađani? Svi…?

Prvo pravilo weba: „Nemojte raditi drugima ono što ne želite da rade Vama“ i polazim od komentara na koje uglavnom nailazim od strane onih koji “Fejs” i koriste (ne da bi rešavali kvizove, kliktali, lajkovali i postajali fanovi svake moguće grupe, ili selektovali „Attending“ pa ispada da idu na svaki Event za koji dobiju poziv…i sl) jer ne koristimo svi podjednako društvene mreže. Malo, malo pa u fidu možete videti status nekog prijatelja: „Prestanite da me spemujete u inboksu i da mi šaljete pozivnice za grupe!“ (i sama bih ponekada isto).

@PeckoPivo via Twitter

www.positive.rs je koncipiran tako da svaki sadržaj koji se pojavi na sajtu ima svoje mesto (uglavnom u Medija Centru uz intro vest na homu, ažurira se po datumu), postoji čak 4 RSS Feed-a u zavisnosti od samog segmenta i sadržaja.

blog.positive.rs je deo NetworkedBlogs (implementirano i na blogu) na Facebook-u gde se svi postovi objavljuju po automatizmu i gde se vidi koji su to drugi blogovi koje Positive prati. Ovde su sadržaji povezani sa autorima bloga tako da se pojavljuju i u njihovim profilima, takođe po automatizmu (ukoliko ne – onda bi trebali podesiti).

Ženski IT Kutak sa sadržajima (RSS) je magazinskog tipa. Kutak ima „Fan“ stranice na Facebook-u što se može videti i na sajtu ali ni on ne služi za „objavljivanje naših sadržaja“ već za sve sadržaje za koje smatramo da će biti korisni, interesantni, edukativni i sl.

Postoje stranice i fan grupe koje apsolutno imaju smisla i koje su odličan primer kako ih treba i koncipirati, kreirati, održavati, komunicirati…

Aktivnosti koje se odnose na POSITIVE u sferi Društvenih Medija su bazirane na takozvanom Compelling Content-u a ne na „spemovanju“ ili principu „što ne radimo mi – kada rade svi?“ Najbolje se pokazalo u našoj dosadašnjoj praksi da se mora osetiti neko mesto, na koji način funkcioniše, da bi sve te aktivnosti zaista imale nekog smisla.

Ono što korisnici uglavnom od nas traže na društvenim mrežama su saveti, predlozi, sugestije pri kupovini, u vezi opreme ili rešenja. Ukoliko imaju neku dilemu uglavnom linkuju proizvode sa sajta. Prosto, ostavili smo im mogućnost da se sami upoznaju sa nama i isključivo ako imaju (opet sami) potrebu da to svoje iskustvo objave u svom statusu, pošalju nam mejl ili tvitnu bez obzira da li je negativno ili pozitivno.

Suština aktivnosti na društvenim mrežama od strane POSITIVE-a je deljenje korisnih sadržaja,  komuniciranje i dijalog. Ovde se postavlja pitanje: u kojoj meri je poželjno dobro poznavati zajednicu, njene potrebe, način na koji funkcioniše i komunicira – da bi smo mogli proceniti koji je to sadržaj koristan i kome?

Jer, ako se nešto dopada nama (meni) uopšte se ne podrazumeva da će se dopasti drugima.  I iz tog razloga, smatram da je bolje biti oprezan a ne po pricipu „što svi – to i mi“.

Pozitivu je u proteklih godinu dana baš Facebook u top 5 kao Referring sites a kao deo metodologije sprovođenja strategije u korišćenju društvenih medija napravili smo i svoj Pravilnik za koji se nadam da će ući i u ISO procedure.

Google Analytics za period mart 2009/2010

Takođe, preporučujem svima koji nisu imali prilike do sada, da kod Istoka Pavlovića pročitaju post na ovu temu: Kako pravilno menadžovati grupe i fan pejdžove na Fejsbuku

Ukoliko se u nekom trenutku prepozna momenat da se i ovakav nalog aktivira a koji će prvenstveno imati šta i da pruži sa aspekta zadovoljenja želja i potreba korisnika društvenih mreža – potrudićemo se i tada da prethodno čujemo njihovo mišljenje. Umesto kreiranja POSITIVE Fan strana na Facebook-u bilo bi dobro da se još više uključimo u blogosferu, druge društvene mreže, pročitamo interesantan post, podelimo koristan link, ostavimo komentar ili se uključimo u dijalog kao pojedinci ispred naše kompanije.

Budimo otvoreni, transparentni, spremni na kritike, predloge, sugestije ali u skladu sa poslovnom politikom, našom vizijom i misijom a to je zadovoljan korisnik.

Početkom januara meseca ove godine dobila sam email od Tijane Marjanović, Partner marketing manager for Central and Eastern Europe, Cisco Srbija (Cisco Systems) da u par kratkih slajdova prezentujem aktivnosti i iskustva koje je POSITIVE imao u domenu korišćenja Social Media.

Postoji mogućnost da se ovaj naš „Best Practice“ prikaže na Konferenciji Marketing Profs Socail Tech 2010, koja se ove godine održava 25. marta u San Hozeu u Kaliforniji (USA). Predavači na ovoj Konferenciji su i predstavnici najboljih tehnoloških kompanija IBM, Intel, Adobe, Motorola, HP odnosno Marketing i Social Media menadžeri a među njima je i Luanne Tierney Vice President, Worldwide Channel Marketing Cisco Systems koja bi naša iskustva prenela učesnicima ove konferencije u sklopu svog predavanja. Tema Konferencije su najbolja iskustava, primeri u korišćenju i primeni društvenih medija u poslovne svrhe.

Moram priznati da sam bila prilično iznenađena jer je POSITIVE ipak mala kompanija iz Srbije koja pokušava da ostvari rezultate na našem webu koji se tek razvija u ovom domenu. Ovu kratku prezentaciju trebali smo poslati i Sophie Kramhoft koja je Channel Marketing Manager za Emerging markets Cisco.

Nakon prepiske od nekoliko mejlova, Sophie nas je zamolila da ovu prezentaciju Cisco objavi i u svom „Newsletter for Cisco’s Emerging Markets Partners“ – kao jedan od najboljih primera. S obzirom da pristup ovom sadržaju na Cisco sajtu mogu imati samo njihovi partneri, prenosimo vam ga u srpskoj verziji (engl. se može videti na pratećim slikama u postu):

POSITIVE(no) iskustvo sa društvenim medijima
Case study: Izdvajanje vrednosti je postepen proces

POSITIVE Doo je Cisco Select Partner sa 30 zaposlenih od kojih pojedini imaju i preko 20 godina iskustva u projektovanju i izvođenju kompleksnih računarskih mreža. Nedavno je proglašen za najinventivnijeg Cisco SMB partnera u Jugoistočnoj Evropi i vidi se da je korišćenje ove kompanije u sferi društvenih medija važno za njen razvoj pozitivne reputacije.

Sve je počelo pojavom web 2.0 tehnologije koja je podstakla korisnike da koriste internet mnogo više. Sajt POSITIVE-a ima Medija Centar gde objavljuju sadržaje, vesti i saopštenja, a postoji i Ženski IT Kutak (jedini servis takve vrste na Balkanu) kao i kompanijski blog koji je dobro podržan u blogosferi. Svi sadržaji su dostupni putem RSS Feed-a.

Cisco Newsletter

Kompanija je utvrdila da su društveni mediji najjednostavniji način da efikasno komuniciraju sa svojim krajnjim korisnicima. Sada koriste svoj veb sajt, Facebook i posebno Twitter – tako što i retvituju korisne sadržaje, uključujući i tematske sa Cisco korporativnog bloga – kao ključ za komunikaciju i promocije.

Đorđe Medaković, direktor POSITIVE-a, veruje da je aktivno usvajanje i strateško korišćenje Društvenih Medija odličan način da mala preduzeća poboljšaju svoju reputaciju, grade imidž, da povećaju svest o svom brendu i potražnji korisnika.

“Interesantno je da nije unapred moguće nekome objasniti ulogu i značaj Social Media. Uticaj na poslovanje kompanije se pokazuje postepeno, polako i uz veliki rad i posvećenost. U jednom trenutku shvatite da ovaj napor daje rezultate i da je vaša prepoznatljivost kao ozbiljne kompanije povećana preko svih vaših očekivanja. Mislim da poslovni ljudi uglavnom nisu svesni ovog uticaja i ogromnog značaja Social Media za poslovanje.”

Jasna Kamatović, Marketing i PR menadžer u POSITIVE-u takođe veruje, aktivno i kontinuirano sarađuje sa Cisco-m Srbija u svim svojim marketinškim i PR aktivnostima, sa posebnim fokusom na web.

„Social Media je koristan alat u komunikaciji i pozicioniranju jedne kompanije. Oni su puno uticali na radne procese unutar naše kompanije i potpuno promenili način na koji doživljavamo web. Pokazale su nam koliko je važno da kao kompanija budemo otvoreni, transparentni, da pratimo potrebe naših korisnika. Moramo biti svesni da je online potpuno drugačiji u odnosu na offline okruženje, odnosno klasičan Marketing i PR. Online reputacija kompanije će postati ključna za njeno ukupno poslovanje.“

Cisco Newsletter

Društveni Mediji nisu i ne treba da budu medijum koji će se koristiti isključivo za objavljivanje kompanijskih, promotivnih poruka i sl. (sa nula following) već naprotiv! k-o-m-u-n-i-c-i-r-a-nj-e!  Da pokažemo kakva su i naša interesovanja (kao kompanije, zaposlenih), da objavljujemo sadržaje koje korisnici smatraju korisnim, da se međusobno edukujemo i povezujemo jer ispred svake kompanije i svake tehnologije stoje ljudi sa svim svojim dobrim osobinama i manama. Društveni mediji traže posvećenost.

Svi zaposleni u jednoj kompaniji bez obzira čime se bave, svakom svojom aktivnošću online ili na webu utiču na njenu reputaciju. Društveni mediji su nam do pre godinu dana bili velika nepoznanica i priznajem, još uvek puno gledamo, puno slušamo, puno pratimo a najviše učimo – i to od korisnika.

@positive_it na Twitteru

Mislim da sve kompanije u Srbiji i okruženju, koje su do sada imale dilemu: da li DA ili NE koristiti društvene medije u poslovne svrhe – više ne dovode u pitanje. Mi smo vrlo ponosni i zadovoljni rezultatima koje smo ostvarili.

Biti Case Study na jednoj ovako važnoj konferenciji od strane visokog predstavnika Cisco Systems Worldwide nije nešto čemu smo se nadali (ni u snovima) niti smo imali utisak da se naše aktivnosti (naročito na twitteru) ovako intenzivno prate od strane predstavnika i zaposlenih Cisco Systems-a.

Posle čitanja posta na www.draganvaragic.com “PR objave posle šest meseci” krenula sam da napišem komentar koji me je naveo na neka razmišljanja a vezana su za naša iskustva koja smo imali u prethodnih par godina baš na ovu temu. POSITIVE je kao i većina domaćih firmi koja spada u SMB (mala i srednja preduzeća) počeo sa PR aktivnostima par godina nakon osnivanja (osnovan 2000-te) i gde je fokus bio na offline. Poslednje dve godine smo intenzivno počeli sa objavljivanjima saopštenja ili vesti „na internetu“ tako da smo za vrlo kratko vreme mogli da uporedimo efekte – online vs offline.

U čemu je razlika?

Samo jedan primer:
Polazim od činjenica da se sva saopštenja koja želimo da objavimo u medijima u većini slučajeva plaćaju (i kako mediji vole da ih zovu tzv PR tekstovi) bez obzira da li zadovoljavaju formu saopštenja ili ne (5+1 i x=2+1). OK. Napisali smo saopštenje, kontaktirali medij(e), odredili datum, mesto (stranu i veličinu) na kojoj će se objaviti, poslali smo ga, oni objavili, mi platili…

Novine bilo da su dnevne, nedeljne, mesečne, uglavnom se nakon čitanja bacaju. Mi nemamo sumnji da je poruka koju smo hteli da pošaljemo na ovaj način i stigla do naše ciljane javnosti ali u kojoj meri? Koliko je njih zaista to i pročitalo? Da li je dovoljno ići sa saopštenjem u samo jednom medijumu/novini? Da li je bolje ići samo u jednom ali relevantnom i sa velikim tiražom (npr Blic, 24sata) ili ići u više manjih? Pitanja dosta, odgovori uglavnom polovični i koji se svode na procenu i nagađanja a kada radite u maloj firmi imate i takav budžet za PR a treba da ga „pametno“ raspodelite i menadžmentu ili direktoru/vlasniku prikažete efekte.  U većini slučajeva male kompanije nisu u mogućnosti da angažuju agencije koje rade monitoring i preskliping jer jednostavno nemaju dovoljno novca i za to.

Nakon objavljivanja saopštenja, lepo ga izrežete i zalepite (bukvalno) u Vaš preskliping i arhivu. Neke aktivnosti jednostavno nemaju mogućnost niti mogu da se konkretno izmere. Kako izmeriti reputaciju ili aktivnosti koje se odnose na „image building“? Ovako, kada se kaže, deluje i zvuči potpuno nelogično, zar ne? Za isti novac koji uložite u jedan offline medij, za jedno saopštenje, možete u online-u da objavite mnogo više saopštenja kod različitih izvora.

Zašto je to važno i kome?

Kada krenete sa online PR aktivnostima a koje podrazumevaju i objavljivanje i distribuciju saopštenja važno je da postavite i ciljeve koje se odnose na pretraživače, konkretno najbitniji – Google.

Cilj 1: objavljujemo saopštenje na takav način i kod jednog izvora/medija da se ono pojavi u što većem obimu i na drugim sajtovima ili agregatorima vesti koji ga preuzimaju putem RSS Feed-a. To znači da možete za određenu manju sumu novca i ukoliko je sadržaj saopštenja relevantan, da se pojavite u velikoj meri na Google-u za određene ključne reči. Na ovaj način se uglavnom radi u većini slučajeva a gde je broj „Online Coverage“ najbitniji.

Cilj 2: Možete platiti samo jednom mediju koji će na svom sajtu objaviti tu vest za (mnogo) veću sumu novca ali je on vrlo relevantan, npr sajt B92 ili Blic a samim tim postoji mogućnost da će ovu vest preuzeti i neki drugi sajtovi i objaviti ali ne mora da znači. Kada korisnici, potencijalni kupci, ciljane javnosti… krenu sa guglanjem koji su to sadržaji, informacije i ključne reči koje mi želimo da se pojave o nama kao kompaniji? A izvori? Da li je bolje da se kao izvor ovih informacija pojave B92, Blic i samo 24 sata ili je to „samo“ prvih par strana na pretraživačima?

Aktivnosti treba prilagođavati prema sadržaju saopštenja, poruci koju želimo da pošaljemo ciljanoj javnosti (ali!) i efektima koje treba da pokažemo u firmi za koju i radimo.

Cilj 3: Oformiti sopstveni Medija Centar, napraviti plan i strategiju online aktivnosti koje imaju za cilj da kao kompanija budemo relevantan izvor drugima u objavljivanju informacija, sadržaja ali uz sve tzv. principe koje podrazumeva sada (možda) već prevaziđen termin web 2.0

Kod objavljivanja i distribucije saopštenja u online-u postoji i „jedan vrlo mali ne mnogo bitan detalj?“ -  što imate mogućnost da samo uz pomoć jednog običnog klika na link ka Vašem sajtu, koji je postavljen u saopštenju – imate tačne i konkretne informacije: koliko njih je ovo saopštenje pročitalo, koliko im je trebalo minuta, da li su samo pogledali ili odmah zatvorili Vaš sajt, da li su sa te stranice pogledali i još neke druge sadržaje na Vašem sajtu itd… ostavili komentar, preporučili Vas i sl.

Ovo je samo jedan primer koje su sve mogućnosti online PR aktivnosti i njihovog praćenja u malim kompanijama gde se očekuje da za konkretne aktivnosti prikažete efekte i isplativnost, sa aspekta važnosti u određenom trenutku i okolnostima.

Objavljivanje i distribucija saopštenja u Online-u je mnogo više i kompleksnije od primera koji je ovde predstavljen a samim tim je i mogućnost praćenja efekata mnogo veća od navedenih.

I da ne zaboravim, da se vratim na četvrti pasus: nakon čitanja nekog saopštenja na Internetu ono ostaje uglavnom trajno zapisano, uvek se može izguglati i ne završava, kao kod klasičnih novina, odmah sutradan u kanti za otpatke ili samo Vašoj arhivi.

PS: Internet, web, online – kako želite – traži posvećenost (odnosno treba mnogo manje uložiti novca ali mnogo više vremena a koje u ovakvim okolnostima nije od 9 do 17h).

Stižemo do završetka još jedne, teške, godine. Kako god izgledalo na početku, niko nije znao šta nas čeka. Mogu da kažem da smo se, jako teško, izborili sa svim nedaćama koje je kriza pred nas postavila. Da budem iskren, ja krizu nimalo ne osećam kao svetsku, već kao našu, unutrašnju, uzrokovanu mnogim greškama iz proteklih par godina.

Izgledalo je da idemo ka zvezdama, a zapravo je rast bio baziran na pretpostavci da će svaki sledeći dan biti sve bolji. Naravno, čim je malo stalo, ceo koncept se srušio kao kula od karata. Na svu sreću, izgleda da smo otkrili pravi lek. Iako smo ove godine smanjili ukupan promet, zarada je ostala otprilike ista kao prošle godine.

Zašto? Zahvaljujući uslugama. Positive nekoliko poslednjih godina ima cilj da kroz kontinuirano obučavanje svojih kadrova, poboljšanje kvaliteta i obima usluge, inovativnosti i posvećenosti korisniku ide napred.

Iako je to na početku izgledalo kao uzaludna bitka protiv “velikih”, pokazalo se da u trenucima krize ovo uspeva. Pravi potez došao je ovoga puta u pravo vreme. Sledeće godine Positive nastavlja sa daljim prodorom u Online okruženje, stiče certifikat ISO9001 i dalje radi na usavršavanju svojih kadrova i poboljšanju kvaliteta usluga.

Ova godina je pokazala da se kvalitet ipak prepoznaje i da ima korisnika koji to prepoznaju.

Ubeđen sam da nastavljajući ovim putem krčimo sebi put do umerenog ali stabilnog rasta i ka većem zadovoljstvu poslom koji obavljamo. Moram iskreno da priznam, da je ovo moj lični cilj i da ponekad ne deluje previše komercijalno u ovom surovom svetu profita, ali posle dvadeset godina rada u IT industriji osećam da imam pravo na to.

Želja mi je jedino da i moje kolege sa posla osete to zadovoljstvo, a tada će, siguran sam, zadovoljstvo onim što činimo u potpunosti osetiti i naši korisnici.

Kada je Positive odlučio da fokus svog medijskog nastupa postavi na on-line scenu, bilo je sumnji da li će to doneti rezultate. Znali smo da je put dug i naporan i da zahteva vreme i posvećenost, ali nismo znali da li postoji dovoljna “kritična masa” online korisnika, čitalaca online medija, učesnika tog posebnog okruženja.

Za ljude koji tek stupaju na ovu scenu, oni koji su tome posvećeni deluju pomalo zatvoreni u svoj mali svet i čini se da oni zapravo komuniciraju sami sa sobom. Kako ulazite u male tajne ovog novog, virtuelnog sveta, shvatate da nije baš tako.

Kada ste posvećeni i iskreni u svojim nastupima, posle izvesnog vremena rezultati počinju da se vide. Naravno, prvo vas prepoznaje mali krug ljudi, ali ova reputacija se širi kao krugovi talasa u vodi. Ne mogu se zaustaviti.

Bili smo neki dan na razgovoru za jedan veliki posao. U prethodnim kontaktima stavili su nam do znanja da baš i nismo neki favorit, ali da svejedno, u pozivu za sastanak, sem imena preduzeća saopštimo i imena ljudi koji će na njemu učestvovati. U ime Positive-a sastanku su prisustvovali naš PR Jasna Kamatović i naš prijatelj i saradnik Dragan Varagić.

Našem iznenađenju nije bilo kraja kada su nam ljubazni domaćini (preuzeće se bavi poljoprivredom) rekli da su se raspitali i o firmi i o ljudima, preko interneta! Otvoreno su priznali da su bili impresionirani količinom i kvalitetom “pogodaka” kada smo mi u pitanju. Sastanak je prošao odlično, a naše uverenje da smo na pravom putu je potvrđeno.

Broj i značaj korisnika interneta koji će svoje mišljenje formirati i na osnovu online predstavljanja je veći nego što na prvi pogled deluje. Reputacija koja se stvara u virtuelnom svetu,  iskrenim blogovanjem, izjavama, saopštenjima i izraženim mišljenjem, kako korporativnim tako i privatnim, je sve sem virtuelna. Ona je stvarna, teško se stiče i teško održava. Virtuelni svet kao i pravi ne trpi prevarante.

Ako sam ponekad imao sumnje u iskren entuzijazam ljudi koji su me podsticali na ovaj put, sada znam da su u pravu.

Na internetu (Srbija i region) možete pronaći veliki broj članaka na temu „Kompanijski blog“. Ono što sam uspela da vidim je, da su čisto informativnog karaktera ali kako zaista izgleda vođenje jednog ovakvog bloga, kakva su iskustva, šta donosi, koji su efekti i kada?

Blog.positive.rs je nastao kao jedan probni test a koji je (kako mi izgleda) prerastao u nešto veće. Da li su autori i koautori ovog bloga zaista blogeri? – nismo mi ti koji procenjujemo već blog zajednica odnosno blogosfera.

Sve je počelo pre godinu dana kada smo (svako pojedinačno: Jasna, Staša, Đorđe i Saša) na servisu blog.rs počeli kao probe da pišemo naše lične blogove. S obzirom da smo planirali sa vrlo ozbiljnim aktivnostima u domenu internet nastupa naše kompanije, bilo je logično da pokušamo da koristimo ovaj komunikacijski alat… i jednostavno puštanjem nove verzije sajta odlučili smo da se aktiviramo sa blogovanjem.

Pre početka, usvojili smo određena pravila kojih se i pridržavamo. Ono što me zaista raduje je, što je svako od autora uspeo svojim pisanjem da u svoje tekstove prenese i deo svog personalitija što je vrlo dobro jer Positive inače važi za kompaniju u kojoj je odlična i spontana radna atmosfer (npr: nema dress i hair code-a).

Ovaj blog nema, niti će ikada imati klasičnu prodajnu priču (ako kupite kod nas bićete presrećni jer smo najbolji, najlepši – što kaže kolega Saša). Teme o kojima pišemo su prvenstveno namenjene našim korisnicima. Pokušavamo da prenesemo o čemu razmišljamo, koji su problemi u svakodnevnom radu,  kakva su naša iskustva.

I još nešto! Ono što nigde ne možete pronaći na Internetu je kako da procenite koji su to tekstovi koje treba objavljivati? Kakva je politika pisanja bloga?

• U poslednje vreme, vrlo često nam se dešava da postoje teme na koje bi smo rado pisali i koje bi ovom blogu donele veliku posećenost i participaciju, ali jednostavno nakon međusobnih konsultacija shvatimo da to ne bi bilo dobro za nas kao kompaniju, da bi nam to moglo doneti određene probleme u poslovanju. Na žalost – ali veoma popularne teme a koje ne objavljujemo su sa sadržajima koji se mogu negativno odraziti na poslovnu komunikaciju, odnose sa drugim pojedincima ili kompanijama, odnosno sadržaje u kojima navodimo druge kao negativne primere.  Ovakvi sadržaji bi sigurno popularisali ovaj blog ali bi se u većoj meri odrazili negativno na poslovanje.
• Ne objavljujemo sve predložene tekstove čak i ako se dodatno moderiraju. Jednostvano nemaju svi sklonost ka pisanju u smislu da mogu preneti svoja iskustva a da ona budu razumljiva i čitljiva.
• Tekstovi koji se objavljuju prvenstveno su namenjeni korisnicama i imaju edukatvini karakter, treba da budu korisni i primeljivi i na osnovu kojih mogu dobiti određenu sliku o nekoj aktivnosti ili su imali određene neodumice i pitanja.
• Ne objavljuju se tekstovi koji imaju sadržaje sa direktnim prodajnim ponudama ili korporativnim/kompanijskim porukama u smislu predstavljanja i promocije prizvoda i usluga. Za takve sadržaje Positive ima posebne strane na svom sajtu.
• Autorski status mogu imati zaposleni koji na pravi način mogu preneti svoja iskustva (ne suviše “corporate” način komuniciranja) ili posavetovati iz svog domena rada druge korisnike, koji participiraju ili su aktivno uključeni i na drugim blogovima.
• Mora postojati bar jedna osoba koja će na pravi način zaista razumeti i primenjivati ovaj alat.

Ne treba blogovati radi pukog blogovanja (jer to svi rade, bićemo bolje pozicionirani i sl).

Gde je sada ovaj blog?

Ima četiri autora i čak 5 koautora. Naše kolege su počeli da prate druge kompanijske blogove u svojim domenima i u zavosnosti kakva su im interesovanja, počeli su na drugačiji način da doživljavaju blog (da, to nije samo blog na B92), da uviđaju koliko je značajna ovakva komunikacija ne samo na Internetu, koliko donosi jednoj kompaniji na dugoročnom planu. Dinamika pisanja je jednom nedeljno od svakog autora a koautori mogu pisati ad hoc i tako se postovi i objavljuju.

Od marta meseca do danas objavljeno je 30 postova i ima 96 komentara. Komentari nisu podešeni za moderaciju.

Kakva je korist, efekti?

Nakon samo tri meseca, na primer, ovaj blog nam je doneo više poseta sajtu nego jedan ozbiljan agregator vesti ili magazin za godinu dana (sklopljeni Ugovor na godišnjem nivou, vrednost više hiljada evra).

Posle samo šest meseci jako lepo se preneo i u off line, o njemu se komentariše na skupovima, seminarima, konkurencija nas čita, naši partneri, dobavljači… Dobijamo sve više poziva da držimo predavanja, čak i obuke. Postao nam je odlična „referenca“ .

Ozbiljno pisanje kompanijskog bloga ne donosi i ne treba da bude alat za direktnu prodaju, već ozbiljan strateški alat u domenu marketinga i odnosa s javnošću. Putem bloga možete se kao kompanija potpuno otvoriti, graditi reputaciju, uticati na kredibilitet, stvarati poverenje…

„Iskustvo nam je pokazalo da postoji puno činilaca na osnovu kojih se opredeljujemo da li ćemo sarađivati sa nekom radio stanicom i na osnovu kojih sami donosimo zaključak pri procenjivanju slušanosti a koji nama odgovara…“

Pre par godina smo razmišljali da uradimo vrlo ozbiljno istraživanje slušanosti novosadskih radio stanica. Međutim, s obzirom da svaki radio radi na povećanju svoje slušanosti, broju oglašivača, radi na izmenama programske šeme, unapređenju i sl… podatke koje bi smo dobili ovakvim istraživanjem bili bi kratkog daha tj kratkoročni sa okvirnom pouzdanošću. Da, prvih par vodećih stanica se smenjuju po slušanosti i to periodično i takav je trend već godinama…

Informacije o slušanosti lokalnih medija, za nas (oglašivače, klijente, partnere) koji imamo potrebe da se oglašavamo, su poprilično nedostupne i nisu relevantne a mi jednostavno moramo biti pragmatični.

Osluškujte, istražujte, pitajte, pokušajte sami da procenite. Jedno vreme sam, na osnovu podešene tj zatečene radio stanice odmah znala koji kolega je poslednji koristio koje službeno vozilo .

Vi slušajte šta se gde sluša: na semaforu dok čekate, kod frizera, na razglasima u drugim firmama, u prodavnicama,  dok pijete kafu, u gradskom autobusu, u taksiju… na svakom mestu. I pitajte svoje sugrađane šta slušaju, ako procenite, započnite i razgovor na tu temu. Dešavalo mi se, da kada pitam, ljudi budu vrlo otvoreni i spremni da objasne razloge zašto slušaju baš taj radio: npr nema dugačkih blokova rekama, odgovara im muzika, na ovoj stanici slušaju samo ovu emisiju, ne menjaju radio uopšte, dobri su vodelji, imaju kratke vesti…

Koji je naš model? Kada nas kontaktiraju sa neke radio stanice sa kojom nismo pre sarađivali prvo što volim da uradim je da se sastanem i porazgovaramo. Ipak je lični kontakt – lični kontakt. Nakon toga, ukoliko je moguće – posetim je, da bih upoznala ostatak ekipe – što je vrlo važno jer ćete sa tim ljudima sarađivati, praviće Vam radijski spot ili džingl, razgovaraćete sa njima uživo u programu kroz gostovanja ili uključenja a nakon toga, obavezno taj radio slušam što više (oko dve-tri-četiri sedmice).

Volim i da imam uvid u tehničke uslove.. Zašto? Odlično je kada gostujete na nekom radiju a ispred sebe (npr) imate monitor gde vidite sms-ove od strane slušalaca – odmah! direktno u programu odgovarate na njihova pitanja ili pratite komentare – e to je sjajan pravi feed back . Na taj način možete nastaviti priču ili je promeniti ukoliko im se nešto ne dopada. Oduševljena sam kada su rekacije slušalaca u pitanju – vrlo su direktni, otvoreni, simpatični i krajnje spontani… Spremni za komuniciranje. Kada radijska stanica ima odlične tehničke uslove možete napraviti i direktna uključenja ili snimiti emisije. A kada ima i sajt i striming?!… Onda pričamo o vrlo ozbiljnoj saradnji koja podrazumeva i off i on line.

Na taj način upoznajem se i sa programskom šemom, konceptom, „osetim duh mesta i atmosferu“… sa samim medijem i mogu praviti plan za kampanju. Ono što je bitno je ko su slušaoci i šta najviše slušaju na tom radiju jer radite različite kampanje, ciljate različite grupe sa različitim proizvodima…

Slušanost nekog radija ponekada uopšte nije presudno da bi smo se odlučili da li ćemo se oglašavati na nekom radiju ili ne. Način poslovanja, odnos prema slušaocima, programski koncept, odnos prema klijentima, komuniciranje. Odnos i saradnja su najbitniji. Kao i uvek i svugde.

Pre par godina smo intenzivno krenuli sa radijskim kampanjama. Kao firma čije je sedište u Novom Sadu (kao i jedina maloprodaja) bilo je logično da su sve naše aktivnosti bile usmerene na lokalne i event. regionalne radio stanice. I kada krenete sa oglašavanjem i promocijom  – sve konkurencije prate. Kada kažem –sve- mislim i na našu i na njihovu konkurenciju, odnosno radio stanice se međusobno i te kako i prate i slušaju.

Onda smo počeli da dobijamo ponude o oglašavanju. Bilo je čudno. Prvo dobijete ponudu koja se uglavnom sastojala iz Word Doc (opis: ko smo, šta smo, ko nas sluša, programska šema, itd) i jedan Excel ili PDF fajl koji se zove „slušanost“ ili Istraživanje o poverenju slušalaca. Otvorite taj dokument, koji je zapravo memorandum sa logo-om radija i obavezno u desnom gornjem uglu stoji logo, ni manje ni više, već Strategic Marketinga a naslov: Slušanost za period :… i baš ta stanica koja je ponudu i poslala je (?) najslušanija na teritoriji NS-a. To je jedna dugačka tabela i potrebno je malo više vremena dok ne shvatite šta koja kolona prikazuje, datumi, pokrivenost, vreme emitovanja, emisije, koja muzika, reklame…

Posle par dana/sedmica dobijamo novu ponudu od drugog radija po potpuno istom modelu gde piše da su oni po Istraživanju Strategic Marketinga najslušaniji u Novom Sadu?! I onda, opet i opet… i tako mesecima… I naravno da smo se zapitali o čemu se ovde radi. Logo je uglavnom samo importovan i ubačen u već postojeću preoblikovanu tabelu koja se kao „modla“ šalje sa ponudom. Verovatno svima.

Zar ovo ne bi trebao da bude (da, baš taj fajl?) jedan od bitnih pokazatelja na osnovu kojih radio stanice određuju cenu svojih sekundi za oglašavanja? Na osnovu kojeg stiču reputaciju, kredibilitet i dignitet, poverenje…? Sve ovo pričam iz ugla firme koja je u tom periodu ulagala ozbiljna sredstva na oglašavanja. Nama je sve to izgledalo vrlo neprofesionalno (na kraju smo se međusobom i šalili).

Situacija se od tada promenila u najpozitivnijem smislu. Radio stanice uglavnom više ne šalju ovakve ponude o saradnji i oglašavanju tj reklamiranju.

A mi smo napravili našu „modlu“ na osnovu koje procenjujemo sa kojim radio stanicama ćemo srađivati i tog modela se držimo i sada jer nam se pokazao kao dobar, bez obzira što smo se poslednjih godinu dana uglavnom usmerili na Internet u svakom smislu,  jer još uvek je veliki broj onih koji slušaju radio, gledaju TV, kupuju novine… Ukoliko Vam odgovara koncept i programska šema (ima narodnjaka – nema narodnjaka) nekog radija (zavisi i koga, na koji način i sa „čime“ targetirate) jedna od najvažnijih stvari je kako se saradnja razvija i u kom obimu. Jedan od primera.

Iskustvo nam je pokazalo da postoji puno činilaca na osnovu kojih se opredeljujemo da li ćemo sarađivati sa nekim radijom i na osnovu kojih sami donosimo zaključak pri procenjivanju slušanosti a koja nama odgovara. Ali o tome u narednom postu…

Naši prijatelji su godinama: Radio AS FM i Radio Sajam (od skoro i još neki   )

PS: …i zato volim Internet – sve je merljivo – na ovaj ili onaj način. God Bless GoogleAnalitycs

Prva stvar koju moram reći je, da se poslednjih meseci osećam potpuno asocijalno kada komuniciram sa ljudima (ne samo iz moje branše – već uopšte) i koji me posmatraju kao potpunog „frika“ jer sam potpuno prešla da živim i radim u on-line okruženju.

I pokušavala sam (i dalje pokušavam) da objasnim koliko je Internet moćan iz više razloga naročito ako se bavite osetljivim pitanjima poput reputacije, pozicioniranja, strategije, promocije… a onda sam pročitala seriju postova od Blogowskog  o digitalnom identitetu i pomislila sam kako bi bilo sjajno kada bi svi iz off-line-a shvatili koliko se iz ta četiri posta može naučiti i kako će mnogima trebati mnogo vremena dok ne prepoznaju njihovu „težinu“.

Zašto sve ovo? Danas sam krenula nekom uobičajenom radnom dinamikom „pred Exit“ , objavila sam saopštenje na PRObjava-ma (ovaj sajt je namenjen PR objavama/saopštenjima i podrazumeva se da budete i registrovani ako želite da pročitate punu verziju ne samo “intro”) i imala i šta i da vidim? A to je da nam je druga firma prekopirala i saopštenje i akciju. Imnogi će reći: ne vidim u čemu je problem, to se tako radi, copy/paste nisu baš puno, ne vidim sličnost… dramim?

Onaj ko razume – shvatiće iz prve o čemu govorim. A dok kopi-pasteri shvate šta su ustvari uradili… i kolika će tek biti šteta…

Ne govorim o tome da li neko svoj posao radi odgovorno ili ne, da li je PRofesionalac ili nije, ne govorim o tome da treba da nam bude super jer nas kopiraju… ne, govorim o tome kako će trebati još puno, puno vremena dok se ne shvati da svaka, bukvalno svaka naša aktivnost na internetu gradi istoriju a na osnovu koje ćemo se svi pozicionirati. Na internetu je sve uvek vidljivo svima – toga treba  da postanemo svesni i na vreme! i da vodimo računa šta radimo.

Ta istorija će mnogo uticati na reputaciju…  a kada se na pravi način počne voditi računa koliko je (i u kakvoj formi) prisustvo jedne kompanije važno na internetu – ovakvih primera će biti i nadam se manje.

Dakle, apsolutno nećemo prećutati jer polažemo prava na svaku našu objavu. To što je naše saopštenje „prepakovano“ i to „PRofi“ ne znači da je šteta manja ili da je profesionalnije napisano. Odnosi s javnošću su ozbiljan posao koji se ne radi na takav način

I razmišljam… ako sada ne reagujemo to znači da će svi polagati pravo da rade iste stvari svima?!  Da će TO biti trend? nešto što se podrazumeva? po „defaultu“?

PS: …i još nešto, iz potpunog inata pišem „nerazumljivo“: my tweet ppl! thanx @milojesekulic @prokka @GagaDjermanovic @itkutak @blogowski @eevan @goran_anicic @Bednopiskaralo @gadgaterija… for supporting with every tweet and @misscybernaut @milospetrovic @angelasavic @nebojsatosevic @bobanvuckovic for the FB

Kretanje, protok informacija… povratna sprega… šta bi Vas, našu čitalačku publiku, najviše zanimalo da saznate o dešavanjima u svetu kompjutera; šta je ono što biste voleli da se nađe u vašoj kući (stanu), na policama, stolu, u kolima, na putu… Zanima nas koliko je danas realno izdvajanje za modernizaciju IT kutka naših korisnika, fizičkih i pravnih lica?!

Kontaktirajući menadžere kompanija raznorodnih delatnosti, i analizirajući njihova razmišljanja, možemo doći do istog zaključka – pad prodaje, slabljenje kupovne moći, odlaganje potrošnje… Međutim, statističke analize iz ranijih perioda ipak obećavaju, jer govore u prilog investiranju u vreme „krize“. Menadžeri koji su donosili odluke o ulaganjima, u periodu kada je to za većinu nezamislivo, pokazali su se u kasnijem periodu kao veoma uspešni i visoko cenjeni, jer su bili „korak napred“ u odnosu na svoje konkurente.

Da bismo bili uspešni kao pojedinci, a samim tim i kao deo kompanije koju predstavljamo, moramo biti spremni da čujemo i Vaše predloge, mišljenja, sugestije, i naravno primedbe.

Sigurno ćete sad pomisliti kako je to samo fraza, ali baš iz tog razloga, slobodno nam pišite šta je to što biste voleli da nađete kod nas, koje proizvode i/ili usluge i kako ste zadovoljni dosadašnjom saradnjom (ukoliko postoji).

U poslednjih mesec dana, ono o čemu lično najviše razmišljam jeste elektronsko poslovanje i sve vezano za „e“ komunikacije. Logično, zaposlena sam u kući računara, a i šta tu ima da se misli?! Ali… uvek to „ali“. To je vrlo širok pojam i kompleksna oblast, koja obuhvata više segmenata. Plaćanje sa računa na račun, bilo da je reč o pojedincu ili firmi, već smo savladali, razmenu elektronskih „pisama“ takođe, internet uveliko koristimo (30% domaćinstava u Srbiji), šta nam je još ostalo?

ON-LINE promocija, Web shop, e-trgovina, puno se priča o tome, ali je primena i dalje ograničena. Dolazi vreme kada će i ovi pojmovi postati standardni i vrlo brzo svi ćemo biti svedoci toga. Moje kolege su već pisale i pričale dosta o E-trgovini, jer su bili puni utisaka sa Palića, tako da se,  verujem, i Vi osećate kao da ste bili sa njima.

A zatim, na Fakultetu tehničkih nauka dođem na predavanje iz predmeta Elektronsko poslovanje, kad gle… priča o društvenim grupama („social media“), blogovanju, online promociji, Facebook-u, LinkedIn-u… E… da, a u „moje“ vreme, jedva smo koristili kompjutere i to samo na fakultetu, u posebnom kabinetu.

Prilagođavamo se, to je jedini put da „plivate“ u biznisu.

Vraćam se na početak i pozivam Vas da nam pišete – ili putem mejla, ili ostavite komentare na blogu: da li bi Vam odgovarala on-line kupovina, šta mislite o on-line promociji (da li je bolja i zašto od off line-a), postoji li interesovanje da napravimo zajednicu i kakvu (u vezi nabavke, prodaje, igrica…)…

O ovoj i još mnogim temama razmišljaju menadžeri u IT kompaniji, ali isto tako razmišljamo i o odlasku na more i druženju sa prijateljima i nadamo se da će nam e-poslovanje doneti više slobodnog vremena???

Nekada i danas

Kada sam pre više od deset godina poslala svoj prvi e-mail bila sam jako srećna. Prvo, jer sam uopšte uspela da se konektujem na internet (sećate se one male ikonice na desktopu na kojoj je pisalo ptt) i jer mi je sve delovalo tako jednstavno. Nisam morala da žurim u štampariju da bih ostavila pripremu za štampu i da se vraćam ponovo na posao. To oduzima vreme.

Interesantna vremena

Iz ovog današnjeg ugla vidim koliko je to tada, ustvari SVE bilo komplikovano. Prvi računar na kojem sam radila je bio (verovali ili ne) 286. Monitor Crno-beli i možete zamisliti kako je bilo nezgodno prvo raditi i zamišljati boje u glavi a potom pokušati objasniti klijentu: vidite ovo ovde svetlo-sivo je ustvari žuta boja, a ova tamnija siva je – plava?! To je bilo 1995. godine. Nakon dve godine dobila sam svoj prvi Pentium, mislim da je bio na 33MHz i hard diskom od 128MB (sada već nisam sigurna) i monitor u boji i to Sony trinitron! Kao da sam u avion sela! Taj osećaj nikada neću zaboraviti. I tako vremenom menjali su se megaherci u gigaherze, megabajti u gigabajte, tehnologija je napredovala ali su ostale i neke ustaljene navike. Na žalost.

Tek početak, par reči o E-mailu

Nebrojeno puta sam imala prilike (pa čak i danas) da susretnem ljude koji mešaju e-mail od sajta pa kada mu zatražite e-mail zbog poslovne korespondencije, uglavnom, on počne: www… ?! Bilo je važno da se na vizit karti „vidi“ da ima i to www ali i „ono sa onim majmunčićem“.  I prosto Vam bude neprijatno, kako im staviti do znanja da su to potpuno različite stvari.

Nezamislivo mi je trenutno, da u svom radnom okruženju e-mail ne koristim kao jedan od bitnih kanala interne i eksterne komunikacije. Nekada mi se dogodi da dnevno pošaljem i po 40 ili 50. I onako, po automatizmu. A o personalnim podešavanjima, formiranjima folderima, grupama i slično, da i ne govorim.

Primetila sam i da moje kolege tj ljudi iz moje branše, da li iz straha od ne znanja ili nedovoljnog poznavanja materije i dalje mnogo više koriste one tradicionalne: uglavnom telefon ili fax. Tek smo na početku priče, pričamo o e-mailu koji bi trebali da koristimo i usvojimo po „defaultu“. Zamislite koliko onda ima još novih kanala o kojima se malo i zna
Savremeni kanali komunikacije nam danas, naročito u on-line okruženju omogućavaju da na vrlo jednostavan način završimo neki posao ili rešimo neki problem, pripremimo kampanju, pošaljemo saopštenje, napravimo neko grafičko rešenje i što je navažnije – komuniciramo brže, bolje, jednostavnije.

Zbog  kompleksnosti i sveobuhvatnosti – podeliću celu ovo priču u više segmenta. Otuda u naslovu Chapter 1. Ovaj, prvi post je više uvodni a svaki naredni – sa konkretnim primerima.