Pred samim krajem smo još jedne teške godine, a već nas uveravaju da će sledeća biti još teža. Možemo li mi nešto preduzeti da taj teret lakše podnesemo?

Mislim da možemo. Positive je 2011. godinu iskoristio da konačno primeni sve za šta se zalagao u svojim dokumentima, u strategiji i ciljevima. Došlo je vreme da se ostvari vizija i ispuni misija. Potpuni preokret u ponašanju nastao je polovinom godine. Pretpostavljam da su se tek tada “složile kockice”. Ono za šta se zalažemo više od tri godine, doživelo je svoje ostvarenje.

Rezultati politike aktivnog pristupa korisniku, kreiranje dodatne vrednosti za kupca i kao rezultat zadovoljan korisnik, počelo je da daje rezultate. Istraživanje koje smo sproveli u oblasti maloprodaje pokazalo je nedvosmisleno da na naše kupce ne utiče radno vreme, cena proizvoda i agresivan marketing. Sprovodeći svoju politiku najboljeg odnosa cene i kvaliteta robe i nadograđene usluge pokazali smo da su naši kupci u najvećoj meri stalni, oni koji se obraćaju nama kad imaju potrebe u oblasti informatike.

Većom posvećenošću preduzećima koja se oslanjaju na nas zadržali smo stare i osvojili nove verne kupce, koji su spremni da poslušaju naš savet i da nam dopuste da učestvujemo u planiranju njihove informatičke budućnosti. Konstantnim obrazovanjem i obukom zaposlenih uspeli smo da zadržimo i unapredimo partnerstva sa najvećim svetskim kompanijama Microsoftom i Ciscom i tako na najkvalitetniji način zadovoljimo rastuće potrebe naših klijenata.

Uprkos krizi, tržište je gladno kvalitetnih proizvoda u IT oblasti, a još više usluge koja će im pomoći da maksimalno iskoriste ovaj tehnološki napredak. Uvođenje i pridržavanje standarda i sistematičnost u radu značajno su pomogli poboljšanju stanja  preduzeća.

Ovo, uz različite finansijske olakšice za naše klijente, kao što je kupovina opreme na lizing, različite druge vrste otplata, a u maloprodaji čekovi građana, sindikalna prodaja, sve vrste platnih kartica i drugo, uz uvek rastući Web-Shop, daje nam sigurnost u bolju budućnost. Saradnja sa drugim informatičkim kućama u okviru Vojvođanskog IT klastera, kao i saradnja sa Univerzitetom i različitim državnim agencijama za podsticaj razvoja, dodatni su motiv i snaga za napredak.

Očekujemo tešku 2012. godinu spremni. Spremni da učimo i usavršavamo se, da ulažemo u sopstveni razvoj i tako doprinesemo i razvoju naših klijenata.

Mi smo shvatili da postoji način za prevazilaženje opšte krize. On je naporan i sporo daje rezultate. Naravno, ostalo je još mnogo da se uradi, neki će pronaći različite greške i nedoslednosti u našem ponašanju, a dobronamerni će uvideti naš vidan napredak. Sve 0vo o čemu pišem jasno će se videti tek 2013. godine, ali svi znaci su tu i daju mi snagu da nastavim dalje u dobrom pravcu, sa još više entuzijazma.

Đorđe Medaković, direktor

Prodaja računara smatrala se veoma unosnim poslom. Pre deset godina. U 2005. 2006. i 2007. prodaja računara u Srbiji rasla je tempom od 25% godišnje. Sjajno, ali premalo da se dostigne jaz u odnosu na zapad, pa čak i u odnosu na Hrvatsko tržište.

I taman se ponadasmo da polako stižemo, kada nastupa kriza, ona za koju su rekli da je naša šansa. U 2008, 2009 i 2010. pad prodaje računara bio je u proseku 15%. Rast u poslednjem kvartalu 2010. dao nam je nadu, evo ga, polećemo.

Pre neki dan IDC Adria je objavila rezultate za Q1 2011. gde je konstatovan pad vrednosti prodatih računara, desktop i mobilnih, za ukupno 11%, u odnosu na isti period prošle godine. Toliko o tome da je kriza prošla. IT kompanije moraju pronaći novi pristup opstanku i razvoju.

U isto vreme tržište prizvodnje softvera je u konstantnom porastu. I izvozi. Na žalost, većinom se izvozi usluga u obliku outsorcing-a, ali su vrednosti izvoza sve veće.

Da li će Srbija umeti da prepozna i iskoristi mogućnost da se ostvari kroz znanje i rad mladih ljudi, programera, koji su odlučili, za sada, da umesto da se odsele na zapad, tamo prodaju svoje znanje, radeći iz Srbije?

Gde je u stvari budućnost domaćeg IT sektora? Očito u spoju znanja i rada, inovativnosti i uvođenju novih tehnologija i usluga. Na domćem tržištu, kao jedini način da se razvija, IT sektor mora prepoznati mogućnost da svojim klijentima pruži više modernijih, kompleksnijih rešenja i da na taj način podigne nivo zadovoljstva korisnika.

Više ne možemo biti prodavci i majstori za popravku kompjutera, već moramo biti u pravom smislu podrška svim svojim korisnicima. Naše navike se moraju menjati. Iz pasivne uloge čekanja na iskazane potrebe korisnika, moramo biti ti koji će učestvovati u njihovom kreiranju, planiranju i sprovođenju.

Ukoliko klijentu omogućimo da za svoje ulaganje dobija više i ujedno se i on sam edukuje, razume važnost ovakvog načina svog poslovanja, naša budućnost je osigurana.

Stigla nam je Nova 2011. koju smo čekali kao izlaz iz sumorne 2010 godine, željni ljudi da nam uđu u radnju, željni dobrog posla, novaca, željni svega. Čini mi se da nikada nismo čekali željnije i da nam nikada nije sporije dolazila Nova.

Jalov plan Vlade da napuni kasu iz praznih džepova tako što će povećati  PDV na IT opremu učinili su da nedelju-dve ljudi u panici kupuju računare, kao da nema života posle PDV-a, a mi smo trljali ruke  u čudu jer se konačno nešto pomerilo.  Moša (iliti mosa). Evo nas u na pragu marta 2011, ponovo se čini da nema spasa na vidiku.

Drastično unakažena kupovna moć prosečnog potencijalnog IT konzumenta u državi Srbiji ostala je neopterećena za tih famoznih 10% PDV-a, ali su svi procesi i novčani tokovi zaustavljeni. To što nismo platili na povećanju PDV-a, stiglo nas je mesec-dva kasnije u talasu (cunamiju)  poskupljenja, koji raste iz dana u dan.

I do sada smo bili na dnu lestvice u Evropi po količini novca investiranog u IT opremu, a trend je da se i dalje ta količina smanjuje. Privreda je odavno na kolenima, javna preduzeća pod prismotrom,  a  IT industrija neinteresantna sve siromašnijem stanovništvu naše zemlje.

Atmosfera je nekako čudna, ljudi su uplašeni za svoju budućnost, kao da ne vide izlaz iz lavirinta. Ništa od razvoja, ništa od investicija, ništa od posla.  Jedno se pričalo na svečanim otvaranjima Sinergije, obećavalo na televiziji,  a drugo se radi.

Da zlo bude veće, nosioci IT industrije u Srbiji su mala i srednja preduzeća,  o kojima su takođe svima puna usta (i ona su motor razvoja modernog društva u Srbiji, reče neko jednom…). Sektor MSP je ključ uspeha mnogih bogatih Evropskih država, kod nas će bojim se, bar u ovom krugu, postati kolateralna šteta tranzicije. Opterećeni plaćanjem PDV-a u napred,  nezaštićeni od neplatiša iz državnog (i tajkunskog)  sektora, prinuđeni da se na Javnim nabavkama tuku najnižim cenama, pod kreditima, većina njih  biće osuđena na propast daljim padom interesovanja za računarsku opremu, jer se mnogo  ljudi bori za opstanak.

Da zlo po prodavce računarske  opreme bude jos veće, tu je i novi zakon o zaštiti potrošača, koji  navodno štiti  i favorizuje potrošača (malog, poštenog, nezaštićenog čoveka) od zlih trgovaca koji se enormno bogate na njegov račun. Taj zakon zbog kojeg mnogi sada likuju planirajući unapred zloupotrebe i marifetluke, koji će omogućiti  vraćanje opreme u roku od 6 meseci  i doneti mnoge druge probleme i troškove prodavcima kako računara i tako i svega ostalog, učiniće da cene porastu  dodatno. Sve to opet na teret potrošača, uz dodatno smanjenje prometa za trgovce.

Na stranu i činjenica da još nisu (a ne čini se da će skoro i biti) donesena podzakonska akta koja ovaj zakon zaokružuju i daju odgovore na postavljena pitanja kako potrošača, tako i trgovaca. To svakodnevno stvara dodatne probleme jer postoji niz različitih tumačenja zakona.

U IT industriji radim više od  20 godina,  moram da priznam da sam verovao da u toj oblasti ne treba ništa da nas gura na silu napred, da će to sa razvojem države, obrazovanjem novih generacija i modernizacijom društva i odnosa u njemu ići samo od sebe. Sada sam pomalo razočaran, jer se pokazalo da nas na kupovinu opreme i softvera (čitaj: tehnološki napredak) može pre svega naterati  pretnja da će se povećati pdv ili pretnja da će nam na vrata zakucati softverska policija. Čast izuzecima.

Dakle nema plana, nema strategije. Nema budućnosti?  Ne želim da poverujem u to!

Početkom oktobra meseca 2010. godine formalno je predstavljen i počeo sa radom Vojvođanski IKT klaster, po mnogima trenutno najjače udruženje ovakve vrste u Srbiji. Klaster trenutno broji  23 preduzeća sa oko 1.500 zaposlenih, uživa podršku 4 institucije, a članice udruženja verovatno ostvaruju najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

Ideja za osnivanjem ovog poslovnog udruženja proistekla je iz potrebe IKT firmi da se udruže u klaster zbog lakše internacionalizacije i unapređenja svog poslovanja, razvojnih mogućnosti za domaću privredu i stvaranja uslova za povećanje izvoza.

Povod za razgovor na Positive Blogu sa gospodinom Milanom Šolajom je prisustvo klastera na ovogodišnjem CeBIT-u koji se održava od 1.-5. marta. CeBIT je najveći međunarodni događaj iz oblasti digitalne industrije i ICT-ja, jedinstvena kombinacija izložbi, konferencija, štandova, korporativnih eventa…

1. Osnovni plan, program, smernice i ciljevi udruženja?

Vojvođanski IKT klaster je na dobrom putu da realizuje ambiciju da postane relevantna institucija za sva pitanja u vezi sa IKT sektorom kod nas – bilo da se radi o stranoj kompaniji koja traži partnera, domaćim zakonodavcima koji žele da se konsultuju pri donošenju propisa vezanih za sektor ili piscima strategija kojima je potreban sagovornik iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija – ovo udruženje želi da se pozicionira kao tačka prelamanja za ove i druge teme iz oblasti IKT industrije.

Istovremeno, klaster je platforma koju članice koriste za definisanje i zastupanje svojih interesa, kao i za niz aktivnosti koje će članicama doneti direktnu korist. Dalje, smatramo da u našoj zemlji raspolažemo značajnim potencijalima u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i da, ako ih mobilišemo na odgovarajući način i delujemo zajednički, možemo ostvariti zavidne rezultate. Nikako ne treba zaboraviti i da postoji dokazana sprega između razvoja i napretka ovih tehnologija i ostalih sektora privrede.

U utorak, 22. februara, ćemo prezentovati javnosti Strategiju klastera za period 2011 – 2013 i koristim priliku da pozovem sve zainteresovane da nam se pridruže tog dana u prostorijama Poslovnog inkubatora Novi Sad, Vojvođanskih brigada 28, od 11 časova. Svi koji dođu imaće priliku da čuju i vide još zanimljivosti.

Milan Šolaja

2.  Dosadašnji ostvareni rezultati?

U protekla četiri meseca aktivnog rada udruženja smo postigli nekoliko ciljeva. Pre svega u nastojanjima da privučemo nove članice – udruženje je sa 17 kompanija i 3 institucije podrške, naraslo na 23 kompanije i 4 institucije. Ovaj trend se nastavlja i pre kraja februara će u klasteru biti ukupno 28 preduzeća i 5 institucija koje nas podržavaju.

To znači da smo u kratkom roku uspeli da stvorimo kredibilitet i dostignemo kritičnu masu koja potvrđuje da smo se okupili oko pravih ciljeva. Drugo, uspeli smo da uspostavimo izuzetno dobre odnose sa nekima od stranih donatora koji su prisutni u našoj zemlji, prvenstvno sa nemačkim GIZ (bivši GTZ) i programima američkog USAID-a.

Već je realizovano nekoliko projekata u saradnji sa ovim organizacijama i u toku su intenzivni dogovori i planiranje aktivnosti koje ćemo zajednički sprovesti ove i narednih godina. S druge strane, Vojvođanski IKT klaster je dočekan dobrodošlicom i od strane strutura državne administracije i naročito Vlade AP Vojvodine koja će izvesno biti jedan od naših najznačajnih partnera. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je već odobrilo jedan projekat našeg udruženja, baš kao i pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, a dobili smo i grant od Sekretarijata za privredu Vlade AP Vojvodine. Iako su ova sredstva ograničena, ovo je za nas još jedan pozitivan signal da smo na dobrom putu i da ćemo u narednom periodu imati priliku da saradnju sa ovim institucijama nastavimo.

3. Koje kompanije su sve članice klastera i na koji način druge ICT kompanije mogu aplicirati za članstvo?

28 članica klastera su Alfanum, AS Computers, Autview, ComData, Energosoft, Execom, Hinttech, Intens, Infostud, ION Solutions, Ipsylon, JP Informatika, Levi9, M&I Systems, Navigator, NET Computers, Nordnet, Positive, Prozone, RT-RK, Runa Medija, Smart, Telvent DMS, TIAC, TO-NET, Ulyssys, Vega IT Sourcing i Zesium, a 5 institucija koje podržavaju klaster i koje su važna komponenta našeg rada su Alma Mons regionalna razvoja agencija, Centar za konurentnost i razvoj klastera, Ekonomski fakultet iz Subotice, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Fond za podršku investicija u Vojvodini.

Što se članstva tiče, može se možda reći da smo elitistički orijentisani, ali samo u tome da u svojim redovima želimo da imamo organizacije koje se prepoznaju u našim ciljevima i žele da doprinesu njihovom ostvarenju. U tom smislu je ovo zaista društvo odabranih. Ono što je možda osobenost je da nismo usko strukovno udruženje i da želimo među članovima da imamo i kompanije kojima osnovna delatnost nije IKT, nego su sadašnji ili potencijalni korisnici IKT proizvoda i usluga koji žele da doprinesu radu udruženja i ostvarivanju naših ciljeva.

Procedura za učlanjenje podrazumeva podnošenje aplikacije za članstvo, koju potom razmatra Upravni odbor i predlaže Skupštini udruženja na usvajanje. Dokumentacija se može dobiti na zahtev putem elektronske pošte, a deo procesa je i inicijalni sastanak na kome se potencijalna članica i klaster detaljnije upoznaju.

Vojvodina ICT Cluster web site

4. Da li i u kojoj meri ovakva udruženja mogu pomoći krajnjim korisnicima?

Apsolutno. Krajnji korisnici IKT uključuju širok dijapazon organizacija i pojedinaca u svim privrednim sektorima i društvenim oblastima. Kroz upotrebu IKT rešenja se postiže veća konkurentnost preduzeća, ustrojavanje poslovnih procesa, kvalitetnija organizacija rada, bolji nadzor i uvid u poslovanje, ali i viši kvalitet života svih nas.

S obzirom da je ukupni cilj našeg udruženja razvoj i unapređenje IKT industrije, neminovna posledica dostizanja takvog cilja jesu dobrobiti za krajnje korisnike, u vidu IKT proizvoda i usluga koji podižu kvalitet rada i standard života.

5. Koji su problemi sa kojima se članovi klastera najčešće susreću u svom poslovanju i na koji način ovakvo udruživanje pomaže u njihovom rešavanju?

Jedan od problema je hroničan nedostatak ljudskih resursa. Danas je teško naći kvalitetne a nezaposlene programere ili IT stručnjake drugih profila. Obrazovni sistem u Srbiji proizvede tek oko hiljadu IT stručnjaka godišnje, što ne zadovoljava potrebe tržišta. Srbija nije nikakav izuzetak, ovaj trend postoji i u razvijenom svetu. Štaviše, nedavno objavljene studije IDC-a predviđaju da će u narednih 5 godina u EU nedostajati skoro 400.000 IT profesionalaca. To je dodatna pretnja za naše tržište ljudskih resursa, jer će stručnjaci odavde još lakše nalaziti posao van Srbije.

Drugo, članice će biti u mogućnosti da kroz klaster pristupe projektima koji se finansiraju iz EU fondova i na taj način dođu do sredstava koja se mogu usmeriti na razvoj sopstvenih proizvoda i usluga, što je preduslov dugoročno stabilnog poslovanja u IKT industriji.

Na kraju, pomenimo i potrebu stalnog usavršavanja i praćenja svetskih trendova, što je naročito izraženo u ovom sektoru. Vojvođanski IKT klaster će pokrenuti niz aktivnosti usmerene na povećanje broja IT profesionalaca. Ovo je dugoročan proces koji podrazumeva animiranje novih generacija da upišu IKT i srodne studije, ali ćemo organizovati i treninge za prekvalifikaciju koji će pomoći da se ovaj problem lakše premosti. Ove aktivnosti ćemo organizovati u saradnji sa donatorima, obrazovnim institucijama i članicama klastera.

U klasteru ćemo formirati i projektnu kancelariju koja će pružati stručnu podršku za aplikacije za fondove EU, čime direktno povećavamo šanse da se ta sredstva usmere na zadovoljenje potreba članica. Što se tiče održavanja nivoa znanja i stručnosti članica, planiramo osnivanje ’Klaster Akademije’ koja će obezbeđivati treninge i obuke u skladu sa potrebama članica, organizovati predavanja, okrugle stolove i tematske konferencije.

Sve ove aktivnosti imaju za cilj članicama obezbede veću konkurentnost i kapacitete za osvajanje novih tržišta.

6. Vojvođanski IKT klaster ove godine i u Hanoveru na CeBIT-u? Na koji način će se Klaster predstaviti i u kojoj meri to može uticati na razvoj i unapređenje ICT u Vojvodini?

Najveći svetski sajam digitalnih tehnologja će biti prilika da se sretnemo sa predstavnicima sličnih asocijacija iz Evrope i sveta. Klastersko organizovanje omogućava komunikaciju na širem planu jer se kroz sastanke sa drugim udruženjima pruža šansa za uspostavljanje većeg broja kontakata nego što bi pojedinačne kompanije mogle da ostvare.

Vojvođanski IKT klaster će na CeBIT-u imati priliku i da poslovnim udruženjima predstavi potencijale i ponudu svojih članica i na taj način otvori vrata za sticanje novih partnera i izlazak na nova tržišta. Istovremeno, članice koje ovaj put neće biti prisutne u Hanoveru, mogu da iskoriste prisustvo klastera i zakažu sastanke na sajmu sa potencijalnim partnerima na kojima će ih klaster zastupati. Naravno, klaster ne može da ima punu pregovaračku funkciju na takvim sastancima, ali potencijalnim partnerima može da predstavi kompaniju članicu i tako ostvari inicijalni kontakt na kom se dalje može graditi saradnja. Ovo je sasvim nov koncept i biće zanimljivo videti kakve će rezultate dati.

Imamo i dogovorene sastanke sa dva velika IKT klastera iz Nemačke koji su izrazili zanimanje za ponudu naših kompanija i sa kojima ćemo razgovarati o mogućnostima za saradnju njihovih i naših članica.

U svakom slučaju, verujem da ovakav nastup sigurno može da doprinese da se poveća vidljivost potencijala za saradnju kompanija iz Vojvodine i Srbije i da one budu prisutnije u adresarima potencijalnih partnera iz sveta.

Zahvaljujemo gospodinu Milanu Šolaji na razgovoru.
Blog POSITIVE

Prošlo je tri godine od momenta kada je Positive počeo sasvim polako, prvo samo da posmatra (moram priznati prilično bojažljivo) a zatim i da počne sa aktivnim korišćenjem Društvenih medija u poslovne svrhe.  Početkom ove godine doneli smo odluku da se 90% marketinga i PR-a bazira na online-u i webu.

Nedugo zatim ova naša odluka koja je doneta na osnovu rezultata i efektata koje smo postigli, potvrđena je i od strane našeg partnera Cisco Systems o čemu ste mogli pročitati i na ovom našem kompanijskom blogu.

Bila sam počastvovana i ponosna što me je krajem marta meseca kontaktirao Fakultet organizacionih nauka u Beogradu da napišem naučni rad na temu: „Kompanijsko korišćenje društvenih medija“ kako bi smo budućim studentima preneli naša iskustva i znanja iz ove oblasti. Povod za poziv FON-a bio je upravo Case Study koji je Cisco objavio o nama a koliko sam uspela da saznam informacije su dobili baš putem društvenih mreža.

Naučni rad je pripreman za XII međunarodni simpozijum SymOrg 2010 koji se održao počekom juna meseca na Zlatiboru, gde je i prezentovan u okviru posebne sesije: Upravljanje komunikacijama i društvene mreže.

Na ovoj sesiji tokom prezentovanja i odbrane drugih radova od strane autora moglo se čuti da su ovi mediji i „socijalni“ i „društveni“ nakon čega je usledila diskusija gde je zaključeno da je pravilno koristiti i izgovarati „Društveni mediji“. Dakle, na jednom zvaničnom međunarodnom naučnom skupu potvrđeno je da je pravilno „Društveni mediji“.

Naučni rad možete pogledati ili preuzeti i na SlideShare-u: Kompanijsko korišćenje društvenih medija

Nadam se da će ovaj rad ne samo kroz prezentaciju koja je bila na Zlatiboru, već i putem udžbenika u kojem će se naći, puno pomoći studentima da iskustva Pozitiva uspešno primene u svom budućem radu.

Za normalno funkcionisanje informacionog sistema veoma je značajno da se vrši redovno održavanje – kako preventivno i proaktivno, tako i interventno. Kako većina malih i srednjih preduzeća nema sopstveni IT sektor, postoji problem oko pravovremenog i pravilnog intervenisanja u slučaju nepravilnosti u radu računara, računarske mreže i periferne opreme. U tim slučajevima veoma je značajno postojanje ugovora o održavanju računarske opreme i mrežne infrastrukture.

Računar i računarska mreža podložni su otkazima u radu koliko i bilo koji drugi elektro-mehanički uređaji i samim tim neophodno je da se vrši adekvatno preventivno održavanje. Kao i svaki drugi uređaj koji radi na struju i računarska oprema je izvor elektromagnetnog zračenja koje privlači čestice prašine iz vazduha prema sebi. Taloženje tih čestica tokom dužeg vremenskog perioda unutar uređaja može izazvati nestabilnosti u funkcionisanju uređaja, usporenje u radu i na kraju otkaz uređaja.

Ova taloženja najčešće izazivaju neadekvatno hlađenje komponenti, što izaziva pojačano grejanje unutrašnjosti uređaja i njegovo dodatno oštećivanje, kao i “zaribavanje” i mehanička oštećenja u slučaju uređaja koji pored elektronike imaju i mehaničke komponente. Pored elektro mehaničkih česti su slučajevi softverskih problema sa računarskom opremom koji mogu značajno da utiču na performanse celog sistema. Ovakve situacije se mogu preduprediti blagovremenim intervencijama koje podrazumeva preventivno održavanje računara i računarske opreme.

Pored ovakvog vida održavanja bitan vid održavanja jeste i proaktivno održavanje računara , računarske opreme i računarskih mreža. Ovaj vid održavanja podrazumeva prepoznavanje problema u radu računarskog sistema u njegovom začetku, ili čak uočavanje mogućnosti da se desi incident u radu računarskog sistema pre nego što dođe do neželjenog događaja. U slučaju pravovremenog prepoznavanja mogućnosti da se dogodi zastoj u radu moguće je izvršiti preventivnu radnju koja će sprečiti da dođe do zastoja u radu kako računara, tako i računarske mreže u slučaju da se radi o incidentu na serverima ili mrežnim uređajima.

Positive tehnička podrška

Da bi se ovakav vid održavanja mogao sprovesti, neophodno je prisustvo servisera obučenih za prepoznavanje ovakvih incidentnih situacija koji su sertifikovani za rad sa prisutnom opremom, ali istovremeno i sertifikovani za rad sa aktuelnim operativnim sistemima.

U kombinaciji sa višegodišnjim iskustvom u radu sa računarima i računarskim mrežama ovako obučeni serviseri su nezamenljivi deo proaktivnog održavanja računarskih sistema.

Prethodno navedeni vidovi značajno utiču na nesmetano funkcionisanje računarskih mreža bez kojih danas ne može da se obavi skoro ni jedan posao. Ovu činjenicu mnogi korisnici računara uoče tek kada dođe do zastoja u radu. Zbog te činjenice je kvalitetno interventno održavanje najznačajniji vid održavanja. Za razliku od prethodna dva vida održavanja interventno održavanje podrazumeva što kraće vreme odaziva u slučaju prijave incidenta, kao i rešavanje ili privremeno premošćavanje problema u najkraćem mogućem vremenskom intervalu, do trajnog rešaivanja problema.

Računarske mreže

Ovakva usluga omogućuje korisniku da u najkraćem mogućem vremenskom intervalu povrati potpunu funkcionalnost informacionog sistema. U slučaju da ne postoji mogućnost za rešavanje problema na licu mesta bitno je da se pronađe rešenje koje će povratiti najveći deo funkcionalnosti informacionog sistema kako bi se nesmetano mogle nastaviti redovne aktivnosti do konačnog rešenja nastalog problema.

Za bilo koji od ova tri vida održavanja računara i računarskih mreža neophodno je da postoji adekvatno obučena i opremljena servisna ekipa koja je u mogućnosti da se u unapred dogovorenom vremenskom roku odazove na poziv klijenta i interveniše u cilju rešavanja klijentovih kako trenutnih problema, tako i problema koje stručne ekipe servisera uoče prilikom neke od svojih intervencija.

U tom cilju postoje razni paketi ugovora o održavanju koji mogu da zadovolje potrebe širokog portfolia klijenata. Više informacija o ugovorima o održavanju i tehničkoj podršci možete preuzeti sa našeg sajta: Ugovori o održavanju

Zlatko Markser
Tehnički direktor, Cisco CCNA

Photo: Jovan Djokic

Da li smo zadovoljni? – Delimično. Zašto? Jer nismo imali nikakvih očekivanja tj nismo ih ni definisali. Ovo je više bila proba. Nismo imali konkretnije podatke niti „sliku“ šta se dešava u ovom domenu kada je IT industrija u pitanju ali s obzirom na naša iskustva  koja smo stekli prethodnih godina kao kupci u B2B online prodavnicama imali smo bar neke pokazatelje. Naš webshop nije baziran na B2B već je klasična maloprodaja u web okruženju što znači da smo izmestili (ili otvorili još jednu) prodavnicu u kojoj su cene i stanje lagera realne.

Analiza i podaci

Korisnici domaćeg interneta, kada su kupovine IT opreme u pitanju najčešće odlaze u webshopove da bi upoređivali cene a na osnovu toga se odlučuju za kupovinu. Poslovna politika POSITIVE-a nije bazirana u konkurentnosti cenama već u dodatnoj vrednosti. U najvećoj meri za kupovine se odlučuju tzv gikovi (geek) koji nemaju strah od procesa online kupovina a na osnovu stečenih znanja.

Jedan od komentara sa Twitttera

Sa druge strane, bez obzira koliko se svi trudimo da budemo tačni u opisima i slikama robe koje postavljamo u web shopovima, psihologija kupca je da bi ipak voleo da tu robu pogleda „uživo“.

Tokom prvih godinu dana, broj konverzija pravnih lica u odnosu na ukupan broj konverzija u web shopu je nešto preko 18% a zanimljivo je da je njihov udeo u prometu webshopa preko 40%! što je za nas bilo izenađenje ali sjajan pokazatelj da je naša poslovna politika urodila plodom (ne težimo da budemo najjeftiniji).

Najviše kupovina smo imali iz Novog Sada i Beograda, zatim Kikinde, Kule, Zaječara i Bora i u velikoj meri i pojedinačnih kupovina sa teritorije Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske).  Što se lokacija tiče, najveći udeo u kupovinama su imala „mala mesta u Srbiji“ verovatno iz razloga što kupci nisu zadovoljni ponudom koju imaju u lokalnim prodavnicama ili je uticala udaljenost njihovih mesta od većih gradova u kojima je ponuda računarske opreme bolja.

Takođe, na osnovu analize koju smo uradili kupci žele, pre nego što se odluče za kupovinu, da ipak Shop testiraju. Uglavnom su to samo 2-3 „probe“ a nakon isteka narudžbine uglavnom su se odlučivali za kupovine jer su na taj način mogli biti sigurni koji su sve procesi od „klika u korpu“ pa do e-mail obaveštenja o statusu njihove narudžbine i isporuke.

Stepen konverzije tokom ovih godinu dana je zadovoljavajući kada oduzmemo ove test narudžbine. Primetan je i veliki porast online plaćanja platnim i kreditnim karticama koji je tokom 2010 godine porastao 4 puta u odnosu na jul/decembar 2009. godine.

Značajan broj konverzija Positive je imao i putem Facebook-a, Twittera i e-maila.

Komentar na twitteru - kupovina, pravno lice, webshop

Zaključak:

Kreiranje WebShopa u sklopu online nastupa, omogućava kompaniji da proširi svoje tržište i dođe do novih korisnika. Online nastup doprinosi povećanju stepena konverzije sa aspekta ispunjenja očekivanja korisnika i poverenja u kompaniju. Društveni mediji umnogome utiču na poverenje potencijalnih korisnika kao i broj rezultata i “kvalitet informacija” koje dobijaju putem pretraživača (SEO).

Kultura korišćenja i stepen svesti kupaca u Srbiji o online prodavnicama ili webshopovima je još uvek na nižoj lestvici od očekivanog zbog straha i nepoverenja koje imaju u kompanije a verovatno na osnovu iskustava koja su imali sa istima i u „stvarnom životu“.

Podaci koje smo dobili nakon analize i Izveštaja je da će se prihodi iz ovog segmenta vremenom povećavati. U narednom periodu ćemo sprovesti istraživanje o ostalim kupcima (koji nisu kupovali putem web shopa a koje će biti objavljeno u medijima kao i na našem sajtu) a koji su se odlučili za kupovinu na osnovu informacija i sadržaja koje objavljujemo na našem sajtu i u webshopu.

PS: U prilogu je i kratak video jednog našeg korisnika o načinu kupovine u Positive WebShopu a kada je plaćanje karticom u pitanju. Preporučujemo da pogledate.

Upravo pristiglo leto 2010. godine i ne izgleda kao leto, ali kalendar je neumoljiv.  Sa letom stiže i sezona godišnjih odmora ali i muzičkih festivala, na čelu sa novosadskim EXIT festivalom, koji se ove godine  održava po 11. put.

Kao i prethodnih  8 godina  i ove godine će iza organizacije festivala kao računarska podrška stati kompanija „POSITIVE“, tj  njeni  zaposleni koji su svi i veliki fanovi muzičkog festivala. Naše veze sa Exitom su jače od jednostavne poslovne saradnje, to je sada već možemo reći, uigrana kombinacija poslovnosti , preciznosti, inovacija, zalaganja sa jedne strane  i poštovanja i  prijateljskih odnosa sa druge strane.

Svake godine,  kroz saradnju EXIT-a i Positive-a  izrodi se neko novo rešenje koje odgovori na zahteve festivala i svih njegovih učesnika.  Saradnja i ove godine podrazumeva izradu kompleksne računarske mreže, obezbeđivanje računara za objekat u kome će biti vršena zamena unapred plaćenih vaučera za karte, za PRESS Centar, kao i organizivanje INTERNET CAFFE-a u kampu Exit festivala, koji će i ove godine biti besplatan za sve goste kampa.

Ove godine, ljudi iz organizacije Exita su osmislili da zamena vaučera za karte bude vršena u Petrovaradinu,  u objektu postavljenom podno Tvrđave na kojoj se festival odvija.  Projektovano je 60 radnih mesta – šaltera na kojima će se vršiti operacija zamene vaučera za karte. Kao rešenja za ta za mesta, Positive je predložio Netbook računare kompanije HP COMPAQ,  model   MINI 110C-1100EM,  veličine 10 inča (dijagonala ekrana), sa preinstaliranim originalnim Microsoft  Windows XP operativnim sistemom, težine od svega 1 kilogram, što  će omogućiti brzo postavljanje i demontažu po potrebi , a istovremeno biti  potpuno upotrebljivo za planiranu namenu.

HP Mini na Exit Festivalu 2010.

Press Centar Exit festivala je prethodnih godina bio pokriven sa računarima iz standardne ponude POSITIVE doo, prilagođenih i brendiranih u skladu sa potrebama festivala. Ove godine , Positive je uz  nesebičnu podršku kompanije MSI Srbija, otišla korak dalje i po prvi put će se na raspolaganju novinarima iz celog sveta naći moćni, vrhunski dizajnirani  MSI ALL in ONE računari, sa ekranima osetljivim na dodir (touch screen), izuzetno moćnim procesorima, dosta radne memorije – što će  omogućiti kvalitetan i brz rad PRESS CENTRA. Uređaji koji će biti korišćeni  u ovu svrhu su  MSI  Wind Top AE2020M-043EE i MSI Wind Top AE2220M-EE i neko od njih će se takođe naći u našem prodajnom asortimanu.

MSI touch screen za Pres centar EXIT-a

U Internet caffe-u EXIT kampa, kao i prethodnih godina, na raspolaganju će biti 15-ak računara  iz Positive ponude, koje će bez nadoknade moći da koriste svi posetioci kampa, kako bi održali komunikaciju sa svojim prijateljima i porodicama i preneli u svet svoje „vruće“  utiske sa jednog od najboljih muzičkih festivala starog kontinenta.

Oprema koja je korišćena za realizaciju Exit festivala  se odmah nakon festivala tradicionalno nađe u prodaji u Positive doo u ulici Danila Kiša 5 po izuzetno povoljnim cenama, što omogućava fanovima  Exita  da dođu do suvenira sa omiljenog festivala, ali i onima sa plićim džepom da dođu do kvalitetne računarske opreme, po povoljnoj ceni.

PROMENE – koliko smo spremni da ih prihvatimo u svakodnevnom životu, radu, načinu razmišljanja…?

Jedna jednostavna reč, koja će učiniti da neka naša navika, ustaljeni šablon, način ponašanja… postane drugačiji. U kojoj meri će se to desiti i kako će uticati na naš dalji život zavisi od načina razmišljanja i prihvatanja te PROMENE. Svaki dan je jedna promena i ako tu činjenicu prihvatimo kao pozitivnu, uspeli smo!

Danas bih se fokusirala na poslovne promene, jer najviše nastaju pod uticajem raznih eksternih faktora a ne kao rezultat neke isključivo naše lične ideje ili stava o potrebi za promenom. Jedan od bitnih segmenata poslovnih promena jesu i organizacione promene. Kada i kako nastaju?  Da li treba uvoditi promene i kada nešto funkcioniše bez problema? Koliko je važan sistemski pristup u definisanju učestalosti promena?

Promene nastaju kao rezultat potrebe da se unapredi poslovanje preduzeća, u većini slučajeva kada dođe do stagnacije u poslovanju ili (što je gore) smanjenja prihoda.  Ako, pak, promena predstavlja osveženje, motiv za ličnu satisfakciju zaposlenih, možemo je uvesti iako sve nesmetano funkcioniše, kako bi sprečili da dođe do saturacije zaposlenih i menadžera. Iz tog razloga, sistemski pristup u definisanju učestalosti promena je neminovan, kako bismo izbegli rizike ili ih minimizirali koliko god je to moguće.

Svet informacionih tehnologija je područje u kome se promene najbrže dešavaju i sve su kraći vremenski periodi od pojave jedne do druge tehnološke inovacije. Ukoliko želite da ostanete na vrhu, morate se prilagoditi. Prilagođavanje zahteva menjanje postojećeg sistema i strategije poslovanja.

Poznato je da LJUDI NE VOLE PROMENE. Većina to neće priznati, čak će tvrditi da su ustvari baš za promene, ali kad dođe momenat za sprovođenje, malo ko je spreman da prihvati aktivno učešće, pogotovo ako su izmene radikalne. Nesvesno se i najuporniji odupiru uvođenju novina u dotadašnje „mirne vode“ u kojima su uspešno „plivali“. Top menadžment mora biti pokretač promena. Da li to znači da jedino menadžeri imaju pravo da predlažu i daju ideje o unapređenju poslovanja? Naprotiv…

U našem preduzeću, generalni direktor je nedavno objavio „interni javni konkurs“ za jačanje inovativnosti, a na osnovu sugestija stručnih konsultanata iz EU, o čemu je bilo reči u jednom od ranijih postova.

Kompanija, koja se odlučila  za inventivnost kao glavni vrednosni pokazatelj, mora biti lider u podsticanju inovacija. Da bi se u tome i istrajalo, stalno se radi na ličnom usavršavanju i promeni načina rada i pristupa klijentima, kako zaposlenih, tako i menadžera. Skup ljudi koji imaju isti način razmišljanja i žele postići isti cilj, čine tim koji pobeđuje.

Brojni su timovi, igra se velika tržišna utakmica i, „ako kanimo pobijediti, ne smijemo izgubiti!“

…Ovo pitanje mi je postavljeno mnogo puta za prethodne 2 godine. Najviše od strane kolega koji koriste Facebook ili su tek počeli…

I svaki put kao odgovor, postavim pitanja: OK, otvorićemo i…?! Objavljivaćemo? Akcijske ponude? Sadržaje koje objavljujemo na sajtu? Sadržaje koje nam drugi linkuju i objavljuju na tom istom Facebook-u, svojim sajtovima, blogovima…? Da li misliš da ćemo na taj način povećati posetu, nešto prodati, poboljšati imidž, reputaciju, biti vidljiviji na Google-u…? Zašto bi IKO bio „fan“ jedne prodavnice računara iz Novog Sada? Ko? Novosađani? Svi…?

Prvo pravilo weba: „Nemojte raditi drugima ono što ne želite da rade Vama“ i polazim od komentara na koje uglavnom nailazim od strane onih koji “Fejs” i koriste (ne da bi rešavali kvizove, kliktali, lajkovali i postajali fanovi svake moguće grupe, ili selektovali „Attending“ pa ispada da idu na svaki Event za koji dobiju poziv…i sl) jer ne koristimo svi podjednako društvene mreže. Malo, malo pa u fidu možete videti status nekog prijatelja: „Prestanite da me spemujete u inboksu i da mi šaljete pozivnice za grupe!“ (i sama bih ponekada isto).

@PeckoPivo via Twitter

www.positive.rs je koncipiran tako da svaki sadržaj koji se pojavi na sajtu ima svoje mesto (uglavnom u Medija Centru uz intro vest na homu, ažurira se po datumu), postoji čak 4 RSS Feed-a u zavisnosti od samog segmenta i sadržaja.

blog.positive.rs je deo NetworkedBlogs (implementirano i na blogu) na Facebook-u gde se svi postovi objavljuju po automatizmu i gde se vidi koji su to drugi blogovi koje Positive prati. Ovde su sadržaji povezani sa autorima bloga tako da se pojavljuju i u njihovim profilima, takođe po automatizmu (ukoliko ne – onda bi trebali podesiti).

Ženski IT Kutak sa sadržajima (RSS) je magazinskog tipa. Kutak ima „Fan“ stranice na Facebook-u što se može videti i na sajtu ali ni on ne služi za „objavljivanje naših sadržaja“ već za sve sadržaje za koje smatramo da će biti korisni, interesantni, edukativni i sl.

Postoje stranice i fan grupe koje apsolutno imaju smisla i koje su odličan primer kako ih treba i koncipirati, kreirati, održavati, komunicirati…

Aktivnosti koje se odnose na POSITIVE u sferi Društvenih Medija su bazirane na takozvanom Compelling Content-u a ne na „spemovanju“ ili principu „što ne radimo mi – kada rade svi?“ Najbolje se pokazalo u našoj dosadašnjoj praksi da se mora osetiti neko mesto, na koji način funkcioniše, da bi sve te aktivnosti zaista imale nekog smisla.

Ono što korisnici uglavnom od nas traže na društvenim mrežama su saveti, predlozi, sugestije pri kupovini, u vezi opreme ili rešenja. Ukoliko imaju neku dilemu uglavnom linkuju proizvode sa sajta. Prosto, ostavili smo im mogućnost da se sami upoznaju sa nama i isključivo ako imaju (opet sami) potrebu da to svoje iskustvo objave u svom statusu, pošalju nam mejl ili tvitnu bez obzira da li je negativno ili pozitivno.

Suština aktivnosti na društvenim mrežama od strane POSITIVE-a je deljenje korisnih sadržaja,  komuniciranje i dijalog. Ovde se postavlja pitanje: u kojoj meri je poželjno dobro poznavati zajednicu, njene potrebe, način na koji funkcioniše i komunicira – da bi smo mogli proceniti koji je to sadržaj koristan i kome?

Jer, ako se nešto dopada nama (meni) uopšte se ne podrazumeva da će se dopasti drugima.  I iz tog razloga, smatram da je bolje biti oprezan a ne po pricipu „što svi – to i mi“.

Pozitivu je u proteklih godinu dana baš Facebook u top 5 kao Referring sites a kao deo metodologije sprovođenja strategije u korišćenju društvenih medija napravili smo i svoj Pravilnik za koji se nadam da će ući i u ISO procedure.

Google Analytics za period mart 2009/2010

Takođe, preporučujem svima koji nisu imali prilike do sada, da kod Istoka Pavlovića pročitaju post na ovu temu: Kako pravilno menadžovati grupe i fan pejdžove na Fejsbuku

Ukoliko se u nekom trenutku prepozna momenat da se i ovakav nalog aktivira a koji će prvenstveno imati šta i da pruži sa aspekta zadovoljenja želja i potreba korisnika društvenih mreža – potrudićemo se i tada da prethodno čujemo njihovo mišljenje. Umesto kreiranja POSITIVE Fan strana na Facebook-u bilo bi dobro da se još više uključimo u blogosferu, druge društvene mreže, pročitamo interesantan post, podelimo koristan link, ostavimo komentar ili se uključimo u dijalog kao pojedinci ispred naše kompanije.

Budimo otvoreni, transparentni, spremni na kritike, predloge, sugestije ali u skladu sa poslovnom politikom, našom vizijom i misijom a to je zadovoljan korisnik.

Radeći godinama u maloprodaji i susretajući se svakodnevno sa kupcima koji imaju različite potrebe ali i znanja u sferi računarske opreme i robe uopšte, odlučili smo se da ih uvek posavetujemo ukoliko situacija to dozvoljava.

Čest kriterijum koji kupci koriste za kupovinu je -niska cena robe- naročito u poslednje vreme s obzirom na ekonomsku situaciju i njihove smanjene materijalne mogućnosti. To je presudno u mnogim slučajevima ali ipak, na brojnim primerima pri kupovini pokazuje se da to može biti i površna i ne najbolja odluka jer sa takvim kriterijumom kao “jednim jedinim” zanemaruju se neke bitne stvari.

Situacije sa kojima se često susrećemo su vezane za kupovinu štampača gde kupac često vrši odabir uređaja koji mu je u startu jeftin a kasnije se to pokaže kao neisplativo jer za potrebe koje ima, taj štampač stvara veće troškove jer je potrošni materijal preskup ili se teško nabavlja na našem tržištu.

Dosta zadovoljnih kupaca smo imali posle zajedničke priče i saveta (pre same kupovine) gde su ubrzo shvatili da će primera radi, kupovinom tzv refabrikovanog tonera sa garancijom imati od 30-50% uštede pri štampi a da sve to mogu nabaviti vrlo lako i povoljno bez obzira da li je u pitanju fizičko ili pravno lice.

Kod recikliranih tonera uglavnom se menja samo prah u toneru dok se kod refabrikovanih vrši kompletna zamena praha i stavljaju se svi novi delovi pa je po kvalitetu otiska ravnopravan sa originalnim tonerima. Sami proizvođači printera i potrošnog materijala za refabrikovane tonere daju sertifikaciju. Refabrikovani toneri se ne preporučuju za firme koje se bave pripremom za štampu ali za sve ostale namene (za kućne, kancelarijske korisnike i sl.) je odličan izbor i kao takav predstavlja najrentabilnije rešenje.

Posle kraćeg informisanja o dostupnosti i nabavci pratećeg potrošnog materijala za štampače često se dešava da kupci ubrzo shvate šta im je korisnije/isplativije i to postavljaju kao najvažniji (presudni) kriterijum u odabiru adekvatnog štampača za svoje potrebe pri kupovini.

Kao što je svakom pravom prodavcu bitno da je kupac zadovoljan u našoj firmi se to svakodnevno primenjuje i konstantno prate novi izazovi oko odluka kupaca – koje prodavci prepoznaju pomažući oko rešavanja njihovih nedoumica a kako bi što jednostavnije prepoznali njihove potrebe.

Ne mora da znači da ono što je skuplje uvek bude i pravo rešenje za kupca, već treba da se donose odluke naspram potreba. Zato je bitno, uvek se sa prodavcem posavetovati pre kupovine i predočiti mu uslove i način korišćenja.

Isto bitan kriterijum koji bi kupac trebao da ima pri svojoj odluci o kupovini je da su i servisne usluge, tehnička podrška i garancija koju vam firma daje za neki artikal – kasnije jako bitne. Sledeći put više o garancijama i servisnim uslugama jer su i ove teme sa kojima se srećemo svakodnevno…

Da li se isplati webshop i online nastup kompanije?

„Drage kolege Pozitivci, u sredu obeležavamo godinu dana od puštanja novog sajta i online nastupa POSITIVE-a. Šta smo postigli za godinu dana?

1. Duplirana je  posećenost sajta
2. Ulazak u TOP 50 najboljih sajtova u kategoriji „Tehnologija“ po časopisu PC Press
3. Case Study u primeni Social Media
   …i još mnogo toga (što zvaničnog i nezvaničnog)…“

…napisala nam je između ostalog, pre neki dan, moja koleginica Jasna Kamatović, naš PR i Marketing manager u kratkom mejlu, kojim nas je podsetila da je prošlo godinu dana.

Ko bi rekao da godinu dana tako kratko traje? Verovatno onaj ko i danju i noću prati šta se događa sa sajtom, ko ubacuje slike, opise. Onaj kome vreme između dva napisana blog posta proleti (pocrveneo sam upravo) i ko se nervira kad nema inspiraciju za isti (opet ja!) a Jasna opet skače po glavi tražeći gotov tekst. Zatim oni koji smišljaju akcije, staraju se da ima dovoljno robe na lageru, da se redovno ažuriraju cene, da se odgovori na svako pitanje korisnika što na sajtu što mejlovima, da se ispoštuju rokovi isporuke kada se neko „odvaži“ da poruči robu preko Positive Webshopa.

Jedno jutro se probudiš, dođeš na posao i saznaš da je prošlo godinu dana.

Mnogi se pitaju: šta ste dobili od svega toga, da li vredi? Koliko košta? Koliko prodajete putem webshopa. Da li Vam se dosad već isplatilo? Hm…?

Dali smo mnogo, da se ne lažemo. Mnogo novca, mnogo sati razgovora, još više sati rada, provizije bankama, hostovanje, tamo-vamo. Uložili u SEO, platili fotografe. Počeli smo i da twitujemo! Postali transparentni, ranjivi, SVI VIDE SVE ŠTO RADIMO. Neki kopiraju, neki pozajmljuju, neki spuštaju cene da bi nam parirali.

I ako pitate da li se isplatilo, moram da odgovorim – nije. Bar ne finansijski, ali to je samo privremeno. Isplatilo se jer smo postali vidljivi na Online mapi Srbije, prepoznati kao vlasnici jednog od 50 najboljih sajtova u zemlji Srbiji. Isplatilo se, jer nas je CISCO prepoznao kao partnera koji zna kako se radi ONLINE. Isplatilo se jer nam sve više ljudi ukazuje poverenje kako posetama našem sajtu radi informisanja, tako i kupovinom preko Webshop-a.

Mi nemamo alternativni sajt za webshop, on je inkorporiran u već poznati www.positive.rs. To je zato što su nam namere iskrene i savest čista. Ne želimo da prodajemo šarene laže, nego ono što najbolje znamo: računare i računarsku opremu, računarske mreže, servisne usluge i ostalo što ide uz navedeno.  Ono što je na sajtu – to je i na stanju, osvežava se na svakih par sati. Nema prodaje robe bez robe, nema kombinacija tipa „baš toga nam je nestalo, kupite ovo drugo“.

Neću da pričam bajke kako je sve super i kako je bilo lako. Odlučili smo kao i uvek da budemo pioniri, da probijamo led. A to ima svoju cenu ali i donosi satisfakciju u vidu pohvala koje stižu sa svih strana.

Hvala svima koji nas prate, na podršci i na strpljenju. Nadamo se da ćemo u sledećih godinu dana biti još i bolji, kako po pitanju ponude u našem Webshopu, tako i po pitanju informacija koje ćemo Vam pružati.

Nadam se da ćemo i naučiti da pišemo blog postove koji će većini biti zanimljivi, kao i da će se više ljudi uključiti u komentarisanje, da će Jasna biti strpljiva sa nama ali uporna u nameri da to sve uradimo i da izgleda kako treba. Nadam se da se živi i zdravi vidimo i za godinu dana, da opet iskomentarišemo sve što smo uz Vašu pomoć postigli.

Početkom januara meseca ove godine dobila sam email od Tijane Marjanović, Partner marketing manager for Central and Eastern Europe, Cisco Srbija (Cisco Systems) da u par kratkih slajdova prezentujem aktivnosti i iskustva koje je POSITIVE imao u domenu korišćenja Social Media.

Postoji mogućnost da se ovaj naš „Best Practice“ prikaže na Konferenciji Marketing Profs Socail Tech 2010, koja se ove godine održava 25. marta u San Hozeu u Kaliforniji (USA). Predavači na ovoj Konferenciji su i predstavnici najboljih tehnoloških kompanija IBM, Intel, Adobe, Motorola, HP odnosno Marketing i Social Media menadžeri a među njima je i Luanne Tierney Vice President, Worldwide Channel Marketing Cisco Systems koja bi naša iskustva prenela učesnicima ove konferencije u sklopu svog predavanja. Tema Konferencije su najbolja iskustava, primeri u korišćenju i primeni društvenih medija u poslovne svrhe.

Moram priznati da sam bila prilično iznenađena jer je POSITIVE ipak mala kompanija iz Srbije koja pokušava da ostvari rezultate na našem webu koji se tek razvija u ovom domenu. Ovu kratku prezentaciju trebali smo poslati i Sophie Kramhoft koja je Channel Marketing Manager za Emerging markets Cisco.

Nakon prepiske od nekoliko mejlova, Sophie nas je zamolila da ovu prezentaciju Cisco objavi i u svom „Newsletter for Cisco’s Emerging Markets Partners“ – kao jedan od najboljih primera. S obzirom da pristup ovom sadržaju na Cisco sajtu mogu imati samo njihovi partneri, prenosimo vam ga u srpskoj verziji (engl. se može videti na pratećim slikama u postu):

POSITIVE(no) iskustvo sa društvenim medijima
Case study: Izdvajanje vrednosti je postepen proces

POSITIVE Doo je Cisco Select Partner sa 30 zaposlenih od kojih pojedini imaju i preko 20 godina iskustva u projektovanju i izvođenju kompleksnih računarskih mreža. Nedavno je proglašen za najinventivnijeg Cisco SMB partnera u Jugoistočnoj Evropi i vidi se da je korišćenje ove kompanije u sferi društvenih medija važno za njen razvoj pozitivne reputacije.

Sve je počelo pojavom web 2.0 tehnologije koja je podstakla korisnike da koriste internet mnogo više. Sajt POSITIVE-a ima Medija Centar gde objavljuju sadržaje, vesti i saopštenja, a postoji i Ženski IT Kutak (jedini servis takve vrste na Balkanu) kao i kompanijski blog koji je dobro podržan u blogosferi. Svi sadržaji su dostupni putem RSS Feed-a.

Cisco Newsletter

Kompanija je utvrdila da su društveni mediji najjednostavniji način da efikasno komuniciraju sa svojim krajnjim korisnicima. Sada koriste svoj veb sajt, Facebook i posebno Twitter – tako što i retvituju korisne sadržaje, uključujući i tematske sa Cisco korporativnog bloga – kao ključ za komunikaciju i promocije.

Đorđe Medaković, direktor POSITIVE-a, veruje da je aktivno usvajanje i strateško korišćenje Društvenih Medija odličan način da mala preduzeća poboljšaju svoju reputaciju, grade imidž, da povećaju svest o svom brendu i potražnji korisnika.

“Interesantno je da nije unapred moguće nekome objasniti ulogu i značaj Social Media. Uticaj na poslovanje kompanije se pokazuje postepeno, polako i uz veliki rad i posvećenost. U jednom trenutku shvatite da ovaj napor daje rezultate i da je vaša prepoznatljivost kao ozbiljne kompanije povećana preko svih vaših očekivanja. Mislim da poslovni ljudi uglavnom nisu svesni ovog uticaja i ogromnog značaja Social Media za poslovanje.”

Jasna Kamatović, Marketing i PR menadžer u POSITIVE-u takođe veruje, aktivno i kontinuirano sarađuje sa Cisco-m Srbija u svim svojim marketinškim i PR aktivnostima, sa posebnim fokusom na web.

„Social Media je koristan alat u komunikaciji i pozicioniranju jedne kompanije. Oni su puno uticali na radne procese unutar naše kompanije i potpuno promenili način na koji doživljavamo web. Pokazale su nam koliko je važno da kao kompanija budemo otvoreni, transparentni, da pratimo potrebe naših korisnika. Moramo biti svesni da je online potpuno drugačiji u odnosu na offline okruženje, odnosno klasičan Marketing i PR. Online reputacija kompanije će postati ključna za njeno ukupno poslovanje.“

Cisco Newsletter

Društveni Mediji nisu i ne treba da budu medijum koji će se koristiti isključivo za objavljivanje kompanijskih, promotivnih poruka i sl. (sa nula following) već naprotiv! k-o-m-u-n-i-c-i-r-a-nj-e!  Da pokažemo kakva su i naša interesovanja (kao kompanije, zaposlenih), da objavljujemo sadržaje koje korisnici smatraju korisnim, da se međusobno edukujemo i povezujemo jer ispred svake kompanije i svake tehnologije stoje ljudi sa svim svojim dobrim osobinama i manama. Društveni mediji traže posvećenost.

Svi zaposleni u jednoj kompaniji bez obzira čime se bave, svakom svojom aktivnošću online ili na webu utiču na njenu reputaciju. Društveni mediji su nam do pre godinu dana bili velika nepoznanica i priznajem, još uvek puno gledamo, puno slušamo, puno pratimo a najviše učimo – i to od korisnika.

@positive_it na Twitteru

Mislim da sve kompanije u Srbiji i okruženju, koje su do sada imale dilemu: da li DA ili NE koristiti društvene medije u poslovne svrhe – više ne dovode u pitanje. Mi smo vrlo ponosni i zadovoljni rezultatima koje smo ostvarili.

Biti Case Study na jednoj ovako važnoj konferenciji od strane visokog predstavnika Cisco Systems Worldwide nije nešto čemu smo se nadali (ni u snovima) niti smo imali utisak da se naše aktivnosti (naročito na twitteru) ovako intenzivno prate od strane predstavnika i zaposlenih Cisco Systems-a.

Pre mnogo godina doneo sam svoj prvi PC kući: velik’ kao veš mašina, jednako težak, sa monitorom koji je delovao kao da radim u NASA-i. Zauzeo mi je pola pisaćeg stola a kada sam ga palio zvuk prilikom startovanja ventilatora i diskova je bio blizak zvuku poletanja helikoptera.

Pre par dana sam odneo kući Network Attached Storage – NAS. Velik je kao prvi deo knjige „Rat i mir“ a najveća buka koja se čula iz njega je zvuk rada hard diska. Delovao je kao igračka, međutim…

Danas nas je sve više koji kući imamo više računara: privatni, poslovni, fiksni, laptop, ženin, dečiji… Kućne mreže su postale normalna stvar od pojave brzog interneta i želje da se on podeli na sve računare u kući. Ono što je ostalo kao razlika je server. Do nedavno mala preduzeća su koristila Peer-to-peer mreže i nije ih bilo moguće ubediti da treba da investiraju u server, bio on pod Windows-om ili Linux-om.

Računar na kome niko ne radi je bio luksuz u SOHO (Small Office Home Office) mrežama, o kući i da ne govorimo. Prostor, buka i naravno cena su uvek bili ograničenje za prelazak na klijent – server mreže.

QNAP

NAS uređaji su na dobrom putu da promene sve ono što je sprečavalo ljude da u mala okruženja postave server. Ovi uređaji su malih dimenzija pa se mogu smestiti bilo gde. Ja sam ga smestio na vrh svog kućnog računara. Tu već stoji i ruter pa nisam morao da razvlačim kablove da bih ga povezao u mrežu. Pristupio sam mu preko web interfejsa i konfigurisao ga.

Sada kući imam fajl server, web server, ftp server, print server, multimedijalnu i download stanicu kojoj mogu da zadam da mi skida kako sa http / ftp sajtova, tako i torente pa da ugasim računar i uživam u tišini, koliko mi to komšiluk dozvoli. Ako se uz to doda i softver za bekap računara kao i mogućnost da spojim dve IP kamere i napravim kućni video nadzor dobijam više od onog za šta mi je nekad trebao server koji sam konfigurisao i konfigurisao danima dok sve ne bi proradilo kako valja.

Za kuću sam odabrao najmanji uređaj koji prima jedan hard disk. To je odlično rešenje za malu kućnu mrežu: zauzima malo mesta, troši malo struje i proizvodi onoliko buke koliko je bučan hard disk.

Za potrebe malih preduzeća preporučiću verzije sa dva hard diska zbog bezbednosti podataka. Za ozbiljnije „igrače“ tu su i sistemi sa četiri i više diskova sa podržanim raznim RAID-ovima i Hot-swap opcijama kao i rack mount varijante. U zavisnosti od potrebnih performansi postoje varijante sa Marvel i Intel procesorima kao i sa memorijom od 256MB – 1GB. Gigabitne mrežne kartice se podrazumevaju, pa i dve na ozbiljnijim uređajima kako bi se mogli spojiti na dva različita mrežna uređaja – ako jedan crkne, još uvek se može drugom putanjom pristupiti NAS uređaju. Failover opcije na sve strane!

Nisam uspeo da spojim moj NAS sa televizorom i pojačalom! Multimedijalna stanica, ali mora da ima i računar pored sebe! Međutim, ovo je mrežni uređaj koji vam daje funkcionalnosti i servise servera. Za ovo drugo postoji uređaj sa drugom skraćenicom – NMP, odnosno Network Media Player. O njemu drugi put…

Dugi niz godina ziveli smo pod sankcijama, naučili svega da se odričemo, poremetio nam se osećaj za kvalitet. Kupovali smo odeću i obuću na pijaci, cigarete po ulici, rakije koje su pravili razni šarlatani i guslari. Bilo nam je bitno samo da se nešto ima, da se nešto kupi, pa dok traje – traje.

Onda su prošle crne godine (bar smo tako mi, naivni mislili), počeli smo da kupujemo polovne računare uvezene iz Zapadne Evrope, koji su radili odlično i odgovorili na sve naše post-traumatske (sankcije, izolacija, bombardovanje) zahteve i pri tome imali odličnu, nisku cenu.  Informatička pismenost je porasla, sve je je više domaćinstava bilo snabdeveno računarima, klinci su počeli da koriste internet, pa su im se vidici i prohtevi proširili.

Maloprodajni salon POSITIVE

Malo zbog povećanih prohteva, malo zbog zakona koji je zabranio uvoz polovnih računara, a malo i zbog povećanja standarda (bar je tako izgledalo iz naše evropske perspektive) polovni računari su otišli u zaborav. Zamenili su ih novi, koji su kupovani bez pardona, nije se štedelo. Imali smo, kao tržište, odličan rast na kome su nam i Slovenci mogli pozavideti. Standardne konfiguracije prodavane su po ceni od 50-ak i više hiljada dinara, uglavnom su komponente birane prema savetu prijatelja poznavalaca, da zadovolje želje mladih igrača i dizajnera. Cena nije bila toliko bitna, bitno je bilo postići dobar kvalitet. Sve je izgledalo ružičasto kako korisnicima, tako i svima nama koji živimo od prodaje računara.

Poslednjih nekoliko  godina, isprva nekako čudno stidljivo, a u poslednjih 15-ak meseci  sve jače, događa se drastičan pad kupovne moći većine našeg stanoviništva, što se očituje  padom interesovanja i prometa tehničke robe, ponovnim odricanjem od mnogih stvari, nakon nekoliko godina kreditno -  informatičko – tehnološkog buma po domaćinstvima.

I eto opet one stare devize: „Daj mi neki računar, nije bitno kakav, samo da je jeftin. Da ima tanki monitor i da košta do 30-ak hiljada!„ Tridesetak  hiljada!!! Pre samo dve godine, kada je uzgred budi rečeno i  Dinar u odnosu na EVRO  vredeo mnogo više, nije bio problem dati 50.000 dinara, a sada je i 30.000 problem. Daj šta daš. Ali da sve radi. Igre, Internet, filmovi. Sve. I da ima i Windows!

Hmmm… ko je ovde lud i šta nam se to dešava? Zar nismo sve ovo prošli već jednom. Što reče jedna koleginica neki dan: „Da li je ovo dan mrmota, koji se ponavlja u nedogled?“

Positive Brand

I šta da radimo? Uklapamo se. Ako nisi jeftin i ne praviš kompromise, onda ni ne prodaješ. Kompromis nikada ne donosi najbolje rešenje, ali ako je on tačka sa koje ćemo opet gore – neka bude.

POSITIVE je stoga odlučio da privremeno stavi sa strane svoje BRAND računare i da tržištu ponudi jeftine gotove konfiguracije solidnog kvaliteta, koje drugi sklapaju za nas. Imaju odličan odnos cene i kvaliteta i ljudima se to dopada.

Servis i tehnička podrška

Dobro, tu smo, prodajemo, dopada se i nama.  Na kraju, opet smo otišli korak dalje pa smo se izborili i za status ovlašćenog servisa i time rešili još neke brige koje eventualno mogu da se pojave kod korisnika. Služimo narodu.

Za one koji i dalje žele da učestvuju u kreiranju svog računara, ostavljamo mogućnost da kombinuju kroz konfigurator na našem sajtu www.positive.rs i da za sebe izaberu ono što smatraju da je najbolje, bez nametanja sa strane zbog cene ili bilo čega drugog.

Ima za svakoga po nešto.

Vreme neumitno leti… jedino se ono ne može vratiti. Posle svega ostaje, a lepo je (ili tužno) – SEĆANJE! Kada pogledam tri meseca unazad (a kao da je juče bilo) shvatih da u tom periodu nisam nijednu svoju misao, zapažanje, emociju podelila na našem blogu.  Da li je u pitanju nedostatak inspiracije? Možda… ali nikada to ne želimo priznati, jedini i glavni krivac je niko drugi do VREME, odnosno nedostatak vremena.

Ako se „po jutru dan poznaje“ onda možemo reći da će 2010. biti godina značajnih datuma i jubileja za POSITIVE. Pre dve nedelje, obeležili smo 10 godina postojanja, spontano, skromno, ali sa srcem i željom za još većim uspehom i napretkom, kako pojedinaca, tako i kompanije u celini.

Posle samo nedelju dana, stigla je jako lepa vest – POSITIVE je dobio svoje mesto u prvih 50 sajtova u Srbiji po časopisu PC Press. Bićemo skromni i reći da zaista nismo očekivali ovako zavidno mesto za kratko vreme postojanja našeg novog, redizajniranog sajta. Međutim, veliki broj čestitki koji je potom usledio upravo se odnosio na to da smo konačno dostigli zasluženo, te ćemo odbaciti vrlinu „skromno“ i složiti se sa prijateljima, korisnicima i posetiocima iz off i online-a.

it dogadjaji

Mislim da još uvek nismo svesni činjenice koliko nam je pomoglo to što smo podržali ideju koleginice Jasne Kamatović (marketing managera) o online prodaji i marketingu. Moram priznati da bi prava reč bila, ne „podržali“ nego „bili primorani“ da slušamo njene ideje, smernice, pridike… stalna gunđanja… Isplatilo se a još više će biti efekata u budućem periodu, kada svako od nas da svoj maksimalni doprinos. Postoje dva puta kojim možete krenuti nakon što ste „pobrali lovorike“: jedan je stimulativni (takmičarski) i nagoni vas na još više zalaganja na putu ka vrhu, a drugi je prepotentni – živite od stare slave. Trudićemo se da odaberemo i sledimo ovaj prvi.

Pored standardnih sadržaja, koje možete pronaći na svim sajtovima – o nama, kontakti, cenovnike, pregled proizvoda i usluga i slično treba pronaći nešto po čemu ćete biti posebni, a opet privlačni i zanimljivi. Naša želja je bila da sajt bude interaktivan, gde posetioci mogu slobodno izražavati svoje mišljenje, utiske i primedbe i to bez doterivanja. Mislimo da smo u tome uspeli.

PC Press TOP 50 za 2009.

Najveći „bum“ svakako je izazvao ŽENSKI IT KUTAK koji je u informatičkoj sferi prvi takve vrste, originalan i nenametljiv, sa druge strane prepoznatljiv i privlačan. Fantastičan odjek za veoma kratko vreme, plus iznenađujuća činjenica koliko su pripadnici „jačeg“ pola postali obožavatelji istog. Iako je u većini slučajeva reč o „fancy“ gedžetu koji baš i ne možemo računati u neophodne komponente (očekuje se da ga poseduju mlade dame sa stilom), ipak se i mi „obični smrtnici“ polakomimo i kupimo sebi po koju stvarčicu

Jednostavno, kada kažete „ženski IT kutak“ asocijacija je samo jedna. I verujte, stručni žiri PC Press-a je upravo ovaj detalj opredelio da obeleži www.positive.rs kao jedan od TOP 50.

Na „bini“ to sve deluje jednostavano i glamurozno. U „back stage“-u je ipak drugačija situacija: puno angažovanja, neprospavanih noći, bačenih papira, izlizanih „backspace“ i „delete“ tastera… Sada možemo reći da nam nije žao.
Možda nisam pozvana da govorim u ime koleginice Jasne ali ću to ipak učiniti i reći da se ona nijednog momenta ne kaje za danonoćni rad skoro hermetički zatvorena – definitivno je urodio plodom.

Najveće priznanje je kada se osećaš ispunjenim onim što radiš i kada znaš da i drugi dele sa tobom isto osećanje.

…i vratimo se u stvarnost i prionimo na posao jer puno toga je pred nama.

Početkom jula meseca 2008-me, POSITIVE je nakon osam godina sa SPENS-a prešao u sopstveni poslovni prostor. I baš tada, u tom periodu postavili smo gejmerski ugao, kao deo maloprodajnog salona koji je namenjen prvenstveno gejmerima sa tada najnovijom opremom i dodacima. Ali, sećam se, kako je ovaj naš „corner“ delovao na sve nas: od zaposlenih koji smo ostajali i nakon radnog vremena da se igramo na PlayStation3 ili korisnika koji su dolazili u salon da nešto kupe a završavali igrajući tenis na Nintendo Wii. Tada sam najbolje i naučila da vozim formulu 1 a tri sredovečne gospođe iz NIS-a ostale čitava 3 sata igrajući se…

Posle par meseci igranja ovaj deo salona je ostao „samo na igrama“ a oprema i dodaci su pronašli svoje nove, uglavnom mlađe vlasnike (na žalost nas, zaposlenih ).

Koliko je Gejming industrija (Gaming Industry) razvijena u svetu, neću posebno pisati: od Game Boy-a, Sege, Tetrisa pa preko Play Stationa do XBOX i PS3. Poslednjih 20 godina gejming je doživeo pravu ekspanziju. Nikada neću zaboraviti scenu na TV-u kako se u Japanu danima i noćima čekao izlazak Play Station 2 u prodavnicama! Bila su to sjajna vremena ali je pred nama prava revolucija u ovoj industriji, možda je sama pojava Microsoft Surface pre par godina doprinela da danas čekamo izlazak Project Natal!

Kolega Miljan Radanović (prvenstveno inicijator) koji je zadužen za gejming deo ponude u POSITIVE-u je početkom ovog leta pokazao veliko interesovanje vezano za naše online aktivnosti a što je rezultiralo da početkom novembra meseca pokrene i svoj web sajt pod nazivnom Gamers House.

Moram priznati, startovao je vrlo ambiciozno s obzirom da mu je ovo prvi samostalan projekat ovakve vrste i još u vreme kada nije baš preporučljivo (vreme krize)  ali nisam imala nedoumica jer je uspeo da završi fakultet u roku i uporedo i radi. Baš iz tih razloga dobio je podršku ne samo pojedinih kolega koji su se uključili svojim znanjem i iskustvom, već kompletnog Pozitiva

www.gamershouse je sajt koji  kreiraju i održavaju gejmeri odnosno oni koji su godinama veliki potrošači a i zaljubljenici u gejming (btw: da li znate da u Americi postoje koledži na kojima se mladi Amerikanci specijalno školuju za ovu industriju?). Sajt pored najava, klasičnih vesti, recenzija… odlikuje i tzv „Community“ koji je osmišljen po principu funkcionisanja društvenih mreža (FaceBook, Twitter) a gde sa svojim prijateljima razmenjujete mišljenja, savetujete se, dolazite do informacija koje su Vam potrebne, postavljate slike, video klipove a sve sa istim ciljem: gejming je način života!

Sajt je za kratko vreme počeo beležiti lepu posećenost jer pored redovnih sadržaja i Community-ja postoji odeljak u kojem se testiraju računarske komponente a u najavi je startovanje web shopa i  rubrika za preuzimanje šifri,  pomoć prilikom igranja, kviz, kalendar svih važnijih takmičenja, mapu svih igraonica u regionu, blog pa i video. Ono što mi je posebno interesantno a što očekujem je datum kada će krenuti i sa turnirima.

I bez obzira što je (verovatno) asocijacija na igre i gejming: deca koja su za računarima sa slušalicama (zbog čega roditelji nisu srećni) imam utisak da će me ova  Miljanova inicijativa posebno motivisati da se posvetim i profesionalno – jer priznajem: obožavam Nintendo Wii! a sa druge strane veliki je i izazov sa aspekta marketinga i odnosa s javnošću.

Radeći ovih par meseci imam puno nedoumica, očekuje nas ozbiljno praćenje i istraživanje ovog tržišta, industrije uopšte, a ono što sada mogu reći isključivno na osnovu „osećaja“ je da nam predstoji ozbiljan dugoročan projekat koji će možda uticati i na buduće poslovanja Positive-a.

…”just stay online” i uživajte u linkovanim videima

Photo: Jovan Djokic

Posle čitanja posta na www.draganvaragic.com “PR objave posle šest meseci” krenula sam da napišem komentar koji me je naveo na neka razmišljanja a vezana su za naša iskustva koja smo imali u prethodnih par godina baš na ovu temu. POSITIVE je kao i većina domaćih firmi koja spada u SMB (mala i srednja preduzeća) počeo sa PR aktivnostima par godina nakon osnivanja (osnovan 2000-te) i gde je fokus bio na offline. Poslednje dve godine smo intenzivno počeli sa objavljivanjima saopštenja ili vesti „na internetu“ tako da smo za vrlo kratko vreme mogli da uporedimo efekte – online vs offline.

U čemu je razlika?

Samo jedan primer:
Polazim od činjenica da se sva saopštenja koja želimo da objavimo u medijima u većini slučajeva plaćaju (i kako mediji vole da ih zovu tzv PR tekstovi) bez obzira da li zadovoljavaju formu saopštenja ili ne (5+1 i x=2+1). OK. Napisali smo saopštenje, kontaktirali medij(e), odredili datum, mesto (stranu i veličinu) na kojoj će se objaviti, poslali smo ga, oni objavili, mi platili…

Novine bilo da su dnevne, nedeljne, mesečne, uglavnom se nakon čitanja bacaju. Mi nemamo sumnji da je poruka koju smo hteli da pošaljemo na ovaj način i stigla do naše ciljane javnosti ali u kojoj meri? Koliko je njih zaista to i pročitalo? Da li je dovoljno ići sa saopštenjem u samo jednom medijumu/novini? Da li je bolje ići samo u jednom ali relevantnom i sa velikim tiražom (npr Blic, 24sata) ili ići u više manjih? Pitanja dosta, odgovori uglavnom polovični i koji se svode na procenu i nagađanja a kada radite u maloj firmi imate i takav budžet za PR a treba da ga „pametno“ raspodelite i menadžmentu ili direktoru/vlasniku prikažete efekte.  U većini slučajeva male kompanije nisu u mogućnosti da angažuju agencije koje rade monitoring i preskliping jer jednostavno nemaju dovoljno novca i za to.

Nakon objavljivanja saopštenja, lepo ga izrežete i zalepite (bukvalno) u Vaš preskliping i arhivu. Neke aktivnosti jednostavno nemaju mogućnost niti mogu da se konkretno izmere. Kako izmeriti reputaciju ili aktivnosti koje se odnose na „image building“? Ovako, kada se kaže, deluje i zvuči potpuno nelogično, zar ne? Za isti novac koji uložite u jedan offline medij, za jedno saopštenje, možete u online-u da objavite mnogo više saopštenja kod različitih izvora.

Zašto je to važno i kome?

Kada krenete sa online PR aktivnostima a koje podrazumevaju i objavljivanje i distribuciju saopštenja važno je da postavite i ciljeve koje se odnose na pretraživače, konkretno najbitniji – Google.

Cilj 1: objavljujemo saopštenje na takav način i kod jednog izvora/medija da se ono pojavi u što većem obimu i na drugim sajtovima ili agregatorima vesti koji ga preuzimaju putem RSS Feed-a. To znači da možete za određenu manju sumu novca i ukoliko je sadržaj saopštenja relevantan, da se pojavite u velikoj meri na Google-u za određene ključne reči. Na ovaj način se uglavnom radi u većini slučajeva a gde je broj „Online Coverage“ najbitniji.

Cilj 2: Možete platiti samo jednom mediju koji će na svom sajtu objaviti tu vest za (mnogo) veću sumu novca ali je on vrlo relevantan, npr sajt B92 ili Blic a samim tim postoji mogućnost da će ovu vest preuzeti i neki drugi sajtovi i objaviti ali ne mora da znači. Kada korisnici, potencijalni kupci, ciljane javnosti… krenu sa guglanjem koji su to sadržaji, informacije i ključne reči koje mi želimo da se pojave o nama kao kompaniji? A izvori? Da li je bolje da se kao izvor ovih informacija pojave B92, Blic i samo 24 sata ili je to „samo“ prvih par strana na pretraživačima?

Aktivnosti treba prilagođavati prema sadržaju saopštenja, poruci koju želimo da pošaljemo ciljanoj javnosti (ali!) i efektima koje treba da pokažemo u firmi za koju i radimo.

Cilj 3: Oformiti sopstveni Medija Centar, napraviti plan i strategiju online aktivnosti koje imaju za cilj da kao kompanija budemo relevantan izvor drugima u objavljivanju informacija, sadržaja ali uz sve tzv. principe koje podrazumeva sada (možda) već prevaziđen termin web 2.0

Kod objavljivanja i distribucije saopštenja u online-u postoji i „jedan vrlo mali ne mnogo bitan detalj?“ -  što imate mogućnost da samo uz pomoć jednog običnog klika na link ka Vašem sajtu, koji je postavljen u saopštenju – imate tačne i konkretne informacije: koliko njih je ovo saopštenje pročitalo, koliko im je trebalo minuta, da li su samo pogledali ili odmah zatvorili Vaš sajt, da li su sa te stranice pogledali i još neke druge sadržaje na Vašem sajtu itd… ostavili komentar, preporučili Vas i sl.

Ovo je samo jedan primer koje su sve mogućnosti online PR aktivnosti i njihovog praćenja u malim kompanijama gde se očekuje da za konkretne aktivnosti prikažete efekte i isplativnost, sa aspekta važnosti u određenom trenutku i okolnostima.

Objavljivanje i distribucija saopštenja u Online-u je mnogo više i kompleksnije od primera koji je ovde predstavljen a samim tim je i mogućnost praćenja efekata mnogo veća od navedenih.

I da ne zaboravim, da se vratim na četvrti pasus: nakon čitanja nekog saopštenja na Internetu ono ostaje uglavnom trajno zapisano, uvek se može izguglati i ne završava, kao kod klasičnih novina, odmah sutradan u kanti za otpatke ili samo Vašoj arhivi.

PS: Internet, web, online – kako želite – traži posvećenost (odnosno treba mnogo manje uložiti novca ali mnogo više vremena a koje u ovakvim okolnostima nije od 9 do 17h).

Stižemo do završetka još jedne, teške, godine. Kako god izgledalo na početku, niko nije znao šta nas čeka. Mogu da kažem da smo se, jako teško, izborili sa svim nedaćama koje je kriza pred nas postavila. Da budem iskren, ja krizu nimalo ne osećam kao svetsku, već kao našu, unutrašnju, uzrokovanu mnogim greškama iz proteklih par godina.

Izgledalo je da idemo ka zvezdama, a zapravo je rast bio baziran na pretpostavci da će svaki sledeći dan biti sve bolji. Naravno, čim je malo stalo, ceo koncept se srušio kao kula od karata. Na svu sreću, izgleda da smo otkrili pravi lek. Iako smo ove godine smanjili ukupan promet, zarada je ostala otprilike ista kao prošle godine.

Zašto? Zahvaljujući uslugama. Positive nekoliko poslednjih godina ima cilj da kroz kontinuirano obučavanje svojih kadrova, poboljšanje kvaliteta i obima usluge, inovativnosti i posvećenosti korisniku ide napred.

Iako je to na početku izgledalo kao uzaludna bitka protiv “velikih”, pokazalo se da u trenucima krize ovo uspeva. Pravi potez došao je ovoga puta u pravo vreme. Sledeće godine Positive nastavlja sa daljim prodorom u Online okruženje, stiče certifikat ISO9001 i dalje radi na usavršavanju svojih kadrova i poboljšanju kvaliteta usluga.

Ova godina je pokazala da se kvalitet ipak prepoznaje i da ima korisnika koji to prepoznaju.

Ubeđen sam da nastavljajući ovim putem krčimo sebi put do umerenog ali stabilnog rasta i ka većem zadovoljstvu poslom koji obavljamo. Moram iskreno da priznam, da je ovo moj lični cilj i da ponekad ne deluje previše komercijalno u ovom surovom svetu profita, ali posle dvadeset godina rada u IT industriji osećam da imam pravo na to.

Želja mi je jedino da i moje kolege sa posla osete to zadovoljstvo, a tada će, siguran sam, zadovoljstvo onim što činimo u potpunosti osetiti i naši korisnici.