Molila bih sve ljubitelje POSITIVE bloga da mi ne zamere što će naslovu ove priče biti posvećen drugi deo današnjeg posta. Prvi deo odnosi se na neka naša razmišljanja, kao i viđenja drugih blogera, pre svega prijatelja POSITIVE kuće, tako da se unapred izvinjavam na malo intenzivnijoj upotrebi linkova (kao autori mnogobrojnih stručnih izdanja koji imaju veći spisak korišćene literature i citata od sopstvenog teksta ), i pozivam vas da ostanete sa nama do kraja putopisne priče. A sad, prvo „kratak“ uvod…

Dok smo razmišljali da li da objavljujemo letnje postove ili da pustimo naše „pratioce“ na kolektivni godišnji, prošlo je skoro dva meseca. Prvo nismo uradili, tj. razmišljali jesmo ali postove objavljivali nismo, a to što smo pustili čitaoce da odmaraju izgleda da je bila loša procena . Oni jednostavno ne žele „takav“ odmor, jer ih POSTITIVE literatura prosto zanima – da li kao stručna ili beletristika nemamo tačan podatak, ali smo svakako ponosni na to što se tekstovi čitaju i komentarišu. I baš kad je post na temu II deo Minhen – putopisna priča (kako je i navedeno u naslovu) skoro bio finiširan, desili su se i prvi komentari, pre bih rekla opomene zašto nas tako dugo nema, gde smo celo leto i slične opaske…

Naša koleginica (reč „bivša“ mi nekako ne „leži“) Jasna Kamatović uvek je bila ta koja je kao urednik sajta i našeg bloga vodila računa o ažurnosti i nas ostalih autora i bilo je lepo imati oslonac i dobrog kormilara. Sada, pokušavajući da se držimo osnovnih postulata vezanih za pisanje postova i blogokulture, a koje je Jaca ostavila ne samo nama, nego i svim zainteresovanim čitaocima, svesni smo da nije lako napisati kvalitetan, stručan, pravovremen, a istovremeno i zanimljiv post. Ipak, kad dobijemo kako pohvale, tako još više i kritike od kompetentnih ljudi, odjednom se stvori i dodatni motiv za pisanje.

I…na kraju, a pre početka sižea ove priče, moram da napomenem svoju dilemu vezanu za temu o kojoj ću pisati. Znam da sam obećala putopisnu priču iz Minhena, i red je da se obećanje održi, ali isto tako znam da je prošlo mnogo vremena od tada i da je možda ova tema za neke već prošlost ili prevaziđena. A onda sam pročitala post kod Istoka Pavlovića i shvatila da je ovo o čemu sam pisala i nameravam pisati – i sada i sve više u mesecima koji dolaze – ustvari veoma važna tema, i da ne može biti zastarela, ali ni toliko hitna da je vremenski ograničena. I odlučih da čitaocima „podarim“ nastavak.

Još jednom ću koristiti link, ovaj put vezan za I deo priče o high-end tehnologijama, kao podsetnik za one koji žele pročitati nastavak, ali i za one koji nisu još pročitali ni prvo poglavlje.

Audio uređaji su specifični artikli namenjeni (rekla bih grubo) dvema ciljnim grupama – usko profilisanim stručnjacima sa jedne i velikim zaljubljenicima (od hedonizma do fanatizma) sa istančanim sluhom, sa druge strane. Zbog visoko kvalitetnih komponenti koje se koriste u proizvodnji, za sada su namenjeni uglavnom imućnijoj populaciji, te je 90% pojačala izvozno orijentisano. Iz tog razloga, pozvani smo na Minhenski sajam visokih tehnologija o kojima je bilo reči u prethodnom postu, gde verujem da sam vam bar malo približila segment poslovanja naše kompanije o kome do sada niste skoro ništa čuli.

Minhen, autor fotografija Stanislava Ilić

Dakle, Sajam je zaista opravdao svoje ime i dugogodišnji imidž i, danas, iz ove perspektive, nakon tri meseca, možemo slobodno reći da su sastanci održani u tih nekoliko majskih dana, urodili plodom i doprineli unapređenju prodaje (izvoza) i razvijanju novih tehnologija i dizajna proizvoda. Takođe, u narednim mesecima planirano je  i proširenje kapaciteta za proizvodnju, o čemu ćemo se truditi da vas obaveštavmo putem newsletter-a i/ili zanimljivih postova na našem blogu.

Celodnevno angažovanje na Sajmu može da bude prilično iscrpljujuće, ali se ipak na kraju dana pronađe malo vremena za obilazak grada. I zaista i vredi…  iako veliki, industrijski, trgovački i privredni centar, grad je prepun zelenih oaza, prava vazdušna banja. Šetnja ulicom Leopoldštrase predstavljala je pravo opuštanje posle napornog dana…prolazeći kroz šumu usred grada i velelepne građevine stigli smo i do tzv. Trijumfalne kapije u Minhenu, posvećene bajerskoj vojsci.

Minhen, autor fotografija Stanislava Ilić

U samom centru obišli smo i Katedralu koja ima svoju specifičnost, na svakih sat vremena možete videti poseban performans. Da ne spominjem brojne trgovačke centre, svetski poznate brendove iz sveta mode, kao i niz narodnih i multinacionlalnih restorana.

I…naravno, kakva bi to poseta Minhenu bila da nije čuvenog piva i kobasica, koje su nezaobilazna turistička atrakcija. Čak i ako niste ljubitelj ove „niskokalorične“ kombinacije, probajte, prijaće vam…! Ili, verujte mi na reč!

Nadam se da ste se malo osvežili i opustili u ove vrele, letnje dane, a sledeći put čeka vas još jedna zanimljiva poslovno-turistička priča

Prošlo je već pune tri nedelje, a utisci su i dalje vrlo upečatljivi… Nije u pitanju POSITIVE event, nije ni odmor na egzotičnom ostrvu, nije prinova u porodici, ali je zaista nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što sam do sada radila, videla, doživela…?

Pre svega, poslovne je prirode, dakle u pitanju je službeni put. Verovatno ste pomalo razočarani i razmišljate šta sada tu može biti novo i jedinstveno, što već nije pomenuto, prepričavano i poznato u našoj branši. Jedan potpuno novi „ugao“ POSITIVE-a. Radi se o audio uređajima – pojačala i predpojačala, vrhunske tehnologije, a domaće proizvodnje. Tehnički i kreativni direktor ove linije proizvoda, gispodin Milan Karan, usavršavao je  svoje znanje u ovoj oblasti i, nakon višegodišnjeg rada, rezultat je bio neizbežan – audio uređaji postali su predmet interesovanja velikog broja stručnjaka iz inostranstva.

Izložbeni štand audio opreme Milana Karana

Jedna od najvećih, ako ne i najveća svetska izložba najnovijih dostignuća u oblasti informatike, elektronike i akustike, svakako je High-end manifestacija, održana u Minhenu. Poseta ovoj High-end izložbi zaista je nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što je do sada već viđeno na ovim „stranicama“. I, kako je to naša donedavna koleginica, (uvek drag gost-domaćin kompanijskog bloga) , govorila ponekad u svojim tekstovima, verujem da će ova putopisna priča biti objavljivana u nastavcima, bar još jednom.

Vratimo se na početak. Kako i zašto POSITIVE u toj priči? Pojasniću malo za sve one koji ne znaju (ili vrlo malo znaju) o tom segmentu naše kompanije. Reč je o proizvodnji audio uređaja – mono i stereo pojačala i predpojačala. Komponente za izradu uglavnom se uvoze iz inostranstva, a oprema se proizvodi u Srbiji i preko 90% je predmet izvoza, najviše u EU, a zatim u zemlje Dalekog Istoka i ostatak sveta. Možda jeste malo neobično da se kao izvozni SRPSKI aritkli pojavljuju predmeti visoke tehnologije, ali sa druge strane, zašto bi to bilo čudno, mi imamo vrhunske stručnjake, samo su oni uglavnom „u senci“. Inostrani kupci imaju znanja, iskustva i veštine da prepoznaju pravi kvalitet, trebalo je preći par stepenika (godine i godine napornog rada) i… eto nas na Svetskoj izložbi.

Partneri POSITIVE-a u distribuciji audio uređaja uglavnom su locirani u Nemačkoj i Francuskoj. Izložba u Minhenu otvorila je još mnoga druga vrata, ne samo evropskih nego i svih zemalja sveta. Novinari stručnog magazina Stereoplay, objavili su intervju sa predstavnikom nemačke kompanije, kao i sa našim tehničkim i kreativnim direktorom za liniju proizvodnje audio uređaja.  Takođe, i njujorški novinar bio je izuzetno zainteresovan za svu izloženu opremu i obavio je nekoliko razgovora sa našim kolegom, te obećao da će nas posetiti u Srbiji u toku juna meseca. Očekujemo ga u Novom Sadu, verujemo da će biti prijatno iznenađen šta sve može da pruži naš gradi i ljudi u njemu .

High-end, detalji

Par reči i o samoj izložbi… High End je zaista adekvatan naziv za ono što možete videti i doživeti na manifestaciji ovakve vrste, izložbeni prostor u moderno opremljenim halama na više nivoa, sa posetiocima koji su, ili veliki poznavaoci vrhunskih tehnologija, ili jednostavno zaljubljenici u muziku sa istančanim sluhom.  Ponuda je fantastična – od „običnih“ medija i najmanjih zvučnika do kompleksnih sistema koji vas ostavljaju bez daha, zadivljujuće (o ciframa ovaj put ne bih govorila).

Zanimljivosti su ono što sigurno krasi Izložbu – mogli ste videti jedan „old timer“ (uređaj koji je pratio prvi zvučni film), zatim tri dame koje svojom pojavom definitivno moraju biti primećene, budući da istovremeno nose svoje duvačke instrumente (saksofone) i proizvode jedan izuzetan neverovatno skladan zvuk. Izdvojila sam par slika, koje sigurno ne govore dovoljno o tome šta se sve moglo videti, ali su bar „odmor za oči“. A zatim nešto prigodno i za dame – za ženski AUDIO kutak

Najviše su mi se dopali gramofoni, za koje sam mislila da su odavno prevaziđeni. Prevarila sam se, njihovo vreme tek dolazi. Modeli su neopisivi, a moram priznati i cene, koje (ponavljam) ne bih ovde posebno navodila, jer imaju više nula, a odnose se na stranu valutu. Pronašla sam jedan zgodan model, kroz koju godinu verujem da ću ga moći sebi priuštiti.

Kompletna organizacija takođe je opravdala naziv same Izložbe, zaista High-end u svakom pogledu. Izlagači su bili smešteni u prostorijama koje su tehnički opremljene tako da nesmetano možete uživati u zvucima sa konkretnog(ih) audio uređaja – fenomenalan osećaj, jednostavno se prepustite trenutku.

Sve to i mnogo više doživeli smo u prelepom gradu u pokrajini Bavarska, na obroncima Alpa i obalama reke Izar, a kako je izgledao obilazak Minhena, možete pročitati u sledećem nastavku ove putopisne priče…

Vreme neumitno leti… jedino se ono ne može vratiti. Posle svega ostaje, a lepo je (ili tužno) – SEĆANJE! Kada pogledam tri meseca unazad (a kao da je juče bilo) shvatih da u tom periodu nisam nijednu svoju misao, zapažanje, emociju podelila na našem blogu.  Da li je u pitanju nedostatak inspiracije? Možda… ali nikada to ne želimo priznati, jedini i glavni krivac je niko drugi do VREME, odnosno nedostatak vremena.

Ako se „po jutru dan poznaje“ onda možemo reći da će 2010. biti godina značajnih datuma i jubileja za POSITIVE. Pre dve nedelje, obeležili smo 10 godina postojanja, spontano, skromno, ali sa srcem i željom za još većim uspehom i napretkom, kako pojedinaca, tako i kompanije u celini.

Posle samo nedelju dana, stigla je jako lepa vest – POSITIVE je dobio svoje mesto u prvih 50 sajtova u Srbiji po časopisu PC Press. Bićemo skromni i reći da zaista nismo očekivali ovako zavidno mesto za kratko vreme postojanja našeg novog, redizajniranog sajta. Međutim, veliki broj čestitki koji je potom usledio upravo se odnosio na to da smo konačno dostigli zasluženo, te ćemo odbaciti vrlinu „skromno“ i složiti se sa prijateljima, korisnicima i posetiocima iz off i online-a.

it dogadjaji

Mislim da još uvek nismo svesni činjenice koliko nam je pomoglo to što smo podržali ideju koleginice Jasne Kamatović (marketing managera) o online prodaji i marketingu. Moram priznati da bi prava reč bila, ne „podržali“ nego „bili primorani“ da slušamo njene ideje, smernice, pridike… stalna gunđanja… Isplatilo se a još više će biti efekata u budućem periodu, kada svako od nas da svoj maksimalni doprinos. Postoje dva puta kojim možete krenuti nakon što ste „pobrali lovorike“: jedan je stimulativni (takmičarski) i nagoni vas na još više zalaganja na putu ka vrhu, a drugi je prepotentni – živite od stare slave. Trudićemo se da odaberemo i sledimo ovaj prvi.

Pored standardnih sadržaja, koje možete pronaći na svim sajtovima – o nama, kontakti, cenovnike, pregled proizvoda i usluga i slično treba pronaći nešto po čemu ćete biti posebni, a opet privlačni i zanimljivi. Naša želja je bila da sajt bude interaktivan, gde posetioci mogu slobodno izražavati svoje mišljenje, utiske i primedbe i to bez doterivanja. Mislimo da smo u tome uspeli.

PC Press TOP 50 za 2009.

Najveći „bum“ svakako je izazvao ŽENSKI IT KUTAK koji je u informatičkoj sferi prvi takve vrste, originalan i nenametljiv, sa druge strane prepoznatljiv i privlačan. Fantastičan odjek za veoma kratko vreme, plus iznenađujuća činjenica koliko su pripadnici „jačeg“ pola postali obožavatelji istog. Iako je u većini slučajeva reč o „fancy“ gedžetu koji baš i ne možemo računati u neophodne komponente (očekuje se da ga poseduju mlade dame sa stilom), ipak se i mi „obični smrtnici“ polakomimo i kupimo sebi po koju stvarčicu

Jednostavno, kada kažete „ženski IT kutak“ asocijacija je samo jedna. I verujte, stručni žiri PC Press-a je upravo ovaj detalj opredelio da obeleži www.positive.rs kao jedan od TOP 50.

Na „bini“ to sve deluje jednostavano i glamurozno. U „back stage“-u je ipak drugačija situacija: puno angažovanja, neprospavanih noći, bačenih papira, izlizanih „backspace“ i „delete“ tastera… Sada možemo reći da nam nije žao.
Možda nisam pozvana da govorim u ime koleginice Jasne ali ću to ipak učiniti i reći da se ona nijednog momenta ne kaje za danonoćni rad skoro hermetički zatvorena – definitivno je urodio plodom.

Najveće priznanje je kada se osećaš ispunjenim onim što radiš i kada znaš da i drugi dele sa tobom isto osećanje.

…i vratimo se u stvarnost i prionimo na posao jer puno toga je pred nama.

Početkom jula meseca 2008-me, POSITIVE je nakon osam godina sa SPENS-a prešao u sopstveni poslovni prostor. I baš tada, u tom periodu postavili smo gejmerski ugao, kao deo maloprodajnog salona koji je namenjen prvenstveno gejmerima sa tada najnovijom opremom i dodacima. Ali, sećam se, kako je ovaj naš „corner“ delovao na sve nas: od zaposlenih koji smo ostajali i nakon radnog vremena da se igramo na PlayStation3 ili korisnika koji su dolazili u salon da nešto kupe a završavali igrajući tenis na Nintendo Wii. Tada sam najbolje i naučila da vozim formulu 1 a tri sredovečne gospođe iz NIS-a ostale čitava 3 sata igrajući se…

Posle par meseci igranja ovaj deo salona je ostao „samo na igrama“ a oprema i dodaci su pronašli svoje nove, uglavnom mlađe vlasnike (na žalost nas, zaposlenih ).

Koliko je Gejming industrija (Gaming Industry) razvijena u svetu, neću posebno pisati: od Game Boy-a, Sege, Tetrisa pa preko Play Stationa do XBOX i PS3. Poslednjih 20 godina gejming je doživeo pravu ekspanziju. Nikada neću zaboraviti scenu na TV-u kako se u Japanu danima i noćima čekao izlazak Play Station 2 u prodavnicama! Bila su to sjajna vremena ali je pred nama prava revolucija u ovoj industriji, možda je sama pojava Microsoft Surface pre par godina doprinela da danas čekamo izlazak Project Natal!

Kolega Miljan Radanović (prvenstveno inicijator) koji je zadužen za gejming deo ponude u POSITIVE-u je početkom ovog leta pokazao veliko interesovanje vezano za naše online aktivnosti a što je rezultiralo da početkom novembra meseca pokrene i svoj web sajt pod nazivnom Gamers House.

Moram priznati, startovao je vrlo ambiciozno s obzirom da mu je ovo prvi samostalan projekat ovakve vrste i još u vreme kada nije baš preporučljivo (vreme krize)  ali nisam imala nedoumica jer je uspeo da završi fakultet u roku i uporedo i radi. Baš iz tih razloga dobio je podršku ne samo pojedinih kolega koji su se uključili svojim znanjem i iskustvom, već kompletnog Pozitiva

www.gamershouse je sajt koji  kreiraju i održavaju gejmeri odnosno oni koji su godinama veliki potrošači a i zaljubljenici u gejming (btw: da li znate da u Americi postoje koledži na kojima se mladi Amerikanci specijalno školuju za ovu industriju?). Sajt pored najava, klasičnih vesti, recenzija… odlikuje i tzv „Community“ koji je osmišljen po principu funkcionisanja društvenih mreža (FaceBook, Twitter) a gde sa svojim prijateljima razmenjujete mišljenja, savetujete se, dolazite do informacija koje su Vam potrebne, postavljate slike, video klipove a sve sa istim ciljem: gejming je način života!

Sajt je za kratko vreme počeo beležiti lepu posećenost jer pored redovnih sadržaja i Community-ja postoji odeljak u kojem se testiraju računarske komponente a u najavi je startovanje web shopa i  rubrika za preuzimanje šifri,  pomoć prilikom igranja, kviz, kalendar svih važnijih takmičenja, mapu svih igraonica u regionu, blog pa i video. Ono što mi je posebno interesantno a što očekujem je datum kada će krenuti i sa turnirima.

I bez obzira što je (verovatno) asocijacija na igre i gejming: deca koja su za računarima sa slušalicama (zbog čega roditelji nisu srećni) imam utisak da će me ova  Miljanova inicijativa posebno motivisati da se posvetim i profesionalno – jer priznajem: obožavam Nintendo Wii! a sa druge strane veliki je i izazov sa aspekta marketinga i odnosa s javnošću.

Radeći ovih par meseci imam puno nedoumica, očekuje nas ozbiljno praćenje i istraživanje ovog tržišta, industrije uopšte, a ono što sada mogu reći isključivno na osnovu „osećaja“ je da nam predstoji ozbiljan dugoročan projekat koji će možda uticati i na buduće poslovanja Positive-a.

…”just stay online” i uživajte u linkovanim videima

Photo: Jovan Djokic

„Iskustvo nam je pokazalo da postoji puno činilaca na osnovu kojih se opredeljujemo da li ćemo sarađivati sa nekom radio stanicom i na osnovu kojih sami donosimo zaključak pri procenjivanju slušanosti a koji nama odgovara…“

Pre par godina smo razmišljali da uradimo vrlo ozbiljno istraživanje slušanosti novosadskih radio stanica. Međutim, s obzirom da svaki radio radi na povećanju svoje slušanosti, broju oglašivača, radi na izmenama programske šeme, unapređenju i sl… podatke koje bi smo dobili ovakvim istraživanjem bili bi kratkog daha tj kratkoročni sa okvirnom pouzdanošću. Da, prvih par vodećih stanica se smenjuju po slušanosti i to periodično i takav je trend već godinama…

Informacije o slušanosti lokalnih medija, za nas (oglašivače, klijente, partnere) koji imamo potrebe da se oglašavamo, su poprilično nedostupne i nisu relevantne a mi jednostavno moramo biti pragmatični.

Osluškujte, istražujte, pitajte, pokušajte sami da procenite. Jedno vreme sam, na osnovu podešene tj zatečene radio stanice odmah znala koji kolega je poslednji koristio koje službeno vozilo .

Vi slušajte šta se gde sluša: na semaforu dok čekate, kod frizera, na razglasima u drugim firmama, u prodavnicama,  dok pijete kafu, u gradskom autobusu, u taksiju… na svakom mestu. I pitajte svoje sugrađane šta slušaju, ako procenite, započnite i razgovor na tu temu. Dešavalo mi se, da kada pitam, ljudi budu vrlo otvoreni i spremni da objasne razloge zašto slušaju baš taj radio: npr nema dugačkih blokova rekama, odgovara im muzika, na ovoj stanici slušaju samo ovu emisiju, ne menjaju radio uopšte, dobri su vodelji, imaju kratke vesti…

Koji je naš model? Kada nas kontaktiraju sa neke radio stanice sa kojom nismo pre sarađivali prvo što volim da uradim je da se sastanem i porazgovaramo. Ipak je lični kontakt – lični kontakt. Nakon toga, ukoliko je moguće – posetim je, da bih upoznala ostatak ekipe – što je vrlo važno jer ćete sa tim ljudima sarađivati, praviće Vam radijski spot ili džingl, razgovaraćete sa njima uživo u programu kroz gostovanja ili uključenja a nakon toga, obavezno taj radio slušam što više (oko dve-tri-četiri sedmice).

Volim i da imam uvid u tehničke uslove.. Zašto? Odlično je kada gostujete na nekom radiju a ispred sebe (npr) imate monitor gde vidite sms-ove od strane slušalaca – odmah! direktno u programu odgovarate na njihova pitanja ili pratite komentare – e to je sjajan pravi feed back . Na taj način možete nastaviti priču ili je promeniti ukoliko im se nešto ne dopada. Oduševljena sam kada su rekacije slušalaca u pitanju – vrlo su direktni, otvoreni, simpatični i krajnje spontani… Spremni za komuniciranje. Kada radijska stanica ima odlične tehničke uslove možete napraviti i direktna uključenja ili snimiti emisije. A kada ima i sajt i striming?!… Onda pričamo o vrlo ozbiljnoj saradnji koja podrazumeva i off i on line.

Na taj način upoznajem se i sa programskom šemom, konceptom, „osetim duh mesta i atmosferu“… sa samim medijem i mogu praviti plan za kampanju. Ono što je bitno je ko su slušaoci i šta najviše slušaju na tom radiju jer radite različite kampanje, ciljate različite grupe sa različitim proizvodima…

Slušanost nekog radija ponekada uopšte nije presudno da bi smo se odlučili da li ćemo se oglašavati na nekom radiju ili ne. Način poslovanja, odnos prema slušaocima, programski koncept, odnos prema klijentima, komuniciranje. Odnos i saradnja su najbitniji. Kao i uvek i svugde.

Pre par godina smo intenzivno krenuli sa radijskim kampanjama. Kao firma čije je sedište u Novom Sadu (kao i jedina maloprodaja) bilo je logično da su sve naše aktivnosti bile usmerene na lokalne i event. regionalne radio stanice. I kada krenete sa oglašavanjem i promocijom  – sve konkurencije prate. Kada kažem –sve- mislim i na našu i na njihovu konkurenciju, odnosno radio stanice se međusobno i te kako i prate i slušaju.

Onda smo počeli da dobijamo ponude o oglašavanju. Bilo je čudno. Prvo dobijete ponudu koja se uglavnom sastojala iz Word Doc (opis: ko smo, šta smo, ko nas sluša, programska šema, itd) i jedan Excel ili PDF fajl koji se zove „slušanost“ ili Istraživanje o poverenju slušalaca. Otvorite taj dokument, koji je zapravo memorandum sa logo-om radija i obavezno u desnom gornjem uglu stoji logo, ni manje ni više, već Strategic Marketinga a naslov: Slušanost za period :… i baš ta stanica koja je ponudu i poslala je (?) najslušanija na teritoriji NS-a. To je jedna dugačka tabela i potrebno je malo više vremena dok ne shvatite šta koja kolona prikazuje, datumi, pokrivenost, vreme emitovanja, emisije, koja muzika, reklame…

Posle par dana/sedmica dobijamo novu ponudu od drugog radija po potpuno istom modelu gde piše da su oni po Istraživanju Strategic Marketinga najslušaniji u Novom Sadu?! I onda, opet i opet… i tako mesecima… I naravno da smo se zapitali o čemu se ovde radi. Logo je uglavnom samo importovan i ubačen u već postojeću preoblikovanu tabelu koja se kao „modla“ šalje sa ponudom. Verovatno svima.

Zar ovo ne bi trebao da bude (da, baš taj fajl?) jedan od bitnih pokazatelja na osnovu kojih radio stanice određuju cenu svojih sekundi za oglašavanja? Na osnovu kojeg stiču reputaciju, kredibilitet i dignitet, poverenje…? Sve ovo pričam iz ugla firme koja je u tom periodu ulagala ozbiljna sredstva na oglašavanja. Nama je sve to izgledalo vrlo neprofesionalno (na kraju smo se međusobom i šalili).

Situacija se od tada promenila u najpozitivnijem smislu. Radio stanice uglavnom više ne šalju ovakve ponude o saradnji i oglašavanju tj reklamiranju.

A mi smo napravili našu „modlu“ na osnovu koje procenjujemo sa kojim radio stanicama ćemo srađivati i tog modela se držimo i sada jer nam se pokazao kao dobar, bez obzira što smo se poslednjih godinu dana uglavnom usmerili na Internet u svakom smislu,  jer još uvek je veliki broj onih koji slušaju radio, gledaju TV, kupuju novine… Ukoliko Vam odgovara koncept i programska šema (ima narodnjaka – nema narodnjaka) nekog radija (zavisi i koga, na koji način i sa „čime“ targetirate) jedna od najvažnijih stvari je kako se saradnja razvija i u kom obimu. Jedan od primera.

Iskustvo nam je pokazalo da postoji puno činilaca na osnovu kojih se opredeljujemo da li ćemo sarađivati sa nekim radijom i na osnovu kojih sami donosimo zaključak pri procenjivanju slušanosti a koja nama odgovara. Ali o tome u narednom postu…

Naši prijatelji su godinama: Radio AS FM i Radio Sajam (od skoro i još neki   )

PS: …i zato volim Internet – sve je merljivo – na ovaj ili onaj način. God Bless GoogleAnalitycs

Festival Exit pratim privatno i profesionalno gotovo od samog početka. Sada već previše korišćena fraza, da je Exit od bunta protiv režima prerastao u centralni muzički događaj u jugoistočnoj Evropi je naravno istinita. Ja bih se više osvrnuo na uticaj koji je Exit imao na nas koji smo rasli, razvijali se i učili od njega.

Naše učešće počelo je kao mala pomoć grupi entuzijasta, do danas je prerasla u kompleksan sistem IT podrške, od računara, preko složenog sistema računarske mreže za povezivanje svih računara, video kamera i ostale opreme na celom festivalu, do celodnevne tehničke podrške i servisa za vreme njegovog trajanja. Ovaj ogroman korak doneo nam je neprocenjivo iskustvo, kako u tehničkom smislu: kako brzo, a veoma pouzdano da obezbedimo sve ove funkcije; tako i u organizacionom, ali i komercijalnom pogledu.

Moj najjači utisak je, kako veoma precizna podela rada, jasno podeljene odgovornosti i razrađen sistem mogu da podrže tako kompleksnu manifestaciju kao što je Exit.

Ogroman broj saradnika angažuje se za veoma kratko vreme, a čini se da svi znaju šta rade. Tehničke službe, sa kojima mi najviše sarađujemo, znaju šta žele, znaju šta mogu da od nas očekuju (možda smo ih malo i razmazili ), Fundraising tim zna da ceni vrednost branda koji su stvorili, a PR služba je naučila kako da tu vrednost prenese publici.

Mislim da smo veliki deo tog procesa učenja i napretka, kao i pozitivne energije preneli u naš sistem poslovanja i da smo, nadam se, u nečem čak i pretekli naše uzore.

Moja je želja da Positive bude dobro organizovana, društveno svesna, ali naravno i profitabilna kompanija, koja će pronaći kanale i alate da tu poruku prenese najširem krugu potencijalnih korisnika. Ocenu, naravno, dajete vi.