„Bio sam letos u Španiji na odmoru. Kupio sam apartman pa smo otišli tamo na dve nedelje. Tamo smo kupili auto da bismo obišli sva ona lepa mesta o kojima se priča. Na kraju smo sve to prodali pošto ćemo sledeće godine ići u Italiju pa nam ne treba …“

Da je ceo svet Amerika pa ova priča ni onda ne bi imala puno smisla. Kupovina stvari od velike vrednosti koje nam trebaju samo jednom teško da se može smatrati isplativim poslom. Danas je nešto normalno da postoje stvari koje nam zatrebaju jednom ili više puta u dužem vremenskom periodu. Takve predmete ćemo po znatnoj nižoj ceni od kupovine – iznajmiti.

Iznajmljivanje je opšteprihvaćena stvar u svetu. Čak je i jedan od najrasprostranjenijih načina kupovine – lizing – ništa drugo nego iznajmljivanje na duži vremenski period (lease – najam, zakup). Iznajmljivanjem robe i usluga se bavimo svakodnevno – uzmemo film iz videoteke, pozovemo taksi da nas preveze, uplatimo apartman za letovanje / zimovanje, iznajmimo klizaljke ili venčanicu… zašto da kupim film koji ću pogledati samo jednom?

U taj svet iznajmljene opreme je konačno počela da ulazi i računarska oprema. Mnogim firmama se dešava da im treba oprema za održavanje press konferencije, prezentacije ili nastupa na nekom sajmu. Nije to puno opreme: računar, dva, tri, štampač, ili projektor i laptop… Problem je u tome što ne postoji višak takve opreme u nekom magacinu pa ćemo odatle da je pokupimo, odnesemo, postavimo, podesimo…

Realnost je da u najvećem broju slučajeva ovakva aktivnost podrazumeva da se postojeća oprema koja sačinjava informacioni sistem jedne firme iskopča iz postojećeg okruženja, na licu mesta prilagodi novim potrebama i na kraju se sve vraća u prvobitno stanje, pod pretpostavkom da neko ume sve to i da uradi. Kupovina projektora koji će se koristiti jednom godišnje je daleko od isplative. Oprema koja se nabavi da bi služila na nekom sajmu pored toga što se koristi nedelju dana u godini preostalu 51 nedelju mora biti odložena na neko mesto gde je neće oštetiti vlaga ili prašina. Ako smo koristili postojeću opremu, postavlja se pitanje da li će sve proraditi kako treba nakon što se oprema vrati na mesto. Prostora za probleme je hiljadu…

Kao što ne idemo u pilotsku školu samo zato što smo odlučili da na odmor idemo avionom, i u ovakvom slučaju postoji jednostavno rešenje: namensko iznajmljivanje računarske opreme je postalo dostupno. Ono podrazumeva kako najam računarske opreme na kraći vremenski period (ako vam nešto treba za duži period verovatno ćete to i kupiti), tako i njeno postavljanje i održavanje za vreme trajanja manifestacije zbog koje se oprema iznajmljuje.

U svetu u kome ste vi trgovac, proizvođač ili agent vaša briga je plasman vašeg proizvoda. Ukoliko je za to potrebno da se privremeno postavi računar, projektor ili sličan uređaj pravo rešenje jeste angažovanje nekog ko se bavi takvim poslom. Taj neko je u tom slučaju u mogućnosti da obezbedi traženu opremu, da vam je isporuči na određeno mesto u određeno vreme, izvrši sva neophodna podešavanja i povezivanja i, što je najbitnije, može da priskoči u pomoć u slučaju ako nešto pođe po zlu. Na kraju će opremu preuzeti i završiti celokupan posao.

Ovakva organizacija gde svako radi svoj posao je nešto sasvim normalno u današnje vreme. Vreme je da shvatimo da ne možem svi raditi sve. To što smo svi „veliki stručnjaci“ za računare danas više nije dovoljno. Profesionalizam je neophodan i nužan svuda, pa makar to bilo postavljanje jednog laptopa na pult – kada pritisnete dugme za paljenje, ne želite da razmišljate šta će se desiti. Kakav set usluga ćete da izaberete, to je već stvar budžeta kojim raspolažete – od isporuke i montaže do podrške 24 sata. Sve se može iznajmiti.

Ne moramo sve kupiti. Pa prodati. Bitan je i novac u rukama…

Za normalno funkcionisanje informacionog sistema veoma je značajno da se vrši redovno održavanje – kako preventivno i proaktivno, tako i interventno. Kako većina malih i srednjih preduzeća nema sopstveni IT sektor, postoji problem oko pravovremenog i pravilnog intervenisanja u slučaju nepravilnosti u radu računara, računarske mreže i periferne opreme. U tim slučajevima veoma je značajno postojanje ugovora o održavanju računarske opreme i mrežne infrastrukture.

Računar i računarska mreža podložni su otkazima u radu koliko i bilo koji drugi elektro-mehanički uređaji i samim tim neophodno je da se vrši adekvatno preventivno održavanje. Kao i svaki drugi uređaj koji radi na struju i računarska oprema je izvor elektromagnetnog zračenja koje privlači čestice prašine iz vazduha prema sebi. Taloženje tih čestica tokom dužeg vremenskog perioda unutar uređaja može izazvati nestabilnosti u funkcionisanju uređaja, usporenje u radu i na kraju otkaz uređaja.

Ova taloženja najčešće izazivaju neadekvatno hlađenje komponenti, što izaziva pojačano grejanje unutrašnjosti uređaja i njegovo dodatno oštećivanje, kao i “zaribavanje” i mehanička oštećenja u slučaju uređaja koji pored elektronike imaju i mehaničke komponente. Pored elektro mehaničkih česti su slučajevi softverskih problema sa računarskom opremom koji mogu značajno da utiču na performanse celog sistema. Ovakve situacije se mogu preduprediti blagovremenim intervencijama koje podrazumeva preventivno održavanje računara i računarske opreme.

Pored ovakvog vida održavanja bitan vid održavanja jeste i proaktivno održavanje računara , računarske opreme i računarskih mreža. Ovaj vid održavanja podrazumeva prepoznavanje problema u radu računarskog sistema u njegovom začetku, ili čak uočavanje mogućnosti da se desi incident u radu računarskog sistema pre nego što dođe do neželjenog događaja. U slučaju pravovremenog prepoznavanja mogućnosti da se dogodi zastoj u radu moguće je izvršiti preventivnu radnju koja će sprečiti da dođe do zastoja u radu kako računara, tako i računarske mreže u slučaju da se radi o incidentu na serverima ili mrežnim uređajima.

Positive tehnička podrška

Da bi se ovakav vid održavanja mogao sprovesti, neophodno je prisustvo servisera obučenih za prepoznavanje ovakvih incidentnih situacija koji su sertifikovani za rad sa prisutnom opremom, ali istovremeno i sertifikovani za rad sa aktuelnim operativnim sistemima.

U kombinaciji sa višegodišnjim iskustvom u radu sa računarima i računarskim mrežama ovako obučeni serviseri su nezamenljivi deo proaktivnog održavanja računarskih sistema.

Prethodno navedeni vidovi značajno utiču na nesmetano funkcionisanje računarskih mreža bez kojih danas ne može da se obavi skoro ni jedan posao. Ovu činjenicu mnogi korisnici računara uoče tek kada dođe do zastoja u radu. Zbog te činjenice je kvalitetno interventno održavanje najznačajniji vid održavanja. Za razliku od prethodna dva vida održavanja interventno održavanje podrazumeva što kraće vreme odaziva u slučaju prijave incidenta, kao i rešavanje ili privremeno premošćavanje problema u najkraćem mogućem vremenskom intervalu, do trajnog rešaivanja problema.

Računarske mreže

Ovakva usluga omogućuje korisniku da u najkraćem mogućem vremenskom intervalu povrati potpunu funkcionalnost informacionog sistema. U slučaju da ne postoji mogućnost za rešavanje problema na licu mesta bitno je da se pronađe rešenje koje će povratiti najveći deo funkcionalnosti informacionog sistema kako bi se nesmetano mogle nastaviti redovne aktivnosti do konačnog rešenja nastalog problema.

Za bilo koji od ova tri vida održavanja računara i računarskih mreža neophodno je da postoji adekvatno obučena i opremljena servisna ekipa koja je u mogućnosti da se u unapred dogovorenom vremenskom roku odazove na poziv klijenta i interveniše u cilju rešavanja klijentovih kako trenutnih problema, tako i problema koje stručne ekipe servisera uoče prilikom neke od svojih intervencija.

U tom cilju postoje razni paketi ugovora o održavanju koji mogu da zadovolje potrebe širokog portfolia klijenata. Više informacija o ugovorima o održavanju i tehničkoj podršci možete preuzeti sa našeg sajta: Ugovori o održavanju

Zlatko Markser
Tehnički direktor, Cisco CCNA

Photo: Jovan Djokic

Upravo pristiglo leto 2010. godine i ne izgleda kao leto, ali kalendar je neumoljiv.  Sa letom stiže i sezona godišnjih odmora ali i muzičkih festivala, na čelu sa novosadskim EXIT festivalom, koji se ove godine  održava po 11. put.

Kao i prethodnih  8 godina  i ove godine će iza organizacije festivala kao računarska podrška stati kompanija „POSITIVE“, tj  njeni  zaposleni koji su svi i veliki fanovi muzičkog festivala. Naše veze sa Exitom su jače od jednostavne poslovne saradnje, to je sada već možemo reći, uigrana kombinacija poslovnosti , preciznosti, inovacija, zalaganja sa jedne strane  i poštovanja i  prijateljskih odnosa sa druge strane.

Svake godine,  kroz saradnju EXIT-a i Positive-a  izrodi se neko novo rešenje koje odgovori na zahteve festivala i svih njegovih učesnika.  Saradnja i ove godine podrazumeva izradu kompleksne računarske mreže, obezbeđivanje računara za objekat u kome će biti vršena zamena unapred plaćenih vaučera za karte, za PRESS Centar, kao i organizivanje INTERNET CAFFE-a u kampu Exit festivala, koji će i ove godine biti besplatan za sve goste kampa.

Ove godine, ljudi iz organizacije Exita su osmislili da zamena vaučera za karte bude vršena u Petrovaradinu,  u objektu postavljenom podno Tvrđave na kojoj se festival odvija.  Projektovano je 60 radnih mesta – šaltera na kojima će se vršiti operacija zamene vaučera za karte. Kao rešenja za ta za mesta, Positive je predložio Netbook računare kompanije HP COMPAQ,  model   MINI 110C-1100EM,  veličine 10 inča (dijagonala ekrana), sa preinstaliranim originalnim Microsoft  Windows XP operativnim sistemom, težine od svega 1 kilogram, što  će omogućiti brzo postavljanje i demontažu po potrebi , a istovremeno biti  potpuno upotrebljivo za planiranu namenu.

HP Mini na Exit Festivalu 2010.

Press Centar Exit festivala je prethodnih godina bio pokriven sa računarima iz standardne ponude POSITIVE doo, prilagođenih i brendiranih u skladu sa potrebama festivala. Ove godine , Positive je uz  nesebičnu podršku kompanije MSI Srbija, otišla korak dalje i po prvi put će se na raspolaganju novinarima iz celog sveta naći moćni, vrhunski dizajnirani  MSI ALL in ONE računari, sa ekranima osetljivim na dodir (touch screen), izuzetno moćnim procesorima, dosta radne memorije – što će  omogućiti kvalitetan i brz rad PRESS CENTRA. Uređaji koji će biti korišćeni  u ovu svrhu su  MSI  Wind Top AE2020M-043EE i MSI Wind Top AE2220M-EE i neko od njih će se takođe naći u našem prodajnom asortimanu.

MSI touch screen za Pres centar EXIT-a

U Internet caffe-u EXIT kampa, kao i prethodnih godina, na raspolaganju će biti 15-ak računara  iz Positive ponude, koje će bez nadoknade moći da koriste svi posetioci kampa, kako bi održali komunikaciju sa svojim prijateljima i porodicama i preneli u svet svoje „vruće“  utiske sa jednog od najboljih muzičkih festivala starog kontinenta.

Oprema koja je korišćena za realizaciju Exit festivala  se odmah nakon festivala tradicionalno nađe u prodaji u Positive doo u ulici Danila Kiša 5 po izuzetno povoljnim cenama, što omogućava fanovima  Exita  da dođu do suvenira sa omiljenog festivala, ali i onima sa plićim džepom da dođu do kvalitetne računarske opreme, po povoljnoj ceni.

Pre mnogo godina doneo sam svoj prvi PC kući: velik’ kao veš mašina, jednako težak, sa monitorom koji je delovao kao da radim u NASA-i. Zauzeo mi je pola pisaćeg stola a kada sam ga palio zvuk prilikom startovanja ventilatora i diskova je bio blizak zvuku poletanja helikoptera.

Pre par dana sam odneo kući Network Attached Storage – NAS. Velik je kao prvi deo knjige „Rat i mir“ a najveća buka koja se čula iz njega je zvuk rada hard diska. Delovao je kao igračka, međutim…

Danas nas je sve više koji kući imamo više računara: privatni, poslovni, fiksni, laptop, ženin, dečiji… Kućne mreže su postale normalna stvar od pojave brzog interneta i želje da se on podeli na sve računare u kući. Ono što je ostalo kao razlika je server. Do nedavno mala preduzeća su koristila Peer-to-peer mreže i nije ih bilo moguće ubediti da treba da investiraju u server, bio on pod Windows-om ili Linux-om.

Računar na kome niko ne radi je bio luksuz u SOHO (Small Office Home Office) mrežama, o kući i da ne govorimo. Prostor, buka i naravno cena su uvek bili ograničenje za prelazak na klijent – server mreže.

QNAP

NAS uređaji su na dobrom putu da promene sve ono što je sprečavalo ljude da u mala okruženja postave server. Ovi uređaji su malih dimenzija pa se mogu smestiti bilo gde. Ja sam ga smestio na vrh svog kućnog računara. Tu već stoji i ruter pa nisam morao da razvlačim kablove da bih ga povezao u mrežu. Pristupio sam mu preko web interfejsa i konfigurisao ga.

Sada kući imam fajl server, web server, ftp server, print server, multimedijalnu i download stanicu kojoj mogu da zadam da mi skida kako sa http / ftp sajtova, tako i torente pa da ugasim računar i uživam u tišini, koliko mi to komšiluk dozvoli. Ako se uz to doda i softver za bekap računara kao i mogućnost da spojim dve IP kamere i napravim kućni video nadzor dobijam više od onog za šta mi je nekad trebao server koji sam konfigurisao i konfigurisao danima dok sve ne bi proradilo kako valja.

Za kuću sam odabrao najmanji uređaj koji prima jedan hard disk. To je odlično rešenje za malu kućnu mrežu: zauzima malo mesta, troši malo struje i proizvodi onoliko buke koliko je bučan hard disk.

Za potrebe malih preduzeća preporučiću verzije sa dva hard diska zbog bezbednosti podataka. Za ozbiljnije „igrače“ tu su i sistemi sa četiri i više diskova sa podržanim raznim RAID-ovima i Hot-swap opcijama kao i rack mount varijante. U zavisnosti od potrebnih performansi postoje varijante sa Marvel i Intel procesorima kao i sa memorijom od 256MB – 1GB. Gigabitne mrežne kartice se podrazumevaju, pa i dve na ozbiljnijim uređajima kako bi se mogli spojiti na dva različita mrežna uređaja – ako jedan crkne, još uvek se može drugom putanjom pristupiti NAS uređaju. Failover opcije na sve strane!

Nisam uspeo da spojim moj NAS sa televizorom i pojačalom! Multimedijalna stanica, ali mora da ima i računar pored sebe! Međutim, ovo je mrežni uređaj koji vam daje funkcionalnosti i servise servera. Za ovo drugo postoji uređaj sa drugom skraćenicom – NMP, odnosno Network Media Player. O njemu drugi put…

Konferencija Cisco Expo već devet godina okuplja veliki broj posetilaca ali i učesnika koji prate inovacije iz oblasti IT rešenja. Ove godine je Ženski IT Kutak imao i zadovoljstvo i čast da bude pozvan i prisustvuje ovom, jednom od najznačajnihih, godišnjih okupljanja IT-jevaca u zemlji, koji se održao 10. i 11. novembra u Hotelu Hayatt Regency u Beogradu.

Sve brži  tempo poslovanja i života uopšte, postaju sve više uslovnjeni brzim i jednostavnim informatičkim rešenjima u kojima kompanija Cisco Sistems prednjači i kroz čija mrežna rešenja protiče čak 80% podataka na Internetu. Globalno!

POSITIVE je i prethodnih godina kao Cisco SMB partner, prisustvovao ekspoima ali je ove godine kancelarija Ciska u Srbiji pokazala u kom obimu prati i podržava svoje partnere i njihove aktivnosti obzirom na upućen poziv Kutku , što je iz mog ugla bilo veliko iznenađenje i za svaku pohvalu (odnos „velikih i malih“).

Koliko Cisco mrežna rešenja mogu pomoći u poslovanju, uverila sam se mnogo puta (imam i njihov wireless router) a posebno kada sam počela da radim od kuće. Home office mi je implementiran za nekih nekih 30-tak minuta (možda i manje, verovali ili ne) i sveo se na vrlo jednostavna podešavanja od strane kolege Zlatka Marksera, putem VPN i VOIP tehnologije o čemu mogu posvedočiti i moje rekacije na twitteru i oduševljenje kada sam počela (zaista i zapravo) koristiti samo IP telefon

Ono što mi u ovom trenutku čini kancelariju su: računar i konekcija! Praktično zar ne? Obzirom da sam žena, da već 15-tak godina radim u oblastima koje su na ovaj ili onaj način usko povezane sa računarima i IT-jem uopšte, da radim u kompaniji koja prvenstveno ima poslovnu politiku da „prvo sve isproba sama na sebi“ i da nas, žene uglavnom prati reputacija: „hoćete li mi, molim Vas, iskopirati internet na ovu disketu“, moram priznati da, svaki dan sve više uviđam kroz čisto operativne, dnevne aktivnosti koliko je važno imati dobru infrastrukturu, šta znači rešenje naspram potrebe.

Jednostavnim klikom na VPN ikonicu moje radno okruženje se menja, imam pristup svim serverima i podacima koji su mi potrebni i još mnogo toga… mogu proveravati poštu ili video nadzor putem mobilnog telefona i sl. Nije bitno gde sam… Tek kada počnete nešto da koristite uviđate prednosti, brzo se naviknete i razmišljate kako ste pre trošili mnogo više vremena i kako ste, uopšte, pre funkcionisali bez ovih opcija?

Predavanje Massima Migliuolo, Vice President, GoToMarket, Emerging Markets, Cisco na temu: Razvoj uz pomoć ICT – je ostavilo najjači utisak.  Taj dan smo imali i posebna dva intervjua za Cisco Channel (za internu komunikaciju na Cisco sajtu) iz ugla partnera sa posebnim fokusom na tag computing, dijalog i kolaboraciju sa krajnjim korisnicima a što je bio fokus i ovogodišnjeg Cisco Expo-a. Ovo mi je još jedan pokazatelj da i IT kompanije u Srbiji što pre moraju početi ozbiljno koristiti Internet i sve njegove mogućnosti, da postanu transparentne i otvorene za komunikaciju sa svojim korisnicima.

Kutak na svojim stranama positive sajta obrađuje teme za koje smatra da će ženama biti interesantne i neobične ali je ovaj poziv doprineo da se okrenemo i nekim novim temama a to je edukacija u domenu IT-ja jer su sve manje razlike među polovima a sigurno da će u narednim godinama biti sve veći broj žena „decision maker“ i da ćemo se još više emancipovati. Biti samostalnije i ravnopravne (ne „ravnopravnije“ – ili si ravnopravan ili nisi).

O sadržajima na konferenciji Cisco Expo 2009 pisali su i mnogi drugi: Personal Magazin, Internet Ogledalo… a video možete pogledati i putem e tv.

Uvođenje informatičko-tehnološke infrastrukture i mrežnih rešenja ne treba smatrati troškom, već investicijom koja će se (npr: poput legalizacije softvera) vrlo brzo vratiti kroz poslovanje a ono o čemu posebno razmišljam je kako vremena imamo sve manje, kako treba da budemo još efikasniji a da naš radni dan bude zadovoljstvo ne obaveza… I da uživamo u sitnicama i malim stvarima…

I da ne zaboravim: Welcome To The Human Network!

PS: vrlo neobičan i drugačiji (za Cisco) novi video commercial, slučajno pronašla pre odlaska na expo, gde drugde nego na YouTube: Cisco ad “I Will Survive” 2009, obavezno pogledajte simpatično

Podržavajući i ove godine Exit Festival Positive je na sebe preuzeo kompletnu IT podršku Festivala, kao snabdevač računarima, ali i kao izvođač računarske mreže na celokupnoj Petrovaradinskoj Tvrđavi.

Računarska mreža se i ove godine pored same Tvrđave postavljala i u kampu, gde su omogućene mreže za recepciju, kao i za Internet kafe koji je odavno neizostavni deo Exit kampa. Pored te mreže, glavni posao se opet odvijao na Petrovaradinskoj Tvrđavi.

Kao i svake godine osnovni zadatak je bio povezati kapije koje se nalaze na četiri mesta na Tvrđavi, kao i deo iza Main Stage-a gde se izvođačima, novinarima i organizatorima omogućavao pristup Internetu. Uz sve to mreža je svake godine prisutna i u Press Centru i Medija Centru za potrebe izveštavanja sa pres konferencija. Ove godine mrežna infrastruktura korišćena je po prvi put i za potrebe povezivanja video nadzora. Linkovi za pristup internetu su omogućeni od strane Telekoma Srbije, dok su segmentacija i prava pristupa segmentima kao i prava samih segmenata rezultat dogovora timova iz Positive-a i Exit-a.

Ove godine je za realizaciju računarske mreže odabrana aktivna oprema proizvođača Linksys, i to biznis serije koja je nakon nekoliko godina pod okriljem „starijeg brata“ Cisco-a stekla pravo da to renomirano ime stavi i na svoje proizvode, ali samo za biznis seriju svičeva – „Linksys by Cisco“. Već taj detalj je bio dovoljan da sa poverenjem u aktivnu opremu krenemo u realizaciju računarske mreže.

Na testiranje je od firme „Comtrade“ dobijeno više modela svičeva. U igri su bili upravljivi gigabitni svičevi veličine od 5-portnog do 24-portnog sviča, gotovo cela paleta SLM i SRW serije svičeva. Zbog ozbiljnosti celog projekta, za centralni svič odabran je „Veliki brat“ – Cisco 2960G koji je stigao zajedno sa ostatkom opreme. Uz njih su za bežični pristup obezbeđeni Access point-ovi Cisco za unutrašnju i spoljnu montažu.

Konfigurisanje opreme je bilo krajnje jednostavno. Za početak je na Cisco 2960G sviču definisana kičma mreže na kojoj su se nalazile veze prema ostalim svičevima putem optičkih kablova, čime je obezbeđena brzina magistralne mreže od 1 Gbit/s. Takođe su na tom sviču definisani portovi za povezivanje servera aplikacije kao i servera za video nadzor i računara kojima se prati sam video nadzor.

Nakon što je centralno mesto konfigurisano, pristupili smo podešavanju access svičeva. Za razliku od Cisco sviča za čije konfigurisanje je korišten CLI (command line interface) kod kod Linksys svičeva konfigurisanje se vrši iz web okruženja, što većini korisnika značajno olakšava posao oko podešavanja opreme.

Podešavanje SLM2024 kao i SLM2016 svičeva je krajnje jednostavno ukoliko imate osnovno znanje o virtuelnim lanovima. Kreiranje VLAN-a, dodela portova VLAN-ovima kao i definisanje portova za međusobno povezivanje svičeva (trunk port) je napravljeno sa dosta opcija za administratore sa većim zahtevima, dok je opet dovoljno pregledno i za one sa manje iskustva.

Prvi susret sa najmanjim svičevima iz serije SLM (SLM2005 i SLM2008) su me naterali da se na trenutak zamislim: nije postojala opcija „trunk“ nigde u konfigurisanju VLAN-ova. Uz malo igranja i upotrebu logike došao sam vrlo brzo i do tog rešenja – port koji pripada svakom VLAN-u je u stvari trunk port! Jednostavno, zar ne? Na kraju je na red došao i Linksys SRW2008MP, koji se u jednom trenutku pojavio kao spasilac situacije! MP oznaka u njegovom nazivu predstavlja Maximum PoE, tj mogućnost napajanja drugih uređaja kroz UTP kabel. Obezbedio nam je napajanje za jedan od SLM2005 svičeva (SLM2005 i SLM2008 svičevi mogu umesto sopstvenog ispravljača da se napajaju sa PoE sviča – sjajna opcija) kao i za nekoliko fiksnih video kamera kada smo u poslednjem trenutku saznali da struju na tim lokacijama dobiti nećemo! A Exit samo što nije počeo…

Nakon završetka konfigurisanja portova i dodele menadžment IP adresa ostatak posla smo (naravno) odradili sa jednog mesta. Menadžment je funkcionisao besprekorno tako da smo ostatak podešavanja vezana za Quality of Services zbog video streminga sa kamera za nadzor odradili sedeći u klimatizovanom kontejneru koji je bio „štab“ celokupne IT „operacije Exit 09“ odakle smo i monitorisali ponašanje opreme tokom festivala.

Za razliku od prošle godine, kada smo se borili sa visokom temperaturom, ove godine nam je najveća nepoznanica, u stvari, bila kako će se aktivna mrežna oprema ponašati u uslovima koji su pretili da pokvare ceo festival: sunce – kiša – sunce – kiša – sunce… Velika vlaga nas je pratila sve vreme postavljanja mreže. Bili smo u nedoumici da li da opremi obezbedimo bolje hlađenje pa da je više izložimo strujanju vazduha (koliko ga ima) ili da opremu sakrijemo i zaštitimo je od uticaja vlage. Jedno nije nikako išlo sa drugim zbog činjenice da se kompletna mreža osim štaba nalazi na otvorenom prostoru zaštićena samo malim nadstrešnicama koje predstavljaju kapije Exita (svako ko je bar jednom došao na Exit se sreo sa tim kapijama za čekiranje karata).

Tri dana pre početka festivala pratili smo kako se oprema ponaša uz kompromis između hlađenja i zaštite od vlage. Na sreću sam festival je prošao u prijatnom vremenu (sa izuzetkom jedne večeri). Tolerancija opreme na prilično “nehumane” uslove rada za elektroniku je bila zadovoljavajuće visoka.

Početak Exit-a 09 dočekali smo spremni. Tokom festivalskih dana mogli smo da obratimo punu pažnju na svirke i hladno pivo pošto nam je postavljena oprema to omogućila . „Linksys by Cisco“ je opravdao svoje ime, ne kvareći renome „velikog brata“. Brzina, pouzdanost i jednostavnost u konfigurisanju su doprineli da operacija „Exit“ i ove godine prođe uspešno.

A sada, prebrojmo šta nam od Linksys-a treba za koncert Madone…

Zlatko Markser, CCNA
Projektovanje računarskih mreža
Positive d.o.o.

Festival Exit pratim privatno i profesionalno gotovo od samog početka. Sada već previše korišćena fraza, da je Exit od bunta protiv režima prerastao u centralni muzički događaj u jugoistočnoj Evropi je naravno istinita. Ja bih se više osvrnuo na uticaj koji je Exit imao na nas koji smo rasli, razvijali se i učili od njega.

Naše učešće počelo je kao mala pomoć grupi entuzijasta, do danas je prerasla u kompleksan sistem IT podrške, od računara, preko složenog sistema računarske mreže za povezivanje svih računara, video kamera i ostale opreme na celom festivalu, do celodnevne tehničke podrške i servisa za vreme njegovog trajanja. Ovaj ogroman korak doneo nam je neprocenjivo iskustvo, kako u tehničkom smislu: kako brzo, a veoma pouzdano da obezbedimo sve ove funkcije; tako i u organizacionom, ali i komercijalnom pogledu.

Moj najjači utisak je, kako veoma precizna podela rada, jasno podeljene odgovornosti i razrađen sistem mogu da podrže tako kompleksnu manifestaciju kao što je Exit.

Ogroman broj saradnika angažuje se za veoma kratko vreme, a čini se da svi znaju šta rade. Tehničke službe, sa kojima mi najviše sarađujemo, znaju šta žele, znaju šta mogu da od nas očekuju (možda smo ih malo i razmazili ), Fundraising tim zna da ceni vrednost branda koji su stvorili, a PR služba je naučila kako da tu vrednost prenese publici.

Mislim da smo veliki deo tog procesa učenja i napretka, kao i pozitivne energije preneli u naš sistem poslovanja i da smo, nadam se, u nečem čak i pretekli naše uzore.

Moja je želja da Positive bude dobro organizovana, društveno svesna, ali naravno i profitabilna kompanija, koja će pronaći kanale i alate da tu poruku prenese najširem krugu potencijalnih korisnika. Ocenu, naravno, dajete vi.

Tokom mojih fakultetskih dana uvek sam se pitao kako su to povezani računari? Posle malo google-ovanja počeli su da se pojavljulju neki switch-evi, ruteri, kabliranje, Rack ormani… Tek kada sam počeo da radim u Positive-u mnoge stvari su mi postale jasnije, jer tek u praksi sve kockice mogu da se slože.

Srećnim danima dolaze mi tenderi ili klijenti sa zahtevima za projekat telekomunikacionog razvoda u zgradama koje su tek izgrađene. Ljudi će obično pomisliti: „Da, to je najteže“.  Naprotiv, kad nadograđujete neku postojeću strukturu ili nastavljate nešto započeto do pola, nikad ne možete da znate šta je onaj pre vas tačno zamislio.

Sada bi neko došao i rekao: „Da, ali je zato tu projekat“. Koji projekat? Današnji projekti, koliko sam uspeo da ih vidim, imaju puno propusta i previše su šturo napisani. Niko ne pita za kakvu je namenu planiran taj objekat, koje standarde i kriterijume on treba da ispunjava. Dobar projektant je onaj koji uzima u obzir što više detalja i varijacija slučaja, jer jedino tada će eliminisati kasnije greške u izvođenju samog projekta.

Što se tiče samog računarskog dela, u predmerima i predračunima on se obično deli na pasivni i aktivni deo. Sam predmer trebao bi da ima kratak opšti opis materijala ili uređaja, koji su zamišljeni za realizaciju tog projekta. Opis bi „morao“ da bude nepristrasan, ali u isto vreme i dovoljno detaljan u opisu karakteristika, funkcija i namene traženog materijala (uređaja).

Pasivni deo računarske mreže obuhvata koja vrsta kabla, kanalica, konektora i veličina distributivnog ormana je potrebna. Ovde se postavljaju pitanja poput: Koju brzinu prenosa podataka želite? Kakvu vrstu kanalica i kablova želite po pitanju zapaljivosti i ispuštanja štetnih materija prilikom gorenja? Koje servise treba da prenose ti kablovi? Da li je to samo internet ili i televizija i telefonija…

U delu predmera koji se bavi aktivnim delom opreme, tj mrežnim uređajima: ruterima, switch-evima, access point-ima i drugim uređajima; moraju se tačno naglasiti kakve sve mogućnosti i opcije oni moraju da imaju. Ovo je od krucijalnog značaja kako bi mreža funkcionisala baš onako kako je projektant zamislio. Jer, nedostatak gore pomenutih karakteristika, mogu dovesti do drastičnih usporavanja i gušenja računarske mreže.

Ima tu još puno pitanja, začkoljica i poštovanja standarda koje treba razmotriti i sve to uklopiti zajedno prilikom projektovanja, a da pritom sve to funkcioniše.