Nisam ni mogla pretpostaviti pre par godina da ću ikada pisati post na ovu temu… I to na kompanijskom blogu… Početkom prošle sedmice menadžment je doneo odluku o raspisivanju Konkursa za nova radna mesta u Pozitivu.

Kako se (obično) zapošljava u Positive-u?

Većina nas je ovde počela da radi na osnovu preporuke. Prethodnih godina (kada sam postala deo tima u maju 2006-te, Pozitiv je imao 15 zaposlenih, danas 30) pri zapošljavanju novog kadra kreirali bi smo konkurs i objavili na Infostudu. I to je bilo to. Ukupan broj CV-ja koje smo dobijali je bio oko 20-tak do vremena završetka konkursa koji je uglavnom bio 15-20 dana.

Ove godine smo imali i iskustvo da je korisnik (sada kolega Bane) jednostavno došetao jedan dan u Pozitiv, zamolio da ostavi svoj CV i da ga obavestimo ukoliko bude nekih novina… Sada je na probnom radu u servisu i tehničkoj podršci za koje je moram priznati, najveće interesovanje tj apliciranje (tokom godine pristiže nam i ne mali broj CV e-mailom).

Positive.rs i društveni mediji

Ove godine Pozitiv je jednostavno odlučio da će Konkurs za posao objaviti za početak samo na svom sajtu, FaceBook-u i Twitter-u (+ proizvoljno, ko želi, lični nalozi zaposlenih) i ukoliko bude bilo potrebe i na Infostudu.

Onog trenutka kada je Konkurs postavljen/objavljen inbox na Fejsbuku je bio prepun, kao i timeline na Twitteru a poslovni mob telefoni su nam neprestano zvonili i putpuno neočekivano samo prvi dan je stiglo oko 30 CV-ja.

I ovo je pokazatelj koliko je važno da kompanije NE -budu prisutne- online već DA komuniciraju i održavaju, grade vezu, sa svojom zajednicom i korisnicima. Da, naravno da su trenutna situacija u zemlji odnosno kriza uticali na interakciju odnosno obim deljenja ovog sadržaja na mrežama.

O čemu razmišljam/iskustvo?

Prisutnost kompanije odnosno online strategija ne treba da se razvija samo u dva pravca kada su mreže u pitanju: odnos i kreiranje zajednice i predstavljanje same kompanije i njenih vrednosti. Biti „transparentan“ u jednom dinamičnom, energičnom, nekontrolisanom i pre svega “real time” okruženju zapravo znači podizanje svesti svih zaposlenih i promena njihove percepcije o internetu kao brzom medijumu jer tako će ovakve zajedničke aktivnosti imati pravi smisao a korisnici prepoznati vrednost.

Internet strategija nisu samo društvene mreže.

Ne mislite da ste najbolji i da to što je vama (kao kompaniji) važno, interesantno…  podrazumeva da bude i drugima. Ne, naprotiv! (ništa se ne podrazumeva via @varagic). Odnos sa zajednicama nije posao odnosno projekat koji ima vremenski okvir i nakon toga završi u nekoj fioci kao „urađeno“ već traži konstantno osluškivanje, praćenje, prepoznavanje, otvorenost, prvenstveno SARADNJU među zaposlenima U ODNOSU prema korisnicima.

Percepcija i podrška okruženja o onome što radite, kritičnost, objektivnost i iskrenost – ključni su za uspeh pod uslovom da pokažete interesovanje i razumevanje, da stavite do znanja korisnicima da ste tu JER upravo ŽELITE NJIH da ih čujete.

Poslednje (skoro) četiri sedmice imala sam priliku da na poziv profesora Dragana Varagića budem drugi predavač iz oblasti e-poslovanja a čiji je organizator Nacionalna služba za zapošljavanje Novi Sad i škola kompjutera SMART sa kojom POSITIVE već godinama sarađuje.

Predavanja su bila organizovana u prostorijama SMART-a gde je 20 polaznika imalo mogućnost da stekne nova znanja iz oblasti poslovne primene interneta: e-poslovanje, e-marketing, e-prodaja.

Miloš Đajić

aurora

Polaznici su pored teorijskog dela i lekcija koje su, moram priznati i meni kao predavaču bile intenzivne, imali i radionice, zadatke (na samim predavanjima i van njih) uz maksimalnu (inter)akciju.

Jedan od zadataka koje su imali je i kreiranje i pisanje bloga koje je Dragan Varagić predstavio na svom blogu, osmišljavanje web koncepta, online nastupa, promocija proizvoda i usluga putem internata i korišćenje društvenih mreža.

Posebno mi je zanimljivo u kojoj meri su pozitivno reagovali na SEO a posebno na Google Analytics – više puta su samoinicijativno tražili dodatna pojašnjenja sa aspekta naprednog korišćenja ali i Google AdWords – što je za mene bilo pravo iznenađenje.

Smiljana Mihajlović - http://bubbledouble.wordpress.com/

Lidija Dominic - Creativity 4 U

Polaznicima kursa želim puno uspeha u primeni novostečenih znanja a na koji način su njihove aktivnosti podržane od strane web zajednice možete videti i u pratećim prikazima tj screen-shots (hvala!).

Takođe, koristim priliku da Draganu zahvalim na poverenju koje mi je ukazao i mogućnošću da i sama steknem nova iskustva u edukaciji i usavršavanju kao predavač.

Prošlo je tri godine od momenta kada je Positive počeo sasvim polako, prvo samo da posmatra (moram priznati prilično bojažljivo) a zatim i da počne sa aktivnim korišćenjem Društvenih medija u poslovne svrhe.  Početkom ove godine doneli smo odluku da se 90% marketinga i PR-a bazira na online-u i webu.

Nedugo zatim ova naša odluka koja je doneta na osnovu rezultata i efektata koje smo postigli, potvrđena je i od strane našeg partnera Cisco Systems o čemu ste mogli pročitati i na ovom našem kompanijskom blogu.

Bila sam počastvovana i ponosna što me je krajem marta meseca kontaktirao Fakultet organizacionih nauka u Beogradu da napišem naučni rad na temu: „Kompanijsko korišćenje društvenih medija“ kako bi smo budućim studentima preneli naša iskustva i znanja iz ove oblasti. Povod za poziv FON-a bio je upravo Case Study koji je Cisco objavio o nama a koliko sam uspela da saznam informacije su dobili baš putem društvenih mreža.

Naučni rad je pripreman za XII međunarodni simpozijum SymOrg 2010 koji se održao počekom juna meseca na Zlatiboru, gde je i prezentovan u okviru posebne sesije: Upravljanje komunikacijama i društvene mreže.

Na ovoj sesiji tokom prezentovanja i odbrane drugih radova od strane autora moglo se čuti da su ovi mediji i „socijalni“ i „društveni“ nakon čega je usledila diskusija gde je zaključeno da je pravilno koristiti i izgovarati „Društveni mediji“. Dakle, na jednom zvaničnom međunarodnom naučnom skupu potvrđeno je da je pravilno „Društveni mediji“.

Naučni rad možete pogledati ili preuzeti i na SlideShare-u: Kompanijsko korišćenje društvenih medija

Nadam se da će ovaj rad ne samo kroz prezentaciju koja je bila na Zlatiboru, već i putem udžbenika u kojem će se naći, puno pomoći studentima da iskustva Pozitiva uspešno primene u svom budućem radu.

„Deca su računarski pismenija od svojih roditelja i upravo su roditelji ti (prvenstveno) koji treba dodatno da se edukuju o opasnostima koja im prete na Internetu kao i prevencijama koje mogu da se sprovedu u cilju njihove zaštite“ ovo je zaključak nakon višemesečne obuke koja je sprovedena na teritoriji Vojvodine, na preko 200 tribina u 80 osnovnih škola.

POSITIVE se uključio u projekat „Elektronske droge – prevencija sajber zlostavljanja“ čiji je inicijator Centar za prevenciju devijantnog ponašanja „Target“ iz Novog Sada sa akcijom: „Bezbednost dece na internetu“ u cilju edukacije i podizanja svesti roditelja i dece o načinima zaštite dok surfuju internetom i istražuju web kao i potencijalnim opasnostima i psihološkim i fizičkim posledicama koje takve aktivnosti mogu da prouzrokuju.

Zajedno sa Biljanom Grujić kriminologom i Ljubicom Ristić psihologom uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Gradske uprave za obrazovanje imali smo prilike da u razgovoru sa decom, roditeljima i nastavnicima podelimo svoja iskustva, posavetujemo ih, predočimo im konkretnim primerima koliko se naše ponašanje u stvarnom svetu oslikava i na ponašanje na Internetu.

Tribine su u vidu predavanja uz prezentaciju na projektoru oko 60 minuta sa opisima i screen shot-ovima a nakon toga pored klasičnih pitanja i odgovora pruža im se mogućnost da prenesu i svoja iskustva i zapažanja.

Roditelji: Prvo roditelji nisu svesni da fizičkim odvajanjem deteta i računara u posebnu prostoriju (njegovu sobu) prave najveću grešku jer na taj način deca se zatvore a roditelji slabo mogu da nadgledaju i umaju uvid koji su to web sajtovi koji posećuju, kako se ponašaju na Internetu i kakve su im aktivnosti.

Deca: Sa druge strane, deca svesna da se od roditelja bolje razumeju u računare i da nema načina na koji bi ih (neko) roditelji proveravao, na internetu se ponašaju nekontrolisano i često neprimereno što je za posledicu u Srbiji imalo ekspanziju sajber zlostavljanja.

Škole: Nastavnici informatike, bez obzira što tema bezbednost dece i ponašanje na internetu nije u nastavnom programu?! ipak samoinicijativno skreću pažnju deci na časovima informatike o tome.

Opasnosti: Kada sam se početkom januara meseca uključila u projekat, tribine su održavane samo osnovcima od 5. do 8. razreda a za samo nekih mesec ipo dana moralo se proširiti i na decu od 1. do 4. razreda jer je glavni „krivac“ Facebook. Dovoljno je da samo jedno dete iz razreda otvori profil i lanac je krenuo… U Srbiji trenutno ima preko 2 miliona otvorenih naloga a većina su deca (a i sudeći po broju prijatelja koje imaju. Apsolutni rekorder je devojčica od 10 godina koja ima 3.200 prijatelja!).

Opasnosti koje najčešće prete deci na internetu, a čije primere smo mogli saznati i putem skoro svih medija proteklih godina su:

1. Sajber zlostavljanje
2. Dečja pornografija
3. Pedofilija
4. Internet zavisnost

1. Sajber zlostavljanje (Cyber bullying, Virtuelno zlostavljanje)

Najčešća pojava u Srbiji u poslednjih godina i to od strane dece. Na meti su druga deca i nastavnici (profesori). Najčešće se koristi Facebook za otvaranje grupe tipa: „Ko mrzi tog i tog…“ i snimanjem video sadržaja putem telefona da bi se namerno, svesno, neprijateljski ponašali i zlostavljali drugu decu, odnosno sa ciljem da naštete pojedincu (ili grupi).

Jedna od grupa: Svi koji mrze...

Ovakvo ponašanje na Internetu je „ničim izazvano“ odnosno grupe se otvaraju iz različitih (uglavnom dečjih) razloga: debeo, mršav, kratka kosa, ružne patike, štreber, zato što neko ima plavu jaknu itd. Možete samo pretpostaviti kako je tom detetu koje dođe na Fejs i sazna da postoji preko 100 druge dece koja ga mrzi. Deca nisu izgrađene ličnosti i njihove percepcije sveta (društva), pojava koje ih okružuju su potpuno različite od odraslih. Neka deca naprosto puste da sve prođe, a druga dožive sve vrlo emotivno što za posledicu ima promenu u ponašanju: povlačenje u sebe, preispitivanje (sebe lično) svoje porodice, roditelja, škole, preispituje značaj prijateljstva, dobija loše ocene u školi, ne druži se, ne izlazi… Takođe otvaraju se i grupe gde đaci mrze svoje nastavnike i profesore: „Ko mrzi nastavnicu biologije (ime i prezime) iz OŠ….“ Na Facebook-u u trenutku kreiranja ovog posta je bilo 1.400 grupa koje su sadržale reči: svi koji mrze…

Kada dete koje doživljava sajber zlostavljanje dođe kući i ukaže roditeljima na taj problem, najčešći odgovor roditelja je: pa, što si otvarao Facebook? Ko ti je dozvolio? I sad, zabranjujem ti internet! – što je potpuno pogrešno. Deci treba podrška i pokazati inicijativu da se taj problem reši. Simptomatično je što je ova pojava toliko uzela maha i da su česti primeri, gde deca koja su prvo bila sajber zlostavljana (bile mete) preokrenu i postanu deca koja zlostavljaju drugu  jer je to način da se „uključe u zajednicu“ i skrenu pažnju sa svog problema (tj grupe).

Neretko smo imali prilike videti na YouTube-u video snimke (koje posle prenesu i ostali elektronski mediji, televizije uglavnom) o tome kako deca u školi snimaju mobilnim telefonima međusobne tuče,  zlostavljanja i maltretiranja druge dece i nastavnika. Normalno je da u takvoj situaciji pokušate to da sprečite a ne da mirno gledate i tražite što bolji ugao da to snimite, pa brže bolje na YouTube da to okačite. Neverovatno je da tri starija dečaka tuku mlađeg a da oko njih stoji 20-tak drugih učenika koji to SAMO snimaju.

Cyber zlostavljanje može imati vrlo ozbiljne psihičke posledice gde postoje slučajevi da one prouzrokuju i fizičke sa tragičnim ishodom. Porodica, škola i lokalna zajednica  su ti koji mogu i imaju načina da se ovakav način zlostavljanja spreči intenzivnom edukacijom odraslih i vaspitanjem i obrazovanjem dece.

Zbog širine ove teme, postovi će biti objavljivani iz više segmenata… Nastavak sledi

…Ovo pitanje mi je postavljeno mnogo puta za prethodne 2 godine. Najviše od strane kolega koji koriste Facebook ili su tek počeli…

I svaki put kao odgovor, postavim pitanja: OK, otvorićemo i…?! Objavljivaćemo? Akcijske ponude? Sadržaje koje objavljujemo na sajtu? Sadržaje koje nam drugi linkuju i objavljuju na tom istom Facebook-u, svojim sajtovima, blogovima…? Da li misliš da ćemo na taj način povećati posetu, nešto prodati, poboljšati imidž, reputaciju, biti vidljiviji na Google-u…? Zašto bi IKO bio „fan“ jedne prodavnice računara iz Novog Sada? Ko? Novosađani? Svi…?

Prvo pravilo weba: „Nemojte raditi drugima ono što ne želite da rade Vama“ i polazim od komentara na koje uglavnom nailazim od strane onih koji “Fejs” i koriste (ne da bi rešavali kvizove, kliktali, lajkovali i postajali fanovi svake moguće grupe, ili selektovali „Attending“ pa ispada da idu na svaki Event za koji dobiju poziv…i sl) jer ne koristimo svi podjednako društvene mreže. Malo, malo pa u fidu možete videti status nekog prijatelja: „Prestanite da me spemujete u inboksu i da mi šaljete pozivnice za grupe!“ (i sama bih ponekada isto).

@PeckoPivo via Twitter

www.positive.rs je koncipiran tako da svaki sadržaj koji se pojavi na sajtu ima svoje mesto (uglavnom u Medija Centru uz intro vest na homu, ažurira se po datumu), postoji čak 4 RSS Feed-a u zavisnosti od samog segmenta i sadržaja.

blog.positive.rs je deo NetworkedBlogs (implementirano i na blogu) na Facebook-u gde se svi postovi objavljuju po automatizmu i gde se vidi koji su to drugi blogovi koje Positive prati. Ovde su sadržaji povezani sa autorima bloga tako da se pojavljuju i u njihovim profilima, takođe po automatizmu (ukoliko ne – onda bi trebali podesiti).

Ženski IT Kutak sa sadržajima (RSS) je magazinskog tipa. Kutak ima „Fan“ stranice na Facebook-u što se može videti i na sajtu ali ni on ne služi za „objavljivanje naših sadržaja“ već za sve sadržaje za koje smatramo da će biti korisni, interesantni, edukativni i sl.

Postoje stranice i fan grupe koje apsolutno imaju smisla i koje su odličan primer kako ih treba i koncipirati, kreirati, održavati, komunicirati…

Aktivnosti koje se odnose na POSITIVE u sferi Društvenih Medija su bazirane na takozvanom Compelling Content-u a ne na „spemovanju“ ili principu „što ne radimo mi – kada rade svi?“ Najbolje se pokazalo u našoj dosadašnjoj praksi da se mora osetiti neko mesto, na koji način funkcioniše, da bi sve te aktivnosti zaista imale nekog smisla.

Ono što korisnici uglavnom od nas traže na društvenim mrežama su saveti, predlozi, sugestije pri kupovini, u vezi opreme ili rešenja. Ukoliko imaju neku dilemu uglavnom linkuju proizvode sa sajta. Prosto, ostavili smo im mogućnost da se sami upoznaju sa nama i isključivo ako imaju (opet sami) potrebu da to svoje iskustvo objave u svom statusu, pošalju nam mejl ili tvitnu bez obzira da li je negativno ili pozitivno.

Suština aktivnosti na društvenim mrežama od strane POSITIVE-a je deljenje korisnih sadržaja,  komuniciranje i dijalog. Ovde se postavlja pitanje: u kojoj meri je poželjno dobro poznavati zajednicu, njene potrebe, način na koji funkcioniše i komunicira – da bi smo mogli proceniti koji je to sadržaj koristan i kome?

Jer, ako se nešto dopada nama (meni) uopšte se ne podrazumeva da će se dopasti drugima.  I iz tog razloga, smatram da je bolje biti oprezan a ne po pricipu „što svi – to i mi“.

Pozitivu je u proteklih godinu dana baš Facebook u top 5 kao Referring sites a kao deo metodologije sprovođenja strategije u korišćenju društvenih medija napravili smo i svoj Pravilnik za koji se nadam da će ući i u ISO procedure.

Google Analytics za period mart 2009/2010

Takođe, preporučujem svima koji nisu imali prilike do sada, da kod Istoka Pavlovića pročitaju post na ovu temu: Kako pravilno menadžovati grupe i fan pejdžove na Fejsbuku

Ukoliko se u nekom trenutku prepozna momenat da se i ovakav nalog aktivira a koji će prvenstveno imati šta i da pruži sa aspekta zadovoljenja želja i potreba korisnika društvenih mreža – potrudićemo se i tada da prethodno čujemo njihovo mišljenje. Umesto kreiranja POSITIVE Fan strana na Facebook-u bilo bi dobro da se još više uključimo u blogosferu, druge društvene mreže, pročitamo interesantan post, podelimo koristan link, ostavimo komentar ili se uključimo u dijalog kao pojedinci ispred naše kompanije.

Budimo otvoreni, transparentni, spremni na kritike, predloge, sugestije ali u skladu sa poslovnom politikom, našom vizijom i misijom a to je zadovoljan korisnik.

2008. godine POSITIVE je prvi put posetio Konferenciju E-trgovina, o čemu je Saša Grbić pisao u jednom od svojih postova na ovom blogu, što je (između ostalog) rezultiralo našem otvaranju ka webu, društvenim medijima, redizajnu sajta, kreiranju i implementaciji webshopa… odnosno definisanju strategije koja je vezana za naš online nastup.

Ove godine, na desetoj, jubilarnoj E-trgovini koja se održava od 21-23.04 na Paliću, imaćemo prilike da deo ovih naših aktivnosti predstavimo široj javnosti. Case Study sa temom: Kompanijsko korišćenje društvenih medija, biće predstavljen u petak, trećeg dana, 23. aprila.

Sve informacije možete saznati na sajtu Konferencije: E-trgovina 2010 a ono o čemu razmišljam je, koliko nam je zapravo postala važna, koliko je puno uticala na naše poslovanje i kakve nam novine i iskustva donosi ove godine? Nemam sumnje da ćemo se sa Palića vratiti puni novih saznanja, ideja, motiva. Da ćemo se i ove godine puno družiti do „sitnih sati“ u razgovorima sa ostalim gostima što ovom eventu daje posebnu specifičnost.

e-trgovina

Programski dani će biti ispunjeni s obzirom na najavu dešavanja i Programa (IT događaji). Moram priznati da posebno iščekujem predavanja Vladimira Živaljevića (Adriatiko CMP): Koliko bi ste platili da imate korist od web sajta, i Dejana Nikolića (Adria Media Serbia d.o.o.): E-commerce u Srbiji – Od raja do pakla i nazad, Studija slučaja kako upropastiti svoju prodaju i izaći kao pobednik (PS: wow, kakav naslov!).

Razmišljam kako je bilo prošle godine u ovo vreme i u kojoj meri su društvene mreže danas postale popularne u Srbiji, naročito Twitter, kako je malo nas twitovalo sa e-trgovine a kako se situacija ove godine promenila u najpozitivnijem smislu s obzirom na veliko interesovanje korisnika.

Ukoliko budete u prilici Konferenciju možete pratiti putem hashtaga #etrgovina10, live streaminga: http://live.etrgovina.org/ ili našeg kompanijskog naloga na twitteru: http://twitter.com/positive_it.

Dakle, „pozitivci dolaze u punom sastavu“ a mi ćemo se potruditi da vam na ovom blogu i ove godine prenesemo sve naše utiske, pa možda i vi budete motivisani da krenete sa kreiranjem strategije o e-poslovanju. Ako ne profesionalno, bar da se lično uključite kao korisnici online zajednice.

Da li se isplati webshop i online nastup kompanije?

„Drage kolege Pozitivci, u sredu obeležavamo godinu dana od puštanja novog sajta i online nastupa POSITIVE-a. Šta smo postigli za godinu dana?

1. Duplirana je  posećenost sajta
2. Ulazak u TOP 50 najboljih sajtova u kategoriji „Tehnologija“ po časopisu PC Press
3. Case Study u primeni Social Media
   …i još mnogo toga (što zvaničnog i nezvaničnog)…“

…napisala nam je između ostalog, pre neki dan, moja koleginica Jasna Kamatović, naš PR i Marketing manager u kratkom mejlu, kojim nas je podsetila da je prošlo godinu dana.

Ko bi rekao da godinu dana tako kratko traje? Verovatno onaj ko i danju i noću prati šta se događa sa sajtom, ko ubacuje slike, opise. Onaj kome vreme između dva napisana blog posta proleti (pocrveneo sam upravo) i ko se nervira kad nema inspiraciju za isti (opet ja!) a Jasna opet skače po glavi tražeći gotov tekst. Zatim oni koji smišljaju akcije, staraju se da ima dovoljno robe na lageru, da se redovno ažuriraju cene, da se odgovori na svako pitanje korisnika što na sajtu što mejlovima, da se ispoštuju rokovi isporuke kada se neko „odvaži“ da poruči robu preko Positive Webshopa.

Jedno jutro se probudiš, dođeš na posao i saznaš da je prošlo godinu dana.

Mnogi se pitaju: šta ste dobili od svega toga, da li vredi? Koliko košta? Koliko prodajete putem webshopa. Da li Vam se dosad već isplatilo? Hm…?

Dali smo mnogo, da se ne lažemo. Mnogo novca, mnogo sati razgovora, još više sati rada, provizije bankama, hostovanje, tamo-vamo. Uložili u SEO, platili fotografe. Počeli smo i da twitujemo! Postali transparentni, ranjivi, SVI VIDE SVE ŠTO RADIMO. Neki kopiraju, neki pozajmljuju, neki spuštaju cene da bi nam parirali.

I ako pitate da li se isplatilo, moram da odgovorim – nije. Bar ne finansijski, ali to je samo privremeno. Isplatilo se jer smo postali vidljivi na Online mapi Srbije, prepoznati kao vlasnici jednog od 50 najboljih sajtova u zemlji Srbiji. Isplatilo se, jer nas je CISCO prepoznao kao partnera koji zna kako se radi ONLINE. Isplatilo se jer nam sve više ljudi ukazuje poverenje kako posetama našem sajtu radi informisanja, tako i kupovinom preko Webshop-a.

Mi nemamo alternativni sajt za webshop, on je inkorporiran u već poznati www.positive.rs. To je zato što su nam namere iskrene i savest čista. Ne želimo da prodajemo šarene laže, nego ono što najbolje znamo: računare i računarsku opremu, računarske mreže, servisne usluge i ostalo što ide uz navedeno.  Ono što je na sajtu – to je i na stanju, osvežava se na svakih par sati. Nema prodaje robe bez robe, nema kombinacija tipa „baš toga nam je nestalo, kupite ovo drugo“.

Neću da pričam bajke kako je sve super i kako je bilo lako. Odlučili smo kao i uvek da budemo pioniri, da probijamo led. A to ima svoju cenu ali i donosi satisfakciju u vidu pohvala koje stižu sa svih strana.

Hvala svima koji nas prate, na podršci i na strpljenju. Nadamo se da ćemo u sledećih godinu dana biti još i bolji, kako po pitanju ponude u našem Webshopu, tako i po pitanju informacija koje ćemo Vam pružati.

Nadam se da ćemo i naučiti da pišemo blog postove koji će većini biti zanimljivi, kao i da će se više ljudi uključiti u komentarisanje, da će Jasna biti strpljiva sa nama ali uporna u nameri da to sve uradimo i da izgleda kako treba. Nadam se da se živi i zdravi vidimo i za godinu dana, da opet iskomentarišemo sve što smo uz Vašu pomoć postigli.

Početkom januara meseca ove godine dobila sam email od Tijane Marjanović, Partner marketing manager for Central and Eastern Europe, Cisco Srbija (Cisco Systems) da u par kratkih slajdova prezentujem aktivnosti i iskustva koje je POSITIVE imao u domenu korišćenja Social Media.

Postoji mogućnost da se ovaj naš „Best Practice“ prikaže na Konferenciji Marketing Profs Socail Tech 2010, koja se ove godine održava 25. marta u San Hozeu u Kaliforniji (USA). Predavači na ovoj Konferenciji su i predstavnici najboljih tehnoloških kompanija IBM, Intel, Adobe, Motorola, HP odnosno Marketing i Social Media menadžeri a među njima je i Luanne Tierney Vice President, Worldwide Channel Marketing Cisco Systems koja bi naša iskustva prenela učesnicima ove konferencije u sklopu svog predavanja. Tema Konferencije su najbolja iskustava, primeri u korišćenju i primeni društvenih medija u poslovne svrhe.

Moram priznati da sam bila prilično iznenađena jer je POSITIVE ipak mala kompanija iz Srbije koja pokušava da ostvari rezultate na našem webu koji se tek razvija u ovom domenu. Ovu kratku prezentaciju trebali smo poslati i Sophie Kramhoft koja je Channel Marketing Manager za Emerging markets Cisco.

Nakon prepiske od nekoliko mejlova, Sophie nas je zamolila da ovu prezentaciju Cisco objavi i u svom „Newsletter for Cisco’s Emerging Markets Partners“ – kao jedan od najboljih primera. S obzirom da pristup ovom sadržaju na Cisco sajtu mogu imati samo njihovi partneri, prenosimo vam ga u srpskoj verziji (engl. se može videti na pratećim slikama u postu):

POSITIVE(no) iskustvo sa društvenim medijima
Case study: Izdvajanje vrednosti je postepen proces

POSITIVE Doo je Cisco Select Partner sa 30 zaposlenih od kojih pojedini imaju i preko 20 godina iskustva u projektovanju i izvođenju kompleksnih računarskih mreža. Nedavno je proglašen za najinventivnijeg Cisco SMB partnera u Jugoistočnoj Evropi i vidi se da je korišćenje ove kompanije u sferi društvenih medija važno za njen razvoj pozitivne reputacije.

Sve je počelo pojavom web 2.0 tehnologije koja je podstakla korisnike da koriste internet mnogo više. Sajt POSITIVE-a ima Medija Centar gde objavljuju sadržaje, vesti i saopštenja, a postoji i Ženski IT Kutak (jedini servis takve vrste na Balkanu) kao i kompanijski blog koji je dobro podržan u blogosferi. Svi sadržaji su dostupni putem RSS Feed-a.

Cisco Newsletter

Kompanija je utvrdila da su društveni mediji najjednostavniji način da efikasno komuniciraju sa svojim krajnjim korisnicima. Sada koriste svoj veb sajt, Facebook i posebno Twitter – tako što i retvituju korisne sadržaje, uključujući i tematske sa Cisco korporativnog bloga – kao ključ za komunikaciju i promocije.

Đorđe Medaković, direktor POSITIVE-a, veruje da je aktivno usvajanje i strateško korišćenje Društvenih Medija odličan način da mala preduzeća poboljšaju svoju reputaciju, grade imidž, da povećaju svest o svom brendu i potražnji korisnika.

“Interesantno je da nije unapred moguće nekome objasniti ulogu i značaj Social Media. Uticaj na poslovanje kompanije se pokazuje postepeno, polako i uz veliki rad i posvećenost. U jednom trenutku shvatite da ovaj napor daje rezultate i da je vaša prepoznatljivost kao ozbiljne kompanije povećana preko svih vaših očekivanja. Mislim da poslovni ljudi uglavnom nisu svesni ovog uticaja i ogromnog značaja Social Media za poslovanje.”

Jasna Kamatović, Marketing i PR menadžer u POSITIVE-u takođe veruje, aktivno i kontinuirano sarađuje sa Cisco-m Srbija u svim svojim marketinškim i PR aktivnostima, sa posebnim fokusom na web.

„Social Media je koristan alat u komunikaciji i pozicioniranju jedne kompanije. Oni su puno uticali na radne procese unutar naše kompanije i potpuno promenili način na koji doživljavamo web. Pokazale su nam koliko je važno da kao kompanija budemo otvoreni, transparentni, da pratimo potrebe naših korisnika. Moramo biti svesni da je online potpuno drugačiji u odnosu na offline okruženje, odnosno klasičan Marketing i PR. Online reputacija kompanije će postati ključna za njeno ukupno poslovanje.“

Cisco Newsletter

Društveni Mediji nisu i ne treba da budu medijum koji će se koristiti isključivo za objavljivanje kompanijskih, promotivnih poruka i sl. (sa nula following) već naprotiv! k-o-m-u-n-i-c-i-r-a-nj-e!  Da pokažemo kakva su i naša interesovanja (kao kompanije, zaposlenih), da objavljujemo sadržaje koje korisnici smatraju korisnim, da se međusobno edukujemo i povezujemo jer ispred svake kompanije i svake tehnologije stoje ljudi sa svim svojim dobrim osobinama i manama. Društveni mediji traže posvećenost.

Svi zaposleni u jednoj kompaniji bez obzira čime se bave, svakom svojom aktivnošću online ili na webu utiču na njenu reputaciju. Društveni mediji su nam do pre godinu dana bili velika nepoznanica i priznajem, još uvek puno gledamo, puno slušamo, puno pratimo a najviše učimo – i to od korisnika.

@positive_it na Twitteru

Mislim da sve kompanije u Srbiji i okruženju, koje su do sada imale dilemu: da li DA ili NE koristiti društvene medije u poslovne svrhe – više ne dovode u pitanje. Mi smo vrlo ponosni i zadovoljni rezultatima koje smo ostvarili.

Biti Case Study na jednoj ovako važnoj konferenciji od strane visokog predstavnika Cisco Systems Worldwide nije nešto čemu smo se nadali (ni u snovima) niti smo imali utisak da se naše aktivnosti (naročito na twitteru) ovako intenzivno prate od strane predstavnika i zaposlenih Cisco Systems-a.

Kada je Positive odlučio da fokus svog medijskog nastupa postavi na on-line scenu, bilo je sumnji da li će to doneti rezultate. Znali smo da je put dug i naporan i da zahteva vreme i posvećenost, ali nismo znali da li postoji dovoljna “kritična masa” online korisnika, čitalaca online medija, učesnika tog posebnog okruženja.

Za ljude koji tek stupaju na ovu scenu, oni koji su tome posvećeni deluju pomalo zatvoreni u svoj mali svet i čini se da oni zapravo komuniciraju sami sa sobom. Kako ulazite u male tajne ovog novog, virtuelnog sveta, shvatate da nije baš tako.

Kada ste posvećeni i iskreni u svojim nastupima, posle izvesnog vremena rezultati počinju da se vide. Naravno, prvo vas prepoznaje mali krug ljudi, ali ova reputacija se širi kao krugovi talasa u vodi. Ne mogu se zaustaviti.

Bili smo neki dan na razgovoru za jedan veliki posao. U prethodnim kontaktima stavili su nam do znanja da baš i nismo neki favorit, ali da svejedno, u pozivu za sastanak, sem imena preduzeća saopštimo i imena ljudi koji će na njemu učestvovati. U ime Positive-a sastanku su prisustvovali naš PR Jasna Kamatović i naš prijatelj i saradnik Dragan Varagić.

Našem iznenađenju nije bilo kraja kada su nam ljubazni domaćini (preuzeće se bavi poljoprivredom) rekli da su se raspitali i o firmi i o ljudima, preko interneta! Otvoreno su priznali da su bili impresionirani količinom i kvalitetom “pogodaka” kada smo mi u pitanju. Sastanak je prošao odlično, a naše uverenje da smo na pravom putu je potvrđeno.

Broj i značaj korisnika interneta koji će svoje mišljenje formirati i na osnovu online predstavljanja je veći nego što na prvi pogled deluje. Reputacija koja se stvara u virtuelnom svetu,  iskrenim blogovanjem, izjavama, saopštenjima i izraženim mišljenjem, kako korporativnim tako i privatnim, je sve sem virtuelna. Ona je stvarna, teško se stiče i teško održava. Virtuelni svet kao i pravi ne trpi prevarante.

Ako sam ponekad imao sumnje u iskren entuzijazam ljudi koji su me podsticali na ovaj put, sada znam da su u pravu.

Kretanje, protok informacija… povratna sprega… šta bi Vas, našu čitalačku publiku, najviše zanimalo da saznate o dešavanjima u svetu kompjutera; šta je ono što biste voleli da se nađe u vašoj kući (stanu), na policama, stolu, u kolima, na putu… Zanima nas koliko je danas realno izdvajanje za modernizaciju IT kutka naših korisnika, fizičkih i pravnih lica?!

Kontaktirajući menadžere kompanija raznorodnih delatnosti, i analizirajući njihova razmišljanja, možemo doći do istog zaključka – pad prodaje, slabljenje kupovne moći, odlaganje potrošnje… Međutim, statističke analize iz ranijih perioda ipak obećavaju, jer govore u prilog investiranju u vreme „krize“. Menadžeri koji su donosili odluke o ulaganjima, u periodu kada je to za većinu nezamislivo, pokazali su se u kasnijem periodu kao veoma uspešni i visoko cenjeni, jer su bili „korak napred“ u odnosu na svoje konkurente.

Da bismo bili uspešni kao pojedinci, a samim tim i kao deo kompanije koju predstavljamo, moramo biti spremni da čujemo i Vaše predloge, mišljenja, sugestije, i naravno primedbe.

Sigurno ćete sad pomisliti kako je to samo fraza, ali baš iz tog razloga, slobodno nam pišite šta je to što biste voleli da nađete kod nas, koje proizvode i/ili usluge i kako ste zadovoljni dosadašnjom saradnjom (ukoliko postoji).

U poslednjih mesec dana, ono o čemu lično najviše razmišljam jeste elektronsko poslovanje i sve vezano za „e“ komunikacije. Logično, zaposlena sam u kući računara, a i šta tu ima da se misli?! Ali… uvek to „ali“. To je vrlo širok pojam i kompleksna oblast, koja obuhvata više segmenata. Plaćanje sa računa na račun, bilo da je reč o pojedincu ili firmi, već smo savladali, razmenu elektronskih „pisama“ takođe, internet uveliko koristimo (30% domaćinstava u Srbiji), šta nam je još ostalo?

ON-LINE promocija, Web shop, e-trgovina, puno se priča o tome, ali je primena i dalje ograničena. Dolazi vreme kada će i ovi pojmovi postati standardni i vrlo brzo svi ćemo biti svedoci toga. Moje kolege su već pisale i pričale dosta o E-trgovini, jer su bili puni utisaka sa Palića, tako da se,  verujem, i Vi osećate kao da ste bili sa njima.

A zatim, na Fakultetu tehničkih nauka dođem na predavanje iz predmeta Elektronsko poslovanje, kad gle… priča o društvenim grupama („social media“), blogovanju, online promociji, Facebook-u, LinkedIn-u… E… da, a u „moje“ vreme, jedva smo koristili kompjutere i to samo na fakultetu, u posebnom kabinetu.

Prilagođavamo se, to je jedini put da „plivate“ u biznisu.

Vraćam se na početak i pozivam Vas da nam pišete – ili putem mejla, ili ostavite komentare na blogu: da li bi Vam odgovarala on-line kupovina, šta mislite o on-line promociji (da li je bolja i zašto od off line-a), postoji li interesovanje da napravimo zajednicu i kakvu (u vezi nabavke, prodaje, igrica…)…

O ovoj i još mnogim temama razmišljaju menadžeri u IT kompaniji, ali isto tako razmišljamo i o odlasku na more i druženju sa prijateljima i nadamo se da će nam e-poslovanje doneti više slobodnog vremena???

„Sjeti se kako smo živjeli nekad, pet dinara u džuboks, pet dinara u fliper…“ dopiralo je iz zvučnika naših  gramofona ili kasetofona, koji su pored digitrona i  TV-a (na kome su emitovana samo dva kanala),  bili naša svemoćna tehnika početkom 80-ih.  Mi deca smo se družili po ceo dan, vijali devojčice,  terali loptu po livadi  i zavideli našoj starijoj braći i sestrama koji su išli u diskoteke. I bilo nam je lepo.  Nismo bili robovi tehnike, muziku smo slušali usput, emitovan je samo jedan crtać dnevno, a za film se moralo čekati i po nekoliko godina, da iz bioskopa dođe na TV. Flipere i poneku igricu u Luna Parku smo znali odigrati, ali ne pod moranje. Čuli smo se preko fiksnih telefona,  pronalazili se na dogovorenim mestima, bez  dodatnih telefonskih poziva.

Ta idila nije dugo trajala, pojavio se ZX-81 , a ubrzo za njim i  „ZX Spectrum“ koji nas je očarao sa svojih velikih  48 K memorije. Noćima smo štelovali svoje „Walkmane“, kako bi učitali igrice sa (tada smo verovali) neponoviljivom grafikom. Nakon Spektruma, ili nekako  uporedo sa njim, pojavio se elegantni „Commodore“,  čiji je kasetaš čitao igrice kao od šale. Njih je nasledila AMIGA, ta kraljica kućnih računara.  Uz nju smo počeli koristiti diskete, a društvo je bilo podeljeno na „amigaše“ i  „PC-jevce“ i  ta prepucavanja na temu  “ Koja platforma je bolja?“ su nas nekoliko godina zabavljala.

PC je pobedio, ali to je bila pirova pobeda. Naši apetiti su stalno rasli, pa se tako i PC morao stalno prilagođavati novijim i većim zahtevima i sam sebe pobeđivati.  Isprva smo ih menjali na 3-4 godine, a sada već ih menjamo na polugodišnjem nivou ili brže.  PC nam je prvo služio za posao,  pa onda za „TETRIS“ zbog kojeg je posao trpeo, a zatim su došle i bolje i lepše dizajnirane igrice, koje su nas opčinile.  X86, 286, 386, 486,… pa onda famozni PENTIUM, koji je doživeo (zvanično) četiri  generacije, a onda  i AMD sa svojim generacijama i ta se trka i dalje nastavlja, trka za svakog igrača, crtača, programera. Pa onda računari sa dvojezgarnim, pa trojezgarnim, četvorojezgarnim procesorima … i ide dalje. Deca se igraju sve više po kućama, za ekranima moćnih mašina, odlažući  igranje, odlaske u prirodu i u diskoteke za neki drugi dan, koji je sve ređe nailazi.

Naša glad za tehnologijom nije se tu zaustavila. PC više nije dovoljan, treba nam Laptop, jer smo sada po ceo dan u pokretu, pa da budemo u toku. Mobilni telefon, bez njega se više ne može, pa zamislite da Vas neko zove, a Vi niste kraj telefona. Neko onda napravi  MP3, famoznu spravicu za puštanje muzike koja je lako zamenila već zaboravljene CD- playere i osvojila naša srca. Na kratko, jer smo ubrzo shvatili da i naš mobilni telefon postaje dosadan, ako se sa njega samo razgovara i šalju poruke, bolje je da je i on  bude muzički player. I onda zaboravi MP3 , kada možeš i filmiće gledati sa tih malih kutijica zvanih MP4 player , dok se voziš autobusom, šetaš ili možda dok voziš kola. Web kamere- hajde i da se vidimo dok smo na „četu“ , digitalni foto aparati, Ipod-i, Iphone-i , PDA, GPS, PSP,WII, PS2& PS3, USB igračke  i mnoge druge plastične igračke ,popularni  „GEDŽETI„   koje možemo svesti pod „MUST HAVE“.  Laptopovi postadoše sada preveliki, te se  pojaviše NETBOOK-ovi , mali i lepi , u razni bojama, rođeni da ceo dan provedete na internetu, da surfujete čak i kada sa prijateljicama odete  na piće.

Da ne zaboravim Internet, čije je pojavljivanje, a kasnije i komercijalizacija i dostupnost običnom smrtniku učinila veliku korist tehnološkom napretku i proizvođačima opreme.  I donelo  „SOCIAL LIFE“ zbog kojeg smo i mi, ovde svi.  Nije više dovoljno surfovati, slati elektronsku poštu  preko interneta, nego je važno i četovati, i blogovati i dounlodovati i aploudovati. Dati  i dobivati, biti viđen, biti deo zajednice. Za one koji su imali problem sa uklapanjem u zajednicu , to je odlična prilika, a za one koji su bili deo obične zajednice, njeno osipanje može biti razlog za tugu. Sve smo više skloni družiti se preko interneta, sedeći za ekranima naših ljubimaca, do kasno  u noć. I možemo lagati da smo mršavi, pametni, lepi, da sviramo u grupi ili smo vrhunski sportisti. Ili blogeri. I naći srodnu dušu. Ne moramo da se skupimo na roštilju, nađemo se na Facebooku, vidimo se na fotografijama i dovoljno.

Sav ovaj tehnološki napredak nam donosi određenu komociju. A ja  (možda još neko?) se osećam sve klaustrofobičnije. Sve dalje od ljudi koje volim i poštujem, od rođaka i prijatelja. I lažem da nemam vremena, da me posao sprečava. A mnogo mi lakše  da sednem za računar i vratim se u naš virtualni svet.

Baš nedavno prokomentarisah sa koleginicom, kako smo sredinom 80-ih gledali  film  „Blade Runner“,  u kome se Harison Ford bori protiv  Kiborga koji žele zavladati svetom koji ih je stvorio, misleći da je tako nešto nemoguće. Naša glad za tehnikom je učinila da to možda i ne bude tako.  Često pomislim, da li nam baš sve to treba?