Početkom oktobra meseca 2010. godine formalno je predstavljen i počeo sa radom Vojvođanski IKT klaster, po mnogima trenutno najjače udruženje ovakve vrste u Srbiji. Klaster trenutno broji  23 preduzeća sa oko 1.500 zaposlenih, uživa podršku 4 institucije, a članice udruženja verovatno ostvaruju najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

Ideja za osnivanjem ovog poslovnog udruženja proistekla je iz potrebe IKT firmi da se udruže u klaster zbog lakše internacionalizacije i unapređenja svog poslovanja, razvojnih mogućnosti za domaću privredu i stvaranja uslova za povećanje izvoza.

Povod za razgovor na Positive Blogu sa gospodinom Milanom Šolajom je prisustvo klastera na ovogodišnjem CeBIT-u koji se održava od 1.-5. marta. CeBIT je najveći međunarodni događaj iz oblasti digitalne industrije i ICT-ja, jedinstvena kombinacija izložbi, konferencija, štandova, korporativnih eventa…

1. Osnovni plan, program, smernice i ciljevi udruženja?

Vojvođanski IKT klaster je na dobrom putu da realizuje ambiciju da postane relevantna institucija za sva pitanja u vezi sa IKT sektorom kod nas – bilo da se radi o stranoj kompaniji koja traži partnera, domaćim zakonodavcima koji žele da se konsultuju pri donošenju propisa vezanih za sektor ili piscima strategija kojima je potreban sagovornik iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija – ovo udruženje želi da se pozicionira kao tačka prelamanja za ove i druge teme iz oblasti IKT industrije.

Istovremeno, klaster je platforma koju članice koriste za definisanje i zastupanje svojih interesa, kao i za niz aktivnosti koje će članicama doneti direktnu korist. Dalje, smatramo da u našoj zemlji raspolažemo značajnim potencijalima u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i da, ako ih mobilišemo na odgovarajući način i delujemo zajednički, možemo ostvariti zavidne rezultate. Nikako ne treba zaboraviti i da postoji dokazana sprega između razvoja i napretka ovih tehnologija i ostalih sektora privrede.

U utorak, 22. februara, ćemo prezentovati javnosti Strategiju klastera za period 2011 – 2013 i koristim priliku da pozovem sve zainteresovane da nam se pridruže tog dana u prostorijama Poslovnog inkubatora Novi Sad, Vojvođanskih brigada 28, od 11 časova. Svi koji dođu imaće priliku da čuju i vide još zanimljivosti.

Milan Šolaja

2.  Dosadašnji ostvareni rezultati?

U protekla četiri meseca aktivnog rada udruženja smo postigli nekoliko ciljeva. Pre svega u nastojanjima da privučemo nove članice – udruženje je sa 17 kompanija i 3 institucije podrške, naraslo na 23 kompanije i 4 institucije. Ovaj trend se nastavlja i pre kraja februara će u klasteru biti ukupno 28 preduzeća i 5 institucija koje nas podržavaju.

To znači da smo u kratkom roku uspeli da stvorimo kredibilitet i dostignemo kritičnu masu koja potvrđuje da smo se okupili oko pravih ciljeva. Drugo, uspeli smo da uspostavimo izuzetno dobre odnose sa nekima od stranih donatora koji su prisutni u našoj zemlji, prvenstvno sa nemačkim GIZ (bivši GTZ) i programima američkog USAID-a.

Već je realizovano nekoliko projekata u saradnji sa ovim organizacijama i u toku su intenzivni dogovori i planiranje aktivnosti koje ćemo zajednički sprovesti ove i narednih godina. S druge strane, Vojvođanski IKT klaster je dočekan dobrodošlicom i od strane strutura državne administracije i naročito Vlade AP Vojvodine koja će izvesno biti jedan od naših najznačajnih partnera. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je već odobrilo jedan projekat našeg udruženja, baš kao i pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, a dobili smo i grant od Sekretarijata za privredu Vlade AP Vojvodine. Iako su ova sredstva ograničena, ovo je za nas još jedan pozitivan signal da smo na dobrom putu i da ćemo u narednom periodu imati priliku da saradnju sa ovim institucijama nastavimo.

3. Koje kompanije su sve članice klastera i na koji način druge ICT kompanije mogu aplicirati za članstvo?

28 članica klastera su Alfanum, AS Computers, Autview, ComData, Energosoft, Execom, Hinttech, Intens, Infostud, ION Solutions, Ipsylon, JP Informatika, Levi9, M&I Systems, Navigator, NET Computers, Nordnet, Positive, Prozone, RT-RK, Runa Medija, Smart, Telvent DMS, TIAC, TO-NET, Ulyssys, Vega IT Sourcing i Zesium, a 5 institucija koje podržavaju klaster i koje su važna komponenta našeg rada su Alma Mons regionalna razvoja agencija, Centar za konurentnost i razvoj klastera, Ekonomski fakultet iz Subotice, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Fond za podršku investicija u Vojvodini.

Što se članstva tiče, može se možda reći da smo elitistički orijentisani, ali samo u tome da u svojim redovima želimo da imamo organizacije koje se prepoznaju u našim ciljevima i žele da doprinesu njihovom ostvarenju. U tom smislu je ovo zaista društvo odabranih. Ono što je možda osobenost je da nismo usko strukovno udruženje i da želimo među članovima da imamo i kompanije kojima osnovna delatnost nije IKT, nego su sadašnji ili potencijalni korisnici IKT proizvoda i usluga koji žele da doprinesu radu udruženja i ostvarivanju naših ciljeva.

Procedura za učlanjenje podrazumeva podnošenje aplikacije za članstvo, koju potom razmatra Upravni odbor i predlaže Skupštini udruženja na usvajanje. Dokumentacija se može dobiti na zahtev putem elektronske pošte, a deo procesa je i inicijalni sastanak na kome se potencijalna članica i klaster detaljnije upoznaju.

Vojvodina ICT Cluster web site

4. Da li i u kojoj meri ovakva udruženja mogu pomoći krajnjim korisnicima?

Apsolutno. Krajnji korisnici IKT uključuju širok dijapazon organizacija i pojedinaca u svim privrednim sektorima i društvenim oblastima. Kroz upotrebu IKT rešenja se postiže veća konkurentnost preduzeća, ustrojavanje poslovnih procesa, kvalitetnija organizacija rada, bolji nadzor i uvid u poslovanje, ali i viši kvalitet života svih nas.

S obzirom da je ukupni cilj našeg udruženja razvoj i unapređenje IKT industrije, neminovna posledica dostizanja takvog cilja jesu dobrobiti za krajnje korisnike, u vidu IKT proizvoda i usluga koji podižu kvalitet rada i standard života.

5. Koji su problemi sa kojima se članovi klastera najčešće susreću u svom poslovanju i na koji način ovakvo udruživanje pomaže u njihovom rešavanju?

Jedan od problema je hroničan nedostatak ljudskih resursa. Danas je teško naći kvalitetne a nezaposlene programere ili IT stručnjake drugih profila. Obrazovni sistem u Srbiji proizvede tek oko hiljadu IT stručnjaka godišnje, što ne zadovoljava potrebe tržišta. Srbija nije nikakav izuzetak, ovaj trend postoji i u razvijenom svetu. Štaviše, nedavno objavljene studije IDC-a predviđaju da će u narednih 5 godina u EU nedostajati skoro 400.000 IT profesionalaca. To je dodatna pretnja za naše tržište ljudskih resursa, jer će stručnjaci odavde još lakše nalaziti posao van Srbije.

Drugo, članice će biti u mogućnosti da kroz klaster pristupe projektima koji se finansiraju iz EU fondova i na taj način dođu do sredstava koja se mogu usmeriti na razvoj sopstvenih proizvoda i usluga, što je preduslov dugoročno stabilnog poslovanja u IKT industriji.

Na kraju, pomenimo i potrebu stalnog usavršavanja i praćenja svetskih trendova, što je naročito izraženo u ovom sektoru. Vojvođanski IKT klaster će pokrenuti niz aktivnosti usmerene na povećanje broja IT profesionalaca. Ovo je dugoročan proces koji podrazumeva animiranje novih generacija da upišu IKT i srodne studije, ali ćemo organizovati i treninge za prekvalifikaciju koji će pomoći da se ovaj problem lakše premosti. Ove aktivnosti ćemo organizovati u saradnji sa donatorima, obrazovnim institucijama i članicama klastera.

U klasteru ćemo formirati i projektnu kancelariju koja će pružati stručnu podršku za aplikacije za fondove EU, čime direktno povećavamo šanse da se ta sredstva usmere na zadovoljenje potreba članica. Što se tiče održavanja nivoa znanja i stručnosti članica, planiramo osnivanje ’Klaster Akademije’ koja će obezbeđivati treninge i obuke u skladu sa potrebama članica, organizovati predavanja, okrugle stolove i tematske konferencije.

Sve ove aktivnosti imaju za cilj članicama obezbede veću konkurentnost i kapacitete za osvajanje novih tržišta.

6. Vojvođanski IKT klaster ove godine i u Hanoveru na CeBIT-u? Na koji način će se Klaster predstaviti i u kojoj meri to može uticati na razvoj i unapređenje ICT u Vojvodini?

Najveći svetski sajam digitalnih tehnologja će biti prilika da se sretnemo sa predstavnicima sličnih asocijacija iz Evrope i sveta. Klastersko organizovanje omogućava komunikaciju na širem planu jer se kroz sastanke sa drugim udruženjima pruža šansa za uspostavljanje većeg broja kontakata nego što bi pojedinačne kompanije mogle da ostvare.

Vojvođanski IKT klaster će na CeBIT-u imati priliku i da poslovnim udruženjima predstavi potencijale i ponudu svojih članica i na taj način otvori vrata za sticanje novih partnera i izlazak na nova tržišta. Istovremeno, članice koje ovaj put neće biti prisutne u Hanoveru, mogu da iskoriste prisustvo klastera i zakažu sastanke na sajmu sa potencijalnim partnerima na kojima će ih klaster zastupati. Naravno, klaster ne može da ima punu pregovaračku funkciju na takvim sastancima, ali potencijalnim partnerima može da predstavi kompaniju članicu i tako ostvari inicijalni kontakt na kom se dalje može graditi saradnja. Ovo je sasvim nov koncept i biće zanimljivo videti kakve će rezultate dati.

Imamo i dogovorene sastanke sa dva velika IKT klastera iz Nemačke koji su izrazili zanimanje za ponudu naših kompanija i sa kojima ćemo razgovarati o mogućnostima za saradnju njihovih i naših članica.

U svakom slučaju, verujem da ovakav nastup sigurno može da doprinese da se poveća vidljivost potencijala za saradnju kompanija iz Vojvodine i Srbije i da one budu prisutnije u adresarima potencijalnih partnera iz sveta.

Zahvaljujemo gospodinu Milanu Šolaji na razgovoru.
Blog POSITIVE

Kao i svake godine Positive je za svoje korisnike organizovao event na kojem predstavlja rezultate rada protekle godine, kao i svoje namere za narednu poslovnu godinu.

I ove godine odziv naših korisnika je bio odličan i dobili smo priliku da prikažemo nove proizvode i usluge razvijene ove godine. Oduševljen sa pažnjom i zanimanjem koje su gosti pokazali, a posebno me je obradovala činjenica da su neki od njih glasno konstatovali kako je uočljiv napredak u našem odnosu prema proširenju ponude, sve u cilju zadovoljenja rastućih informatičkih potreba korisnika.

PositiveDay - Saša Grbić

Na predavanjima, a na moje zadovoljstvo, i na koktelu nakon predavanja, bilo je reči o ponudi Positive-a vezanoj za naše usluge oko Online nastupa, SEO optimizacije, VoIP rešenja i novim uslugama tehničke podrške. Takođe, na lep odziv naišla je i ponuda Positive tonera.

Promocijom dva stuba našeg poslovanja – sistemskim pristupom problemima kroz unapređenje organizacije i uvođenja standarda ISO 9001, kao i kroz podsticaj inovativnosti kroz veliki broj različitih novih proizvoda i usluga baziranih na znanju, Positive je učvrstio svoju poziciju kod postojećih korisnika, a stekao je i nove potencijalne, za uspešan rad u 2011. godini.

PositiveDay - Filip Miladinović, Jasna Kamatović

Ovo je šansa koju Positive mora da iskoristi ako želi da nastavi sa uspešnim razvojem, ostavljajući za sobom dve teške godine krize.

Video prilog Live-e.tv o eventu “PositiveDay” možete pogledati i na našem blogu:

Kao preduzeće koje se skoro 20 godina bavi informacionim tehnologijama i želi da bude lider u ovoj oblasti na teritoriji Vojvodine, kao dar sa neba, pre par meseci nam je ponuđena mogućnost da učestvujemo u projektu EPI, tehničke podrške u sprovođenju inovativnih strategija u malim i srednjim preduzećima.

Ovaj projekat evropske unije u našoj zemlji je podržalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Od 157 kompanija uključenih u projekat Positive je odabran u TOP 20, koje su primile veoma obuhvatnu i intenzivnu pomoć stručnjaka za menadžement inovacija iz Irske.

Sa 30 zaposlenih, od čega veći broj sa potrebnim znanjima i sertifikatima poznatih svetskih IT kompanija, Positive je proteklih godina prolazio kroz tranziciju od malog preduzeća sa 10 zaposlenih u složeniju organizaciju i na ovom putu naišao je na mnoge teškoće.

Najveći problem bio je organizacione prirode, kako promeniti organizaciju i razmišljanje zaposlenih, na način da se postigne čvrsta struktura i sistematičan pristup poslovanju. Uz pomoć programa EPI otkrili smo najveće slabosti i sistematično počeli da radimo na promenama.

Zahvaljujući uvođenju inovacija u našu organizaciju i pre svega organizacionu kulturu, danas možemo da prepoznamo odgovornosti, definišemo ciljeve i merimo njihovo ostvarenje. Rezultat rada konsultanata EPI-ja je usvajanje novog načina razmišljanja i strategije poslovanja koja podrazumeva sistemski pristup i inovativno razmišljanje. Spoj ovakvih ideja je već počeo da se ogleda u boljem praćenju, a samim tim i poboljšanju načina poslovanja.

S obzirom da se radi o strateškim promenama, prave rezultate očekujemo tek od jeseni, kada ova strategija bude u potpunoj primeni u našem preduzeću.

Posebno mi je drago da smo bili pozvani da prenesemo svoja iskustva na završnom skupu ovog projekta i da potvrdimo našu posvećenost inovativnom razvoju preduzećai nadam se da ćemo i ubuduće imati priliku da učestvujemo u sličnim projektima, da unapredimo znanja koja smo ovoga puta stekli.

U prilogu možete pogledati naš video intervju za EPI

Prema dostupim pokazateljima i našim ličnim rezultatima stanje sa malo razlikuje od opimističkih objava političara u medijima.

Govoreći iz ličnog iskustva, kriza je započela zapravo polovinom prošle godine, kada je počeo da se oseća značajan pad u prometu. Istini za volju, taj pad je u prvoj polovini 2010. godine usporen sa 20-tak, na 10-tak posto u odnosu na isti mesec protekle godine.

Ono što ceo sektor očekuje je da sazna kakvi će biti rezultati za Q2 2010. Prema do sada dostupnim podacima i procenama, može se reći da je pad gotovo zaustavljen. Ipak, teško je dati pokazatelje koji su relevantni, a odnose se na Q2, jer ovaj period ima odlike sezonskog umanjenja prometa usled godišnjih odmora i slično. Q3 je tradicionalno težak period za IT sektor, a za nas prvi u kojem smo osetili značajan pad prošle godine.

Ukoliko uspemo da stabilizujemo poslovanje na današnjem nivou, moći ćemo se nadati uspešnom, tradicionalno najboljem kvartalu za IT sektor – poslednja tri meseca u godini.

Positive već 18 meseci sprovodi mere ublažavanja krize, sa naglaskom na očuvanju radnih mesta. Do sada su ove aktivnosti uspele da očuvaju sva radna mesta, uz pad prometa koji je manji od proseka sektora. Pravi izazov biće 3. kvartal, čiji će rezultati opredeliti ne samo poslovanje ove godine, već i dati zamajac (ili stvoriti problem) za poslovanje u narednih 18 meseci.

Uz veoma striktnu finansijsku disciplinu, planiranje i nadzor nad postojećim poslovanjem, neophodno je uvoditi nove proizvode i usluge, koje će u sebi sadržati veći stepen dodatne vrednosti – znanja. Uz stečeni sertifikat ISO 9001, kao i mnoge druge organizacione promene, ulaganje u stručno osposobljavanje zaposlenih i čvrstu organizacionu strukturu treba da obezbedi zaustavljanje pada prometa i profita u preduzeću.

Da li će ovo doneti i realan rast (makar za vraćanje na pozicije sa kraja 2008. godine), suviše je rano za procenu. U svakom slučaju mislim da će za povratak na stope rasta iz 2007. i 2008. godine biti potrebno još najmanje dve godine, a i tada samo uz jasno opredeljenje države da podstiče IT sektor, pre svega u domenu usluga, kao i da se sa poštovanjem odnosi prema sve većem broju uspešnih softverskih kuća koja posluju u Srbiji, a sav softver (znanje) izvoze.

Onaj ko bude uspeo da se pronađe u stvaranju nove vrednosti za korisnika, može se nadati dugoročnom uspehu. Kratkovidi i kratkoročni potezi, koji za cilj imaju samo postizanje niže cene, bez obzira na kvalitet, osuđeni su na stagnaciju i na kraju propast.

Možda je ovo malo smelo u današnje vreme zahteva za najjeftinijim proizvodom, ali predstavlja viziju, uverenje i opredeljenje preduzeća.

Za normalno funkcionisanje informacionog sistema veoma je značajno da se vrši redovno održavanje – kako preventivno i proaktivno, tako i interventno. Kako većina malih i srednjih preduzeća nema sopstveni IT sektor, postoji problem oko pravovremenog i pravilnog intervenisanja u slučaju nepravilnosti u radu računara, računarske mreže i periferne opreme. U tim slučajevima veoma je značajno postojanje ugovora o održavanju računarske opreme i mrežne infrastrukture.

Računar i računarska mreža podložni su otkazima u radu koliko i bilo koji drugi elektro-mehanički uređaji i samim tim neophodno je da se vrši adekvatno preventivno održavanje. Kao i svaki drugi uređaj koji radi na struju i računarska oprema je izvor elektromagnetnog zračenja koje privlači čestice prašine iz vazduha prema sebi. Taloženje tih čestica tokom dužeg vremenskog perioda unutar uređaja može izazvati nestabilnosti u funkcionisanju uređaja, usporenje u radu i na kraju otkaz uređaja.

Ova taloženja najčešće izazivaju neadekvatno hlađenje komponenti, što izaziva pojačano grejanje unutrašnjosti uređaja i njegovo dodatno oštećivanje, kao i “zaribavanje” i mehanička oštećenja u slučaju uređaja koji pored elektronike imaju i mehaničke komponente. Pored elektro mehaničkih česti su slučajevi softverskih problema sa računarskom opremom koji mogu značajno da utiču na performanse celog sistema. Ovakve situacije se mogu preduprediti blagovremenim intervencijama koje podrazumeva preventivno održavanje računara i računarske opreme.

Pored ovakvog vida održavanja bitan vid održavanja jeste i proaktivno održavanje računara , računarske opreme i računarskih mreža. Ovaj vid održavanja podrazumeva prepoznavanje problema u radu računarskog sistema u njegovom začetku, ili čak uočavanje mogućnosti da se desi incident u radu računarskog sistema pre nego što dođe do neželjenog događaja. U slučaju pravovremenog prepoznavanja mogućnosti da se dogodi zastoj u radu moguće je izvršiti preventivnu radnju koja će sprečiti da dođe do zastoja u radu kako računara, tako i računarske mreže u slučaju da se radi o incidentu na serverima ili mrežnim uređajima.

Positive tehnička podrška

Da bi se ovakav vid održavanja mogao sprovesti, neophodno je prisustvo servisera obučenih za prepoznavanje ovakvih incidentnih situacija koji su sertifikovani za rad sa prisutnom opremom, ali istovremeno i sertifikovani za rad sa aktuelnim operativnim sistemima.

U kombinaciji sa višegodišnjim iskustvom u radu sa računarima i računarskim mrežama ovako obučeni serviseri su nezamenljivi deo proaktivnog održavanja računarskih sistema.

Prethodno navedeni vidovi značajno utiču na nesmetano funkcionisanje računarskih mreža bez kojih danas ne može da se obavi skoro ni jedan posao. Ovu činjenicu mnogi korisnici računara uoče tek kada dođe do zastoja u radu. Zbog te činjenice je kvalitetno interventno održavanje najznačajniji vid održavanja. Za razliku od prethodna dva vida održavanja interventno održavanje podrazumeva što kraće vreme odaziva u slučaju prijave incidenta, kao i rešavanje ili privremeno premošćavanje problema u najkraćem mogućem vremenskom intervalu, do trajnog rešaivanja problema.

Računarske mreže

Ovakva usluga omogućuje korisniku da u najkraćem mogućem vremenskom intervalu povrati potpunu funkcionalnost informacionog sistema. U slučaju da ne postoji mogućnost za rešavanje problema na licu mesta bitno je da se pronađe rešenje koje će povratiti najveći deo funkcionalnosti informacionog sistema kako bi se nesmetano mogle nastaviti redovne aktivnosti do konačnog rešenja nastalog problema.

Za bilo koji od ova tri vida održavanja računara i računarskih mreža neophodno je da postoji adekvatno obučena i opremljena servisna ekipa koja je u mogućnosti da se u unapred dogovorenom vremenskom roku odazove na poziv klijenta i interveniše u cilju rešavanja klijentovih kako trenutnih problema, tako i problema koje stručne ekipe servisera uoče prilikom neke od svojih intervencija.

U tom cilju postoje razni paketi ugovora o održavanju koji mogu da zadovolje potrebe širokog portfolia klijenata. Više informacija o ugovorima o održavanju i tehničkoj podršci možete preuzeti sa našeg sajta: Ugovori o održavanju

Zlatko Markser
Tehnički direktor, Cisco CCNA

Photo: Jovan Djokic

Upravo pristiglo leto 2010. godine i ne izgleda kao leto, ali kalendar je neumoljiv.  Sa letom stiže i sezona godišnjih odmora ali i muzičkih festivala, na čelu sa novosadskim EXIT festivalom, koji se ove godine  održava po 11. put.

Kao i prethodnih  8 godina  i ove godine će iza organizacije festivala kao računarska podrška stati kompanija „POSITIVE“, tj  njeni  zaposleni koji su svi i veliki fanovi muzičkog festivala. Naše veze sa Exitom su jače od jednostavne poslovne saradnje, to je sada već možemo reći, uigrana kombinacija poslovnosti , preciznosti, inovacija, zalaganja sa jedne strane  i poštovanja i  prijateljskih odnosa sa druge strane.

Svake godine,  kroz saradnju EXIT-a i Positive-a  izrodi se neko novo rešenje koje odgovori na zahteve festivala i svih njegovih učesnika.  Saradnja i ove godine podrazumeva izradu kompleksne računarske mreže, obezbeđivanje računara za objekat u kome će biti vršena zamena unapred plaćenih vaučera za karte, za PRESS Centar, kao i organizivanje INTERNET CAFFE-a u kampu Exit festivala, koji će i ove godine biti besplatan za sve goste kampa.

Ove godine, ljudi iz organizacije Exita su osmislili da zamena vaučera za karte bude vršena u Petrovaradinu,  u objektu postavljenom podno Tvrđave na kojoj se festival odvija.  Projektovano je 60 radnih mesta – šaltera na kojima će se vršiti operacija zamene vaučera za karte. Kao rešenja za ta za mesta, Positive je predložio Netbook računare kompanije HP COMPAQ,  model   MINI 110C-1100EM,  veličine 10 inča (dijagonala ekrana), sa preinstaliranim originalnim Microsoft  Windows XP operativnim sistemom, težine od svega 1 kilogram, što  će omogućiti brzo postavljanje i demontažu po potrebi , a istovremeno biti  potpuno upotrebljivo za planiranu namenu.

HP Mini na Exit Festivalu 2010.

Press Centar Exit festivala je prethodnih godina bio pokriven sa računarima iz standardne ponude POSITIVE doo, prilagođenih i brendiranih u skladu sa potrebama festivala. Ove godine , Positive je uz  nesebičnu podršku kompanije MSI Srbija, otišla korak dalje i po prvi put će se na raspolaganju novinarima iz celog sveta naći moćni, vrhunski dizajnirani  MSI ALL in ONE računari, sa ekranima osetljivim na dodir (touch screen), izuzetno moćnim procesorima, dosta radne memorije – što će  omogućiti kvalitetan i brz rad PRESS CENTRA. Uređaji koji će biti korišćeni  u ovu svrhu su  MSI  Wind Top AE2020M-043EE i MSI Wind Top AE2220M-EE i neko od njih će se takođe naći u našem prodajnom asortimanu.

MSI touch screen za Pres centar EXIT-a

U Internet caffe-u EXIT kampa, kao i prethodnih godina, na raspolaganju će biti 15-ak računara  iz Positive ponude, koje će bez nadoknade moći da koriste svi posetioci kampa, kako bi održali komunikaciju sa svojim prijateljima i porodicama i preneli u svet svoje „vruće“  utiske sa jednog od najboljih muzičkih festivala starog kontinenta.

Oprema koja je korišćena za realizaciju Exit festivala  se odmah nakon festivala tradicionalno nađe u prodaji u Positive doo u ulici Danila Kiša 5 po izuzetno povoljnim cenama, što omogućava fanovima  Exita  da dođu do suvenira sa omiljenog festivala, ali i onima sa plićim džepom da dođu do kvalitetne računarske opreme, po povoljnoj ceni.

Radeći godinama u maloprodaji i susretajući se svakodnevno sa kupcima koji imaju različite potrebe ali i znanja u sferi računarske opreme i robe uopšte, odlučili smo se da ih uvek posavetujemo ukoliko situacija to dozvoljava.

Čest kriterijum koji kupci koriste za kupovinu je -niska cena robe- naročito u poslednje vreme s obzirom na ekonomsku situaciju i njihove smanjene materijalne mogućnosti. To je presudno u mnogim slučajevima ali ipak, na brojnim primerima pri kupovini pokazuje se da to može biti i površna i ne najbolja odluka jer sa takvim kriterijumom kao “jednim jedinim” zanemaruju se neke bitne stvari.

Situacije sa kojima se često susrećemo su vezane za kupovinu štampača gde kupac često vrši odabir uređaja koji mu je u startu jeftin a kasnije se to pokaže kao neisplativo jer za potrebe koje ima, taj štampač stvara veće troškove jer je potrošni materijal preskup ili se teško nabavlja na našem tržištu.

Dosta zadovoljnih kupaca smo imali posle zajedničke priče i saveta (pre same kupovine) gde su ubrzo shvatili da će primera radi, kupovinom tzv refabrikovanog tonera sa garancijom imati od 30-50% uštede pri štampi a da sve to mogu nabaviti vrlo lako i povoljno bez obzira da li je u pitanju fizičko ili pravno lice.

Kod recikliranih tonera uglavnom se menja samo prah u toneru dok se kod refabrikovanih vrši kompletna zamena praha i stavljaju se svi novi delovi pa je po kvalitetu otiska ravnopravan sa originalnim tonerima. Sami proizvođači printera i potrošnog materijala za refabrikovane tonere daju sertifikaciju. Refabrikovani toneri se ne preporučuju za firme koje se bave pripremom za štampu ali za sve ostale namene (za kućne, kancelarijske korisnike i sl.) je odličan izbor i kao takav predstavlja najrentabilnije rešenje.

Posle kraćeg informisanja o dostupnosti i nabavci pratećeg potrošnog materijala za štampače često se dešava da kupci ubrzo shvate šta im je korisnije/isplativije i to postavljaju kao najvažniji (presudni) kriterijum u odabiru adekvatnog štampača za svoje potrebe pri kupovini.

Kao što je svakom pravom prodavcu bitno da je kupac zadovoljan u našoj firmi se to svakodnevno primenjuje i konstantno prate novi izazovi oko odluka kupaca – koje prodavci prepoznaju pomažući oko rešavanja njihovih nedoumica a kako bi što jednostavnije prepoznali njihove potrebe.

Ne mora da znači da ono što je skuplje uvek bude i pravo rešenje za kupca, već treba da se donose odluke naspram potreba. Zato je bitno, uvek se sa prodavcem posavetovati pre kupovine i predočiti mu uslove i način korišćenja.

Isto bitan kriterijum koji bi kupac trebao da ima pri svojoj odluci o kupovini je da su i servisne usluge, tehnička podrška i garancija koju vam firma daje za neki artikal – kasnije jako bitne. Sledeći put više o garancijama i servisnim uslugama jer su i ove teme sa kojima se srećemo svakodnevno…

Dugi niz godina ziveli smo pod sankcijama, naučili svega da se odričemo, poremetio nam se osećaj za kvalitet. Kupovali smo odeću i obuću na pijaci, cigarete po ulici, rakije koje su pravili razni šarlatani i guslari. Bilo nam je bitno samo da se nešto ima, da se nešto kupi, pa dok traje – traje.

Onda su prošle crne godine (bar smo tako mi, naivni mislili), počeli smo da kupujemo polovne računare uvezene iz Zapadne Evrope, koji su radili odlično i odgovorili na sve naše post-traumatske (sankcije, izolacija, bombardovanje) zahteve i pri tome imali odličnu, nisku cenu.  Informatička pismenost je porasla, sve je je više domaćinstava bilo snabdeveno računarima, klinci su počeli da koriste internet, pa su im se vidici i prohtevi proširili.

Maloprodajni salon POSITIVE

Malo zbog povećanih prohteva, malo zbog zakona koji je zabranio uvoz polovnih računara, a malo i zbog povećanja standarda (bar je tako izgledalo iz naše evropske perspektive) polovni računari su otišli u zaborav. Zamenili su ih novi, koji su kupovani bez pardona, nije se štedelo. Imali smo, kao tržište, odličan rast na kome su nam i Slovenci mogli pozavideti. Standardne konfiguracije prodavane su po ceni od 50-ak i više hiljada dinara, uglavnom su komponente birane prema savetu prijatelja poznavalaca, da zadovolje želje mladih igrača i dizajnera. Cena nije bila toliko bitna, bitno je bilo postići dobar kvalitet. Sve je izgledalo ružičasto kako korisnicima, tako i svima nama koji živimo od prodaje računara.

Poslednjih nekoliko  godina, isprva nekako čudno stidljivo, a u poslednjih 15-ak meseci  sve jače, događa se drastičan pad kupovne moći većine našeg stanoviništva, što se očituje  padom interesovanja i prometa tehničke robe, ponovnim odricanjem od mnogih stvari, nakon nekoliko godina kreditno -  informatičko – tehnološkog buma po domaćinstvima.

I eto opet one stare devize: „Daj mi neki računar, nije bitno kakav, samo da je jeftin. Da ima tanki monitor i da košta do 30-ak hiljada!„ Tridesetak  hiljada!!! Pre samo dve godine, kada je uzgred budi rečeno i  Dinar u odnosu na EVRO  vredeo mnogo više, nije bio problem dati 50.000 dinara, a sada je i 30.000 problem. Daj šta daš. Ali da sve radi. Igre, Internet, filmovi. Sve. I da ima i Windows!

Hmmm… ko je ovde lud i šta nam se to dešava? Zar nismo sve ovo prošli već jednom. Što reče jedna koleginica neki dan: „Da li je ovo dan mrmota, koji se ponavlja u nedogled?“

Positive Brand

I šta da radimo? Uklapamo se. Ako nisi jeftin i ne praviš kompromise, onda ni ne prodaješ. Kompromis nikada ne donosi najbolje rešenje, ali ako je on tačka sa koje ćemo opet gore – neka bude.

POSITIVE je stoga odlučio da privremeno stavi sa strane svoje BRAND računare i da tržištu ponudi jeftine gotove konfiguracije solidnog kvaliteta, koje drugi sklapaju za nas. Imaju odličan odnos cene i kvaliteta i ljudima se to dopada.

Servis i tehnička podrška

Dobro, tu smo, prodajemo, dopada se i nama.  Na kraju, opet smo otišli korak dalje pa smo se izborili i za status ovlašćenog servisa i time rešili još neke brige koje eventualno mogu da se pojave kod korisnika. Služimo narodu.

Za one koji i dalje žele da učestvuju u kreiranju svog računara, ostavljamo mogućnost da kombinuju kroz konfigurator na našem sajtu www.positive.rs i da za sebe izaberu ono što smatraju da je najbolje, bez nametanja sa strane zbog cene ili bilo čega drugog.

Ima za svakoga po nešto.

Stižemo do završetka još jedne, teške, godine. Kako god izgledalo na početku, niko nije znao šta nas čeka. Mogu da kažem da smo se, jako teško, izborili sa svim nedaćama koje je kriza pred nas postavila. Da budem iskren, ja krizu nimalo ne osećam kao svetsku, već kao našu, unutrašnju, uzrokovanu mnogim greškama iz proteklih par godina.

Izgledalo je da idemo ka zvezdama, a zapravo je rast bio baziran na pretpostavci da će svaki sledeći dan biti sve bolji. Naravno, čim je malo stalo, ceo koncept se srušio kao kula od karata. Na svu sreću, izgleda da smo otkrili pravi lek. Iako smo ove godine smanjili ukupan promet, zarada je ostala otprilike ista kao prošle godine.

Zašto? Zahvaljujući uslugama. Positive nekoliko poslednjih godina ima cilj da kroz kontinuirano obučavanje svojih kadrova, poboljšanje kvaliteta i obima usluge, inovativnosti i posvećenosti korisniku ide napred.

Iako je to na početku izgledalo kao uzaludna bitka protiv “velikih”, pokazalo se da u trenucima krize ovo uspeva. Pravi potez došao je ovoga puta u pravo vreme. Sledeće godine Positive nastavlja sa daljim prodorom u Online okruženje, stiče certifikat ISO9001 i dalje radi na usavršavanju svojih kadrova i poboljšanju kvaliteta usluga.

Ova godina je pokazala da se kvalitet ipak prepoznaje i da ima korisnika koji to prepoznaju.

Ubeđen sam da nastavljajući ovim putem krčimo sebi put do umerenog ali stabilnog rasta i ka većem zadovoljstvu poslom koji obavljamo. Moram iskreno da priznam, da je ovo moj lični cilj i da ponekad ne deluje previše komercijalno u ovom surovom svetu profita, ali posle dvadeset godina rada u IT industriji osećam da imam pravo na to.

Želja mi je jedino da i moje kolege sa posla osete to zadovoljstvo, a tada će, siguran sam, zadovoljstvo onim što činimo u potpunosti osetiti i naši korisnici.