Pred samim krajem smo još jedne teške godine, a već nas uveravaju da će sledeća biti još teža. Možemo li mi nešto preduzeti da taj teret lakše podnesemo?

Mislim da možemo. Positive je 2011. godinu iskoristio da konačno primeni sve za šta se zalagao u svojim dokumentima, u strategiji i ciljevima. Došlo je vreme da se ostvari vizija i ispuni misija. Potpuni preokret u ponašanju nastao je polovinom godine. Pretpostavljam da su se tek tada “složile kockice”. Ono za šta se zalažemo više od tri godine, doživelo je svoje ostvarenje.

Rezultati politike aktivnog pristupa korisniku, kreiranje dodatne vrednosti za kupca i kao rezultat zadovoljan korisnik, počelo je da daje rezultate. Istraživanje koje smo sproveli u oblasti maloprodaje pokazalo je nedvosmisleno da na naše kupce ne utiče radno vreme, cena proizvoda i agresivan marketing. Sprovodeći svoju politiku najboljeg odnosa cene i kvaliteta robe i nadograđene usluge pokazali smo da su naši kupci u najvećoj meri stalni, oni koji se obraćaju nama kad imaju potrebe u oblasti informatike.

Većom posvećenošću preduzećima koja se oslanjaju na nas zadržali smo stare i osvojili nove verne kupce, koji su spremni da poslušaju naš savet i da nam dopuste da učestvujemo u planiranju njihove informatičke budućnosti. Konstantnim obrazovanjem i obukom zaposlenih uspeli smo da zadržimo i unapredimo partnerstva sa najvećim svetskim kompanijama Microsoftom i Ciscom i tako na najkvalitetniji način zadovoljimo rastuće potrebe naših klijenata.

Uprkos krizi, tržište je gladno kvalitetnih proizvoda u IT oblasti, a još više usluge koja će im pomoći da maksimalno iskoriste ovaj tehnološki napredak. Uvođenje i pridržavanje standarda i sistematičnost u radu značajno su pomogli poboljšanju stanja  preduzeća.

Ovo, uz različite finansijske olakšice za naše klijente, kao što je kupovina opreme na lizing, različite druge vrste otplata, a u maloprodaji čekovi građana, sindikalna prodaja, sve vrste platnih kartica i drugo, uz uvek rastući Web-Shop, daje nam sigurnost u bolju budućnost. Saradnja sa drugim informatičkim kućama u okviru Vojvođanskog IT klastera, kao i saradnja sa Univerzitetom i različitim državnim agencijama za podsticaj razvoja, dodatni su motiv i snaga za napredak.

Očekujemo tešku 2012. godinu spremni. Spremni da učimo i usavršavamo se, da ulažemo u sopstveni razvoj i tako doprinesemo i razvoju naših klijenata.

Mi smo shvatili da postoji način za prevazilaženje opšte krize. On je naporan i sporo daje rezultate. Naravno, ostalo je još mnogo da se uradi, neki će pronaći različite greške i nedoslednosti u našem ponašanju, a dobronamerni će uvideti naš vidan napredak. Sve 0vo o čemu pišem jasno će se videti tek 2013. godine, ali svi znaci su tu i daju mi snagu da nastavim dalje u dobrom pravcu, sa još više entuzijazma.

Đorđe Medaković, direktor

Još jedna putopisna priča?! Koga to zanima, vreme je za „stezanje kaiševa“, a ne za putovanja. Apsolutno tačno, ali baš zato napisano, da se čitaoci na kratko odvoje od realnosti i otplove negde daleko, ako ništa drugo, bar u mislima.  Zanimljivo ili ne, videćete… problem je jedino sa malo reči opisati to nezaboravno, fantastično, godinama željeno putovanje u USA, zato će ovaj post biti više ilustrativan .

Microsoft svetska konferencija (WPC) održava se jednom godišnje, u julu mesecu, uvek u nekom od gradova SAD-a. Ove godine to je bio ni manje ni više nego Los Angeles, a Konferenciji je prisustvovalo preko 16.000 učesnika iz čak 135 zemalja širom sveta.

POSITIVE je kao Microsoft Gold Partner i jedna od kompanija koja intenzivno radi na suzbijanju piraterije i promovisanju legalnog softvera, prepoznat od strane MS kancelarije iz Srbije i nagrađen kotizacijom za Konferenciju. Po prvi put smo imali prilike da uzmemo aktivno učešće na događaju svetskih razmera i utisci su impresivni, kako sa profesionalne strane, tako i iz ličnog ugla vinovnika događaja Stanislave Ilić.

Učešće Positive-a na Microsoft Worldwide Partner Conference u Los Anđelesu

Teme koje su bile aktuelne ove godine nisu nam nepoznate, neki softveri su nam i dostupni, dok druge očekujemo uskoro: cloud computing, office 365, Dynamics CRM…prezentacije o tehničkim unapredjenjima, kao i o načinima distribucije i prodaje MS proizvoda po regionima.

Ovo je ustvari bio povod zbog koga sam po prvi put putovala „preko bare“, što će nekima zvučati kao „pih,možeš misliti“, a većini verujem kao i meni „vau, da li ja to sanjam?“. Ustvari, ja još uvek mislim da sam sve to sanjala, pa ću vam više detalja ispričati kad se „probudim“ Do tada, možete pogledati neke od zanimljivih fotografija, kao i posetiti zvanični sajt Konferencije sa svim potrebnim informacijama (video).

Stanislava Ilić: Beverly Hills, Hollywood...

I… dok gledate slike i čitate sve o Konferenciji, dozvolite da vam prenesem jedan deo sna, koji se odnosi na neformalni program – kratko ću ga predstaviti u vidu agende:

• prvo veče – poseta Universal Studio-u, gde se utisci bukvalno ne mogu opisati rečima; pokušavala sam usmeno i čini mi se da nisam uspela, tako da ovde neću ni pokušavati.
• drugo veče – obilazak Beverly Hills-a, Hollywood-a, Farmers market-a, bili smo na Bulevaru zvezda – uglavnom celovečernje razgledanje autobusom, pre bih rekla iz autobusa, budući da se vozač malko izgubio , ali smo ipak par puta uspešno izašli iz autobusa  i još uspešnije se vratili u isti.
• treće veče – regionalni party za CEE (CentralEasternEurope) zemlje; muzika „našeg“ vremena (pronaći će se neki sigurno), prijatno društvo učesnika susednih zemalja, upoznavanje sa nekima od njih, prvenstveno iz bivše SFRJ, pozitivna atmosfera u svakom pogledu.
• četvrto veče – slobodno, zapravo malo sam „uštinula“ i od dana, ne bih li videla ono što zaista godinama sanjam, o čemu maštam na javi, što me ostavlja bez daha… TIHI OKEAN – SANTA MONICA BEACH – 2 sata adrenalina, dovoljno da kompenzuje sve neprospavane noći zbog vremenske razlike.
• peto veče – završna manifestacija za sve učesnike Konferencije, verovatno ste pomislili da je svečana večera upriličena u nekom od eminentnih hotela, ali neee, ipak je to IT konferencija, tako da smo se spontano okupili na jednom od velikih parkinga blizu konferencijskog centra, uz švedski sto i špansku muziku
• Šesti dan – iako je konferencija završena, naša poseta SAD-u još uvek traje… Microsoft Srbija je organizovao celodnevnu posetu OUTLET-u, nedaleko od grada, o čemu ne treba posebno pisati, jasno vam je kakvi se sadržaji mogu očekivati na tako specijalizovanom mestu.
• Sedmi dan – subota… spremamo se da napustimo LA, za neke je to povratak u Srbiju, ali za jedan solidan broj učesnika nastavak putovanja po Americi. Konkretno, za mene je to bila poseta Las Vegasu, koji je na manje od sat vremena vožnje avionom, i u kome slučajno živi moja sestra (ne rođena, ali SKORO) koju nisam videla nekoliko godina. Zamislite samo kakav je to susret bio…

Poseta Las Vegasu

A onda… 4 dana sreće i zadovoljstva, uz naravno minimum sna. I, dok u LA-u uživate na prijatnih 25 stepeni, u Vegasu se ne izlazi na ulicu bez flašice napunjene bar sa 0,5l tečnosti, najbolje vode, jer je teško izdržati 40 stepeni. Mada, iskreno, kada jednom uđete u bilo koji od mnogobrojnih hotela, ne vidim potrebu za izlaskom, pošto na jednom mestu imate sve što vam treba – smeštaj, hranu, prodavnice, internet, zabavu, zabavu i opet zabavu…

Napraviti grad usred pustinje veliki je podvig, pogotovo vodeći računa da svaki hotel ima svoju istoriju i simboliku – u Caesars Palace-u je kao u starom Rimu, u Venetian hotelu kao da ste usred Venecije, možete se čak provozati i gondolom, u Parizu ćete naići na Trijumfalnu kapiju i Ajfelovu kulu, a u MGM-u možete da birate: da li ćete hraniti pravog lava ili ćete se slikati pored statue.  Posetila sam… hm… 11-15 hotela, što je jedva 10% od ukupnog broja koja poseduje ovaj grad.

Viva Las Vegas!

Još samo par zanimljivosti: u LA-u je veliki broj žena vozača autobusa (gradskih i međugradskih); u Las Vegasu najviše se kockaju žene trećeg životnog doba; i… još nešto, a nema veze sa ženskim polom – iako usred pustinje, sam grad i okolina, uključujući i hotele, obiluju oazama, baštama, fontanama… sve delo ljudske ruke. Da, umalo da zaboravim, okušala sam sreću na jednom od aparata…

Detaljni opis kompletnog putovanja zahteva mnogo više vremena i prostora, i biće još raznovrsnog materijala, ali sve to na nekom drugom mestu i tek kad se probudim…

Zamislite sad šta bi bilo da ovaj post nije više ilustrativan, nego deskriptivan?!

Skoro svi naslovi u medijima, štampanim i elektronskim podsećaju nas da kao društvo trošimo suviše, malo radimo i zarađujemo, da nas je sve više bez posla i para.

Miroslav Morača: Svetlo na kraju tunela

Šta je rešenje?

Svako mora poći od sebe i potruditi se da da svoj maksimum. Ponekada nam to neće priznati, ponekada nas neće razumeti. U redu. Idemo dalje. Positive postoji na našem neuređenom tržištu preko 10 godina i barem smo nešto naučili.

Sledite svoj put i viziju, budite uporni i promovišite vrednosti u koje verujete.

Budite aktivni u tome, negujte i obilazite vaše klijente i partnere, stavite im do znanja da su vam važni. Birajte saradnike i zaposlene koji prihvataju vašu viziju, motivišite ih da slede vaše ciljeve i rezultati neće izostati. Biće promašaja i lutanja, biće nesporazuma, ali na kraju, rezultati govore.

Kad se zapitate da li vam je sve ovo trebalo, odgovor je jasan. Jeste, trebalo vam je.

To je vaš životni izbor i budite istrajni.

Ovo ja ponekad’ sebe zapitam u ogledalu, pa razmišljam da li je moj životni put trebao biti drugačiji? Posle svih uspona i padova, posle svih uspeha i razočarenja, ne bih se menjao. A ako je svetlo na kraju tunela i za dve godine, razmislite gde ste bili pre, recimo tri godine, ili pet. Setite se gde ste bili, na primer,  za Novu 2000-tu godinu?  Kao da je juče bilo.

Vreme prolazi suviše brzo da bi smo bili nestrpljivi.

Autor fotografije: Miroslav Morača (morinho82)

Molila bih sve ljubitelje POSITIVE bloga da mi ne zamere što će naslovu ove priče biti posvećen drugi deo današnjeg posta. Prvi deo odnosi se na neka naša razmišljanja, kao i viđenja drugih blogera, pre svega prijatelja POSITIVE kuće, tako da se unapred izvinjavam na malo intenzivnijoj upotrebi linkova (kao autori mnogobrojnih stručnih izdanja koji imaju veći spisak korišćene literature i citata od sopstvenog teksta ), i pozivam vas da ostanete sa nama do kraja putopisne priče. A sad, prvo „kratak“ uvod…

Dok smo razmišljali da li da objavljujemo letnje postove ili da pustimo naše „pratioce“ na kolektivni godišnji, prošlo je skoro dva meseca. Prvo nismo uradili, tj. razmišljali jesmo ali postove objavljivali nismo, a to što smo pustili čitaoce da odmaraju izgleda da je bila loša procena . Oni jednostavno ne žele „takav“ odmor, jer ih POSTITIVE literatura prosto zanima – da li kao stručna ili beletristika nemamo tačan podatak, ali smo svakako ponosni na to što se tekstovi čitaju i komentarišu. I baš kad je post na temu II deo Minhen – putopisna priča (kako je i navedeno u naslovu) skoro bio finiširan, desili su se i prvi komentari, pre bih rekla opomene zašto nas tako dugo nema, gde smo celo leto i slične opaske…

Naša koleginica (reč „bivša“ mi nekako ne „leži“) Jasna Kamatović uvek je bila ta koja je kao urednik sajta i našeg bloga vodila računa o ažurnosti i nas ostalih autora i bilo je lepo imati oslonac i dobrog kormilara. Sada, pokušavajući da se držimo osnovnih postulata vezanih za pisanje postova i blogokulture, a koje je Jaca ostavila ne samo nama, nego i svim zainteresovanim čitaocima, svesni smo da nije lako napisati kvalitetan, stručan, pravovremen, a istovremeno i zanimljiv post. Ipak, kad dobijemo kako pohvale, tako još više i kritike od kompetentnih ljudi, odjednom se stvori i dodatni motiv za pisanje.

I…na kraju, a pre početka sižea ove priče, moram da napomenem svoju dilemu vezanu za temu o kojoj ću pisati. Znam da sam obećala putopisnu priču iz Minhena, i red je da se obećanje održi, ali isto tako znam da je prošlo mnogo vremena od tada i da je možda ova tema za neke već prošlost ili prevaziđena. A onda sam pročitala post kod Istoka Pavlovića i shvatila da je ovo o čemu sam pisala i nameravam pisati – i sada i sve više u mesecima koji dolaze – ustvari veoma važna tema, i da ne može biti zastarela, ali ni toliko hitna da je vremenski ograničena. I odlučih da čitaocima „podarim“ nastavak.

Još jednom ću koristiti link, ovaj put vezan za I deo priče o high-end tehnologijama, kao podsetnik za one koji žele pročitati nastavak, ali i za one koji nisu još pročitali ni prvo poglavlje.

Audio uređaji su specifični artikli namenjeni (rekla bih grubo) dvema ciljnim grupama – usko profilisanim stručnjacima sa jedne i velikim zaljubljenicima (od hedonizma do fanatizma) sa istančanim sluhom, sa druge strane. Zbog visoko kvalitetnih komponenti koje se koriste u proizvodnji, za sada su namenjeni uglavnom imućnijoj populaciji, te je 90% pojačala izvozno orijentisano. Iz tog razloga, pozvani smo na Minhenski sajam visokih tehnologija o kojima je bilo reči u prethodnom postu, gde verujem da sam vam bar malo približila segment poslovanja naše kompanije o kome do sada niste skoro ništa čuli.

Minhen, autor fotografija Stanislava Ilić

Dakle, Sajam je zaista opravdao svoje ime i dugogodišnji imidž i, danas, iz ove perspektive, nakon tri meseca, možemo slobodno reći da su sastanci održani u tih nekoliko majskih dana, urodili plodom i doprineli unapređenju prodaje (izvoza) i razvijanju novih tehnologija i dizajna proizvoda. Takođe, u narednim mesecima planirano je  i proširenje kapaciteta za proizvodnju, o čemu ćemo se truditi da vas obaveštavmo putem newsletter-a i/ili zanimljivih postova na našem blogu.

Celodnevno angažovanje na Sajmu može da bude prilično iscrpljujuće, ali se ipak na kraju dana pronađe malo vremena za obilazak grada. I zaista i vredi…  iako veliki, industrijski, trgovački i privredni centar, grad je prepun zelenih oaza, prava vazdušna banja. Šetnja ulicom Leopoldštrase predstavljala je pravo opuštanje posle napornog dana…prolazeći kroz šumu usred grada i velelepne građevine stigli smo i do tzv. Trijumfalne kapije u Minhenu, posvećene bajerskoj vojsci.

Minhen, autor fotografija Stanislava Ilić

U samom centru obišli smo i Katedralu koja ima svoju specifičnost, na svakih sat vremena možete videti poseban performans. Da ne spominjem brojne trgovačke centre, svetski poznate brendove iz sveta mode, kao i niz narodnih i multinacionlalnih restorana.

I…naravno, kakva bi to poseta Minhenu bila da nije čuvenog piva i kobasica, koje su nezaobilazna turistička atrakcija. Čak i ako niste ljubitelj ove „niskokalorične“ kombinacije, probajte, prijaće vam…! Ili, verujte mi na reč!

Nadam se da ste se malo osvežili i opustili u ove vrele, letnje dane, a sledeći put čeka vas još jedna zanimljiva poslovno-turistička priča

Prošlo je već pune tri nedelje, a utisci su i dalje vrlo upečatljivi… Nije u pitanju POSITIVE event, nije ni odmor na egzotičnom ostrvu, nije prinova u porodici, ali je zaista nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što sam do sada radila, videla, doživela…?

Pre svega, poslovne je prirode, dakle u pitanju je službeni put. Verovatno ste pomalo razočarani i razmišljate šta sada tu može biti novo i jedinstveno, što već nije pomenuto, prepričavano i poznato u našoj branši. Jedan potpuno novi „ugao“ POSITIVE-a. Radi se o audio uređajima – pojačala i predpojačala, vrhunske tehnologije, a domaće proizvodnje. Tehnički i kreativni direktor ove linije proizvoda, gispodin Milan Karan, usavršavao je  svoje znanje u ovoj oblasti i, nakon višegodišnjeg rada, rezultat je bio neizbežan – audio uređaji postali su predmet interesovanja velikog broja stručnjaka iz inostranstva.

Izložbeni štand audio opreme Milana Karana

Jedna od najvećih, ako ne i najveća svetska izložba najnovijih dostignuća u oblasti informatike, elektronike i akustike, svakako je High-end manifestacija, održana u Minhenu. Poseta ovoj High-end izložbi zaista je nešto sasvim drugo u odnosu na sve ono što je do sada već viđeno na ovim „stranicama“. I, kako je to naša donedavna koleginica, (uvek drag gost-domaćin kompanijskog bloga) , govorila ponekad u svojim tekstovima, verujem da će ova putopisna priča biti objavljivana u nastavcima, bar još jednom.

Vratimo se na početak. Kako i zašto POSITIVE u toj priči? Pojasniću malo za sve one koji ne znaju (ili vrlo malo znaju) o tom segmentu naše kompanije. Reč je o proizvodnji audio uređaja – mono i stereo pojačala i predpojačala. Komponente za izradu uglavnom se uvoze iz inostranstva, a oprema se proizvodi u Srbiji i preko 90% je predmet izvoza, najviše u EU, a zatim u zemlje Dalekog Istoka i ostatak sveta. Možda jeste malo neobično da se kao izvozni SRPSKI aritkli pojavljuju predmeti visoke tehnologije, ali sa druge strane, zašto bi to bilo čudno, mi imamo vrhunske stručnjake, samo su oni uglavnom „u senci“. Inostrani kupci imaju znanja, iskustva i veštine da prepoznaju pravi kvalitet, trebalo je preći par stepenika (godine i godine napornog rada) i… eto nas na Svetskoj izložbi.

Partneri POSITIVE-a u distribuciji audio uređaja uglavnom su locirani u Nemačkoj i Francuskoj. Izložba u Minhenu otvorila je još mnoga druga vrata, ne samo evropskih nego i svih zemalja sveta. Novinari stručnog magazina Stereoplay, objavili su intervju sa predstavnikom nemačke kompanije, kao i sa našim tehničkim i kreativnim direktorom za liniju proizvodnje audio uređaja.  Takođe, i njujorški novinar bio je izuzetno zainteresovan za svu izloženu opremu i obavio je nekoliko razgovora sa našim kolegom, te obećao da će nas posetiti u Srbiji u toku juna meseca. Očekujemo ga u Novom Sadu, verujemo da će biti prijatno iznenađen šta sve može da pruži naš gradi i ljudi u njemu .

High-end, detalji

Par reči i o samoj izložbi… High End je zaista adekvatan naziv za ono što možete videti i doživeti na manifestaciji ovakve vrste, izložbeni prostor u moderno opremljenim halama na više nivoa, sa posetiocima koji su, ili veliki poznavaoci vrhunskih tehnologija, ili jednostavno zaljubljenici u muziku sa istančanim sluhom.  Ponuda je fantastična – od „običnih“ medija i najmanjih zvučnika do kompleksnih sistema koji vas ostavljaju bez daha, zadivljujuće (o ciframa ovaj put ne bih govorila).

Zanimljivosti su ono što sigurno krasi Izložbu – mogli ste videti jedan „old timer“ (uređaj koji je pratio prvi zvučni film), zatim tri dame koje svojom pojavom definitivno moraju biti primećene, budući da istovremeno nose svoje duvačke instrumente (saksofone) i proizvode jedan izuzetan neverovatno skladan zvuk. Izdvojila sam par slika, koje sigurno ne govore dovoljno o tome šta se sve moglo videti, ali su bar „odmor za oči“. A zatim nešto prigodno i za dame – za ženski AUDIO kutak

Najviše su mi se dopali gramofoni, za koje sam mislila da su odavno prevaziđeni. Prevarila sam se, njihovo vreme tek dolazi. Modeli su neopisivi, a moram priznati i cene, koje (ponavljam) ne bih ovde posebno navodila, jer imaju više nula, a odnose se na stranu valutu. Pronašla sam jedan zgodan model, kroz koju godinu verujem da ću ga moći sebi priuštiti.

Kompletna organizacija takođe je opravdala naziv same Izložbe, zaista High-end u svakom pogledu. Izlagači su bili smešteni u prostorijama koje su tehnički opremljene tako da nesmetano možete uživati u zvucima sa konkretnog(ih) audio uređaja – fenomenalan osećaj, jednostavno se prepustite trenutku.

Sve to i mnogo više doživeli smo u prelepom gradu u pokrajini Bavarska, na obroncima Alpa i obalama reke Izar, a kako je izgledao obilazak Minhena, možete pročitati u sledećem nastavku ove putopisne priče…

Prodaja računara smatrala se veoma unosnim poslom. Pre deset godina. U 2005. 2006. i 2007. prodaja računara u Srbiji rasla je tempom od 25% godišnje. Sjajno, ali premalo da se dostigne jaz u odnosu na zapad, pa čak i u odnosu na Hrvatsko tržište.

I taman se ponadasmo da polako stižemo, kada nastupa kriza, ona za koju su rekli da je naša šansa. U 2008, 2009 i 2010. pad prodaje računara bio je u proseku 15%. Rast u poslednjem kvartalu 2010. dao nam je nadu, evo ga, polećemo.

Pre neki dan IDC Adria je objavila rezultate za Q1 2011. gde je konstatovan pad vrednosti prodatih računara, desktop i mobilnih, za ukupno 11%, u odnosu na isti period prošle godine. Toliko o tome da je kriza prošla. IT kompanije moraju pronaći novi pristup opstanku i razvoju.

U isto vreme tržište prizvodnje softvera je u konstantnom porastu. I izvozi. Na žalost, većinom se izvozi usluga u obliku outsorcing-a, ali su vrednosti izvoza sve veće.

Da li će Srbija umeti da prepozna i iskoristi mogućnost da se ostvari kroz znanje i rad mladih ljudi, programera, koji su odlučili, za sada, da umesto da se odsele na zapad, tamo prodaju svoje znanje, radeći iz Srbije?

Gde je u stvari budućnost domaćeg IT sektora? Očito u spoju znanja i rada, inovativnosti i uvođenju novih tehnologija i usluga. Na domćem tržištu, kao jedini način da se razvija, IT sektor mora prepoznati mogućnost da svojim klijentima pruži više modernijih, kompleksnijih rešenja i da na taj način podigne nivo zadovoljstva korisnika.

Više ne možemo biti prodavci i majstori za popravku kompjutera, već moramo biti u pravom smislu podrška svim svojim korisnicima. Naše navike se moraju menjati. Iz pasivne uloge čekanja na iskazane potrebe korisnika, moramo biti ti koji će učestvovati u njihovom kreiranju, planiranju i sprovođenju.

Ukoliko klijentu omogućimo da za svoje ulaganje dobija više i ujedno se i on sam edukuje, razume važnost ovakvog načina svog poslovanja, naša budućnost je osigurana.

Deluje vam kao da sam samo “nabacao” razne važne teme? Ne, ovo se sve dogodilo protekle nedelje. Sve je super, svi negde napredujemo, ali da li to neko primećuje, ceni i vrednuje?

Početkom protekle nedelje Positive je imao redovan godišnji pregled sertifikacione kuće za produženje međunarosnog ISO sertifikata. Sve su detaljno pregledali, postavili nam mnoga pitanja i upoznali se sa našim napretkom u organizaciji, strukturi i poslovanju. I bili jako zadovoljni. Kako kaže jedan moj dragi poslovni pratner: “Što ste vi lepo organizovani…”

Pa odem na E-trgovinu, čujem kako ljudi napreduju, imaju teškoće, prevazilaze ih, ili su na putu da ih prevaziđu, čujem savete kako treba biti dobro organizovan, paziti na troškove, planirati, razvijati se, školovati, biti inovativan. Dođe pomoćnik ministra, kaže elektronska trgovina, poslovanje preko interneta, informacione tehnologije, to su naši prioriteti, to je naš cilj, teško nam je, ali znamo kuda idemo.

E, sad, znam ja da se ponekad stvarnost slika malo lepšim bojama, da nam bude lakše, znam koliko je nama teško da se svakodnevno borimo sa izazovima tekućeg poslovanja, da izdvajamo za obuke, školovanja, razvoj i inovacije, ali računam, svi smo na istom zadatku, proći će i ova kriza (ne sama od sebe, već uz napor svih nas) i postojaće u Srbiji pravi poslovni ambijent, gde će se ceniti rad, znanje, inventivnost…

I onda čujem da će informatika promenama školskog programa postati izborni a ne obavezan predmet! Ne treba nama informatika. Članice Vojvođanskog IT klastera znaju da proizvode softver i izvoze 80% svojih proizvoda.  To nam ne treba?!

Ne treba nam ni Darvin! Trebaju nam, izgleda,  generacije mladih, informatičke neznalice kojima je SMS vrhunac savremene komunikacije. Ma, ne treba nam ni škola! Hajde da se zatvorimo u svoju malu kuću i radimo samo koliko da preživimo. Ili da učimo kako da prevarimo nekog, slažemo, ukrademo…  Tu su pare, izgleda, a ne u znanju i razvoju.

A možda ja ovo sanjam, pa ću se uskoro probuditi?

Početkom oktobra meseca 2010. godine formalno je predstavljen i počeo sa radom Vojvođanski IKT klaster, po mnogima trenutno najjače udruženje ovakve vrste u Srbiji. Klaster trenutno broji  23 preduzeća sa oko 1.500 zaposlenih, uživa podršku 4 institucije, a članice udruženja verovatno ostvaruju najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

Ideja za osnivanjem ovog poslovnog udruženja proistekla je iz potrebe IKT firmi da se udruže u klaster zbog lakše internacionalizacije i unapređenja svog poslovanja, razvojnih mogućnosti za domaću privredu i stvaranja uslova za povećanje izvoza.

Povod za razgovor na Positive Blogu sa gospodinom Milanom Šolajom je prisustvo klastera na ovogodišnjem CeBIT-u koji se održava od 1.-5. marta. CeBIT je najveći međunarodni događaj iz oblasti digitalne industrije i ICT-ja, jedinstvena kombinacija izložbi, konferencija, štandova, korporativnih eventa…

1. Osnovni plan, program, smernice i ciljevi udruženja?

Vojvođanski IKT klaster je na dobrom putu da realizuje ambiciju da postane relevantna institucija za sva pitanja u vezi sa IKT sektorom kod nas – bilo da se radi o stranoj kompaniji koja traži partnera, domaćim zakonodavcima koji žele da se konsultuju pri donošenju propisa vezanih za sektor ili piscima strategija kojima je potreban sagovornik iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija – ovo udruženje želi da se pozicionira kao tačka prelamanja za ove i druge teme iz oblasti IKT industrije.

Istovremeno, klaster je platforma koju članice koriste za definisanje i zastupanje svojih interesa, kao i za niz aktivnosti koje će članicama doneti direktnu korist. Dalje, smatramo da u našoj zemlji raspolažemo značajnim potencijalima u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i da, ako ih mobilišemo na odgovarajući način i delujemo zajednički, možemo ostvariti zavidne rezultate. Nikako ne treba zaboraviti i da postoji dokazana sprega između razvoja i napretka ovih tehnologija i ostalih sektora privrede.

U utorak, 22. februara, ćemo prezentovati javnosti Strategiju klastera za period 2011 – 2013 i koristim priliku da pozovem sve zainteresovane da nam se pridruže tog dana u prostorijama Poslovnog inkubatora Novi Sad, Vojvođanskih brigada 28, od 11 časova. Svi koji dođu imaće priliku da čuju i vide još zanimljivosti.

Milan Šolaja

2.  Dosadašnji ostvareni rezultati?

U protekla četiri meseca aktivnog rada udruženja smo postigli nekoliko ciljeva. Pre svega u nastojanjima da privučemo nove članice – udruženje je sa 17 kompanija i 3 institucije podrške, naraslo na 23 kompanije i 4 institucije. Ovaj trend se nastavlja i pre kraja februara će u klasteru biti ukupno 28 preduzeća i 5 institucija koje nas podržavaju.

To znači da smo u kratkom roku uspeli da stvorimo kredibilitet i dostignemo kritičnu masu koja potvrđuje da smo se okupili oko pravih ciljeva. Drugo, uspeli smo da uspostavimo izuzetno dobre odnose sa nekima od stranih donatora koji su prisutni u našoj zemlji, prvenstvno sa nemačkim GIZ (bivši GTZ) i programima američkog USAID-a.

Već je realizovano nekoliko projekata u saradnji sa ovim organizacijama i u toku su intenzivni dogovori i planiranje aktivnosti koje ćemo zajednički sprovesti ove i narednih godina. S druge strane, Vojvođanski IKT klaster je dočekan dobrodošlicom i od strane strutura državne administracije i naročito Vlade AP Vojvodine koja će izvesno biti jedan od naših najznačajnih partnera. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je već odobrilo jedan projekat našeg udruženja, baš kao i pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, a dobili smo i grant od Sekretarijata za privredu Vlade AP Vojvodine. Iako su ova sredstva ograničena, ovo je za nas još jedan pozitivan signal da smo na dobrom putu i da ćemo u narednom periodu imati priliku da saradnju sa ovim institucijama nastavimo.

3. Koje kompanije su sve članice klastera i na koji način druge ICT kompanije mogu aplicirati za članstvo?

28 članica klastera su Alfanum, AS Computers, Autview, ComData, Energosoft, Execom, Hinttech, Intens, Infostud, ION Solutions, Ipsylon, JP Informatika, Levi9, M&I Systems, Navigator, NET Computers, Nordnet, Positive, Prozone, RT-RK, Runa Medija, Smart, Telvent DMS, TIAC, TO-NET, Ulyssys, Vega IT Sourcing i Zesium, a 5 institucija koje podržavaju klaster i koje su važna komponenta našeg rada su Alma Mons regionalna razvoja agencija, Centar za konurentnost i razvoj klastera, Ekonomski fakultet iz Subotice, Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada i Fond za podršku investicija u Vojvodini.

Što se članstva tiče, može se možda reći da smo elitistički orijentisani, ali samo u tome da u svojim redovima želimo da imamo organizacije koje se prepoznaju u našim ciljevima i žele da doprinesu njihovom ostvarenju. U tom smislu je ovo zaista društvo odabranih. Ono što je možda osobenost je da nismo usko strukovno udruženje i da želimo među članovima da imamo i kompanije kojima osnovna delatnost nije IKT, nego su sadašnji ili potencijalni korisnici IKT proizvoda i usluga koji žele da doprinesu radu udruženja i ostvarivanju naših ciljeva.

Procedura za učlanjenje podrazumeva podnošenje aplikacije za članstvo, koju potom razmatra Upravni odbor i predlaže Skupštini udruženja na usvajanje. Dokumentacija se može dobiti na zahtev putem elektronske pošte, a deo procesa je i inicijalni sastanak na kome se potencijalna članica i klaster detaljnije upoznaju.

Vojvodina ICT Cluster web site

4. Da li i u kojoj meri ovakva udruženja mogu pomoći krajnjim korisnicima?

Apsolutno. Krajnji korisnici IKT uključuju širok dijapazon organizacija i pojedinaca u svim privrednim sektorima i društvenim oblastima. Kroz upotrebu IKT rešenja se postiže veća konkurentnost preduzeća, ustrojavanje poslovnih procesa, kvalitetnija organizacija rada, bolji nadzor i uvid u poslovanje, ali i viši kvalitet života svih nas.

S obzirom da je ukupni cilj našeg udruženja razvoj i unapređenje IKT industrije, neminovna posledica dostizanja takvog cilja jesu dobrobiti za krajnje korisnike, u vidu IKT proizvoda i usluga koji podižu kvalitet rada i standard života.

5. Koji su problemi sa kojima se članovi klastera najčešće susreću u svom poslovanju i na koji način ovakvo udruživanje pomaže u njihovom rešavanju?

Jedan od problema je hroničan nedostatak ljudskih resursa. Danas je teško naći kvalitetne a nezaposlene programere ili IT stručnjake drugih profila. Obrazovni sistem u Srbiji proizvede tek oko hiljadu IT stručnjaka godišnje, što ne zadovoljava potrebe tržišta. Srbija nije nikakav izuzetak, ovaj trend postoji i u razvijenom svetu. Štaviše, nedavno objavljene studije IDC-a predviđaju da će u narednih 5 godina u EU nedostajati skoro 400.000 IT profesionalaca. To je dodatna pretnja za naše tržište ljudskih resursa, jer će stručnjaci odavde još lakše nalaziti posao van Srbije.

Drugo, članice će biti u mogućnosti da kroz klaster pristupe projektima koji se finansiraju iz EU fondova i na taj način dođu do sredstava koja se mogu usmeriti na razvoj sopstvenih proizvoda i usluga, što je preduslov dugoročno stabilnog poslovanja u IKT industriji.

Na kraju, pomenimo i potrebu stalnog usavršavanja i praćenja svetskih trendova, što je naročito izraženo u ovom sektoru. Vojvođanski IKT klaster će pokrenuti niz aktivnosti usmerene na povećanje broja IT profesionalaca. Ovo je dugoročan proces koji podrazumeva animiranje novih generacija da upišu IKT i srodne studije, ali ćemo organizovati i treninge za prekvalifikaciju koji će pomoći da se ovaj problem lakše premosti. Ove aktivnosti ćemo organizovati u saradnji sa donatorima, obrazovnim institucijama i članicama klastera.

U klasteru ćemo formirati i projektnu kancelariju koja će pružati stručnu podršku za aplikacije za fondove EU, čime direktno povećavamo šanse da se ta sredstva usmere na zadovoljenje potreba članica. Što se tiče održavanja nivoa znanja i stručnosti članica, planiramo osnivanje ’Klaster Akademije’ koja će obezbeđivati treninge i obuke u skladu sa potrebama članica, organizovati predavanja, okrugle stolove i tematske konferencije.

Sve ove aktivnosti imaju za cilj članicama obezbede veću konkurentnost i kapacitete za osvajanje novih tržišta.

6. Vojvođanski IKT klaster ove godine i u Hanoveru na CeBIT-u? Na koji način će se Klaster predstaviti i u kojoj meri to može uticati na razvoj i unapređenje ICT u Vojvodini?

Najveći svetski sajam digitalnih tehnologja će biti prilika da se sretnemo sa predstavnicima sličnih asocijacija iz Evrope i sveta. Klastersko organizovanje omogućava komunikaciju na širem planu jer se kroz sastanke sa drugim udruženjima pruža šansa za uspostavljanje većeg broja kontakata nego što bi pojedinačne kompanije mogle da ostvare.

Vojvođanski IKT klaster će na CeBIT-u imati priliku i da poslovnim udruženjima predstavi potencijale i ponudu svojih članica i na taj način otvori vrata za sticanje novih partnera i izlazak na nova tržišta. Istovremeno, članice koje ovaj put neće biti prisutne u Hanoveru, mogu da iskoriste prisustvo klastera i zakažu sastanke na sajmu sa potencijalnim partnerima na kojima će ih klaster zastupati. Naravno, klaster ne može da ima punu pregovaračku funkciju na takvim sastancima, ali potencijalnim partnerima može da predstavi kompaniju članicu i tako ostvari inicijalni kontakt na kom se dalje može graditi saradnja. Ovo je sasvim nov koncept i biće zanimljivo videti kakve će rezultate dati.

Imamo i dogovorene sastanke sa dva velika IKT klastera iz Nemačke koji su izrazili zanimanje za ponudu naših kompanija i sa kojima ćemo razgovarati o mogućnostima za saradnju njihovih i naših članica.

U svakom slučaju, verujem da ovakav nastup sigurno može da doprinese da se poveća vidljivost potencijala za saradnju kompanija iz Vojvodine i Srbije i da one budu prisutnije u adresarima potencijalnih partnera iz sveta.

Zahvaljujemo gospodinu Milanu Šolaji na razgovoru.
Blog POSITIVE

Preduzeće koje želi ne samo da napreduje, već uopšte drži korak sa konkurencijom mora da ima menadžment sposoban da donosi odluke na osnovu tačnih i pravovremenih informacija.

U današnje doba, jedini način da njima raspolaže je da ima uveden informacioni sistem koji te informacije obezbeđuje. Ogromne su razlike u percepciji šta je to informacioni siste preduzeća.

Za mnoge u Srbiji to je jednostavan program za knjigovodstvo, fakturisanje, magacin kao jedna celina. Drugu celinu u poslovanju predstavlja Word i pomalo Excell, a ipak sve više i neka vrsta e-mail kominukacije. Poseta internetu je još pomalo tabu, a ozbiljna poslovna primena prava retkost.

Oni koji se malo više bave informacijama, pre svega u okviru poslovnih promena u preduzeću shvataju da im treba jedinstven, integrisan sistem koji obuhvata sve poslovne procese i koji je u mogućnosti da menadžmentu i ostalim korisnicima obezbedi potrebne informacije, kao podršku u odlučivanju.

ERP je prema definiciji profesora Zorana Marjanovića i  Milovana Matijevića, rađenoj za potrebe Privredne komore Srbije:

………………………………………..

• ERP (Enterprise Resource Planning) sistemi se koriste u preduzećima za automatizaciju i optimizaciju poslovnih procesa neophodnih za postizanje poslovnih ciljeva preduzeća.
• ERP aplikacije koriste se u upravljanju resursima, kao što su: finansije, kapital, kadrovi (HR), materijalna sredstva i osnovna fizička infrastruktura preduzeća.
• Ove aplikacije prate, usmeravaju, analiziraju i izveštavaju o stanju svakog pojedinog resursa.
• Pod ERP aplikacijama podrazumevaju se sistemi koji su posebno namenjeni određenom tipu industrije, kao i softver koji zadovoljava poslovne potrebe različitih vrsta preduzeća.
• ERP sisteme odlikuje relativno visoka cena po korisniku, što ih odvaja od low-end, najčešće knjigovodstvenog softvera. Kako bi se razlikovale od aplikacija koje pružaju ograničene mogućnosti praćenja poslovnih parametara, ERP aplikacije se definišu kao sistemi koji moraju da zadovolje sledeće preduslove:
  1) Višenivoska (n-tier) platforma (arhitektura) – aplikacija je projektovana za server/host i client/server okruženja.
  2) Integrisanost – ERP integriše sve podatke i poslovne procese jedne organizacije u uniformni sistem.
  3) Modularnost –Iako ERP rešenje nudi niz funkcionalnih modula, prilikom implementacije ne moraju se implementirati svi moduli, već samo oni koji su trenutno potrebni zaposlovanje preduzeća. Ukoliko se u periodu nakon implementacije javi potreba za dodatnim modulima, bez ikakvih posledica na poslovanje mogu se uvoditi dodatni moduli.
  4) Interoperabilnost –Moduli ERP-a se mogu integrisati/biti interoperabilni sa modulima drugih ERP sistema.
• Minimalni funkcionalni obuhvat ERP sistema je:
  (a) Enterprise Resource Management (Upravljanje resursima preduzeća). Sastoji se od modula za upravljanje finansijama, kadrovima, platama, nabavkom, prodajom, aplikacija za praćenje ianaliziranje poslovnih i finansijskih performansi preduzeća, te aplikacija za upravljanje imovinom preduzeća.
  (b) Operations and Manufacturing Applications (Aplikacije za podršku proizvodnji ili osnovnim delatnostima preduzeća). Objedinjuje module koje preduzeća koriste u podršci pružanjuusluga vezanih za svoje specifične delatnosti i module za podršku industrijskoj proizvodnji.
• Ukoliko aplikacija ne zadovoljava ovih pet uslova, ne može se smatrati punopravnim poslovnim softverom ERP klase.
• ERP sistemi u punoj funkcionalnosti obuhvataju i:
• (a) Supply Chain Management (Upravljanje lancima snabdevanja).
  (b)  CRM (Upravljanje odnosima s klijentima).
  (c)   Business Analytics (Poslovna analitika odnosno izveštavanje)Ovi moduli su opcioni, ali postaju obavezni od 01. januara 2013. godine.
  ……………………………………..

Ovo je jedna od definicija koja označava funkcionalnost, ali i pojašnjava koje su potrebe savremenog preduzeća u ovoj oblasti.

Zanima me koji je procenat preduzeća u Srbiji, pre svega malih i srednjih koja koriste aplikacije koje zadovoljavaju veći deo ovih uslova? Ima li domaćeg softvera koji zadovoljava ove kriterijume? Da li smo spremni da u potpunosti uvedemo ova rešenja u naša preduzeća? Šta nam nedostaje? Edukacija, iskustvo, novac?

Ovo su pitanja na koja bih želeo da dam odgovore u narednom periodu…

Čovek se uči dok je živ i ta želja za stalnom edukacijom i usavršavanjem nas i održava…

Pre mnogo godina postigla sam cilj koji sam tada postavila pred sebe – završavanje studija ekonomije. Posle toga usledio je posao, porodica, deca… ali želja za novim saznanjima i praćenjem savremenih trendova nije se ugasila, naprotiv.

Kompanija u kojoj sam zaposlena od osnivanja, rasla je zajedno sa nama i mi sa njom. Za to vreme (više od jedne decenije) upoznala sam sve segmente poslovanja, uspešno ih savladavala i prelazila na „viši nivo“ . Praktičan rad i saradnja sa kolegama i partnerima najviše su doprineli  postizanju dobrih rezultata, ličnom usavršavanju i razvoju kompanije. Prateći i prilagođavajući se tržištu IT opreme, razvijali smo nove programe, zapošljavali nove ljude i došli na nivo jedne od vodećih kompanija u segmentu informatičkih tehnologija.

Pre dve godine, u cilju daljeg formalnog obrazovanja, direktor i ja smo se opredelili za master studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Odabrala sam smer Investicioni menadžment i zaista nisam pogrešila. Potpuno drugačiji pristup studijama u odnosu na onaj s početka 90-ih godina. Veoma interesantne, aktuelne teme sa velikim brojem praktičnih primera i profesora koji imaju bogato iskustvo u oblasti bankarstva i investicija.

Razvojem online predstavljanja kompanije i web shop-a kao značajnog segmenta tog nastupa, poseban akcenat stavljen je na ulogu banaka u internet plaćanjima. Morali smo proći veoma detaljnu i dugotrajnu proceduru da bi nam se kao kompaniji omogućila opcija primanja uplata putem platnih kartica.  Sa druge strane, to govori u prilog sigurnosti ovakvog načina plaćanja, tako da korisnici zaista nemaju razloga za brigu ako se opredele za kupovinu platnom karticom u POSITIVE-u.

Da li sve manje mesta ima skepticizmu kada je međusobno poverenje u pitanju? Postoje li razlike u primeni savremenih načina plaćanja između zemalja obe hemisfere i u čemu se one ogledaju? Koliko smo spremni da prihvatimo izazove i preuzmemo rizike? Na ova i još mnoga pitanja, pokušala sam da odgovorim u Master radu, ali sigurno je da će još mnoga ostati bez odgovora i čekati neko drugo, bolje vreme.

U trenucima krize koja je svom snagom zahvatila i IT industriju, javlja se tračak nade. Prošle nedelje održana je promocija Vojvođanskog klastera IT kompanija. Članstvo čine 23 IT kompanije, uglavnom iz Novog Sada, sa preko 1.500 zaposlenih i jasnom izvoznom orijentacijom.

Zanimljivo je reći, da ova, za širu javnost praktično anonimna grupa, zapošljava većinu ljudi zaposlenih u IT sektoru u Vojvodini, a verovatno ostvaruje i najveći devizni priliv od IT industrije u Vojvodini.

www.vojvodinaictcluster.org

Radi se, naravno, pretežno o softverskim kompanijama koje zapošljavaju mlade, visoko obrazovane kompjuterske stručnjake, pre svega u polju programiranja.

U sveopštom kukanju i horu žalopojki, javlja se glas koji treba da pokaže put ka razvoju i napretku. Moguće je ostvarivati rast, moguće je povećavati izvoz, moguće je zapošljavati mlade obrazovane ljude.

Na sreću, posle više godina praktičnog ignorisanja ove izvozne grane, sada i državni organi, različite agencije, pa i političari, prepoznaju i podržavaju ovaj način poslovanja. Nadam se da će aktivnosti klastera snažno podstaći i one koji se još nisu uključili, da ozbiljno razmisle i prihvate model razvoja i poslovanja koje članice klastera nude.

Potpuno otvorene prema svetu i konkurenciji u međunarodnim okvirima ovakve kompanije pokazuju put za ostatak napaćene srpske (vojvođanske) industrije.

Prodaja znanja ostaje naš najveći izvozni adut i smatram da je ovom projektu potrebno dati najveću moguću podršku.

Poslednje (skoro) četiri sedmice imala sam priliku da na poziv profesora Dragana Varagića budem drugi predavač iz oblasti e-poslovanja a čiji je organizator Nacionalna služba za zapošljavanje Novi Sad i škola kompjutera SMART sa kojom POSITIVE već godinama sarađuje.

Predavanja su bila organizovana u prostorijama SMART-a gde je 20 polaznika imalo mogućnost da stekne nova znanja iz oblasti poslovne primene interneta: e-poslovanje, e-marketing, e-prodaja.

Miloš Đajić

aurora

Polaznici su pored teorijskog dela i lekcija koje su, moram priznati i meni kao predavaču bile intenzivne, imali i radionice, zadatke (na samim predavanjima i van njih) uz maksimalnu (inter)akciju.

Jedan od zadataka koje su imali je i kreiranje i pisanje bloga koje je Dragan Varagić predstavio na svom blogu, osmišljavanje web koncepta, online nastupa, promocija proizvoda i usluga putem internata i korišćenje društvenih mreža.

Posebno mi je zanimljivo u kojoj meri su pozitivno reagovali na SEO a posebno na Google Analytics – više puta su samoinicijativno tražili dodatna pojašnjenja sa aspekta naprednog korišćenja ali i Google AdWords – što je za mene bilo pravo iznenađenje.

Smiljana Mihajlović - http://bubbledouble.wordpress.com/

Lidija Dominic - Creativity 4 U

Polaznicima kursa želim puno uspeha u primeni novostečenih znanja a na koji način su njihove aktivnosti podržane od strane web zajednice možete videti i u pratećim prikazima tj screen-shots (hvala!).

Takođe, koristim priliku da Draganu zahvalim na poverenju koje mi je ukazao i mogućnošću da i sama steknem nova iskustva u edukaciji i usavršavanju kao predavač.

Prema dostupim pokazateljima i našim ličnim rezultatima stanje sa malo razlikuje od opimističkih objava političara u medijima.

Govoreći iz ličnog iskustva, kriza je započela zapravo polovinom prošle godine, kada je počeo da se oseća značajan pad u prometu. Istini za volju, taj pad je u prvoj polovini 2010. godine usporen sa 20-tak, na 10-tak posto u odnosu na isti mesec protekle godine.

Ono što ceo sektor očekuje je da sazna kakvi će biti rezultati za Q2 2010. Prema do sada dostupnim podacima i procenama, može se reći da je pad gotovo zaustavljen. Ipak, teško je dati pokazatelje koji su relevantni, a odnose se na Q2, jer ovaj period ima odlike sezonskog umanjenja prometa usled godišnjih odmora i slično. Q3 je tradicionalno težak period za IT sektor, a za nas prvi u kojem smo osetili značajan pad prošle godine.

Ukoliko uspemo da stabilizujemo poslovanje na današnjem nivou, moći ćemo se nadati uspešnom, tradicionalno najboljem kvartalu za IT sektor – poslednja tri meseca u godini.

Positive već 18 meseci sprovodi mere ublažavanja krize, sa naglaskom na očuvanju radnih mesta. Do sada su ove aktivnosti uspele da očuvaju sva radna mesta, uz pad prometa koji je manji od proseka sektora. Pravi izazov biće 3. kvartal, čiji će rezultati opredeliti ne samo poslovanje ove godine, već i dati zamajac (ili stvoriti problem) za poslovanje u narednih 18 meseci.

Uz veoma striktnu finansijsku disciplinu, planiranje i nadzor nad postojećim poslovanjem, neophodno je uvoditi nove proizvode i usluge, koje će u sebi sadržati veći stepen dodatne vrednosti – znanja. Uz stečeni sertifikat ISO 9001, kao i mnoge druge organizacione promene, ulaganje u stručno osposobljavanje zaposlenih i čvrstu organizacionu strukturu treba da obezbedi zaustavljanje pada prometa i profita u preduzeću.

Da li će ovo doneti i realan rast (makar za vraćanje na pozicije sa kraja 2008. godine), suviše je rano za procenu. U svakom slučaju mislim da će za povratak na stope rasta iz 2007. i 2008. godine biti potrebno još najmanje dve godine, a i tada samo uz jasno opredeljenje države da podstiče IT sektor, pre svega u domenu usluga, kao i da se sa poštovanjem odnosi prema sve većem broju uspešnih softverskih kuća koja posluju u Srbiji, a sav softver (znanje) izvoze.

Onaj ko bude uspeo da se pronađe u stvaranju nove vrednosti za korisnika, može se nadati dugoročnom uspehu. Kratkovidi i kratkoročni potezi, koji za cilj imaju samo postizanje niže cene, bez obzira na kvalitet, osuđeni su na stagnaciju i na kraju propast.

Možda je ovo malo smelo u današnje vreme zahteva za najjeftinijim proizvodom, ali predstavlja viziju, uverenje i opredeljenje preduzeća.

Primena nauke u praksi – cilj kojem težim

U okviru svog akademskog obrazovanja uvek sam želeo da se bavim temama koje imaju svoju punu praktičnu primenu. U preduzeću Positive trenutno je u toku niz značajnih promena koje treba da, kroz inovaciju, unaprede poslovanje i omoguće uspešniji razvoj. Sem značajnih pomaka u organizaciji poslovanja, uz pomoć programa EPI, uvođenjem standarda ISO 9001:2008 postigli smo značajno unapređenje strukture, definisanja i razumevanja složenih procesa koji se odvijaju u preduzeću.

Sledeći korak je da se stvore mogućnosti da se ova poboljšanja i mere. Balanced Scorecard kao alat strateškog menadžmenta učinio mi se kao odličan način za praćenje, ne samo finansijskih pokazatelja poslovanja, već mogu reći i pre svega nefinansijskih, neopipljivih vrednosti (intangibles).

Spajajući nauku i praksu, kroz moj master rad “Značaj primene Balanced Scorecarda u merenju uspešnosti malih i srednjih preduzeća” bavio sam se definisanjem ovog alata za preduzeće Positive.

Postavljen je početni model, a naredni period do kraja ove godine treba da pokaže primenjivost i kvalitet postavljenog modela. Naravno, model i njegova primena treba da dožive i kritički osvrt svih zainteresovanih, sve u cilju njegovog poboljšanja.

Spreman sam za komentare i kritike koje će mi pomoći da model što uspešnije primenim u praksi. Kratku verziju rada možete videti ovde, kao i Power Point prezentaciju.

Nadam se da će ovaj tekst podstaći razvoj modela Balanced Scorecarda za mala i srednja preduzeća, ili makar odgovoriti na dilemu da li je ovakav model uopšte primenljiv na preduzeća ove veličine u Srbiji.

Nema nikakve sumnje da bez jasne vizije, definisane misije i strategije nema napretka neke organizacije. U periodima krize ova istina još jače izlazi na videlo.

U okviru programa inovacija u organizaciji koje organizuje EPI (www.epi.rs), naše preduzeće se kvalifikovalo među 20 preduzeća koje dobijaju konsultantsku pomoć u ovoj oblasti.

Ako kažemo da smo sve to što čujemo, već znali, nismo daleko od istine. Ipak, drugačije je kada vam neko to sistematski objasni i to na primeru vašeg preduzeća.

POSITIVE definiše svoju strategiju još od 2004. godine, kroz četvorogodišnje strateške planove. Znali smo od ranije da strategija mora biti prilagođena situaciji u i oko preduzeća, da mora da poboljšava funkcionisanje preduzeća i da mora obezbediti konkurentsku prednost. Sada smo naučili i da je inovativnost jedan od ključnih alata strategije. Samo ukoliko organizacija napreduje moguće je ostvariti poslovni uspeh.

U oblasti kao što je IT ovo je posebno važno. Prodaja računara i komponenti odavno više nije posao na kojem se može ostvariti značajan profit, barem ne za kompanije veličine Positive-a. Samo obezbeđenjem dodatne vrednosti za kupca, nečega što nije sadržano u ceni hardvera možemo ići napred. Ovo se postiže, naravno, potenciranjem novih znanja i konstantnim napretkom u znanju i stručnosti svih zaposlenih i to na dva načina: zapošljavanjem “gotovih” stručnjaka ili “odgajanjem” svojih zaposlenih.

Atmosfera u kojoj se učenje podstiče odlično utiče na ukupnu klimu u kolektivu i u mogućnosti je da nadomesti inače veoma tešku situaciju izazvanu krizom.

POSITIVE se, naravno, odlučio da neguje i unapređuje znanja svojih zaposlenih, stvarajući zadovoljne i lojalne radnike. Kod nas ovo nije naredba, već pokušavamo da stvorimo uslove da svaki zaposleni razume potrebu za učenjem i napretkom (naravno da im pri tome pružamo i finansijsku i svaku drugu pomoć).

Oni koji ne žele da napreduju i uče jednostavno nisu sastavni deo razmišljanja koje Positive podstiče i kao takvi ne mogu se uklopiti u kolektiv. U krajnjoj liniji koncentrisanost na rezultate, a ne na aktivnosti ne ostavlja previše izbora onima koji žele da napreduju.

Komunikacija ove ideje doprinela je povećanju svesti zaposlenih, a time i njihovom većem i poslovnom i ličnom zadovoljstvu.

Fotografija preuzeta sa: stock.xchng

Pre mnogo godina doneo sam svoj prvi PC kući: velik’ kao veš mašina, jednako težak, sa monitorom koji je delovao kao da radim u NASA-i. Zauzeo mi je pola pisaćeg stola a kada sam ga palio zvuk prilikom startovanja ventilatora i diskova je bio blizak zvuku poletanja helikoptera.

Pre par dana sam odneo kući Network Attached Storage – NAS. Velik je kao prvi deo knjige „Rat i mir“ a najveća buka koja se čula iz njega je zvuk rada hard diska. Delovao je kao igračka, međutim…

Danas nas je sve više koji kući imamo više računara: privatni, poslovni, fiksni, laptop, ženin, dečiji… Kućne mreže su postale normalna stvar od pojave brzog interneta i želje da se on podeli na sve računare u kući. Ono što je ostalo kao razlika je server. Do nedavno mala preduzeća su koristila Peer-to-peer mreže i nije ih bilo moguće ubediti da treba da investiraju u server, bio on pod Windows-om ili Linux-om.

Računar na kome niko ne radi je bio luksuz u SOHO (Small Office Home Office) mrežama, o kući i da ne govorimo. Prostor, buka i naravno cena su uvek bili ograničenje za prelazak na klijent – server mreže.

QNAP

NAS uređaji su na dobrom putu da promene sve ono što je sprečavalo ljude da u mala okruženja postave server. Ovi uređaji su malih dimenzija pa se mogu smestiti bilo gde. Ja sam ga smestio na vrh svog kućnog računara. Tu već stoji i ruter pa nisam morao da razvlačim kablove da bih ga povezao u mrežu. Pristupio sam mu preko web interfejsa i konfigurisao ga.

Sada kući imam fajl server, web server, ftp server, print server, multimedijalnu i download stanicu kojoj mogu da zadam da mi skida kako sa http / ftp sajtova, tako i torente pa da ugasim računar i uživam u tišini, koliko mi to komšiluk dozvoli. Ako se uz to doda i softver za bekap računara kao i mogućnost da spojim dve IP kamere i napravim kućni video nadzor dobijam više od onog za šta mi je nekad trebao server koji sam konfigurisao i konfigurisao danima dok sve ne bi proradilo kako valja.

Za kuću sam odabrao najmanji uređaj koji prima jedan hard disk. To je odlično rešenje za malu kućnu mrežu: zauzima malo mesta, troši malo struje i proizvodi onoliko buke koliko je bučan hard disk.

Za potrebe malih preduzeća preporučiću verzije sa dva hard diska zbog bezbednosti podataka. Za ozbiljnije „igrače“ tu su i sistemi sa četiri i više diskova sa podržanim raznim RAID-ovima i Hot-swap opcijama kao i rack mount varijante. U zavisnosti od potrebnih performansi postoje varijante sa Marvel i Intel procesorima kao i sa memorijom od 256MB – 1GB. Gigabitne mrežne kartice se podrazumevaju, pa i dve na ozbiljnijim uređajima kako bi se mogli spojiti na dva različita mrežna uređaja – ako jedan crkne, još uvek se može drugom putanjom pristupiti NAS uređaju. Failover opcije na sve strane!

Nisam uspeo da spojim moj NAS sa televizorom i pojačalom! Multimedijalna stanica, ali mora da ima i računar pored sebe! Međutim, ovo je mrežni uređaj koji vam daje funkcionalnosti i servise servera. Za ovo drugo postoji uređaj sa drugom skraćenicom – NMP, odnosno Network Media Player. O njemu drugi put…

Juče sam zaokružio još jedno poglavlje u životu. Položio sam sve potrebne ispite za odbranu master rada i time praktično dovršio ono što sam počeo neverovatno davne 1983. godine – fakultet.

Put je bio dug, prekidan raznim opravdanim i manje opravdanim razlozima, ali sam siguran da je ovo cilj kome treba da teže svi koji imaju bilo kakve izglede da ga ostvare. Makar i ovako kasno kao ja. Proteklih godinu dana sam zaista uživao u svakom predavanju, pa i ispitu, prezentaciji, a i u druženju sa kolegama.

Veoma je interesantno kako u različitim fazama svog života probleme i zadatke pred vama posmatrate na različite načine. Ako je studiranje pre dvadeset pet godina moglo biti teret i muka, sada, svestan ogromne koristi akademskog obrazovanja, sve doživljavam kao izazov koji rado prihvatam.

Toliko rado da sam odlučio da nastavim sa obrazovanjem i da upišem doktorske studije. Volim, ide mi, pa što da ne. Nije posao jedini način ispoljavanja u životu. Kada učenje pretvorite u hobi, a ipak ga sasvim ozbiljno shvatite, nagrada je ogomna.

Voleo bih da u skoroj budućnosti budem u poziciji da svoje znanje, iskustvo i želju za učenjem mogu da prenesem mladim ljudima i da dam svoj doprinos stvaranju mladih stručnjaka koji će uvesti više reda i nauke u naš veoma haotičan poslovni život.

Spoj prakse i nauke jeste i biće moj glavni cilj u ovoj oblasti.

Početkom jula meseca 2008-me, POSITIVE je nakon osam godina sa SPENS-a prešao u sopstveni poslovni prostor. I baš tada, u tom periodu postavili smo gejmerski ugao, kao deo maloprodajnog salona koji je namenjen prvenstveno gejmerima sa tada najnovijom opremom i dodacima. Ali, sećam se, kako je ovaj naš „corner“ delovao na sve nas: od zaposlenih koji smo ostajali i nakon radnog vremena da se igramo na PlayStation3 ili korisnika koji su dolazili u salon da nešto kupe a završavali igrajući tenis na Nintendo Wii. Tada sam najbolje i naučila da vozim formulu 1 a tri sredovečne gospođe iz NIS-a ostale čitava 3 sata igrajući se…

Posle par meseci igranja ovaj deo salona je ostao „samo na igrama“ a oprema i dodaci su pronašli svoje nove, uglavnom mlađe vlasnike (na žalost nas, zaposlenih ).

Koliko je Gejming industrija (Gaming Industry) razvijena u svetu, neću posebno pisati: od Game Boy-a, Sege, Tetrisa pa preko Play Stationa do XBOX i PS3. Poslednjih 20 godina gejming je doživeo pravu ekspanziju. Nikada neću zaboraviti scenu na TV-u kako se u Japanu danima i noćima čekao izlazak Play Station 2 u prodavnicama! Bila su to sjajna vremena ali je pred nama prava revolucija u ovoj industriji, možda je sama pojava Microsoft Surface pre par godina doprinela da danas čekamo izlazak Project Natal!

Kolega Miljan Radanović (prvenstveno inicijator) koji je zadužen za gejming deo ponude u POSITIVE-u je početkom ovog leta pokazao veliko interesovanje vezano za naše online aktivnosti a što je rezultiralo da početkom novembra meseca pokrene i svoj web sajt pod nazivnom Gamers House.

Moram priznati, startovao je vrlo ambiciozno s obzirom da mu je ovo prvi samostalan projekat ovakve vrste i još u vreme kada nije baš preporučljivo (vreme krize)  ali nisam imala nedoumica jer je uspeo da završi fakultet u roku i uporedo i radi. Baš iz tih razloga dobio je podršku ne samo pojedinih kolega koji su se uključili svojim znanjem i iskustvom, već kompletnog Pozitiva

www.gamershouse je sajt koji  kreiraju i održavaju gejmeri odnosno oni koji su godinama veliki potrošači a i zaljubljenici u gejming (btw: da li znate da u Americi postoje koledži na kojima se mladi Amerikanci specijalno školuju za ovu industriju?). Sajt pored najava, klasičnih vesti, recenzija… odlikuje i tzv „Community“ koji je osmišljen po principu funkcionisanja društvenih mreža (FaceBook, Twitter) a gde sa svojim prijateljima razmenjujete mišljenja, savetujete se, dolazite do informacija koje su Vam potrebne, postavljate slike, video klipove a sve sa istim ciljem: gejming je način života!

Sajt je za kratko vreme počeo beležiti lepu posećenost jer pored redovnih sadržaja i Community-ja postoji odeljak u kojem se testiraju računarske komponente a u najavi je startovanje web shopa i  rubrika za preuzimanje šifri,  pomoć prilikom igranja, kviz, kalendar svih važnijih takmičenja, mapu svih igraonica u regionu, blog pa i video. Ono što mi je posebno interesantno a što očekujem je datum kada će krenuti i sa turnirima.

I bez obzira što je (verovatno) asocijacija na igre i gejming: deca koja su za računarima sa slušalicama (zbog čega roditelji nisu srećni) imam utisak da će me ova  Miljanova inicijativa posebno motivisati da se posvetim i profesionalno – jer priznajem: obožavam Nintendo Wii! a sa druge strane veliki je i izazov sa aspekta marketinga i odnosa s javnošću.

Radeći ovih par meseci imam puno nedoumica, očekuje nas ozbiljno praćenje i istraživanje ovog tržišta, industrije uopšte, a ono što sada mogu reći isključivno na osnovu „osećaja“ je da nam predstoji ozbiljan dugoročan projekat koji će možda uticati i na buduće poslovanja Positive-a.

…”just stay online” i uživajte u linkovanim videima

Photo: Jovan Djokic

Moje višegodišnje opredeljenje da je za ovu kompaniju dovoljna jedna prodavnica, vodilo je duboko uverenje da se najbolji rezultati postižu koncentracijom kvaliteta na jednom mestu. Uvek sam smatrao da se pravi rezultat postiže kada se objedine dobra i raznovrsna ponuda i kvalitetni saveti stručnih prodavaca. U jednom momentu sam shvatio da je pomalo sebično ovo pružiti samo novosađanima.

Stekli su se uslovi, a bilo je i malo sreće, te sam počeo ozbiljno da razmišljam kako da ovu ponudu, u nepromenjenom kvalitetu ponudim celoj Srbiji. Dogodila se e-trgovina sa nadahnutim prezentacijama i rešio sam da otvorim novu prodavnicu računarske opreme – on line.

Iako Positive nije samo, a ni pre svega, prodavnica računara, ukazao nam se idealan način da postanemo poznati u celoj zemlji.

Uz projektovanje novog, modernog sajta, želeo sam i da uvedem, za nas, novi kanal prodaje – Web Shop. Nije bilo ni brzo ni lako, ali trud se isplatio. Prodavnica radi, a verujem da obezbeđuje sve potrebne funkcionalnosti da bi bila interesantna potencijalnim kupcima.

Naravno, uslov svih uslova je kvalitetan izbor i prihvatljive cene. Ovo je nešto što predstavlja ogledalo poslovne politike i načina poslovanja, a u konačnom koraku, pred kupcima, daje nam odgovor – da li je vredelo.

Konverzija je konačan test i validacija uloženog truda. Verujem da ćemo i u tome uspeti, ali nas čeka veliki posao.

Održavanje sajta svežim i aktuelnim je veliki posao, a troškovi opremanja i održavanja sajta se bliže troškovima jedne manje prodavnice i nadam se da ću vam do kraja ove godine moći dati odgovor na pitanje: “Da li je vredelo?”

Obećanja postoje iz dva razloga: da bi se ispunjavala   ili da bi se kršila ! Većina se slaže (pretpostavljam) sa opcijom , ali sam sigurna da smo svi bar jednom prekršili obećanje dato sebi i/ili drugima. Neki će reći “ne, ne, ja sam uvek dosledan i ne obećavam ono što ne mogu ispuniti…” Zaboravili ste čuveno: “učiću od ponedeljka, držaću dijetu posle svih proslava” i tome slično?!

Juče sam prisustvovala jednom veoma zanimljivom edukativnom skupu i javno, pred svima, obećala da ću napisati post na kompanijskom blogu. Nadam se da sam (ću) opravdala poverenje koje su mi neki od prisutnih ukazali.

Seminar je, pored dobre organizacije i prijatnog ambijenta (brod Zeppelin) i po samom sadržaju, ali i posetiocima, bio sasvim drugačiji od već ustaljenih stereotipa (predstavljanje novih proizvodnih linija raznih brendova i sl). Zašto?

Teme su zaista bile različite, a sve su ipak imale zajednički imenilac – ZNANJE! Koliko nam može pomoći da prebrodimo težak period u kome se nalazimo? Da li smo svesni sposobnosti ljudskog uma da apsorbuje i primeni stečeno znanje? Koliko to mogu prepoznati potencijalni partneri iz inostranstva? Na ova i brojna druga pitanja, pokušali su da daju odgovore predavači, stručna lica iz svih privrednih i državnih struktura.

Poseban akcenat stavljam na prezentacije:

1) Dragana Varagića o online nastupu, prednostima web prodavnica u odnosu na klasičnu i korišćenju društvenih mreža kao moćnog marketing oruđa;

2) Miće Basare – predsednika Izvršnog odbora Evropskog Projektnog centra, koji se zalažu za promociju naše zemlje u EU, i pružaju obuku u pogledu upravljanja Fondovima EU;

3) Tatjane Lukić – višeg stručnog savetnika za IKT, USAID-a, čiji je cilj upravljanje projektima i na taj način kvalitetno predstavljanje srpskih kompanija inostranim tržištima i

4) Vladimira Majstorovića – direktora agencija SRMA, koji se ovaj put posvetio COUCHING-u, obuci za koju do sada skoro niko od prisutnih nije čuo, a itekako je vredna pažnje – treninzi i motivacija zaposlenih kao ključ uspeha!

Istakla bih takođe, za razliku od ostalih skupova, pristuni su bili pretežno predstavnici rukovodećih struktura javnih i državnih preduzeća, a pokazali su izuzetnu spremnost za učenje i napredovanje, bez obzira na status, vrstu posla i starosnu strukturu. Svega nas nekoliko se pojavilo u ime privatnih kompanija, koje prepoznaju ulaganje u edukaciju zaposlenih u cilju borbe protiv krize (kako je bio i sam naziv skupa – Znanjem protiv krize).

Prijatno sam iznenađena i spremnošću USAID-a da poentira rast i promociju malih i srednjih preduzeća, koja su u privatnom sektoru. Na taj način, imamo mnogo više šansi za nastup i otvaranje ka stranim investitorima, koji će prepoznati naše komparativne prednosti, kroz stručno osposobljene kadrove.

Dolazi polako vreme da „izvozimo“ naše znanje i samim tim sprečimo emigraciju kvalitetnih, mladih ljudi. To možemo postići stalnom edukacijom i spremnošću svih struktura – od lokalnih do državnih, da učestvuju u subvencionisanju pojedinačnih i zajedničkih projekata.

Motivisani stručni kadar, sa znanjem koje se valorizuje i u inostranstvu, svakako više neće imati razloga da napusti svoju zemlju. Da li smo spremni da budemo otvoreni za saradnju sa kompanijama širom sveta? Još razmišljamo???